При облагорођавању стоке најважнији је добар избор мужјака
При облагорођавању стоке најважнији је добар избор мужјака (бика, ајгира, овна, нераста). Па како се при куповању ових, многи љуто превари, ако само на спољашњи изглед пази, јер продавци баш тим и преваре што ухране и угладе, да се не може боље замислити, то сви вештаци саветују, да је најизвесније купити мужјака од позната човека, и у кога сви знају да му је она стока од најбоље врсте. То је неопходна обазривост за приплођавање марве, јер и опет велимо: сточари треба да обрате живу пажњу и то да нипошто не пуштају јунца, бика, нераста, овна, ждрепца од рђаве и кржљаве расе на спаривање са женкама. Јер науком се доказује да од кржљавог мушког пара биће подмладак редовно слаб и недовољан.
[Приликом одабирања мушких грла као приплодњака треба нарочито обратити пажњу на: порекло, спољашњи изглед (екстеријер), унутрашњу грађу (конституцију) као и способност преношења битних особина на потомство. Пастуви (расни) почињу се употребљавати у приплодне сврхе почев од 4-те године док се женке употребљавају од треће године старости. Наравно да је за здрав и способан подмладак од необичне важности парење оба родитеља у раси. Такође утиче и начин коришћења грла, режим исхране, као и просторија у којима се грла држе (светлост, циркулација ваздуха – микро клима).
Познато је да се о расним грлима воде подаци о прецима (педигре) што је гаранција чистоте и неукрштања са онима мање вредности. Па ко хоће и може ваља да приплодну стоку набавља од одгајивача добрих пасмина.]
Кад треба јуницу пустити под бика
Код наших сељака на то се некад слабо и пазило, па зато и није било добро развијене стоке. Пре 20 месеци старости, не треба јуницу под бика пуштати, али не треба ни дуже од 25 месеци чекати. Код раностасних раса јуница се може оплодити од 18 месеци старости. Код јуница треба поглавито и на то пазити, да се за време стеоности крепком храном храни, да после првог телења не буде само телесно добро развијена, него да буде и добра музара. За првотелице је боља сочна храна; исто тако не треба је хранити ни храном која много надима.
Познати краву која је најбоља за мужњу
Крава је најбоља за мужу, у које је чело широко, међу очима угнуто, очи велике, поглед миран, рогови ужи, пљоснати и прибели, уши тање и уже, врат ужи, длака мекша, тања и сјајнија, ноге ниске и тањих костију, трбух велики и бурав, кукови широки, виме велико да натраг вири и да је што мекше, празније и млитавије кад је измужено.
[По др М. Чопорди добра музара има здраво виме, добро се музе и уз добру храну, држање и негу редовно даје просечну количину доброг млека, које одговара раси, старости и лактачионом млечном периоду у коме се налази. Спољни знаци су велико и добро развијено виме, с јако израженим крвним судовима, нежна и мека кожа са лепом длаком и велико »млечно огледало« (простор између вимена, бутина и горњег дела препона).]
Зашто се краве јалове
Кад стеона крава само мало попије сапуњавице, одмах ће побацити. То нас уверава један стари чувени марвени лекар. Стога често бива, да на селу краве побаце, где се у једном истом кориту и рубље пере и из њега краве поје. Нека, дакле, сваки домаћин на то добро пази, да се корита, шафољи и друго дрвено посуђе, из којих се стеоне краве напајају не употребљавају за друге, а најмање за такве сврхе, којима се вода којекаквим нездравим примесама смради, но искључно да се за појење крава чувају и увек чисто држе.
[Наука у служби ветерине утврдила је узроке јаловости крава. Они су двојаки:
а) заразни побачаји настају као последица неке заразне болести (слинавка и шап,
бруцелоза, трихомонијаза и сл.).
б) незаразни побачаји настају услед разних механичких поремећаја, удара, или неодговарајуће исхране (плеснива, мокра и трула храна која изгуби свој добар квалитет, па преко токсина може довести до побачаја).
Шта ћеш радити, кад се крава не може да опрости постељице
Бива понекад, да после телења заостане у крави постељица, те не може да је се опрости.
Кад се види, да се крава после телења не може да опрости постељице, онда јој треба одмах после телења дати да пије своје сопствено млеко, које неки зову »грушевине«, а неки »млезиво«.
Пошто то млеко попије, одмах ће убрзо избацити постељицу, а и после неће никад више при телењу застајати постељица. Али треба имати и то на уму, да је и телету то прво млеко нужно, да се очисти од нечисти што му се скупило, и што му се прилепило за црева у утроби материној. Ако се не да тога првога млека телету да се очисти, оно ће сигурно оболети, и неће га бити вредно othranjivati. Стога треба од тога првога млека после телења један део измусти па дати крави, а остало оставити да теле посиса.
[Савремена ветерина искључиво захтева интервенцију стручног лица. Постељицу треба ручно одстранити у времену од 48 до 72 часа по телењу.]
Да крава женско теле отели
Да крава женско теле отели кажу вештаци треба је пустити под бика пре мужње. Ко пак жели мушко теле треба да краву прво помузе, па онда под бика да пусти. Али ветерина тврди да се на формирање пола не може утицати по жељи. Теоци да без мајке не омршају
Кад се теоци од мајке одвоје и на продају и касапницу гоне, треба ово да знају они којих се тиче; да не би теле омршало, те тако и вредност изгубило, треба му, сваки дан по 4-5 јаја у уста салити, да прождре, па неће ни блечати ни омршати ма и 2-3 дана на путу било.
Да излечиш отечен пупак код телади
Да излечиш отечен пупак код телади узми угрејане чисте свињске масти, или још боље несланог кајмака, па мажи око пупка кроз неколико дана, па ће проћи без запаљења.
[Ефикасно средство су масти на бази антибиотика, као и оштре масти Ресорбенс.
Код подмлатка домаћих животиња врло често долази до запалења пупка а преко њега и до разних инфекција. Ово није ни чудо када знамо да пупак младунчета после порођаја и прскања пупчане врпце представља велика улазна врата разним штетним бактеријама. Све се ово може избећи правилним поступком око пупка непосредно после порођаја. Пошто наши сточари не поклањају никакву пажњу прекинутој пупчаној врпци то се она врло лако загади разним клицама. Да до овога не би дошло пупчану врпцу треба после порођаја одмах подвезати неком чистом повеском, концем на удаљености једног педља од пупка. Иза места подвезивања слободни део пупчане врпце одсећи а преостали део дезинфиковати јаком чистом ракијом, јодом, креолином и сл. Може се ставити и завој који треба држати док се пупчана врпца потпуно не сасуши и отпадне. Уколико ипак дође до оболења пупка треба приступити лечењу употребом дезинфекционих средстава, алкохола, креолина, јода или масти као што су цинквитаминска маст, кутисан, пеницилин и др. Уколико ови лекови не помогну треба се обратити ветеринару.]
Средсто против пролива код телади
Телад врло често пате од пролива за време док сисају, што на њихов пораст штетно упливише.
[Најважније јесте да се прво треба да нађе узрок настајања пролива. Често настаје као поледица промене у исхрани мајке (нпр. прелаз са суве на зелену храну нарочито у пролеће). Такав пролив и сам нестаје како се поправи исхрана матере. Међутим, ако је пролив изазван неком инфекцијом (узрочници разне бактерије) лечи се врло успешно разним антибиотским прашковима, прашковима на бази танина, бизмута, угља и др. Ове лекове имају пољопривредне апотеке.]
Познати млеко у које је воде сипано
Умочи у млеко иглу, којом се плете (штрика) и лагано је извуци из млека; ако остане млеко на њој, није воде сипано у љега, а ако не остане сипано је. Или испитајте овим начином: успи кап млека на нокат па ако се разиђе по нокту и отпаде с њега, сипано је воде у њега, ако се не разиђе и не исцури, него остане пупчасто на нокту, није у њега воде сипано.
[Вода у млеку се одређује у модерном млекарству помоћу разних метода и апарата као што је на пример: рефрактометар.]
Краве да дају више млека
Помешај у храну укуваног ланена семена а особито на 2 месеца пре телења. Осим тога помоћи ће и друга укувана брашнена храна. Уз то се иште, да се крава зими држи у топлој штали и да се тимари, као коњ уопште, да се чисто држи, да се поји чистом водом и да се суве огризине под њу меће.
[Да краве дају више млека, пише др М. Шипка – може се постићи једино правилном исхраном, добро одмереним оброком, беспрекорном негом и правилним измузавањем. Способност крава за лучењем већих количина млека зависи од грађе скелета, грађе млечне жлезде, способности искоришћавања хране и климатских прилика.] Кравље млеко да буде здраво за децу
[Још у XIX веку] код Хамбурга постојала је једна млекарница која много продаје искључно за децу, која нису тако сретна да имају мајчино млеко, па и за ону која су тек од сисе мајчине одбијена, те им треба добра, чиста и лако сварљива млека.
У том заводу плаћао се литар слатког млека по 40 д. пара, а распрода се све на јагму, јер се свет уверио, да је ово млеко деци ненакнадиво. У заводу има и један лечник, који послом управља и његове се наредбе уважавају безусловно. Он пази да се за децу узима млеко оних музара, које су у средњем стеоном добу, тј. да се нису скоро отелиле, ал опет да нису знатно ни пређе. Ове се музаре хране добрим слатким сеном и овсеном прекрупом, које им он или сува даје, или у напоју, који се састоји у чистој, поточној, нешто устојаној, мало посољеној води; осим тога даје им се нешто мало суве сечке од јаре сламе.
Ражане, пшеничне или јечмене прекрупе не сме им се дати, јер за такве краве није то добра храна. Само по мало ланена брашна, сме се метати у напој.
Те се музаре држе у највећој чистоти, а ако би се у здравље једне или друге краве и најмање посумњало, онда се замене другом, потпуно здравом.
Особито пазе на воду, и не поје краве никад водом из бунара или врела (извора) но увек из потока или реке; јер се уопште опазило, да друге краве, које су непрестано на паши много боље млеко дају, кад пију мекану – текућу, – него кад пију тврду – бунарску воду.
[Савремено сточарство увело је и нов начин производње млека, шталски узгој са специјалним режимом исхране. У другој половини овог века отворено је много модерних млекара и специјални начин паковања млека за бројне потрошаче.] Чист ваздух и – млеко
Како здрав ваздух утиче на обилније лучење млека од крава, нека послуже статистички подаци »француског млекарског завода«. У примерној угледној штали напред наведеног завода, држано је 80 швајцарских крава, које су особито добро храњене. Кад ваздух у штали није прочишћен, проветрен, онда је укупна количина млека добијена од једне краве и то: године 1877. просечно 3.700 литара, 1878. такође 3.700 а 1879. око 3.716 литара.
Пошто је приступљено пречишћавању или проветравању ваздуха онда је добијена количина млека опет од једне краве, и то: 1880. године 4.050 литара, 1881. – 4.152 а 1882. – 4.355 литара.
Проветравање ваздуха, дакле, при иначе једнакој количини и каквоћи хране, увећало је количину млека једне године и по једној крави око 483 литара.
Ова материјална – новчана корист као што се види произашла је од свежег ваздуха, кад се исти пропушта у шталу, поред те добити, свежим ваздухом, стока се чува од којекаквих заразних болести, није тако осетљива наспрам промене ваздуха, и најзад млеко је здравије и без другог страног мириса.
Нека се припази на све »ситнице«, јер од њих произлазе – крупне последице које могу да буду исто онако рђаве и штетне, као год што могу да буду и корисне.
Запаљење крављег вимена
Виме се упали или одмах како се крава отели, или пак пошто се теле од сисе одбије. Ово се догађа код сваке врсте домаће стоке, али најчешће код крава. Да је виме упаљено, познаје се по томе, што је вруће, румено, тврдо отечено, те крави услед тога у ходу смета. Оток може бити да је распрострањен или по целом вимену, које је услед тога бледо румено, па се под прстима као тесто осећа, или пак само местимице отечено. Ако је виме местимице упаљено, онда је на отеченом месту јако црвено, тврдо и болно, да се уз то и грозница појављује. Млеко је попустило и понекад је крваво. За 4-5 дана прође, или бар спласне оток. Често бива, да се овако местимични оток загноји. Ако се после таквог отока виме отвори, онда прође више недеља док се залечи, јер треба сав гној напоље да изађе. У овом случају претвори се запаљење врло често у болест, такозвану »Бучац«, и живинче услед те болести угинути мора. Готово после сваког запаљења остану у вимену кврге, које се образују и остану услед заосталог млека, али те кврге не причињавају крави никаквог бола. Ако се ове кврге мало по мало стискавају и тискају сисицама (брадавицама) измушће се то заостало млеко те ће тако и тих кврга нестати.
Узроци овом запаљењу различити су: виме се наиме упали, ако је суровим музењем позлеђено, или ако се мужа у своје време пропусти, те крава стога с пуним вименом пусти да иде; ако се нахлади, или ако у нечистоћи лежи. А веле да хоће виме да се упали и од оштрих, отровних трава од којих крава крваво промокри.
Да се упалење вимена отклони, треба настојавати да се крава изведе у топлу стају, да јој буде мекана простирка, да лежи на миру, да се умерено храни и пажљиво измузује, ако је запаљење јако, онда се не сме теле на сисање припуштати.
[Запаљење крављег вимена најчешће узрокују микроорганизми а поред њих и разни унутарњи и спољашњи фактори као: неправилна мужа, грубо истезање сиса, нечисте руке музача, нередовна мужа, нагло пресушивање вимена, лоше нехигијенске стаје, промаја, разне озледе сиса, непотпуно измузање и сл. Иначе лечење је јединствено антибиотицима у виду масти или инјекција, па се на време треба обратити ветеринару.]
Тимарење крава музара
Од месеца јула па до септембра неопходно је потребно сву рогату марву, а нарочито краве млечаре тимарити чешагијом из дана у дан а ево зашто:
У овом међувремену обад највише досађује рогатој марви, јер тада леже своја јаја на длаци говечета, а после кратког времена излегу се црвићи који се упију у кожу говечета и ту се угњезде. Услед тога, краве музаре обадају се, немирне су на мужи, дају мање млека и омршају. Ако се, дакле, у реченом времену редовно сваког дана тимаре, онда се чешагијом скине сва она длака за коју су прилепљена јаја од обада.
[Да се заштите краве у летњим месецима на паши од разних ектопаразита најбоље је напасање говеде изјутра рано и увече касно. Ово је нарочито важно за животиње на пашњаку, јер их ови паразити узнемиравају а њихове ларве буше кожу чиме се њена вредност смањује.]
Уплив муже на увећање млечности код крава
Мужом се увећава или смањује млечност код крава. Ако се добро измузају, онда из дана у дан дају све више млека и обратно. О овоме је чињен опит при једној сточарској школи у Немачкој на овај начин: Пет крава мужено је за 14 дана овлаш и нису добро измузане и дале су млека 333,2 литара. – Исте краве, храњене истом храном као и пре само што су добро измузане, дале су за исти број (14) дана 514,7 литара млека исте каквоће. – Дакле излази да је за ових последњих 14 дана свака крава просечно дала дневно више по 1,8 литар млека.
Ово треба наше станаре, планинке да имају добро на уму.
[Савремено млекарство све више примењује електричну мужу крава. Тај проблем је практично решен на пољопривредним добрима и већим газдинствима. Тиме се постиже повећање процента масноће у млеку.
Против отока крављих сиса и вимена
Накади преко дан више пута болесне сисе, виме, запаљеним венцем од белог лука, то јест оним очупцима са којих су откинуте главице белог лука. – Луковац. Ово је опробан лек. Поред хигијенског држања вимена поступити по упутству као код запаљења вимена.
Крваво мокрење код крава и средство против тога
Професор др Милер, вели о томе ово: кад се стока изгони на пашу, онда краве јунице често пута мокре крваво. Примећено је, да се ово нарочито дешава код крава, које су из других предела доведене, па још и ако су благородне расе. Дешава се често тада, да краве које отпочну крваво да мокре, одмах после неколико дана и угину. У Шведској употребљава се против овога зла ова средства: петролеум (гас), терпентиново и лавандлово уље (биљка која се зове лавандула вера), са подједнаким деловима смеша се, па се после узме пола литра воде и 15-16 капљица од ове уљане смеше кане се у воду. Ова се вода потом наспе болесној крави у уста, да је одједном попије. Ако је болест узела маха, онда се после неколико часова још пола горње смеше наспе крави у уста.
Крваво мокрење код говеда
Узми у апотеци лека што се зове (Инпецацуанха) а даји га кравама свако по сата по 15 капљица на комадићу хлеба или у једну литру воде, а поред тога још свака три сата по један пут. Ацонт-а (аконт, у апотеци). За 12 сати може болест престати. Ово је сигуран лек и најтоплије од зналаца препоручен.
[Појава крви у мокраћи крава често се налази у планинским пределима Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске. Болест је упорна и може да траје месецима. Сматра се да настаје услед поремећаја у метаболизму или услед трајног дражења слузокоже мокраћне бешике, разним штетним састојцима из биљне хране као што су сапонини, оксалати, танини. Лечење је симптоматско и дају се минерални састојци у храни са витаминима, Мокраћна бешика се лечи инфундирањем разних дезинфицијенса од стране стручњака.
Марвинче бодљиво да се укроти
Оваквом марвинчету треба привезати јаком узицом реп за рог и мало попритегнути. Тад ће се одучити и бости и бацати, јер врцањем себи бол задаје. А кад неки угњетач народа боде народ неправдама и глобаринама, онда треба му привезати главу за ноге [препоручује Пелагић држећи се својих идеја због којих је доживотно био заточен].
[Искуство модерних одгајивача стоке говори да се марвинче бодљиво може укротити само разумним поступком и беспрекорном негом.
Коњи да буду добри, светли и јаки
Покрај обичне неге добро је и ово употребљавати. Доста младих коприва осушити на сунцу, истуцати и тог прашка, сваки дан давати коњу с мекињама по једну шаку. Или скувај 2-3 прегршти ланена семена у два литра воде, па то пиће млако подај коњу да пије сваки дан у пролеће у продужењу једног месеца дана.
Кад крава даје ретко и модро млеко
Кад крава даје ретко и модро млеко, оно губи цену као и сама крава, и такво млеко даје мало скорупа и масла.
Томе ће помоћи ово: треба узбрати траве коју народ зове: маслачак, попина погачица или попино гумно, а Немци Левензахн; па од те траве лишће осушити и давати крави или овци дуже времена да једе. Дакле и овде је маслачак божанствен.
[Кад крава даје ретко и модро млеко, подесити исхрану и обезбедити беспрекорно држање (микро клима), као што је већ раније речено о гајењу стоке.
Шумско лишће добра је и здрава храна за стоку
Шумски лист је најбоља храна за стоку, за коње и за говеда, а особито за овце. По испитивању славног сточара Блока излази да два килограма сува листа од тополе, или 2 и по од јасена, храста, букве, или 3 и по од јове као и од леске, или 3 од брезе, – вреде као 3 килограма добра сена. У листу овом на сто делова долази 21 до 24 крвне или месне хране. По томе је лист овај тако добар за храну као и детелина, или најбоље сено. А за овце је оваква храна од лишћа још и прави лек, а нарочито ако оне случајно по риту пасу или ако су на врло воденој паши, која је за њих врло нездрава.
Ко год, дакле, прилике има да лист овај збира, нека то чини, па ће тиме увелико помоћи својој стоци како за бољитак здравља тако и за исхрану кад сена нема.
[Шумско лишће, листник, кукурузовина, зелена коприва, дивљи кестен могу бити добар додатак сточној храни под условом да буду добро спремљени и да се дају стоци у разумним количинама као додатак основном оброку, тврде модерни сточари.] Листник за стоку спрема се овако
Лишће се почупа с дрвећа или се гранчице посеку, па у снопиће повежу и исправљено оставе да се осуше, а по томе се садену у пластове, а одозго сламом прекрију да не кисну; стока га зими одвећ радо једе заједно са огранчицама ситнијим, а гранчице поломе се на ватру. Најбоље је време за сечу и збирање листа од Преображења (крај августа).
Да сеча ова није без штете оном дрвљу разуме се по себи, али опет има прилике накупити листа довољно и без штете, на пример с живица што се морају засецати, као и с дрва одређених за сечу, била то редовна сеча или крчевина, или од оних изданака по шуми, као и оних грана што шуму загушују.
Кукурузовина и шепурина
Кукурузовина и шепурина или као што Босанци зову: класура и отучци, врло су добра храна за марву рогату, кад се вешто употребити знаде. Ко је вољан да и овим своме храниоцу – марви добре и здраве хране принесе, нек утуче на ситно, изломи а класуру или ножем или секиром или сечком машином, исеца, па онда мало у котловима обари или бар кључалом водом у кориту да прелије. Кад се охлади нека се сва смеса заједно са водом марви даје. Кад би народ у своје време класуру покосио, пожњео, уредно спремио и овим се саветима нашим користио, онда му заиста не би марва онако гладовала и пропадала.
[Пољопривредна добра и напреднија домаћинства спремају силажу за бољу исхрану стоке.
Зелена коприва је врло добра пића за марву
У многим напреднијим земљама сеју коприву на повећим просторима за исхрану домаће стоке. Коприва расте на свакој земљи без разлике, не тражи никакве неге, подноси сваку непогоду, једном посејана сама се даље размножава, а при свем том може преко лета 4 до 5 пута да се коси. Коприва се много раније развија од свију пићних биљака, даје сразмерно много више пиће, коју нарочито краве врло радо једу и доста, доброг млека дају; само се не сме скоро покошена давати, него мора сасвим увенута бити.
У кључалој води опарене, ситно исецкане и с мекињама помешане коприве, утичу на брз раст ћурића и пилића. Коњи добију од коприве светлију длаку. Младу, обарену коприву и свиње врло радо једу.
Дивљи кестен као здрава храна за марву
Осведочило се да дивљи кестен много боље храни, него жито, јер 20 килограма прекрупљена кестена дају исто толико хране, колико и 100 килограма сена, док 17 килограма прекупљене ражи и грахорице дају колико 100 килограма сена.
И у томе се осведочило, кад се кестен прекрупи заједно с кором, онда га одмах с почетка стока једе врло радо. Када се метне прекрупљен кестен и прекрупљено жито једно поред другог, стока ће халапљиво јести кестен а жита неће ни окусити. Кад нестане кестена, волови повише дана неће жита никако ни да једу.
Кобилу суждребну познати
Има кобила, које су таквог тесног кроја, да се насигурно не може познати по трбушатости и другим обичним знацима да ли је суждребна или није, ни после 5 месеци њене суждребности. Зато се често дешава, да многи који не разумеју кад се кобила распасла, подводе под пастува и суждребну кобилу, јер им се чини да од прошле године није остала суждребна, па ако се услед тога кобила не поквари и не побаци ждребе, што махом бива, а она се после тога ускоро, а у своје време ождреби на велико изненађење домаћиново.
Сигурно казати да ли је кобила суждребена или није, веома је важна ствар у разумном сточарству. Стога ћемо да изнесемо читатељима један мало познат, али сигуран начин о познавању суждребности кобиле, што је наш прост свет у западном крају наше земље сазнао дугим искуством. Ево како раде. Изведе се гола кобила на поље, узме у омањи суд или крчаг хладне воде, па полије по врху врата, по гребену до међу плећа том хладном водом, и ако се кобила сва стресе, онда није суждребна, а ако се не стресе него само махне неколико пута главом, јер као тешка не може се стресати, онда је доиста суждребна. То је сасвим поуздан знак, сваки, који жели може се и сам о томе уверити.
[Али наука тврди да се ждребност утврђује једино сигурно преко дебелог црева пипањем прстима промене на рогу материце. То може да учини стручњак. Могуће је већ од 35 до 40 дана па надаље утврдити суждребност. Затим, налазом фоликулина (хормона) у мокраћи којом се излучује почев од четвртог месеца ждребности кобиле.] Дивљи кестен као лек коњу од сакаге и кашља
Кестен је добра и здрава храна за краве, козе, коње, овце и осталу живину; али да би марва радије јела, треба га прво скувати мало у води, да она горчина из њега у воду пређе. Кад се охлади може се марви за јело давати.
Кад коњ болује од сакаге треба му дивљег кестена давати колико год хоће, па ће наскоро оздравити.
Кад коњ кашље треба тако исто кестен обарити, па кад се охлади изрезати и ситно истући, па помешати у воду, којом коња појиш. Тако чинити десетину дана, коњ ће оздравити.
[Овај лек није проверен и несигуран је јер за сакагију нема ефикасног лека када се појави.
Да одучиш коња да не уједа
Уједање је једна од најопаснијих злих навика код коња. Ако се коњ не да одвићи лепим начином и благим поступањем, онда треба оставити комад меса да се мало устоји – усмрди, па га онда узети и прићи коњу који уједа.
У тренутку кад коњ шкљоцне зубима да уједе треба му пружити устојани комад меса да уједе. Коњу се од овога тако смучи, да обично и не покушава више да уједа. У најгорем случају треба ово обновити два три пута и коњ ће се заиста одучити да уједа, бар ону особу, која му је пружила комад устојаног меса.
[Ујед коња се, ипак изгледа не може лечити никаквим средствима, јер представља ману животиње. Једино остаје покушај благог поступка са животињом и разумног коришћења.
Морска репа (чичока) врло је добра храна за марву
Морска репа (чичока) врло је добра храна за марву, укупно са стаблом, лишћем и родом. Она може свуда и на песковитој и на најмршавијој земљи расти. Она обилато израста са више струкова од 6-12 стопа висока. Стабло и лишће налик је на сунцокрет а род на кромпир, који се плоди око буса, корена те биљке. У Босни и Србији ову морску репу и људи у сласт једу, јер је сочна и слатка. Сије се у свако доба кад се једе и то само оне сисице, што се ољуште. Да боље роди сијати треба поретко и добро окопавати земљом корен стабла, да изгледа бус, ровина као котарица.
Кад нема сена, како се још може марва исхранити и здрава одржати
Треба скувати једно кило сена у 10 литара воде, ту воду оцедити и хладну стоци давати да пије. Овако се марва за чудо гоји. Краве добијају двојином млека, коњи постају здрави и снажни. Како стока у први мах неће да пије ту воду, треба је пустити да ожедни.
Кад је јака зима, добро дође и овцама ова вода, још кад се помеша с нешто соли, овце се тако крепе, а ни метиља тада лако не добију.
Ако је стока болесна, не треба јој давати хладну воду но топлу, и у исти мах је не пуштати из штале, стаје.
Детелина се не сме давати марви нипошто док не процвета
Детелина се не сме давати марви нипошто док не процвета, па и тада не сме се давати ни овцама, ни говедима толико колико хоће, јер веома често од сувишка или се разболе или поцркају. Дакле, треба се узети на ум, јер детелина је колико благодетна за зналце и марљиве привреднике, толико је опасна за незналце и непажљиве.
[Детелину у исхрани говеда и оваца и поред њених непроцењивих вредности као хранива у исхрани стоке не треба у великој количини користити јер ова приликом варења ослобађа гасове и врло лако доводи до надуна.]
Куван јечам као лековита храна за коње и краве
Куван јечам изванредна је храна за краве и коње, који пате од затвора. Он доводи стомак у правилно стање. Но не само да је јечам у погледу том као лек без икаквих других средстава врло добар, већ је и у погледу хранљивости врло јака храна за све коње. Треба га са сечком смешати, и водом, у којој је куван, смешу прелити. Опажено је и то, да краве, кад се хране куваним јечмом, који је као и горе помешан или са пшеничном плевом или сечком, дају више млека, но што је случај, кад се хране којом другом врстом хране. Но кад се хоће да даје куван јечам кравама, ваља га кувати у већој количини воде. И за живину је врло добра и јака храна.
[Јечам и овас немају лековитог дејства осим што служе као одлични додаци храни у исхрани животиња.]
Овас је изврсна храна за краве музаре
Ако се уз осталу храну, даје кравама млечарама дневно 1,5 килограма овса на грло, не само да ће давати много већу количину млека, већ је у исто време оно много масније и укусније. Меркер, тај чувени физиолог, који се бавио проучавањем овса у свим појединостима, а нарочито храну за стоку, нашао је хемијском анализом, да оне краве које се хране овсом, дају млеко не само пријатније ароме и укусније, већ и 5% масније но краве које се хране само сеном, пашом и др. техничким отпадима. Против вашију на говедима
Ваља направити смешу од сумпорног цвета и свињске масти од подједнаке количине па њом трљати свуда онамо где има вашију. Ваши ће одмах поцркати. По том треба узети јаке сапуњавице и њом опрати сва намазана места на кожи.
[Вашљивост говеда је доста честа у нашим малим газдинствима, а нарочито царује у нехигијенским сточним настамбама (мале, мрачне, влажне, нечисте штале). Узрочник је Хаематопимус Тубецулатус. Овај инсект не преноси на животињу заразне болести, али уколико се намножи он може озбиљно угрозити здравље животиње. Паразитира на тај начин што сише крв и узнемирава животињу, па таква грла постају малокрвна, мршаве и смањује им се продуктивност. Услед сисања крви на местима убода стварају се озледе и кожа постаје место за лаган улаз других штетних узрочника који могу довести до разних оболења.
Лечење се спроводи врло успешно употребом неког од ових препарата: Веталин у праху, DDT, Новоинсектин, Гамацид, Пепеин и др. Овим препаратима се посипа и напраши тело вашљивог говечета и прашак утрља по кожи. Већ два дана после прашења ових наметника нестаје с тела животиње. Наравно да је за сузбијање вашљивости потребно спровођење хигијенских мера уз честу употребу ових препарата.
Жута репа (шаргарепа) као храна и лек за коње
Хаубнер, чувени марвени лекар препоручује код сваког кашља коњског, код жљезда, сипње, глиста у стомаку и цревима, и код рђавог стомака, неколико недеља сваки дан непрестанце коње са жутом репом (шаргарепом, мрквом) хранити. Зна се, да мрква коњима врло добро прија. То потврђује леп изглед коња после такве хране, а особито лепа сјајна длака на њему. Мрква је уопште врло добра храна за сваку кућевну живад, а особито за теоце и свиње.
Шаргарепа је врло добра намирница у исхрани животињског подмладка због богатог садржаја провитамина А (каротина) утиче позитивно на вид и еластицитет коже, док према наметницима у организму нема никаквог дејства.
Употреба салицилне киселине у разним марвенским болестима
Од пре десетак година крајем прошлог века важност салицилне киселине при лечењу разних људских болести, врло је позната; но од скоро је отпочеше и марвени лекари употребљавати при лечењу стоке. Следећа поука нема циљ да послужи као средство вештом и искусном лекару, – не, већ само да свуда онде, где се марвени лекар не налази у месту, већ се мора са стране по звати, може земљоделац у нужди опробати ту салицилну киселину, борећи се против болести од које му стока болује, докле не би лекар приспео.
Од болести, које свиње спопадају, и које се врло добро и брзо лече салицилном киселином, следеће су: пантљичара, гроница, оспе, итд.
Кад пуца копита а нарочито ако је случај да круна прска, ваља направити смешу од салицилне киселине и креча па тиме мазати.
Кад се стока, нарочито говеда гоје требером или џибром, она је онда многим болестима подложна а поглавито проливу и запалењу вимена. Успаљено виме ваља прати раствором који је справљен из једног грама салицилне киселине и једног литра воде. Краве, које ће да се отеле пате од пролива; но ако им се пола грама дневно од ове киселине да, онда, не само да ће пролив престати, већ ће се сачувати и од побацивања. Телад кад пате од пролива оздравиће кад им се дневно даде пола грама салицилне киселине растворене у једном литру топле воде.
[Салицилна киселина с обзиром да је јако распрострањена у природи може се успешно употребљавати као народни лек (има је у кори врбе, а и у врло великом броју биљака). Употреба јој је многострука: снижава повишену температуру, умаљује болове, код реуматизма се употребљава као специфичан лек, оболења очију, против разних паразита и др.
Да се свиње брже угоје
Један од најзнатнијих немачких економа препоручивао је крајем прошлог века, да се свињама помеша сваки дан у храну по 1 до 2 кашике обичне соде. Од тога се свиње сила брже угоје, јер им храна онда већма прија, а сода та сачува их особито у време редње и болести.
Други економи тврде да се и гуска и свињче пре и боље угоји, кад им се почешће уз храну помеша по мало утученог ситног дрвеног угља.
[Али савремена ветерина тврди да обична сода, дрвени угаљ немају утицаја на пораст телесне тежине код свиња. Унети у организам (гутањем) облажу црева и смањују ресорпцију храњивих састојака, па се пре могу употребити као средство против пролива (угаљ).]
Да свиње здраве буду
Сваком свињчету подај недељно два, трипут ситно утучене смреке по једну не препуну кашичицу.
Свињске болести
За ово се здраво препоручује: сваке седмице треба им давати у јелу бар једанпута по 1 шаку дрвена пепела, а кад се нека болест примети то и чешће чинити треба.
[Пепелу се могу приписати корисни његови минерални састојци као: Ца, П, На, К, Мг и др. који утичу вишеструко корисно на животне функције организма. Изградња костију и зуба – нарочито калцијум, телесних сокова (крв, лимфа – Ца, П) на промет воде (На, К).
Свиња црвљање
Свакога лета свиње нападају црви, махом у водопусту; а чешће их има и на другој стоци. За угамањивање црва употребљавају се многа средства и засипају јаким шпецијама, што живинчету веома шкоди, а готово никакве помоћи не чини.
Но као најбоље средство за утамањивање црва на свињама (а разуме се и на другој стоци) јесте: катраном намазати уцрвљали део и засути терпентином (»трепетином« како га наши сељаци зову). Онога часа црви беже из свога лежишта и другог већ дана свињче је чисто од црва.
[Употреба катрана може да користи с обзиром да он прави механички заштитни слој ако се премаже преко уцрвљаног места.]
Гроницу свињску лечи
Ова болест често сатире гомилама свиње, које су народу јака потпора. Болест та појави се око грла, која се опази у доњем врату, као јабучица, чим се то опази одмах треба наћи траву од гронице, гроничавицу па је исећи ситно и помешати у мекиње и водом их поквасити те дати болесним свињама да једу. Не шкоди ништа ни за здраве. То треба понављати три-четири дана, и свиње су спашене од те опасне болести.
Траве те има свуда, а може се и за зиму оставити сува.
Од гронице лечи посве сигурно и ово; одсеци и усецај ситно чупе, длака која се налази између крака око полног уда, па помешај са трицама (исевицама) и водом, и подај болесним свињама да једу и болест та одмах ће од њих ишчезнути. У овоме је писац осведочен.
Неки тврде да је противу гронице добар лист, корен и стабло од чичка, који се исече и свари са трицама и даје свињама да једу.
Тако исто лечи гроницу корен дебеле тикве, која се зове и смрдуља, личац, вучија лика, ајдучка пута. За лек усецај и корен и сву траву, па свари и метни силом у уста свињчету.
[Гроница – антракс – црни пришт у свиња је заразна контагиозна, прилепчива болест. Преко повреда се преноси и на човека, а изазива је Бацилус антрацис. Код свиња се ова болест најчешће локализује на врату, јер је улазно место ждрело, где настаје оток који се после спушта на гркљан и вратне мишиће услед чега животиња тешко дише и држи укочен врат. Лечење се може успешно спровести сулфо и антибиотским препаратима уз додавање имуно серума. Добра је карбилна и салицилна киселина.]
Узетост код свиња
Ова је болест врло честа код свиња и обично напада стражње ноге, тако, да се оне вуку на предњим ногама.
Болест ову лечи кад се смањи храна, а првих неколико дана не треба давати ништа за јело. Воде нек пије колико хоће, али само оне у којој је додато мало рђе од гвожђа.
[Али савремена ветерина је против укидања хране. Узетост код свиња зове се још парализа задњих удова, а појављује се најчешће код супрасних или скоро опрашених крмача. Узрок је нецелисходна и у минералним материјама сиромашна исхрана, а организам баш ове важне материје губи преко млека дајући их подмлатку или преко крви за формирање скелета младунчета. Лечење је успешно давањем хране која је богата минералима и витаминима (месно, крвно, рибље брашно, сточна креда, зелена храна и др.).
Свиње од трихина и гронице сачувати
Да би се свиње сачувале од ових болести, препоручује се као најбоље средство пепео. Ваља доброг пепела сваком браву бар недељно дваред по једну шаку давати да у храни поједе. Пепео је и лек против болести. Ако су већ оболеле од ових болести, онда се на једно бравче даје три-четири шаке пепела. У Енглеској ради предупређења од горњих болести, редовно дају свињама уз храну пепела.
[Трихинелоза је оболење које изазива један црв по имену Trichinella спиралис. Овај паразит је веома опасан за човека док код животиња инвазија пролази неприметно. Човек се зарази кад једе сирово животињско месо или недовољно кувано. Том приликом може доћи од тешког оболења човека па и смрти. Од животиња најчешће оболи свиња. Одрастао паразит живи у цревима човека и животиња, где женка полаже јаја из којих се излеже ларва која одлази у крв и њом се разноси до места паразитизирања. Та места су најчешће мишићи гркљана, језика, трбуха и међу ребарни мишићи. Доспевши на ова места ларва се зачаури и закречи по спољашњој страни док у унутрашњости остаје паразит неповређен и способан да зарази и после 40 година. (Цит. др Т. Савић: Хигијена меса и месних производа, 1952. год.).
Лечења нема, а једина борба своди се на микроскопски преглед меса закланих животиња и предузимања одговарајућих санитарних мера на том подручју.
Овде треба обратити пажњу на профилаксу тј. онемогућити свињама да једу угинуле пацове и лешеве дивљих животиња на пашњаку.
Да крмача опраси више прасади
Једном пољопривреднику, (једном простом али вредном сељаку) обично крмаче прасе велики број прасића (8-10) док другима, од те исте сорте свиња, крмача не опраси више од 3 до 4 а често и 1 или 2 прасета; упитани о овом одговорио је: »Пошто ми се крмача опраси, пуштам прасиће да доје 6 недеља до 2 месеца, потом их одбијем а крмачу почињем хранити јачом, са сољу помешаном храном. Одмах после неколико дана крмача показује вољу да се букари, но ја не пуштам одмах вепра, већ остављам 2 до 3 дана да се тако сили, и тек потом пуштам одабраног и одморног нераста, и то не више већ само једног. Пошто вепар обукари крмачу једанпут – (највише двапут) одмах га одвајам од крмаче, коју потом чувам одвојену од осталих свиња, а нарочито од других нераста, који врло често могу већ оплођену крмачу да надраже и изазову ново букарење.«
»Оплођеној крмачи не дајем више соли и тако ми увек опраси већи број прасића но обично.«
[Да крмача опраси више прасади првенствени значај игра расно одабирање (мушки женски), одговарајућа исхрана и држање.]
Помоћ надувеном марвинчету
Врло се често догађа да се марвинче наждере зелена или друга сочна пића, пак се онда надуне, а тај надун често и смрт са собом доноси.
Од велике је, дакле, важности за сваког економа да зна, како ће штету избећи и марвинче од смрти сачувати. Ако се марвинче (коњ или говече), од премноге зелене детелине надуне треба га најпре од тог чупати, да не пије воде, пак га онда терати да трчи и напослетку сасути му једну добру кашику меда у уста, али не у води или с каквом храном измешати, него чистог меда. Мед ускорава овде слузно варење детелине, и таложи унутарњу ватру. Овако избављено марвинче треба два-три дана у штали држати, и само га сувом храном хранити, пак помало сувих мекиња са сољу давати, у штали га појити и у воду мало меда и соли измешати. Овакав поступак поврати брзо надуло марвинче, а краве одмах помало млека пуштају. У Херцеговини кад се говече надуне од преједа сијерка, онда га терају да трчи све дотле док се улита; и тим је спашено.
Надун говеђи
Надун говеђи лече одлично у ваљевском округу овако: на слабини прорежу кожу и све остало до у бураг и метну у прорезотину шупљу цев – коју треба чешће каквим прутићем прогуравати да се не би цев затворила – кроз коју излазе рђави гасови из говечета, који и јесу узрок тој болести.
[Ветеринари и увежбани сељаци употребљавају округли нож – звани »трокер«.]
Тако исто надун говеђи лечи упут: доведи говече до бунара и сипај на њега кабловима хладне воде. Треба ливати одозго по свему телу све док надун не прође, а то ће бити убрзо.
Против надуна код говеди
Против надуна код говеди у Холандији употребљавају следеће средство кад им се говече надуне: узму један литар сасвим скорашњег (фришког) крављег млека, растопе један мали комад, у величини јајета, свињске масти, помешају то с млеком, и саспу у уста надувеном говечету. Овај лек одмах помаже.
Против надуна има још један поуздан јевтин лек, а то је петролеум од кога треба дати једну кашику марвинчету, чим се надун појави. За 2 сата оно ће здраво бити, без икакве друге неге. Опробано на више места.
Јевтино средство против вашију код стоке
Многи препоручују у овом случају семе од першуна (петрожеља). Ово семе – вели исти лист – треба или скувати, па овим одваром вашљиво живинче опрати; или стући семе у прах и на сваких 10 грама тога прашка узети око 20 грама свињске масти, начинити маз и живинче мазати.
[Широки избор одличних инсектицида стоји на располагању сваком сточару са упутством у свакој пољопривредној апотеци, као прашкови за посипање тако и у раствору за прскање. Најефикаснији је Веталин.
Ваши на стоци
Ваши на стоци истребе се као и на људима, или добро насољеном водом, али петролеумом, или карболском киселином, од које се узму 10 грама на 35 грама спирита у литар воде и с овим два-пут на дан наквасе она места на стоци где је највише вашију.
Ваши на стоци уништити
Против овога гада сазнао сам за једно ново средство, које је, не само сасвим просто, него и сигурно. Сва вашљива места треба опрати водом, у којој су кувани кромпири. Где се ваши нису јако улегле, довољно је, да се само једанпут она вашљива места оперу. Али је свакојако боље, да се опере више пута, како би се и гњиде утаманиле. Ја сам на једном телету опробао, и помогло је. Вода треба да је топла. И противу гриње, од које постаје шуга, добра је ова вода. При кувању извуче вода из кромпира знатан део соланина, а он је за инсекте прави отров.
Наступ код марве излечити
Наступ код марве излечити може се ако се одмах говече ухвати и трти почне сламом или оштром крпом све дотле, док наступ не прође. Добро је обложити му трбух врућим песком, или пепелом (лукшиом).
[Најефикасније средство које се налази сваком сточару при руци у случају да му животиња оболи од ове болести јесте горка со. Знаци болести по којој се препознаје јесу немир, нагло легање и ваљање, устајање, копање предњом ногом, окретање главе према трбуху и др. Један килограм горке соли се раствори у води и говечету сипа две до три флаше у уста. Овим се за кратко време насталим проливом животиња ослободи штетних материја које су унете храном и биле узрок болести.
Марвена куга
1. Знаци по којима се познаје говеђа куга. Крава престане давати млеко сасвим. Здрава говеда опазе болесно и одмах га њуше, лижу и ричу. Тако исто, кад опазе лешину или место где је лежало кужно говече.
Болесно говече обичну нарав сместа промени. Постане лењиво, невољно и очамало. Очи су мало закрвављене а на леђима длака уздигнута. Кад се по леђима додирне пресавија се, да би избегло бол, који осећа. Неуредно једе. Чини се као да би јело; а кад му се да пробира и не може. Уши оклопи. – После седам дана таквог боловања говече стане дрхтати, а највише у стражњим ногама. Јежи се и даје знаке зиме. Доцније наиђе ватра. Један је рог врућ а други хладан, а очи одвећ светле и крваве. Уста отворено црвена и пуна бала. Жеђ велика. Сваки час помало балега, али суво. Непрестано репом млати а главу на утробу савија.
После 10 дана болест постане још жешћа. Говече једва стоји на ногама. Из носа му тече нека беличаста течност. Очи почну сузити. Кожа се свуда надима. Престане жвакање и воља к јелу. Стражњица му је црвена. Ако му човек крв на уши пусти, из једног увета појури крв млазовима, а из другог не тече ништа.
Крв је црна и за неколико минута већ се усмрди. Под језиком се покаже јаштерица.
Тринаестог дана болест се погорша. Балега страшно смрди. Говече лежи и често се ваља. Из уста теку пепељасте, смрдљиве бале.
Између 13 и 17 дана говече крепава, ако му се у помоћ притекло није.
2. Лекови од марвене куге. Кад је куга ужасно марву сатирала године 1878, овај је лек свуда успешно помагао:
Пре свега треба здраву марву од болесне одбијати и далеко у здрава места отерати, а болесну задржати онде, где се је разболела. Болесно марвинче ваља добро трљати по прсима, стражњици и леђима дневно два-три пута по читав сахат, с овом смесом: узети приличну меру чистог зејтина, јаког сирћета, утученог белог лука и мало крмеза. Сву ту смесу треба добро измешати да се једно с другим споји. За трљање је најбоље узети оштру четку или оштру крпу, јер рукама се не може толико кроз дебелу длаку и кожу марвенску крв надражити на живље кретање, као четком или оштром крпом. Не треба жалити потковице ради здравља и живота коња. Уз то марвинчету треба уза свако трљање дигнути уста и главу увис, и давати му коју кашику да од те смесе пије, прогута. Главу треба увис држати догод не прогута смесу лека. Ноздрве и сву главу а највише око ушију треба живо истрљати поменутом смесом.