Radi zdravlja nužno je napomenuti da nezdravi roditelji nemaju ni prava ni dužnosti decu rađati.
Mnogi će nas za ovaj članak napasti, ali ko je u stanju zrelo i pravedno misliti, i ko je iskreni prijatelj omladine i narodne budućnosti, i sam će reći da niko nema prava, niti treba kome dopustiti pravo, da tovari na vrat društva telesne i umne bogalje, izrode i nakaze, koji će mučiti prvo svoje roditelje i srodnike, pa onda sebe i društvo, i najzad, pre vremena, bestraga otići.
Bolešljiv porod je prava napast za narod i ljudstvo. On je otrov koji i nehotice širi zarazu i štetu, rugobu i nesreću. Ako slučajno takav porod i proživi koju desetinu godina, on ipak nije ni sebi ni drugima na radost i korist, a takvi članovi društva posve su izlišni, pa zato je posve nužno i moralno preprečiti dolazak njihov u društvo i na svet.
Za društveno poslovanje i zadovoljstvo treba samo zdravih ljudi i žena, jer samo takvi imaju energije i lepote, čega je društvu nužno pa da potpuno namiri svoje potrebe, a zadovoljstvo sa namirenim potrebama čini sreću, koja u isto doba uslovljava i koristan napredak.
Zbog toga, eto, dužnost je opštini ili državi da udesi način da ne sme rađati decu nijedna ženska koja nema svih zdravstvenih uslova za zdrav porod. Pri tom, niko nema prava da im zabrani uživati polnu ljubav načinom pametnim i po planu udešenom.
Reći će neko: pa zar se može ograničiti rađanje dece tamo gde se vrši polna ljubav? – Takvi treba da znaju da se to može učiniti bez ikakve štete po zdravlje žene. Osim naučnih sredstava, imamo za to praktično sredstvo, koje se već i sada kod mnogih upotrebljava, a to je: žena neće začeti dete, ako se uzdrži od polne ljubavi sedam dana pre i sedam dana posle takozvanog »vremena«, – čišćenja.
Na ovo će neki reći: tako će se narod i ljudstvo smanjivati. Ta postavka posve je neumesna, jer to niukoliko neće smanjivati brojnu količinu ljudstva.
A kad bi se baš unekoliko ljudstvo i smanjilo, ne bi bilo nikakve štete ni za ljude, ni za kulturu i napredak. Za ljude nije glavno da ih ima mnogo, kao za kakvog gospodara podanika, za popa parohijana i za čobanina koza i ovaca, nego je za njih glavni cilj da budu istinski prosvećeni, srećni i solidarni (društveni) između sebe, pa makar u Evropi bilo samo 100,000.000 umesto sadanjih 350,000.000 ljudi.* Šta koristi Kinezima i ljudstvu, što na prostoru Kine oko 10,000.000 kvad. kilometara – živi preko 425,000.000 ljudi? U Sjedinjenim Državama Američkim živi samo oko 60,000.000 ljudi, a prostorom zemljišta velika je ta republika skoro kao i kineska, jer i ona zaprema 9,000.000 kv. kilometara zemljišta. Pa šta pomaže za sreću i napredak Kineza tolika množina naroda, a šta li šteti Sjedinjenim Državama Američkim što tolišno naroda živi na toliko prostranom zemljištu? Zna se da se Kinezi gomilama prodaju u ropstvo i skaču u reke zbog sirotnog stanja, a stanovnici američke republike ne samo što žive hiljadu puta bolje i sretnije od Kineza nego oni svakim danom uzvišavaju progres, napredak i privredni boljitak svoj i čovečanski.
* Podaci Pelagića iz 1893. g.
Dakle, iz svega navedenog vidimo da je i nužno, i moralno, i korisno da opština ili država ovaj predlog primi i uzakoni na sreću i napredak svog naroda i ljudskog roda.
Da čitaoci, opština i država uvide još bolje korist našeg predloga, držimo da je posve umesno da ovde navedemo: zaveštaj jednog bolesnog oca svojoj bolešljivoj ćerki, koji je izneo čuveni profesor i naučnik dr Mantegaca.
Taj zaveštaj glasi ovako:
Niko nema prava da dade drugima život, kada razum, iskustvo i opšte ubeđenje kazuju da će taj život biti kratak, bolestan i nesrećan.
Nikakva strast i nikakva ljubavna draž ne može da skrene s puta onoga koji mora i hoće da svoju dužnost ispunjava.
Više čoveka stoji dužnost, a vrh dužnosti doista nema ničega svetijeg.
Rađati bolesnu decu svojom vlastitom krivicom mnogo je gore no u strasnom zanosu ubiti čoveka; to znači izdajnički i na nekažnjiv način kapati otrov u pehar najmilijih stvorova.
Biti bolestan, a hteti decu izvoditi, to je surova sebičnost; to znači sejati grižu savesti za ceo život.
Ko je bolestan, a hoće da ima decu, rđav je otac, jer daje deci svojoj otrov da piju; rđav je građanin, jer daje narodu rđave građane; rđav je čovek, jer on razorava prvo dobro ljudske porodice: zdravlje i snagu.
Staviti se pod zaštitu neznalačkih i surovih zakona radi ukrašavanja svoje rođene zablude, znači odreći se zauvek želje da se postane nešto više od običnog čoveka, koji žvaće, guta i spava.
Sreća pripada jakome, a pobeda onome koji rasađuje; a nema nikakvog razloga na ovome svetu koji bi dozvoljavao epileptičarima, jektičavim i sumanutim da epilepsiju (padavicu), jektiku i ludilo kroz brak predaju idućem pokolenju.
Ljubav je najsvetija radost ovog života; ali zar od nje da načinite sud u kome se otrov meša?
Ljubav je prvi blagoslov čovekov; ali zar hoćete da on seje prokletstvo?
Ljubav je luča koja raspaljuje plamen života; pa zar od nje praviti bakljadu koja prati u grob?
Zar da čitate na preranim borama vašega deteta kletvu na roditelje, koji su mu život dali.
Ništa ne može da zameni izgubljeno zdravlje: ni bogatstvo, ni vaspitanje, ni nauka, ni religija.
Obucite bolesnika u svilu, udarite zlato na njega, metnite ga u pozlaćene karuce, dovedite ga u palatu kakvog velikog veselja pa ištite od njega da se smeje.
Kako sam se bolestan rodio, trebalo je sam da trpim; ali bar ovo nekoliko mojih bolesnih godina, što mi je priroda poklonila, mogao sam posvetiti svojim prijateljima i svome narodu. A mesto toga ja sam proklinjao onaj čas kada sam se rodio, stostruko sam uveličao svoj bol sa bolovima svoje dece i svoju sam kuću u groblje pretvorio.
Moje neznanje ne može danas nikoga opravdati; moderna nauka rekla je, kazala je najvišim glasom da čovek koji hoće da osnuje porodicu mora biti zdrav i snažan; ona je pokazala kako jektičavi i epileptičari prenose svoje bolesti na potomstvo, dokazala je da je nasleđe bolesti jedan od neumoljivih zakona prirode.
Ema, ti si celog svog života bila bolesna, o, moja jadna ćerko; ja sam sve uradio što se moglo za tvoje zdravlje učiniti da bih te spasao i mislim da ćeš živeti. Valjda neće bog hteti da budem ubica sve svoje dece. Ali tvoj je život slab kao tanka trska koja je u pustinji ištrkljala; ko bi se na nju oslonio morao bi je slomiti.
Nemoj se nikada udavati, moja kćeri: prvi plod braka bacio bi te u grob, ili bi imala decu koja su osuđena da umru u prvim i najnežnijim godinama ili u proleću svoje mladosti. Otrov jektike suviše je srastao sa našom krvlju da bi se mogao izgubiti u novom pokolenju.
U nama dvoma, poslednjim ostacima toliko milih stvorova što su izumrli, treba da se otrov ugasi i greh prestane.
Testament, zavet tvoga oca, to je jedna čemerna zakletva; poslednja reč, koju mora otac da kaže svome detetu, koje je više svega na ovome svetu voleo; to je jedna žalosna osuda: trpi, muči se dok god budeš živa!
Ne kuni svoga oca. Kad je on mlad bio i tvojoj majci dao ruku za ceo život, bili su lekari proste zanatlije i nisu ni šta drugo poznavali do lancetu (hiruški nož) i lekovite otrove; nisu razumevali da budu sveštenici ljudske snage i čuvari zdravlja. Oni nisu znali da kažu jektičavom, bolesnom i epileptičnom: Tvoj život ne smeš nikome dati i bolje bi učinio da zabodeš mač u srce svoje nego li da to učiniš.
Otac ti ostavlja u nasleđe jednu dužnost, jednu strahovitu obavezu, koju moraš ispuniti: da živiš, a da ne ljubiš, da budeš žena, a nikada mati; ali ja umirem mirno, jer moja kći neće pogaziti zakletvu i činiće svako dobro, koje otac nije mogao činiti.
Ne čini zlo, iako nas nesavladljive strasti na nj navraćaju, iako nam ga zakoni dozvoljavaju, iako nas svet neće zbog toga zla osuđivati, to je jedno veliko delo i veće junaštvo no što se viđa na bojnom polju. Ali dogod ne bude svaki čovek u stanju da ispuni ovu dužnost, dotle neće čovečanstvo nikako dostići svoje idealno savršenstvo.
Tvoj put, moja kćeri, ide ivicom jedne provalije, ali na istom putu, na koji te je tvoj otac osudno, možeš naći poneki lep cvetak. Ti imaš jednu misiju na ovom svetu, ti treba da se popneš na jednu visinu na koju se vrlo malo njih popelo, treba da budeš vestalka, vila jednog svetog ognja.
Ko se žrtvuje za svoju dužnost, živi u jednoj atmosferi u kojoj može biti ne sija sunce, ali u kojoj je nebo uvek vedro. Ko vrši svoju dužnost, živi pod večito vedrim nebom, živi u miru, može biti melanholičan, ali se svaka njegova radnja vidi u sjaju uzvišenog dostojanstva.
Osrednji i slabodušni ljudi prolaze sa pognutom glavom pored kipa dužnosti; svi osećaju neki blagotvorni upliv i tronuti su, kao neko koji je sam u jednom velikom i mirnom hramu.
Čovek koji se žrtvuje za svoju dužnost pravi je svetac, i ko s njim dođe u dodir, oseća neki lekoviti upliv. Ti ćeš, moja kćeri, da postaneš takav svetac, a ovo uverenje okrepiće me na mojoj samrtnoj postelji. – završava otac svoj zaveštaj.
To je, eto, posve jasno i poučno za svakoga koji ljubi mlađe naraštaje naroda i ljudi.
O planiranju porodice
[Čovek je društveno biće. Živi u grupama koje mogu biti različite. Osnovna grupa u kojoj ljudi žive je brak i porodica. Rad i život u grupi je normalna pojava. Primer za to može nam biti život i rad dece u školi, težnja za grupnim životom dece u igri ili grupni život odraslih u raznim društvima i organizacijama.
Brak je socijalna ustanova koju čini zajednica između muža i žene, a zasnovana je radi stvaranja naraštaja i regulisanja seksualnih odnosa, polnog života.
Porodica ima veliki značaj za život čoveka, a posebno za obezbeđenje društvene i zdravstvene zaštite njenih članova. Porodica podrazumeva muža, ženu i njihovu decu, a negde i širi broj članova (baba, deda itd.). Svaki član, naravno, ima svoju ulogu i mesto. Kroz istoriju položaj muža i žene bio je različit. Savremena porodica je zajednica ravnopravnih članova, muža i žene. Vaspitanje za brak i porodicu predstavla važan činitelj za sreću i blagostanje svih njenih članova. Putem vaspitanja za brak i porodicu sprečavaju se mnogi sukobi, trvenja i neslaganja u životu i braku, što je čest uzrok neuspeha u porodici, uzrok razaranja braka, teških socijalnih i duševnih sukoba i poremećaja.
Planiranje porodice povezano je sa ovim. Ono čini važan elemenat društvene i zdravstvene zaštite majke i žene uopšte. Planiranje porodice opravdano je željama supružnika, ekonomskim i društvenim mogućnostima i zdravstvenim stanjem. Biološki zakon rađanja ne može se pustiti da neorganizovano deluje u civilizovanom društvu kao što deluje u životinjskom svetu, pa i tu čovek planira plođenje domaćih životinja.
Elementi planiranja porodice postoje u svakom društvu i u svakoj zajednici, ali je to planiranje često praćeno teškim posledicama po zdravlje i život žene. Široko rasprostranjeno vršenje pobačaja i u najzabačenijim selima predstavlja teško društveno i zdravstveno zlo za mnoge zemlje u svetu. U interesu zdravlja žene, zdravlja dece i mladog naraštaja, planiranje porodice primenom savremenih sredstava i mera protiv neželjene trudnoće je od bitnog značaja. Planiranjem porodice ženi se zaista obezbeđuje takva zaštita.
Kontrola zdravlja žene, suzbijanje bolesti, briga prilikom trudnoće i porođaja, to su široke mere za njenu zdravstvenu i socijalnu zaštitu. U zdravstvenim ustanovama raznih vrsta namenjenih ženi ova je zaštita veoma uspešna, zahvaljujući savremenom stanju medicinske nauke. Društvo je zainteresovano da ove mere budu pristupačne najširem krugu žena, majki, pa im se zdravstvena i socijalna zaštita obezbeđuje na teret i uz učešće čitave zajednice.
Socijalna i pravna zaštita žene reguliše se opštim, radnim, socijalnim i zdravstvenim zakonodavstvom:
• pravo na rad i pravo na jednaku platu (dohodak) za jednak rad,
• pravo glasa i vršenja političkih funkcija,
• pravo nasleđa i druga imovinska prava,
• pravo na zaštitu trudnoće i poroda, bračnog i vanbračnog,- pravo na zdravstvenu zaštitu.
Za jednu zemlju i naciju od neobičnog značaja je zdravstvena zaštita žene. Ustanove koje se posebno bave zdravstvenom zaštitom žene i majke imaju važnu ulogu, To su:
• predbračna savetovališta (još je mali broj ovih ustanova, u njima mladi, budućisupružnici, posebno mlade žene, dobijaju uputstva i savete o pripremama za bračnu zajednicu, o seksualnoj higijeni, o problemima izbora bračnog druga itd.;
• savetovališta za trudnice su ustanove namenjene trudnicama kojima je neophodnastalna nega, kao i uredna kontrola zdravstvenog stanja. U savetovalištu buduća majka dobija uputstva o zaštiti svog zdravlja, o ishrani, ličnoj higijeni itd., takođe dobija sva upustva o trudnoći i porođaju; ovo savetovalište je preventivna ustanova kojom rukovodi lekar specijalista;
• dispanzer za žene obuhvata preventivnu i terapeutsku zaštitu žene. Poredkontrole opšteg zdravstvenog stanja, leči sva ginekološka oboljenja (ženske bolesti) i radi na zaštiti zdravlja žene, obaveštava kako da se izbegne neželjena trudnoća davanjem uputstava i sredstava za kontracepciju (tablete, paste, spirale, membrane, itd.);
• porodilište – predstavlja značajnu zdravstvenu ustanovu za zaštitu majke ideteta. Pored porađanja trudnica ono ima i vaspitnu ulogu, jer u njemu majke dobijaju savete i praktično se osposobljavaju za dalju negu deteta. To im, takođe pružaju i ustanove za zaštitu majke i deteta (dečiji dispanzeri).
Zdravlje žene ne može se gledati izdvojeno od zdravlja porodice. Zaštita žene je sastavni deo celokupne zaštite čoveka.
Treba znati da brak u bliskom srodstvu donosi unakaženje
Radi zdravlja treba znati da brak u bliskom srodstvu donosi unakaženje
Ima mnogo činjenica i dokaza koji svedoče da krvni brakovi donose raznovrsna unakaženja. U Francuskoj dr Buden je ispitao (krajem 19. veka) u školama gluvih i nemih da 145 puta više dolaze na svet gluvi, prigluvi i nemi, od krvnih brakova negoli od brakova koji nemaju bliskoga srodstva. Dokazano je i to da takvi brakovi bliskog srodstva daju daleko više nakaza u vidu unakaženih: očiju, usta, nosa, pogleda, uzrasta, hoda, govora itd. Ko je proučavao parove koji su stupili u krvne brakove, taj će ovo tvrđenje i sam uviditi i priznati. Zato o tome treba izdati još stroži zakon od ovoga što već postoji.
[Osnovni zakon o braku usaglašen sa Ustavom SFRJ od 1968. godine podvlači da do zaključenja braka ne može doći među srodnicima: ne mogu zaključiti brak među sobom krvni srodnici u pravoj liniji, kao ni rođeni brat i sestra po ocu ili materi, stric i sinovica, ujak i sestrična, tetka i bratanac, tetka i sestrić, ni deca rođene braće i sestara i braće i sestara po ocu ili materi.
Nadležni opštinski sud može, uzimajući u obzir narodna shvatanja i običaje, dozvoliti brak između dece rođene braće i sestara, i braće i sestara po ocu ili materi. Ne mogu stupiti u brak ovi srodnici po tazbini: svekar i snahe, zet i tašta očuh i pastorka, maćeha i pastorak, bez obzira na to da li je brak, usled čijeg zaključenja su oni došli u ove odnose, prestao ili je bio poništen.
Iz važnih razloga može nadležni opštinski sud dozvoliti brak pomenutih srodnika po tazbini. Banbračno srodstvo je smetnja za brak kao i bračno.] U ime zdravlja treba znati:
Kad i kako treba pristupiti polnoj ljubavi
Pošteni i pismeni ljudi nikad neće zavijati i kriti u mrak tajnosti ono što je nužno da zna svaki član društva ljudskog, a naročito reč o polnoj ljubavi, od koje zavisi naše i našeg poroda umno i telesno zdravlje. Ova nauka važna je i nužna za sve ljude i narode isto kao i društvena nauka, koja uči o novom i srećonosnom uređenju društva.
Svi ozbiljni naučnici preporučuju umereno i uredno vršenje obljube, polne ljubavi. To ne čine oni iz neke formalnosti ili pobožnosti, nego na osnovu naučnih zahteva, na osnovu nauke o čuvanju zdravlja. U tom se slažu čak i najstariji naučnici i praktični posmatrači sveta.
Na osnovu tih dugotrajnih posmatranja pronađeno je i utvrđeno da preterano i nesmotreno vršenje polne ljubavi ruši i telesno i umno zdravlje, i donosi razne omanje i velike bolesti muškom i ženskom polu. Prema tome, nauka kaže da je nužno za zdravlje da zdravi i odrasli parovi vrše obljubu posve umereno. Ta umerenost mogla bi se svesti na sedmičara za zdrave i mesečara za slabunjave. Dnevničari u tome gube mnogo.
Ko se bar približno tako ne vlada, on spada u razvratnike, a razvratnik nije sposoban za velika dela, a još manje za šire i pravilnije umovanje. On je upola ili posve umno ograničen, prema onome što bi mogao biti da i u tome umeren bude. Ko je u vršenju polne ljubavi junak – junak preteran, taj će skoro biti umni i moralii kepec, koji vrlo često ili dolazi ili treba da dođe u ludnicu. Jer kad nas oslabi i iznuri težak poljski rad rukama, ili silno naprezanje umno, onda zar nećemo još većma malaksati kad mnogo prosipamo, ne samo krv nego najsavršeniju materiju organizma našeg! Pri slaboj hrani, teškom radu i drugim nepovoljnim okolnostima, ta preteranost još više škodi.
To treba znati i poslušati, kao i to da delo polne ljubavi treba vršiti samo u času odmora, a nikako utruđen, uzrujan i pićem i jelom opterećen. Za vreme ženskog vremena, periode, vrlo je opasno vršiti delo obljube, a još opasnije blizu porođaja. Između porođaja treba bar po tri četiri meseca prestati od polne ljubavi, jer inače može nastupiti opasnost i za zdravlje matere i deteta.
Ko god je rad da ne satre svoje umno i telesno zdravlje, da ne postane kreten, kepec i bogalj umni i telesni, taj ne treba da počinje delo polne ljubavi pre 18. a ženska pre 16. godine. Slabunjave i nedorasle osobe treba da čekaju još više, do 18. i 20. godine. Ko to ne sluša on je srušio osnovu svoga uzrasta, svog zdravlja, svoje budućnosti.
U to ime trebalo bi otkloniti svaki luksuz, jer on je nosilac bluda, razvrata i razdraženosti. Tako isto treba otklanjati od omladine uopšte sva špirituozna pića, bezobrazne slike i jela koja nas razdražuju u tom pogledu. O tom treba da se brine ozbiljno škola, opština, država i crkva, dok dođe ono sveto vreme kad će narodna uprava voditi brigu jedino o takvim važnim potrebama naroda, – potrebama podesnim za boljitak telesne, umne, moralne i materijalne strane. Današnja inteligencija većinom smatra da je stidno i neumesno o tome pisati, govoriti i omladinu učiti, a ne stidi se svojim životom gurati je u razvrat i pritvorstvo, koje kipti iz savremene literature i novinarstva i drugih društvenih pojava, dela i odnosa. Ta gospoda neće da znaju da nema ništa nužnije i moralnije, nego naučiti ljude da se znaju dostojno ponašati pri vršenju najsvetijeg dela polne ljubavi, od kuda dolazi čovek i pojam ljubavi, bez čega bi sav ovaj svet bio prazna pustoš. O, jadno ljudstvo! duboko li još čamiš u tami neznanja, praznoverice i varvarstva, što te grozno davi, muči i stamanjuje, [usklikuje Pelagić dopunjavajući ranije izdanje ove knjige kao zatočenik na robiji u Požarevcu 1893. godine].
Ima li brak moralne snage za vaspitanje porodice i naroda?
Ima li današnji brak moralne snage za čestitu nastavu – vaspitanje porodice i naroda?
[Evo Pelagićeve ocene stanja poslednjih decenija 19. veka.] Biblija veli: »Brak je velika tajna.« I mi [socijalisti] velimo da je brak za sadašnju većinu sveta velika tajna. To je zato što se od brakova očekuje jedno, a ovamo izlazi drugo, to jest mi očekujemo da dobijemo od braka radost, zadovoljstvo, sreću i polugu moralnu za stvarnu nastavu našeg poroda i omladine uopšte, a kad zrelo ispitamo istoriju bračnog sadašnjeg života, mi se uveravamo da ne dobijamo od sadašnjeg braka ono što očekujemo. Od te »velike tajne« skoro većinom izlazi kod varošana velika nakarada moralna, umna, telesna i materijalna.
Ovo će priznati svaki koji zna da se današnji brak većinom sklapa iz računa, i ne u svoje prirodno vreme, i ne iz razloga istinske, svete ljubavi: ko zna da su današnja majka i kći većinom kaćiperke, namiguše, torokuše, pomodarke, sitničarke, spletkašice i nakinđurene lutke; ko zna da sadašnja »izobražena i vaspitana« ženska zna hiljadu drangulija i formalnosti, a gotovo ništa korisnoga i valjanoga ne zna o nauci o zdravlju, o pravima i dužnostima čovekovim, kućenju kuće, o velikom zadatku majke, supruge i građanke, o načinu kako ćemo stvoriti bolju budućnost ekonomsku, intelektualnu, političku i moralnu itd.; dalje, ko zna, da je današnja seljanka rob svog muža, a varošanka slepi rob pomodnog života i sramnog luksuza, koji uveliko iz varoši i u sela prelazi, i ko zna da sadašnji brak donosi vrlo često ne samo suprušku nevernost i međusobnu svađu i mržnju nego i trovanje i ubijanje, velimo, ko sve pomenuto i drugo štošta zna, on mora priznati da današnji brak, današnje supružanstvo, nema i, dok je ovako, ne može ni imati telesne, moralne i umne jačine za pravilno razvijanje i vaspitanje zdrave, vredne, čestite i razumne dece. Šta ko nema, ne može drugome dati. Na sramotu savremenoj školi, prosta seljanka, ali udaljena od varoške pokvarenosti, u stanju je dati nam zdraviju, čestitiju i dakako darovitiju decu nego pomodna i »vaspitana« varošanka. Ovo je žalostan fakat o nemoći savremene škole, ali on je neporičan.
Ovu istinu o nemoralnosti sadašnjeg braka priznaju skoro isvi pedagozi, državnici, pa i sami mantijaši, koji zbog pokvarenosti ljudske prolivaju sa katedri crkvenih ne samo vodene duhovne besede nego i krokodilske suze, koje većinom potiču ne iz svetog izvora ljubavi prema narodu, nego iz prepredenog pritvorstva, u ime špekulativnih namera.
Svi ovi skupa pomenuti napišu hiljadama zakona, knjiga, beseda i raspisa radi popravke podanika i slovesnog stada Hristova. Ne samo to, nego u ime utvrđenja morala i širenja znanja, postoji hiljadama hiljada vlasnika, upravnika, nastavnika, duhovnika i činovnika. Pa pored svih tih mnogobrojnih usrećitelja državnih i crkvenih, brak ne dobija i ne daje nam ono što od njega očekuje naučni, zdravi moral i nauka o zdravlju, a i u svemu ostalom društvu ne vidi se nikakva opštega boljitka. Prevare, krađe, mržnja, grabež, ubistva, bune i ratovi besne na sve strane sve više i jače. I to se ne čini samo od strane podanika i duhovne nastave, nego to se srazmerno većinom čini baš od tih samih što čuvaju državni red i poredak i što čuvaju i utvrđuju moral i pobožnost.
Tu malo pomaže sadašnja škola i nastava, nauka i civilizacija. Doduše, krivica ne leži na školi, nauci i moralu. To bi pomoglo, pa još kako bi pomoglo, ali samo onda kad i škola i nauka, i uredbe i zakoni ispadnu iz ruku sadašnjih upravljača pa pređu u pravednije i razumnije ruke. Ali ovako kad se uzme kakva je sadašnja nastava i kakvi su oni što rukuju njome, može se reći: »Iver ne leti daleko od klade«; »Kakav lončar, onakvi i lonci«. Izrađeno delo ne može biti bolje od svog majstora. Nemoralno uređenje društveno mora stvarati nemoralne članove i radnje. Izuzetka može biti, ali retko. Držimo da je to jasno bez daljeg i šireg razlaganja, samo ako ozbiljski razmislimo o svemu rečenome.
Pa treba li sad skrstiti ruke, složiti ramena, obesiti nos i plakati samo o »zabludelim ovcama« i pokvarenom bračnom i podaničkom životu?
Ne, i sto puta ne. To bi bilo nedostojno i čoveka i ljudstva, i nauke i progresa. Svaka greška, pa i svako zlo društveno, može se popraviti proučavanjem onih uzroka zbog kojih to biva i smišljanjem načina da se otklone uzroci koji donose rđave pojave. Za jedno i za drugo treba ozbiljnog rada i pravih radnika. O tome nećemo ovde govoriti, jer to je označeno na drugom mestu u ovoj knjizi. Velimo samo ovo: Otklonićemo sve uzroke koji rađaju nesrećne, rđave pojave u društvu, ako uredimo društvo onako kako je označeno u »Narodnom dobronoši« i »Novoj nauci o javnoj nastavi.« Kad to učinimo, onda će nam i »brak«, i škola, i država, i nauka biti moćni tvorac telesne, umne, moralne i materijalne snage, kako za omladinu tako i za ostarinu našu. Razmišljajmo, radimo i doživećemo to srećonosno doba. Bez toga nigde i ništa.
[Osnovnim zakonom o braku, koji potiče iz 1945. godine, propisana su prava, dužnosti i obaveze bračnih drugova. Brak je zakonom uređena zajednica života muškarca i žene. U bračnoj zajednici muž i žena su ravnopravni, dužni su jedno drugom biti verni i uzajamno se pomagati. Ista su im prava i dužnosti prema deci, zajednički da ih vaspitavaju i izdržavaju. O vođenju zajedničkog domaćinstva odlučuju sporazumno. Izdržavanju porodice doprinose prema svojim mogućnostima. Izbor rada i zanimanja je nezavisan. Dogovorno se bira mesto zajedničkog stanovanja. Imovina koju bračni drug ima u vreme zaključenja braka ostaje njegova sopstvena i on njom može raspolagati samostalno. A imovina koju zajedno steknu radom u toku braka je zajednička imovina. Ako se jedan bračni drug razboli i postane nesposoban za rad, a nema sredstava za život ili je nezaposlen, ima pravo od bračnog druga na izdržavanje, ukoliko je ovaj u stanju da to učini.]
Šta gubi ljudstvo i žena zbog ubijanja vanbračne dece
Radi zdravlja nužno je znati: Šta gubi ljudstvo i žena zbog trovanja ili ubijanja vanbračne dece – »kopiladi«
U današnjem društvu (druge polovine 19. veka), u kome na sve strane caruje razvrat, siromaština, luksuz i moda, biće polovinu, ako ne daleko više ženskadije koja više nevoljno i gorko truje prvi plod materice svoje, ili ga uredno rodi i odmah udavi, ili negde u prikrajku »podmetne« da ga ko nađe i o svome trošku odgaji i odhrani. Ovaj užas biva zbog sramote od sveta i oskudice za negovanje i ishranu deteta.
Ljubav je sveto i veliko delo, zato što je životna i prirodna potreba kako čoveka tako i svakog živog stvora; ali i sirotinja je užasna sila. – Evo zašto.
Stotinama hiljada nevinih devojčica učine preljubu s milim i dragim po neodoljivoj, žarkoj navali duboke ljubavi, po nagonu prirode. A stotinama i hiljadama hiljada učine to delo na zahtev i razna obećanja i obmanjivanja vlasnika novčanih, državnih ili crkvenih. Ovo poslednje one čine u preranoj mladosti svojoj, pa tako ostanu kržljave, nedorasle, slabunjave, ili većinom posve nakazne, ma u čemu to bilo.
I jedne i druge nevinosti većinom truju svoj plol odmah u početku ili kad se osete prvi znaci od njega. Svuda se nađe hiljadama babuskara i drugih šarlatana koji nude način kako će taj rod otrovati.
U današnjem svetu smatraju za veliku sramotu ako devojka zatrudni pre udadbe. Zbog toga, pošto-poto, one moraju da odklone porođaj deteta. Da bi to učinile, one upotrebljavaju stotinu sredstava, mahom posve otrovnih. I toga radi gube devojke ne samo zdravlje celog tela, ne samo da poremete prirodno zdravlje materice nego mnoge i mnoge i životom plate odmah ili malo docnije. Hiljadama njih izgube ne samo onaj divni izgled devojački nego poruše zdravlje svoje za ceo život. Još većma poruše zdravlje one jadnice koje dobiju bolest sramnu od kog bezdušnog razvratnika.
Ali nije samo ta šteta što naše drage, naše buduće žene i majke, pokvare time svoje zdravlje i svoj porođajni ud, zbog čega često muž i žena u svađi žive ili razvod traže, nego zbog toga narod sve više i više gubi svoju prirodnu, umnu i telesnu snagu. Od pokvarene krvi roditeljske prirodno je da će i deca biti s nezdravom krvlju, sa zaraženim sokovima, s mnogim nedostacima.
Ne treba zaboraviti da prva i vatrena ljubav između drage i dragana, stvara zdrav plod i umom i telom i energijom. Najveći genije razvija se kod one osobe koja je došla na svet od takve vatrene obostrane ljubavi. To će uvideti i priznati svaki kad dublje ovu stvar prouči i kad upozna slučaj kog »kopilana«, koji je rod nevine devojke i nevinog momka koji se srdačnim žarom ljubavi voleše.
Na žalost, u današnje doba. u veku sadašnjih nakaradnih društvenih uredaba, propadaju i stamanjuju se gotovo sva takva prvenčad zbog pomenutih uzroka.
Danas često odbijamo omladinu od onih roditelja koji su pokvarili svoje zdravlje zbog razvratnog života pre ženilbe i udadbe, ili zbog jake oskudice i sirotinje, ili zbog gotovanskog i pomodnog načina življenja, ili zbog nevoljenja i mržnje između muža i žene. Ko dublje zaviri, posmotri i prouči sadašnje društvo, on će tu gorku istinu s bolom u grudima priznati, kao i to da rađaju posve nezdravu decu oni roditelji koji su ranije razvratno živeli i kojekakvim poganim bolestima svoje telesne sokove zarazili.
Pisac ovih redaka mogao bi navesti, radi primera, imena takvih roditelja i poroda im, i za prvi i za drugi slučaj, samo kad bi bilo slobodno i savesno imenovati ih ovde javno.
Pa šta treba raditi da otklonimo gubitak tih prvenčadi i da ženskadija ni u kom slučaju ne čini prestup, niti ikakvo trovanje i stamanjivanje dece i zdravlja svoga, pa da tim načinom dobijamo zdrave žene i ljude?
Naravno, ovo je dosta teško pitanje, a ostvariti ga biće još teže ako ne budemo mislili i radili o njemu i za njega svi koji školu učismo. Jer ono o čemu ljudi ozbiljno misle i rade ostvari se ranije ili docnije. A da ovo ostvarimo, u interesu je svih ljudi i naraštaja oba pola, pa u interesu je i same nauke i kulturnog progresa ljudskog.
Radi postignuća toga nužno je, pre svega, da svaka majka nauči svoju ćerku da se nikome ne poda do punog uzrasta svog, to jest, do 16-18 godina. Ovo važi, naravno, kako za muško tako i za žensko, s tom razlikom što bi bilo bolje da se muškarci uzdržavaju u čistoj nevinosti i do 20 godina uzrasta svoga. Posle toga roka treba da bira dragog po srcu i ljubavi, a ne po zvanju i bogatstvu, i da se »udaje i ženi«. Tad se ne sme oklevati dugo. – Ako se ne može »udati« i »oženiti« redovnim i uobičajenim načinom zbog oskudice ili drugog čega, onda treba i roditelji i opština da dozvole: da javno i slobodno draga živi s jednim zdravim, vrednim, čestitim i vrsnim draganom, i neka otvoreno i bez ikakvog srama neguje svoj rod, dok je u njoj, i posle porođaja. U tome ne sme biti sramote, jer moć prirode i moć ljubavi kazne svakog, ko ih narušava, a još veće nesreće i nemoralnosti bivaju kad se sveto delo ljubavi vrši budžaklijskim načinom, kao što biva danas. Ako se ovaj predlog skoro ne ostvari, onda ako žena ne može sama odgajati svoje drago prvenče, ona treba da ga slobodno i javno odnese u opštinu, da ga ova uzme i o njemu brigu vodi. Ako li ga ne može kod kuće roditi, onda neka ide javno u porođajni dom da tamo izvrši komotno to teško i sveto delo. Tek onda kad ozdravi, nek ode svome domu ili na svoj obični posao.
Kome je roditelju teško na tako što naviknuti se, on neka uda ćerku i neka ženi sina u svoje vreme ne čekajući ne znam kakvih prilika.
Najveća je prilika »da se spari ko za koga mari«, čim za to nastupi zakonom određeno vreme. Ko to zabranjuje, on čini zločinstvo, koje je veće od onog zločinca koji ubije jednog običnog čoveka, pored toga što se sadašnjim načinom širi razvrat i bolest, i pored toga što se doživi često u kući sramota i razne bolesti i druge nesreće, koje, na žalost, često bivaju kod udavača neudatih i momaka neoženjenih.
U to ime treba da se preporode navike i običaji prema zahtevima nauke o zdravlju i naučnom moralu. Jer trovanje poroda u sebi i budžaklijski život užasne nesreće i štete donose ženskadiji, muškadiji, narodu i čovečanstvu.
I sa ostvarenjem ovoga predloga učinilo bi se veliko dobro, ne samo narodu i ljudstvu nego i nauci i progresu. Rekosmo: »i nauci i progresu« zato što smo uvereni da su takva prvenčad najsposobnija za svestrani razvitak nauke i opšte kulture i progresa; i što su mnoge umom velike a telom uzorite ženske ubijanjem ploda u sebi ubile svoje zdravlje, svoju sposobnost i energiju za veća dela i preduzeća.
A ako hoćemo da stvorimo takve uslove koji će doprineti da naša ženskadija bude u svakom pogledu zdrava, čestita i u svakom pogledu nepokvarena, a da prvenčad ne propadaju, i da se i žene i devojke ne podaju i ne truju zbog rečenih i drugih uzroka; da momčadija i ženskadija bude čestita do sparivanja i posle sparivanja, – onda treba da radimo ozbiljno da se što pre ukine svaka lična, privatna svojina novaca i drugog imanja, jer to donosi sa sobom žeđ za imanjem, pa onda oskudicu, luksuz i svaki razvrat, prestup i zločin. Dokle god za novac dobijamo hranu i odeću, i uvaženje i milovanje, dotle će biti ne samo gore rečenog zla nego i svih drugih svakovrsnih prestupa i rđavština.
Kad i novac, i zemlja, i sprave za proizvodnju postanu opštinska svojina, imovina, onda se neće ljubav za novce prodavati, neće niko žrtvovati svoju svetu nevinost vlasniku novca i vlasti, ni upravljaču fabrike i doma; onda neće prvenčad propadati, neće biti svađe i mržnje između drage i dragana, između muža i žene, neće biti prostitucije, ni krađe, ni grabeža, niti sadašnjih mnogobrojnih prevara i podlosti, uniženja i stamanjivanja. Ljubav drage i dragana biće trajnija i svetija. Nevinost i pravda, istina i sloboda biće osigurani od svih nasilnika, bezdušnika i razvratnika.
Šta je opasno za ženu, koja je u drugom stanju (trudna)?
O, vi, sadašnje i buduće majke, koje želite biti čestite majke i sačuvati sebe i svoje čedo u povoljnom zdravlju, i ako želite po primeru čestite majke da vam ta zora života, ta dika a radost vaša – taj nevini začetak i dete bude lepo, zdravo, ugledno i vredno, onda treba da od svega srca poklonite pažnju vašu ovim sledećim, pa i još opširnijim poukama i uputstvima. Ovake pouke treba da postanu vaše jevanđelje trudnih žena, koje treba da znate još u ranom devojaštvu. Uputstva ova kazuju istine ispitane naukom i praksom.
U to ime neophodno je nužno da svaka trudna žena izbegava svaku ljutnju, plašnju, strahovanje i mnogo sedenja. A umereno poslovanje svih poslova, i bavljenje u čistom vazduhu i u prijatnom društvu i zanimanju takođe je neophodno. Sve to skupa, a naročito živo kretanje u radu, olakšava porođaj i pomaže razvitak deteta. Izbegavati treba igranje i jako truskanje na kolima, a tako i sva teška jela i žestoka pića.
Kad trudnica ima zatvor, treba da jede poviše rotkve, ili varenih šljiva, ili pečene jabuke, ili neka pije svežu toplu surutku. Najtvrđi zatvor popraviće jedenje ili pijenje pomenutih začina i domaćih lekova, i hrana koja se sastoji u žitnoj varici i kačamaku. U isto doba ta je hrana vrlo dobra i zdrava kako za majku tako i za dete dok je u njoj, a i onda kad se rodi. Od varice i kačamaka dolazi zdravo mleko i zdravi sokovi koji razvijaju dete.
Kod koje su majke male bradavice na sisi, treba ih pre porođaja dve-tri nedelje dana prati rakijom uveče, kad se pođe u postelju, ili danju, kad je spokojna mati. Od tog pranja rastu bradavice i bivaju sise mekše za dojenje.
Da majka dete ne pobaci, nužno je čuvati se ne samo od jakog naprezanja i straha nego i od olova, žive, anilina i drugih otrovnih čestica.
Šta olakšava porođaj deteta
Za porodilju je vrlo važna stvar rađati decu bez velike muke, jer mnoga i glavom plati od teškog porođaja. Zato treba svaka trudna žena da primenjuje uputstva doktora Milera; a to je da na tri nedelje pre porođaja počne svaki dan piti po dve-tri kašike zejtina, a svako veče mazati njime ceo prostor okr polnog, detorodnog uda, pa će olako roditi dete i lakše preboleti taj trudni posao. Zejtin treba da je čist, a može se piti u svako doba dana, kad ko hoće.
Šta treba da čini porodilja posle porođaja
Šta treba da čini porodilja posle porođaja pa da joj materica ne spadne?
Zbog neznanja kod većine žena spadne materica, pa zbog toga se steknu mnoge neprijatnosti i bolesti.
Da bi se to otklonilo, nužno je da se odmah posle porođaja materica namesti na svoje mesto. Valja podvezati sav donji trbuh širokim povezama ili tkanicama. To čini da ona ostane na svome prirodnome mestu, i čuva je da ne ozebe, što je vrlo opasno kako za matericu tako i uopšte za porodilju.
Način da se slaba porodilja očisti i brzo oporavi jeste da se kupa uveče i ujutru u vodi u kojoj je svarena koja šaka suvog ili sirovog pelena.
Ako se pojave bolovi i zapaljenje sisa, onda se odmah treba lečiti zejtinom, kao što je kazano u lekarskom odeljku.
Još nešto važno za majke i dojilje
Drage majke! Čim osetite da ste začele, da ste u drugom stanju, trudne, odmah morate odbiti dete od sise, to jest, ako ga imate, jer inače dete će početi oboljevati, sušiti se, sve većma malaksavati, pa i umreti. Tako isto opasno je za dete ako ga doji majka ili dojilja onda kad je bolesna, a naročito ako pati i nosi ma koju poganu – veneričnu bolest. Deca tako dojena, i ako ostanu živa, biće pravi bogalji. Kad se ma koje bolesti pojave, osete, onda neodložno treba dete ne samo od sise nego i iz naručja takvih majki i dojilja otrgnuti, pa ih hraniti cicvarom na mleku svarenom. Kafu od žira cerova s mlekom deca moraju piti svaki dan po tri puta po 1 čašu, ali posve mlaku. Ovo piće treba produžiti duže vremena, i dete je spaseno od rečene bolesti i slabosti. Ono će docnije postati živosno, jedro, ugledno i u svemu zdravo, a naročito ako se kafa od žira produži piti godinu ili još više. Kad je majka trudna, ne sme sedeti mnogo u zatvorenim sobama.
Majke treba da se uvek sećaju da je nezdravo ostaviti dete da dugo leži i plače u postelji. Treba ga ispraviti, pa neka plače i dere se sedećke ili dubeći u dupku, i to u čistom mestu, leti na dvorištu. Ovde i ovakvo plakanje, deranje i koprcanje deteta korisno je, a onamo nezdravo.
Majka i roditelji uopšte ne smeju zaboraviti da nikad ne ostavljaju decu tako da im udara u oči zrak sveće, ili sunca, ili meseca. Kad deca ležećke u to glede, to im još više škodi. Crvena boja takođe škodi očima dečijim, kao i odraslim. Prema tome, nek se uzmu na um i one varošanke koje povale svoje dete ležećke u meku postelju u gospodskim dečijim kolicima, pa ih šalju tako u šetnju. One ne znaju da i zdravu i odraslu čoveku škodi ležanje na leđima, a naročito u mekoti, i da u tako izvaljeno dete udaraju zraci sunca čim se okrenu kolica prema suncu. Ovde nije reč da se kloni ko od svete i blagodetne sunčane svetlosti, nego o tome da se očni pogledi ne sukobljavaju sa jarkom oštrinom sunčanog bleska i zraka.
Nerotkinje počeće rađati decu ako duže vremena budu pile dvared na dan odvara, teja od žalfije, koju u nekim mestima zovu još i kaduljom i kaloperom. Tako tvrdi doktor Miler, a drugi jedan doktor veli da će nerotkinja rađati decu, ako se namesti u času sparivanja onako kako je sama priroda uputila bila.
Polni život čoveka
Kod čoveka pol se nasleđuje. On je određen kvalitetom polnih ćelija oba roditelja. Polne ćelije oca i majke, posle polnog odnosa, spajaju se u unutrašnjim polnim organima i tako nastaje oplođenje. Oplođena jajna ćelija sadrži u sebi sve elemente iz kojih će se formirati novo biće. Između ostalog u njoj je već određen i pol budućeg deteta. Nekoliko dana posle oplođenja, oplođena jajna ćelija zagnjuri se i usadi u sluzokožu materice. Od tog momenta nastaje trudnoća. Od tada, pa sve do porođaja plod će se razvijati u materici. Po isteku trudnoće nastupiće porođaj, kada plod napušta matericu i odvaja se od majke, počinjući svoj samostalan, ali još uvek ne i nezavisan život od majke.
Kad se dete rodi njegovi polni organi potpuno su razvijeni bilo u pravcu muškog ili ženskog pola. Dugo vremena, međutim, razlike pola više manje uglavnom su pretežno anatomske prirode. Tek nekoliko godina po rođenju dete postaje svesno svoga pola i svoga seksualnog opredeljenja. Pripadnost pola i seksualna opredeljenost u punoj meri ispoljava se tek u pubertetu. U to životno doba nastupa telesno, duševno i polno sazrevanje osobe.
Pubertet se javlja kako kod ženske, tako i kod muške dece. Kod devojčica pubertet se javlja između 12. i 17. godine. Vreme kada će se javiti zavisi od naslednih osobina, od uslova života, od podneblja, imovinskog stanja roditelja, obrazovanja itd. U vreme puberteta devojčica naglo raste, izdužuje se, a na delovima tela (kukovima, stidnom brežuljku, ramenima i dojkama) u jačoj meri razvija se potkožno masno tkivo, te devojčica dobija karakterističnu figuru žene.
Na stidnom brežuljku, na velikim stidnim usnama i pod pazuhama razvija se kosmatost karakteristična za odrasle žene, glas devojčice se produbljuje. Istovremeno, kod nje dolazi i do duševnih promena. Devojčica postaje svesna svoje polne opredeljenosti, ona oseća da je pripadnik ženskog pola. U to vreme devojčica je lako razdražljiva, često nemotivisano menja raspoloženje, interesuju je više nego dotle osobe suprotnog pola; sklona je sanjarenju. Istovremeno, u njenom organizmu odigravaju se promene na žlezdama sa unutrašnjim lučenjem, u prvom redu na hipofizi i jajnicima. Pod dejstvom hipofize jajnici luče velike količine hormona ženstvenosti (estradinol) koji dovodi do već opisanih promena. Osim toga u sklopu i kao posledica polnog sazrevanja kod devojčice dolazi do rasta unutrašnjih polnih organa koji dobijaju razmere organa zrele žene. Kao vidna manifestacija polnog sazrevanja, odnosno postignute polne zrelosti, kod devojčice se javlja prva menstruacija. Kasnije, menstrualna krvavljenja kod većine devojčica javljaju se redovno, svakog meseca, sa izvesnim tegobama ili bez njih, ali obično bez jakih bolova. Samo kod nekih devojčica menstrualna krvavljenja su prvih meseci ili prvih nekoliko godina neuredna, to jest mogu da se jave u većim vremenskim razmacima, da budu nejednaka po količini i trajanju i da zbog toga zabrinu roditelje. Međutim, kod najvećeg broja takvih devojčica, zbog ovih pojava nije potrebno nikakvo lečenje, jer se vremenom neuredna krvavljenja i bez ikakve intervencije srede sama po sebi. Ređe se događa da su krvavljenja veoma učestana, obilna i dugotrajna, kada je neophodno da se devojčica obrati za pomoć lekaru.
Prva menstruacija kod nepripremljene devojčice može da izazove veliki strah i uznemirenost, što može da ostavi nezgodne posledice za ceo njen kasniji život. Zbog toga svaku devojčicu treba na vreme pripremiti. To je uglavnom dužnost roditelja, u prvom redu majke, ali i obrazovanja u školi. Kada primeti da devojčica počinje da pokazuje znake sazrevanja, majka treba da sa njom ozbiljno porazgovara i da joj kaže da ona nije više mala, da postaje odrasla osoba i da će, kao i ostale odrasle žene početi svakog meseca po nekoliko dana krvariti. To ne treba da je plaši, jer je to normalna pojava koja se javlja kod svih žena. Pojava menstruacije kao znak sazrevanja devojčice obavezuje je da bude ozbiljnija u svemu i da se tako i ponaša. Isto tako majka treba da objasni devojčici da je žena u toku menstruadije podložna infekciji, te da naročito u to vreme treba da se čuva nazeba. Iz istih razloga devojčica treba za vreme menstruacije da posveti posebnu pažnju ličnoj higijeni. U to vreme ne treba da se kupa u kadi i otvorenim vodama (reke, more, jezera), mora redovno menjati čiste uloške, i da se bar dva puta, a po potrebi i češće spolja zapira mlakom vodom i sapunom.
Uredna menstruacija je redovno mesečno krvavljenje koje se javlja kod svih zdravih žena u doba od puberteta pa do klimakterijuma. Ona privremeno kod takvih žena izostaje samo ako su bremenite ili ako doje skoro rođenu decu. Kod nekih žena, čak i ako doje, menstruacije se mogu javljati.
Menstruacije se kod najvećeg broja žena javljaju svakih 28 dana. To je normalno. Ali mogu da postoje i izvesna odstupanja od toga. Takođe se smatra normalnim ako vreme između dve menstruacije nije kraće od 21 niti duže od 32 dana.
Menstruacija obično traje od 3 do 7 dana. U toku menstruacije žena izgubi prosečno oko 50 do 100 grama krvi. Krv je tamna, tečna i ne zgrušava se. Kako se žena u toku menstruacije posebno lako može razboleti od zapaljenja na polnim organima, to je neophodno da se u to vreme posebnim higijenskim postupcima čuva od infekcije. Naročito je važno da u to vreme nema polne odnose, da se ne ispira vaginalno irigatorom, da ne stavlja u vaginu nikakve sunđere radi upijanja menstrualne krvi, da se ne prehlađuje i da održava ličnu higijenu. U vreme menstruacije uvek se zabranjuju kupanja u kadi, bazenima, rekama, moru i jezerskoj vodi. Isto tako zabranjena su kupanja i zapiranja hladnom vodom. Žena mora bar dva puta dnevno da se zapira mlakom vodom i sapunom i da na taj način sa spoljnih polnih organa odstrani izlivenu krv. Isto tako mora više puta na dan da menja čiste uloške i da često oblači čisto donje rublje.
Pubertet kod dečaka su promene koje se javljaju u određeno doba života dečaka. Kod njih, pubertet počinje nešto kasnije nego kod devojčica i takođe se uglavnom ispoljava brzim rastom, pojavom dlakavosti na koži spoljnih polnih organa, stidnog brežuljka prema pupku i pod pazduhama. Figura dečaka dobija oblik figure odraslog čoveka, glasne žice zadebljavaju, te mu glas postaje dublji i jabučica na vratu se uvećava. Muškarcu u to vreme počinje da raste brada i brkovi. U isto vreme kod dečaka rastu polni organi i kao posledica polnog sazrevanja javljaju se erotični snovi sa nesvesnim noćnim izbacivanjem semene tečnosti praćenim osećanjem sladostrašća. Ovakvo nevoljno izbacivanje semene tečnosti u toku sna naziva se polucija. Iako praćene ugodnim osećajem, prve polucije psihički nepripremljenog dečaka mogu da uplaše i da kod njega izazovu osećanje uznemirenosti. To je naročito neugodno, ako je u pitanju dečak koji se zbog stida ustručava da o tom svom problemu porazgovara sa odraslima. Zbog toga, blagovremenim seksualnim vaspitanjem treba i mušku decu uputiti u seksualne probleme koji se javljaju u pubertetu. To je naročito važno i zbog onanije ili seksualnog samozadovoljavanja, koje se u to vreme, naročito kod muškaraca javlja u vrlo širokom obimu. Većina dečaka, u vreme puberteta, pod dejstvom žlezda sa unutrašnjim lučenjem, u prvom redu hipofize i semnika, počinje da onaniše. Mnogi od njih, pod utiskom da čine nešto zabranjeno, a i pod dejstvom izvesne literature, preživljavaju zastrašujuće trenutke. Neki, psihički labilniji, imaju priliku da postanu prave psihopate. Takvim dečacima potrebna je u to vreme pomoć koju im treba pružiti kroz seksualno vaspitanje. Pri tome ih treba obavestiti da je onanija jedan vid neprirodnog seksualnog zadovoljavanja i da ovom vidu zadovoljavanja prvenstveno pristupaju dečaci u pubertetu. Sama po sebi, onanija nije štetna ako se sa onanisanjem ne preteruje.
Polni odnosi
Prirodni polni odnosi između osoba suprotnih polova prirodna je manifestacija polnog života čoveka. Sa polnim odnosima ne treba početi suviše rano. Potrebno je da osobe oba pola pređu doba puberteta, odnosno da sazru polno, telesno i psihički, pa da otpočnu sa polnim opštenjem. Prerani početak polnih odnosa može da nanese višestruke štete mladim osobama. Štetnost proizlazi u prvom redu iz psihičke i telesne nepripremljenosti i iz posledica koje mogu da se jave na duševnom i telesnom planu. Najbolje bi bilo ako bi se početak polnih odnosa uskladno sa sklapanjem bračne zajednice. U većini slučajeva kod nas, zbog kasnog stupanja u brak, dolazi do ranijih, predbračnih polnih odnosa. Pri tome treba voditi računa da omladina ne počinje suviše rano svoj polni život, bar ne dotle dok ne postane svesna posledica i odgovornosti koje mogu iz toga da proiziđu. Najveće opasnosti iz suviše ranog početka polnih odnosa proističu iz psihičke preokupacije i zastranjivanja nezrelih osoba koje ovom problemu mogu da pridaju preterani značaj. Isto tako iz prevremenih polnih odnosa mogu da proizađu neželjene trudnoće i širenje polnih bolesti. Zbog toga je poželjno da se uz pomoć seksualnog vaspitanja omladini oba pola objasni ovaj vid ljudskog života. Valja im savetovati da ne stupaju prerano u polne odnose, da svoj seksualni život otpočnu kada su telesno polno i psihički potpuno zreli. Za to ih roditelji i škola moraju podesnim obrazovanjem pripremiti da postanu svesni mogućih posledica i odgovornosti koje iz toga mogu proizići.
Polni život normalnih seksualnih partnera treba da se odvija bez ikakvih ograničenja. Shvatanje, da polne odnose treba imati jednom ili dva puta nedeljno, a da je njihovo češće obavljanje štetno i škodljivo, nije tačno, i nema medicinskog opravdanja. Seksualni partneri treba da polno opšte onoliko puta u nedelji, koliko to sami žele i koliko im to čini zadovoljstvo. Sama priroda svojim mehanizmima upozoriće ih, ako u učestalosti prekorače prirodom određene granice. Treba reći da učestalost polnih odnosa pored ostalih prilika, u prvom redu zavisi od želje i potrebe samih partnera. Zbog toga neki partneri imaju odnose samo jednom nedeljno, dok ih drugi imaju svakog dana. I jedno i drugo normalno je za osobe koje su u pitanju, Nezgode proizlaze tek ako se kao partneri naću osobe sa različitim sklonostima, odnosno potrebama. No i tada se, najčešće vremenom, nađu zadovoljavajuća rešenja. U slučaju većih neslaganja valja potražiti savet od lekara.
Oplođenje
Oplođenje je spajanje muške i ženske polne ćelije Ono se dešava posle polnog odnosa, pri čemu se semena tečnost iz polnih organa muškarca izlije u vaginu žene. Iz zadnjeg svoda vagine, muške polne ćelije (spermatozoidi), odmah se po polnom odnosu kreću kroz kanal grlića u materičnu šupljinu, a odatle u kanale jajovoda. Ako se polni odnos odigrao u vreme kada u organizmu žene postoji slobodna zrela jajna ćelija, a to je najčešće na sredini između dve menstruacije, onda se jajna ćelija i spermatozoidi sreću u kanalu jednog od jajovoda. Spermatozoidi odmah opkoljavaju jajnu ćeliju sa svih strana, nastojeći da kroz opnu prodru u nju. U tome uspeva samo jedan spermatozoid. U tom trenutku se površina ćelije zgusne i na taj način sprečava ostale spermatozoide da prodru kroz jajnu opnu.
Kada spermatozoid prodre u jajnu ćeliju, nastalo je oplođenje.
Sadržaji jajne ćelije i spermatozoida se izmešaju. Na taj način oplođena jajna ćelija dobija osobine oba roditelja. Uskoro zatim oplođena jajna ćelija počinje da se deli i da putuje, spušta kroz jajovod prema materičnoj šupljini. Tri do pet dana po oplođenju, oplođena jajna ćelija dospeva u matericu i usađuje se u materičnu sluzokožu. Od tog momenta otpočinje trudnoća. Iz oplođene jajne ćelije, usađene u materičnoj sluzokoži, razviće se začetak, a kasnije plod sa posteljicom, plodovim ovojcima, pupčanom vrpcom i plodovom vodom.
Neželjena trudnoća
Ako je do začeća došlo uz saglasnost seksualnih partnera, odnosno po njihovoj želji, onda sa trudnoćom ne nastupaju posebni problemi. Međutim oni će se obično javiti ako je nastala trudnoća neželjena, U takvoj situaciji seksualni partneri retko se pomire sa činjeničnim stanjem i retko dozvoljavaju nesmetan razvoj bremenitosti. Mnogo češće, međutim, oni nastoje da se različitim sredstvima, uništavajući začetak, oslobode neželjene trudnoće. Ovaj problem naročito je komplikovan i težak, ako je neželjena trudnoća posledica vanbračnih polnih odnosa. U takvim prilikama najčešće se pristupa nasilnom prekidanju bremenitosti što na ženi vrlo često ostavlja teške psihičke, telesne i druge posledice.
Svako nasilno prekidanje trudnoće može da bude praćeno ozbiljnim komplikacijama i da ostavi teške posledice na organizam žene. Čak i na samom operacijonom stolu pri radu specijaliste lekara žena se izlaže nagloj, nasilnoj smrti zbog šoka ili krvavljenja. Kasnije, posle intervencije žena takođe može da umre od infekcije ili naknadnog iskrvavljenja. To se ipak dešava relativno retko. No i pored toga u našoj zemlji broj umrlih žena, u toku godine dana od nasilnog pobačaja nije mali. Smrtnost se nažalost kreće u stotinama. Daleko su, međutim, češće druge posledice, u prvom redu akutna i hronična zapaljenja unutrašnjih polnih organa žene, poremećaji menstruacija, uključujući i potpun gubitak menstrualnog krvavljenja, pojava vanmateričnih trudnoća i naročito pojava neplodnosti. Neplodnost je relativno čest i vrlo neugodan pratilac nasilnog prekidanja trudnoće. Ona se posebno često javlja posle prekidanja prve, mada prati i prekid kasnijih trudnoća.
Mnoge žene koje postanu neplodne imaju to da zahvale prekidu prve, ili jedne od ranijih trudnoća. Pored medicinskih, nasilno prekidanje trudnoće prate i ekonomske i socijalne posledice. Žena koja posle prekida trudnoće oboli od hroničnog zapaljenja unutrašnjih polnih organa, postaje dugotrajan invalid sa smanjenom radnom sposobnošću. Zbog toga, a i zbog čestih bolovanja i lečenja, ona se često obraća lekaru, izostaje s posla i manje privređuje. Jednom reči ona postaje teret radnoj organizaciji i socijalnom osiguranju čije fondove troši. Zbog svega toga mora se shvatiti da je prekid trudnoće štetan po ženu, te se kao metod planiranja porodice ne može prihvatiti. Kako je pak planiranje porodice pravo svakog savremenog čoveka, odnosno savremene porodice, to se moraju naći druge mogućnosti da se ono sprovede u delo. Moderna medicina i današnje društvo, namesto nasilnog prekidanja trudnoće, izvanredno štetnog i opasnog po zdravlje žene, prihvata i preporučuje kontracepciju.
Kontracepcija
To je pojam koji podrazumeva sprečavanje neželjene trudnoće. Svaka porodica ima pravo i to je posebno poželjno, da planira svoje članove, odnosno da se proširuje po želji bračnih drugova. Posebno žena ima pravo da gospodari svojim telom, odnosno da ostaje bremenita i da rađa kada to želi, to jest, kad pored njene želje za to postoje i drugi uslovi. Danas, medicina raspolaže mnogobrojnim sredstvima i metodima kojima se žena može uspešno zaštititi od neželjene trudnoće. No, pored savremenih sredstava i metoda, mnogi bračni partneri i danas koriste prekinuti snošaj. Ova metoda, pravilno korišćena, može imati vrlo dobre rezultate. Pored nje, danas se uspešno koriste i mehanička sredstva kojima se sprečava prodiranje spermatozoida u vaginu, ili iz vagine u matericu. U ta sredstva spada prezervativ koji koristi muškarac, zatim dijafragma ili kapica od gume koju koristi žena. Od mehaničkih sredstava, poslednjih godina, veoma se mnogo koriste intrauterini ulošci od plastične mase ili od čelika koji ne rđa. Ovi, ulošci mogu biti različitog oblika, ali su najčešće oblika spirale ili omče. Stavljeni u matericu, oni veoma uspešno štite ženu od neželjene bremenitosti. Vrlo su pogodni, jer jednom namešteni mogu da ostanu duže vreme u materici i da pruže ženi prilično pouzdanu zaštitu.
Nezgoda je samo u tome, što ima žena koje ih ne podnose, te dođe do obilnog krvavljenja ili ih materica spontano izbaci. Pored mehaničkih, poslednjih godina koriste se i hemijska sredstva, koja se pre polnog odnosa stavljaju u vaginu ili po izbacivanju semena u nju. Ova sredstva svojim hemijskim dejstvom uništavaju spermatozoide. Od njih se danas najviše koristi takozvana Emko pena, zatim Nona gel mast i Antibion tablete. Osim već pomenutih sredstava u savremenoj kontracepciji za sprečavanje neželjene trudnoće primenjuju se i hormoni jajnika. Oni se ženi daju bilo u obliku tableta koje ona guta 21 dan u svakom ciklusu ili pak u vidu ampula koje joj se ubrizgavaju s vremena na vreme u razmaku od nekoliko meseci. Ova hormonska sredstva deluju na taj način, što sprečavaju sazrevanje i osloboćenje jajne ćelije iz jajnika, neophodne za oplođenje.
Mnoge žene za izbegavanje neželjene trudnoće koriste slobodno opštenje u vreme kada su fiziološki neplodni dani, a čuvaju se u vreme kada žena može lako da zatrudni. Ova metoda zasniva se na tome, što žena može da ostane bremenita jedino kad u njenom organizmu postoji slobodna zrela jajna ćelija. Ovi uslovi su ustvari, kod otprilike polovine žena ispunjeni sredinom ciklusa, to jest između dve menstruacije. Zbog toga je, nekoliko dana pre, nekoliko dana posle sredine menstruacije kritično vreme kada žena najlakše zatrudni. Odnosno, opasnost od trudnoće, pri slobodnom polnom opštenju veoma je mala nekoliko dana posle menstruacije i nekoliko dana pre očekivane menstruacije. Nažalost, ova metoda, i pored dobrih strana, nije apsolutno pouzdana, te se svim ženama ne može ni preporučiti. U svakom slučaju, na današnjem stupnju svoga razvoja, medicina raspolaže veoma pouzdanim sredstvima i metodama, koje svakoj ženi mogu da obezbede zaštitu od neželjene bremenitosti. Na taj način obezbeđuje se planiranje porodice bez ikakve opasnosti po ženino zdravlje.
Trudnoća i porođaj
Trudnoća je proces razvoja začetka, odnosno ploda u materici. Ona počinje od trenutka kad se oplođena jajna ćelija ugnjezdi u materičnu sluzokožu, a, završava se porođajem ako je sve teklo normalno. U patološkim slučajevima trudnoća može da se završi i pre određenog vremena i to se onda naziva pobačaj. Prema tome pod pobačajem podrazumeva se svaki prekid trudnoće do 28-sme nedelje od momenta njenog postanka. Prekid trudnoće može da bude spontan, to jest da nastupi bez ikakvog vidnog razloga, ili pak da bude nameran. Svaki pobačaj je štetan i može da ugrozi život i zdravlje trudne žene. To naročito važi za nameran pobačaj koji je često praćen vrlo ozbiljnim komplikacijama, od kojih smo neke spomenuli.
Kako će žena znati da je bremenita
U trudnoći nastaju izvesne promene u organizmu žene po kojima ona može da posumnja ili da sigurno utvrdi da je bremenita. Na osnovu tih promena lekar postavlja dijagnozu bremenitosti. Ako mladoj i zdravoj ženi izostane menstruacija, ako pri tome izgubi apetit, ako oseća naročito izjutra nagon za povraćanjem ili ako i povraća, ako ima prohteve prema nekim jelima i naročito joj se jedu kisela jela i ako joj se čini da oseća mirise koje drugi ne osećaju, onda je vrlo verovatno da je trudna. Da bi bila sigurna u to, treba da se obrati lekaru koji će pregledom i eventualnim analizama potvrditi ili odbaciti njenu sumnju. Kasnije, od polovine trudnoće pored rasta trbuha, žena oseti i sigurne znake bremenitosti, odnosno oseti da se plod kreće, i može da napipa preko trbušnog zida i njegovu glavicu, nožice i ručice. Pored toga, lekar pri pregledu sluša otkucaje srca ploda, a u nejasnim slučajevima može da se načini i rentgenski snimak trbuha trudne žene i da se na rentgenskom snimku zapazi kostur ploda.
U trudnoći povraćanje se relativno često javlja u prvim mesecima. Ono se zapaža skoro kod polovine svih trudnica. Kod najvećeg broja žena, ono se javlja, samo izjutra, i posle izvesnog vremena, obično pre kraja trećeg meseca, ono nestaje bez ikakvog lečenja. Ipak, takve žene treba da doručkuju dok su u krevetu i izvesno vreme treba da uzimaju čvrstu, hladnu hranu, u malim obrocima. Vodu treba da piju između obroka. Kod težih slučajeva, povraćanja u trudnoći, žena može da povraća više puta na dan, pa čak i da gubi u težini. Onda je neophodno da se obrati lekaru za pomoć.
Lična higijena trudnica
U trudnoći žena mora da obrati naročitu pažnju na ličnu higijenu. U tom cilju ona mora da se redovno, bar jednom nedeljno kupa. Do polovine trudnoće ona može da se kupa u kadi i u otvorenim vodama (na moru, jezeru, u reci). U drugoj polovini trudnoće kupanje je dozvoljeno samo pod tušem, ili polivanjem. Osim kupanja ona mora svakodnevno mlakom vodom i sapunom da spolja zapira svoje polne organe. Za vreme bremenitosti zabranjena su unutrašnja vaginalna ispiranja, jer mogu izazvati pobačaj. U trudnoći je neophodno da žena vodi računa o higijeni usne duplje, jer je zapaženo da se u to vreme kod mnogih trudnica javljaju bolesti zuba. U narodu postoji verovanje da sa svakom trudnoćom žena izgubi bar po jedan od svojih zuba. To, međutim, ne treba dozvoliti. Zbog toga, treba redovno prati zube i kontrolisati ih kod zubnog lekara. Zubi se, kao i kod drugih žena, mogu opravljati pa i kod trudnica bez ikakvih opasnosti po samu trudnoću. Čak se, ako je to neophodno, kvarni zubi mogu i vaditi, ako nisu za popravku.
Odevanje u trudnoći
Odeća trudnice treba da je prilagođena za svako godišnje doba. Zimi, odeća treba da je od materijala koji ne propušta lako toplotu tela, a leti treba da je od lakog materijala i svetlih boja, koje odbijaju sunčeve zrake. Odeća treba da je tako skrojena i sašivena da je komotna i da nigde ne steže trudnicu. To naročito važi za drugu polovinu trudnoće. U to vreme, žena treba da nosi prslučić koji ne steže, već samo odozdo podupire uvećane i nabrekle dojke. Štetan je običaj, ukorenjen u pojedinim krajevima da se žena pojasem čvrsto steže preko donjeg dela trbuha. Ovakvo stezanje ometa normalan opticaj krvi u pritisnute delove trbuha i otežava ili onemogućava plodu da zauzme odgovarajući položaj u materici. Ipak, izvesnim ženama, koje su već rađale i koje imaju mlitav trbušni zid dozvoljava se da u trudnoći nose pojaseve koje će odabrati ili sašiti po preporuci lekara ili babice. Ovi pojasevi su široki i ravnomerno podupiru prednji trbušni zid pomažući mu da sačuva normalan oblik, odnosno da se ne deformiše, a istovremeno ne remete cirkulaciju krvi u organizmu. U trudnoći se uvećavaju i postaju teže dojke u kojima, pored ostalog počinje da se luči neka vrsta mleka. Zbog toga, trudnica, u drugoj polovini trudnoće treba da nosi prslučić kojim će uglavnom odozdo podupirati dojke, pri čemu prslučić neće vršiti pritisak na njih.
Obuća u trudnoći treba, kao i odeća, da bude komotna, jer se dešava da, naročito pri kraju trudnici otiču noge, u prvom redu stopala. Zbog toga ni čarape, niti cipele ne treba da stežu niti da remete cirkulaciju krvi u nogama. Isto tako trudnica ne treba da nosi obuću sa visokim potpeticama, jer visoke potpetice deformišu, odnosno iskrivljuju njen već inače iskrivljeni struk.
Nega dojki u trudnoći
Dojke su vrlo važni organi, jer se u njima stvara mleko neophodno za ishranu deteta. Ako se odgovarajućom negom već u trudnoći dojke ne pripreme za dojenje, posle porođaja mogu se na njima javiti lakše ili teže komplikacije koje izazivaju neprijatnosti i majci i detetu. To može dovesti do ozbiljnih oboljenja i čak do prestanka dojenja. Zbog toga sve, a naročito žene koje prvi put rađaju, treba da se već u trudnoći pripremaju za ovaj materinski zadatak. U tom cilju trudnice treba da vode računa da im dojke budu čiste i povremeno, od polovine trudnoće, treba da ih nežno masiraju po uputstvu lekara ili babice. Ako su bradavice nežne, treba da nastoje da ih masažom očvrsnu, a ako su ravne ili uvučene, svakodnevnom, redovnom masažom treba da ih izvlače i formiraju. Samo tako omogućiće kasnije dojenje bez teškoća i izbeći nastajanje bolnih prskotina na bradavicama, zapaljenje bradavice pa i cele dojke.
Ishrana u trudnoći
Ako se bremenita žena pre trudnoće higijenski hranila, ona treba da nastavi sa tom ishranom i u toku bremenitosti. U trudnoći je važno da žena uzima dovoljnu količinu hrane i da hrana bude raznovrsna, te da zadovolji sve potrebe njenog organizma i da istovremeno omogući stvaranje i rast ploda. U ishrani trudnice naročito je važno unošenje belančevina, mineralnih soli i vitamina, ali isto tako treba da budu zastupljene i masti i ugljeni hidrati. Belančevina i masti trudna žena treba sa hranom da unese dnevno do 90 grama, a ugljenih hidrata oko 300 do 350 grama. Istovremeno, treba da vodi računa da hrana bude bogata mineralnim solima i vitaminima. Belančevine su važne, jer one služe kao gradivni materijal u izgradnji i razvoju ploda. Njih ima najviše u mesu, mleku, siru, žumancetu jajeta, pasulju, grašku, bobu, sočivu itd. Masti ima u salu, životinjskom loju, mleku, biljnom ulju itd. Pri tome je važno da i belančevine i masti budu mešovite, to jest da u hrani budu zastupljene i životinjskog i biljnog porekla. Ugljene hidrate trudnica unosi najviše sa hlebom, kolačima, kompotima, pekmezom, šećerom, voćem itd. Mineralnih soli i vitamina najviše ima u svežem voću i povrću. Treba naglasiti da je mleko odlična namirnica za trudnicu i da zato svaka trudnica treba dnevno da potroši najmanje po 250 grama svežeg mleka. Isto tako treba istaći da trudnica koja ne radi naročito teške poslove treba dnevno na početku bremenitosti da unese oko 2500, a u drugoj polovini trudnoće najviše oko 3000 kalorija. Žena u trudnoći, ako je pre toga bila normalne težine, sme da dobije najviše 8 do 10 kilograma. Nešto više od toga može u težini da dobiju samo izuzetno mršave žene, a punije žene treba da nastoje da u trudnoći dobiju manje od 8 kg. U toku jednog meseca trudnica ne sme da dobije u težini više od 1,5 do 2 kg. Svako naglije povećanje težine trudnice, znak je ne gojenja, već moguće pojave neke od vrlo opasnih bolesti koje se mogu javiti u toku bremenitosti.
Polni odnosi u trudnoći
Ako se trudnoća normalno razvija, trudnica može da obavlja polne odnose sve do pred kraj bremenitosti. Tada, na mesec i po dana pre datuma očekivanog porođaja ona treba da prestane sa polnim odnosima i da ih ne vrši sve do dva meseca posle porođaja. Polne odnose treba obustaviti blagovremeno pre porođaja kako ne bi došlo do izazivanja prevremenog rađanja ploda. Ako se u toku trudnoće jave znaci pretećeg pobačaja ili ako je trudna žena u ranijim trudnoćama imala spontane pobačaje, onda joj se mora objasniti da ne sme slobodno da vrši polne odnose, odnosno da polne odnose može da vrši retko i veoma pažljivo, kako ne bi došlo do ugrožavanja postojeće bremenitosti. U najtežim slučajevima, kada preti opasnost da se trudnoća završi pobačajem, ponekad se ženi zabrani da ima polne odnose sve do porođaja.
Rad i gimnastika u trudnoći
Običan, svakodnevni rad, ako nije preterano naporan, dozvoljen je i u toku trudnoće. Čak je i poželjan. Trudnicama se zabranjuje samo izuzetno težak fizički posao koji može ugroziti postojeću trudnoću. Isto tako od četvrtog meseca trudnoće trudnicama se zabranjuje prekovremeni i noćni rad. Na mesec i po dana pre očekivanog porođaja, trudnica treba da prestane sa svakom iole težom fizičkom aktivnošću, jer i malo teži fizički rad u to vreme može dovesti do prevremenog porođaja.
U trudnoći nije dozvoljeno da se žena bavi teškim sportovima kao što su trčanje, skakanje, jahanje, vožnja biciklom itd. Međutim, izvesne lakše sportove, kao što su plivanje i parterna gimnastika mogu se, bar u prvoj polovini bremenitosti, korisno upražnjavati. Čak se i preporučuju pod nadzorom stručnih lica. Zbog toga što izvesne gimnastičke vežbe, pravilno vršene mogu da olakšaju porođaj, danas pri mnogim velikim porodilištima postoje organizovana savetovališta u kojima se trudnica duševno i telesno priprema za porođaj. U tome učestvuju lekari, babice i fizioterapeuti.
Porođaj
Porođaj je akt odvajanja ploda od majke-porodilje. On se po pravilu odvija na kraju devet kalendarskih, ili 10 takozvanih lunarnih meseci, to jest meseci koji traju 28 dana, koliko traje i jedna mesečeva mena. Računajući u nedeljama, porođaj treba da se desi na kraju 40-te nedelje. Datum očekivanog porođaja određuje se kad se datum prvog dana poslednje menstruacije doda 7 dana i oduzme tri meseca. To znači da bi žena kod koje je poslednja menstruacija počela prvog januara trebalo da očekuje porođaj sedmog septembra. U većini slučajeva porođaj se ne desi baš očekivanog dana, nego nekoliko dana pre ili nekoliko dana kasnije. Ne smatra se nenormalnim ako se porođaj odigra dve nedelje pre ili dve nedelje posle određenog datuma. Ako se porođaj desi još ranije, onda govorimo o prevremenom porođaju, a novorođenče je tada nedonošče.
Prevremen porođaj predstavlja izvesnu opasnost za plod, koji u takvoj situaciji dolazi na svet nezreo i nedovoljno pripremljen za vanmaterični život. Zbog toga nedonesena, odnosno prevremeno rođena deca zahtevaju posebnu negu. Pa ipak, i pored toga, izvestan procenat takve dece umire posle porođaja. Naročito su u velikoj opasnosti nedonoščad koja su rođena sa sedam meseci, odnosno koja su se u materici razvijala svega 23 nedelja. Što je plod stariji kada se rodi, utoliko su veći njegovi izgledi da ostane u životu. Isto tako nije dobro da plod i ako se ne rodi na vreme, već se trudnoća produži više od 2 nedelje od očekivanog roka. Takva trudnoća naziva se prenesena, a porođaj je zakasneli. I u takvoj situaciji može doći do smrti ploda još dok je u materici. Zbog toga lekari kod prenesene trudnoće, da bi spasili plod, često na veštački način izazivaju porođaj.
Prvih dana posle porođaja novorođenče dobija vakcinu protiv tuberkuloze. Ono ne dobije majčino mleko odmah prvog dana, već tek sutradan po porođaju. Za to vreme obično majci nadođe mleko u dojkama, te ima čime da doji novorođenče. Pre svakog podoja, majka mora da sapunom i vodom opere svoje ruke i dojke, odnosno bradavice da ne bi inficirala svoje dete. Ako je majka bolesna, zavisno od bolesti, u toku podoja, ili treba da preko nosa i ustiju nosi platnenu masku, ili pak treba da za izvesno vreme obustavi podoj, i da dete hrani svojim izmuzenim mlekom, i to kašičicom, dok ne ozdravi.
Spad i ispadanje materice
Pravilno i stručno sproveden porođaj obično protiče bez komplikacija i ne ostavlja nikakve posledice po plod i porodilju. U izvesnim pak slučajevima, naročito posle nestručno vođenih porođaja, može doći do spada i ispadanja materice. To se najčešće dešava ako se porodilja u toku porođaja pocepa, pa se rascep odmah ne ušije. Vremenom, nekoliko godina kasnije, kod takvih žena spušta se materica iz svog normalnog položaja, silazi u vaginu i čak može kroz nju jednim delom, ili potpuno, da ispadne napolje. Spuštene, i ispale materice kod žene izazivaju osećaj vučenja naniže, tako da i one same zapažaju da im nešto ispada izvan vagine. Vremenom, na ispaloj materici, naročito na njenom grliću može da se javi crvenilo, pa čak i da se stvore manje ili veće ranice. I jedno i drugo posledica su poremećenog krvotoka u ispalom organu, i zapaljenja njegove sluzokože. Zbog toga, takvu ženu treba lečiti. Ranije su takvim ženama bili preporučivani naročiti prstenovi, pomoću kojih je u vaginu vraćena i podizana materica, a danas se ovakve žene isključivo leče operacijom. Operacija nije teška, niti opasna i daje odlične rezultate.
Zapaljenje ženskih polnih organa
Do zapaljenja ženskih polnih organa dolazi prodiranjem i razvojem zaraznih klica u njima. To se najčešće dešava posle nasilnih pobačaja, posle nestručno obavljenih porođaja, i takođe kod žena koje ne vode brigu o svojoj ličnoj higijeni u toku menstruacije. Najteža zapaljenja javljaju se posle nasilnih pobačaja i nestručnih porođaja u obliku zaraze krvi, koju nazivamo sepsa, ili pak u vidu opšteg zapaljenja trbušne maramice. Ovakva teška oboljenja, koja mogu biti i smrtonosna, srećom su danas retka, zahvaljujući antibioticima. Ipak, nažalost, i danas izvestan procenat žena umire od njih. Mnogo su češća, i po život manje opasna, ali dugotrajna i dosadna zapaljenja materice, jajnika i jajovoda koja u manjoj meri ugrožavaju život, ali čine ženu dugotrajnim bolesnikom i nedovoljno sposobnom za obavljanje svakodnevnih dužnosti. Borba protiv pojave ovih zapaljenja, sastoji se u prvom redu u suzbijanju namernih pobačaja i protiv nestručno provedenih porođaja. U svakom slučaju, kada se ova zapaljenja jave, bilo u akutnom ili hroničnom obliku, žena treba da se obrati lekaru radi utvrđivanja dijagnoze i lečenja. Iako može da traje duže, danas je i lečenje ovakvih bolesnica veoma uspešno.
Belo pranje kod žena
Belo pranje je pojava oticanja iz vagine bele tečnosti, ređe ili gušće, u manjim ili većim količinama. Takvim ženama, ako o tome ne vode računa i ako se ne drže čisto, beli odliv prlja spoljne organe, na kojima se sakuplja i suši. Beli odliv najčešće je posledica zapaljenja sluzokože vagine, grlića ili tela materice. Pored toga što prlja rublje bolesnice, beli odliv može da ima neprijatan zadah i da bude praćen drugim neugodnim simptomima kao što su: crvenilo, osećaj svraba i pečenja u vagini, bol pri snošaju itd. Osim toga što je posledica zapaljenja, belo pranje može biti, naročito kod starijih žena, pratilac i nekih drugih bolesti, pa čak, i raka materice ili jajovoda. Zbog toga, svaka žena, kod koje se javi beli odliv koji duže traje, treba da se obrati lekaru za pregled i lečenje. Beli odliv, odstranjuje se otklanjanjem bolesti koja ga je izazvala. Kako su najčešće u pitanju zapaljenja vagine i grlića, to se belo pranje kod mnogih žena odklanja vaginalnim ispiranjem i stavljanjem u vaginu izvesnih tableta koje suzbijaju zapaljenje.
Utvrđivanje bolesti i lečenje najbolje može da obavlja lekar-specijalista, pa se zbog toga svaka žena treba povremeno da pregleda radi kontrole zdravlja polnih organa.]
Kako hraniti, čuvati i lečiti decu pri sisi i posle sise
Čim i kako treba hraniti, čuvati i lečiti decu pri sisi i posle sise?
Prvih dana od rođenja deteta treba otkloniti svaku jaču svetlost, jer od toga često biva da ostanu razroka i slepa. Ako porodilja nije potpuno zdrava, ne treba nipošto da ona doji dete, a naročito ako je naklonjena sušici, ili ako je zaražena veneričnim bolestima, i ako je malokrvna i padajućoj bolesti izložena. U takvom slučaju dete treba hraniti kravljim ili kozijim mlekom, koje treba da je toplo samo toliko koliko materino mleko. Krava ne sme biti starija od 8 godina, jer onda mleko može biti jektičavo i po zdravlje opasno. Pri tom, nužno je prve nedelje kravlje mleko razvodniti sa odvarom od zobi ili ječma. Docnije, dve nedelje dodavati samo treći deo tog odvara, a docnije, pet nedelja, još manje. Kozije mleko ne treba toliko razvodnjavati, jer ono je mnogo ređe od kravljeg. Svako mleko treba da je prokuvano, jer kad dobro provri, zdravije je i neće se lako pokvariti, a to je vrlo važno, jer deca boluju kad mleko u njima prokisne. Zbog toga treba da sami vide i ispitaju kravu i njenu hranu i staju, pa tek onda, kad je sve u svome redu, da mleko primaju.
Krava ne sme biti sipljiva. krastava, vašljiva, ranjava, ni mršava: jer kakva je ona, onako je i mleko i zdravlje dece koja ga jedu, sisaju, piju. Kad već roditelji idu u kafanu, crkvu, pivnice i na balove vrlo često, treba da bar svakog meseca otiđu i vide kakvo je zdravlje krave, od koje dobijaju mleko za sebe i svoju decu. Na žalost, to danas ne čine ni sami učitelji, kao ni drugi krupniji »prosvetitelji i usrećitelji« naroda, a kamoli varoški roditelji.
Kako žene i dojilje da imaju dosta i zdrava mleka?
Na to treba obratiti osobitu pažnju, jer u današnja vremena ima posve mnogo majki i dojilja čije mleko nije zdravo, i koje nemaju dovoljno mleka da nahrane čedo svoje ili povereno odojče. Tu se razvijaju dve nezgode i teškoće: dete plače i vene za hranom, a mati kune i sebe i njega što ne može da namiri potrebu hraniteljke. Treba samo očistiti dobrog žita i dobro skuvati žitnu varicu i obilato je jesti. Kako se ona kuva i jede rečeno je u zdravstvenom odeljku u članku »O hrani«.
Ko više voli nek kuva ječmik iz bakalnice, koji se još zove i »geršla«, ali uvek neka bude skorašnji i što krupniji. Bolji je za zdravlje ječmik što se zove prosti nego li onaj fini, jer onaj nije mnogo sastrugan. I ječmik se vari u vodi kao varica a jede se s mlekom. U ovu kašu treba metnuti prilično šećera pa da se ugasi ona gorčina mala; tad se jede ona mnogo slađe i više, a to je nužno svakome a kamoli onome koji dve duše hrani. Od te hrane dojilja će dobiti izobilja mleka tako da se i sama začuditi otkuda takva promena u njenim grudima i sokovima.
U ovu istinu mi smo se više puta i sami uverili. Da bi dojilja imala više mleka, doktor Miler preporučuje da se vare dve pregršti ječma s malo kopra u dva i po kila vode sve dok god se zrna sasvim ne raspuknu, raskokaju, pa posle da se taj odvar procedi i pije dnevno po 3 čaše.
I to piće nije ni skupo ni teško, ni otrovno, ali ječmik i žitna varica s mlekom još bolja je hrana, velimo mi, na osnovu iskustva. Matere će priznati ovo što mi velimo čim to probaju nekoliko dana.
Čim se deca malo oporave, treba da se seti svaka majka i dadilja da je za telesno i umno zdravlje i napredovanje dece posve nužno da se deca nauče da jedu mlečnu kašicu, cicvaru, koja se gotovi od mleka i čistog pšeničnog ili ječmenog brašna. Brašno treba da je od čistog žita, probranog zrna i na ređe sito prosejano. Cicvarica treba da je žitka mada je nužno da se dobro svari, ali da ne zagori i da se ne nadimi.
Ovo tvrde najpraktičnije babice, koje imaju velikog iskustva. Ovako hrani naš narod decu, koja su dosad bila zdrava, ugledna i uzrasna. Kašicu – cicvaricu tu ne treba davati deci ako je pretopla i vrela. Ova hrana ne sme biti pri jedenju toplija od majčinog mleka. Tako isto treba probati i mleko pre no što se daje deci u takozvanoj »cici«, to jest sisaljki (flaši sa cuclom), koja je udešena za sisanje kao materina sisa. Da se pomlači mleko kad je hladno, najbolje je u vrućoj vodi. Nalije se mleko u staklo, pa se spusti u toplu vodu te se ugreje kroz staklo i onda detetu daje. Naravno ruke treba dobro oprati, pa onda dete pitati [hraniti].
Ali blago onoj deci i majci koja ne mora upotrebljavati tu neprirodnu sisaljku i dangubu.
Majka i dojilja treba da zapamte da je nezdravo za decu kad spavaju uz majku, i uz dojilju i uz ma koga drugog; kad ih majka ili dojilja svakog časa ljubi i kad im daje hranu, koja je u njihovim ustima sažvakana. One majke koje meću sena ili slame pod decu u kolevku treba da paze da seno bude čisto od prašine i da ne bude uspareno i vlažno, jer to je ubitačno za decu. I perina je škodljiva. Neznalice utopljavaju glavu detetu kojekakvim šarenim ili drugim kapicama. Hiljadama imućnih smetenjaka drže najveće i najzdravije sobe zastrte i ukrašene za goste, koji im pokoji put u godini dođu, a u najtešnjim i u najlošijim sobicama stanuju deca ukupno s porodicom. A da imaju toliko pameti koliko pomodnih nakita te »izobražene« i »učevne« maskare, one bi spavale i decu svoju držale u najprostranijim i najsvetlijim sobama, obraćajući na njihovu čistoću i promaju više pažnje no na svoje luksuzne nakite i razne formalnosti, koje štete i zdravlju dece i porodičnoj kesi i moralnosti.
Nužna mera radi zdravlja dece i ljudi
U današnja vremena, kad caruju na sve strane venerične i druge bolesti, dužnost je svakoj opštini i drugoj vlasti da izda naredbu i zakon po kome se svaka kuvarica, dojilja, pralja i gostioničarka mora pregledati da li je zdrava, da bi joj se tek onda dopustilo da uđe u dužnost. Ovo je životna potreba, jer u slučaju bolesti one mogu užasno škoditi i deci, i ljudima, i porodici. Kome krivo, kome pravo, ali ovo treba vršiti kao najnužniji zakon.
Iz zakona o radnim odnosima od 1945. godine
[Pre stupanja na posao svaki radnik se mora pregledati kod nadležnog lekara radi dobijanja lekarskog uverenja. Prilikom pregleda i određivanja potrebnih analiza za pregled vodi se računa koju će vrstu posla radnik obavljati i za koje radno mesto. Pored obaveznog lekarskog pregleda pre stupanja na posao, vrše se i periodični sistematski lekarski pregledi radnika koji pružaju usluge građanstvu, jer ako su bolesni, postoji mogućnost da ugroze zdravlje građana. Takve javne službe su ustanove i objekti za pružanje usluga javnog karaktera: ugostiteljstvo, dečije ustanove (jasle, obdaništa, porodilišta, dečija letovališta itd.) berbernice, frizerski-kozmetički saloni, poslastičarnice, pekare, kuhinje bolnica – razne menze itd.
Sva lica koja se bave poslovima ovakvog karaktera moraju imati »sanitarnu zdravstvenu knjižicu«, u koju se ubeležavaju pregledi i rezultati analiza, a ona im služi za dokaz o zdravstvenom stanju.
Periodični pregledi obavljaju se takođe i onih radnika čiji su poslovi takvi da im mogu narušiti zdravlje i pored preduzetih zaštitnih higijensko-tehničkih mera. Svaki oboleli čovek je nova opasnost za okolinu i novo opterećenje zajednice u lečenju svojih članova. Zdravlje pojedinca je briga zajednice.]
Ako se deca nešto poboljevaju, bilo u vidu proliva, bljuvanja, grozničavog stanja, ili drugog čega, onda treba prestati hraniti ih mlekom, pa bilo ono materino ili kravlje; pa umesto tog davati im odvar trave zvane titrica, prstenak (kamil-teja). Odvar treba zasladiti šećerom, a on se pravi kako je kazano u članku »Kako se spravlja tej, odvar«. Pri tom, dete treba kupati svaki dan u vodi u kojoj je kuvan ječam. Ovo je kupanje i inače vrlo zdravo za decu uopšte, a naročito slabunjavu. Tako isto je dobro kupati decu u vodi u kojoj je dugo kuvana mlada hrastova kora. To ih očvršćava i oporavlja. Ne treba se bojati da će deca oslabeti bez mleka, pijući samo pomenuti odvar, tej. Naprotiv, tim se deca popravljaju, pa ma se dva ili tri dana hranila samo tim odvarom, tejom. To je ispitano i naukom i primenama.
Deca koja boluju od žlezda
Deca koja boluju od žlezda najbolje je da se kupaju u vodi u kojoj je rastopljeno tričetiri kašike morske soli. I voda za kupanje ne sme biti toplija od mleka materinog, jer bi tako umesto koristi donela štetu.
Lek protiv dečijeg kašlja s proleća
Svari dobro jednu šaku ovsa sa jednim denjčićem ovsane slame u tri vode. Od uvarka tog treba davati detetu po jednu čašu svaka tri sata, ali da je topal. Ako ima žutog šećera, nek se njime zasladi, umesto medom ili belim šećerom. Tako činiti nekoliko dana i dete će ozdraviti.
Za decu koju hvata grč u pisku (glasniku)
Kad ova bolest dođe, disanje prestane a lice pobledi. Kod ove bolesti nema kašlja i promuklosti, kao što biva onda kad gušter (difterija) napadne dete. Čim se to opazi, odmah treba detetu lice prskati vodom a listove trljati sirćetom. U isto doba treba dete više puta uvis dizati i spuštati.
Kad taj napad odumine, valja načiniti i staviti na želudac detinji slačičnik i klistirati ga mlakom sapunicom i sirćetom. Klistir se obično spravlja za decu ovako: uzme se jedna čaša mlake vode, po čaše sirćeta i udelje se u tu smešu malo domaćeg sapuna. Sva smeša ne sme biti toplija no mleko kad se muze.
Kad je dete suviše slabo i škrofulozno
Kad je dete suviše slabo i škrofulozno treba osušiti i dobro samleti ječma dve pregršti pa to staviti u kesicu i u vruću vodu. Pošto odmekne, kesu valja dobro izgnječiti u vodi u kojoj će se dete kupati. Ovakvo kupanje treba obavljati više puta u mesecu.
Kad decu oči bole
Potopi zemičku u belo, čisto, staro vino i odmah privi na bolesno oko i ostavi tako prekonoć. Izjutra treba oblog skinuti i oko oprati hladnom čistom vodom, ali pošto se prvo svoje ruke dobro operu i čistim utiračem otaru. Preko dan treba oblagati oči mokrim, ali posve čistim, hladnim krpama nekoliko puta, i posle svakog obloga zadugo ispirati oči samom vodom. Ako bude nužno, treba oblagati zemičku nekoliko večeri neprestano i bol će minuti. Voda treba da bude potpuno bistra i čista.
Kad detetu curi iz ušiju
Kad detetu curi iz ušiju treba špricati u uši mleka od konopljina semena. Špricati treba dvaput na dan duže vremena. Mleko od konoplje pravi se kao što je rečeno u članku »Konoplja kao lek«.
Uz to treba izvesti dete iz vlažne sobe u čistu i suvu, jer vlažan stan pravo je ubistvo ne samo za decu nego i za odrasle ljude. I ovde velimo: bolje je živeti u najmanjoj kolibici ili pod čergom negoli u vlažnom stanu, jer on donosi mnoge mane i veće bolesti, apatiju (čamotinju) i drugo.
Dečji sklopci
Dečji sklopci dolaze obično posle rođenja na osam dana, to jest kad pupak otpadne. To je bio čest slučaj zagađivanja pupčane vrpce, zbog nehigijenskog presecanja ili negovanja. Tu je otvoren ulaz bacila tetanusa. Tako dolazi do zlog grča, sklopaca, tetanusa! Javlja se grčenje vilica. Dete ne može da sisa. Leči se antitetanusnim serumom, ali se odojče neće oporaviti ako se u isto vreme ne obezbedi dovoljna ishrana. Zato, čim se primeti grčenje lica, bolan razvučen osmejak, bore na čelu, zabacivanje glave i kočenje vrata hitno treba tražiti pomoć lekara.
Dečiji sifilis
Primećeno je da se deca ponekad rode sa nekim znacima sifilisa, ili ovi docnije izbiju na površinu tela. Znaci su ovi: oko vrata, oko usta, i oko šupka ospu se neke bradavičice ili ospe, koje izgledaju ili žute ili crvenkasto bakarne boje. Toj bolesti krivi su roditelji. Takva deca mogu i drugu dojilju zaraziti.
Protivu mokrenja u postelji
Kod mnoge dece biva slučaj da se pomokre u krevetu noću. Dete za to ne treba nipošto tući, jer ono nije krivo, nego neuredan mokraćni kanal ili teško spavanje. Ako se ovde ima ko kriviti, onda su u prvoj liniji krivi roditelji ili dojilja, koji su zbog neke svoje neurednosti bacili to bedno dete u tu ili u neku drugu nesreću. Takvom detetu ne treba davati ništa uveče da pije, niti da jede vodena jela. Pri polasku u postelju dete treba ponuditi da mokri i prekonoć više puta buditi ga i izvoditi da mokri. To treba činiti duže vremena i bol će prestati. Ako dete i dalje pored toga mokrilo bude, onda će dobro biti da takvo dete svako jutro sedi u hladnoj vodi po desetinu minuti.
Mnogima pomaže kad se nekoliko puta okupaju u odvaru od rastove kore, jer to ojačava i krepi.
Plakanje, deranje i kobacanje dečije posve je zdravo
Roditelji, srodnici dece čine veliku štetu deci svojoj što ih teše, ljuljaju i u naručja nosaju čim se ona zaplaču. Kad bi oni imali više znanja i veštine da to znanje u život privode, oni ne bi tako činili; jer plakanje, deranje i kobacanje dečije nogama i rukama jeste prava blagodet za njihovo zdravlje. Ali dete mora uvek biti u čistoj i suvoj peleni ili odeći.
Plakanje i dernjava širi im koš grudi, razvija pluća, potiskuje iz tela smrt i bolest – pokvaren vazduh, a utiskuje zdravlje i život jačim udisanjem čistoga vazduha. A kobacanje dečije nogama i rukama jača mišiće tela i razvija ceo organizam. Ono stvara život od lenjosti i mrtvila.
Sa tih razloga treba naročito ostaviti decu počešće da se isplaču, izviču, iskobacaju, bilo to ležećke ili sedećke. Nužno je da to biva u što čistijem vazduhu, bilo unutra, u stanu ili na dvoru. Čestita i pametna majka i dadilja udešava i tada i inače svakim danom da im stanovi čisti i često provetravani budu, i dopuštaju deci svojoj da sve pomenuto čine do site volje. Ubica je svoje dece ona majka koja to ne čini, a ona još veći koja se sabija s decom u najmanjoj sobici, a najveću i najzdraviju sobu drži nameštenu i zatvorenu. Tamo spadaju i one koje svoju decu jednako ugone u sobu i dogone rečima i bojem da budu mirna. To su jadnice, koje nisu dostojne svetog imena majke.
Ne zaboravimo na ubilački upliv sobnog vazduha na decu
Jer sadašnje varoške majke većinom gone decu svoju spolja u sobu i nagone ih da mirno sede. Ove jadnice, mada su mnoge od njih učile i velike škole, ne znaju da je sobni vazduh i mirnoća dečija pravo pravcato ubistvo za decu, za njihovo telesno i umno zdravlje.
Ko zabranjuje deci da se igraju, skaču, pevaju i deru, taj je…
Ko zabranjuje deci da se do site volje igraju, skaču, pevaju i deru, taj je pravi ubica njihovog umnog i telesnog razvijanja i zdravlja.
Svi pravi pedagozi priznaju naučnu istinu da je za decu prijatna zabava, vesela igra i voljna dernjava prava blagodet za njihovo telesno i umno razviće, za ojačanje i muskula i misaonosti, i za razvijanje energije telesne i duhovne, bez koje bi ljudi bili kao ćurke. Svi čestiti i razumni roditelji i nastavnici, a tako i varoške dadilje, ne samo što dopuštaju deci da do volje igraju, skaču, zvižde i drugo nego još i naročito smišljaju načine kako će omiliti deci ovu ili onu igru, pesmu i drugu zajedničku im zabavu. Oni naročito traže u tu svrhu decu suseda da se zajedno u društvu pozabavljaju.
Ljubiti decu nezdravo je
Za nejaku dečicu nezdravo je i opasno je ljubljenje. Detence majušno treba da diše čist vazduh, a često vidiš ne samo majku njegovu nego i stotinu njih zdravih i bolesnih, pa i nakaznih, polumrtvih baba i zaražljivih osoba, koje se naklone ljubiti i cmokati decu ne samo u lice već i u usta. I odrastao čovek često se guši kad ga ljubi u usta kakav bolesni ili smrdljivi stvor, a kamoli neće dete nejako. Pored toga što je ljubljenje uopšte nezdravo, ono je i vrlo opasno, jer tim se mogu razne bolesti prilepiti na zdravu osobu, a naročito: tifus, vrućica, sifilis, difterija, tuberkuloza, šarlah i druge.
Zbog toga je nužno ostaviti međusobno ljubljenje, a naročito u usta, svuda gde nisu obadve strane potpuno zdrave i odrasle.
Decu teba ljubiti negom dobrom i čistotom, a ne ustima, što im samo škodi.
Ljubiti mrtvace i krstove i ikone nad njima još više je škodljivo i opasno. Šta pomaže mrtvacu što ga ljube prijatelji i neprijatelji? Ništa. On ništa ne oseća, pa zato je prava ludorija »celivati« mrtvaca.
Decu ne treba grditi, kleti i nazivati neuljudnim imenima
Čestiti i razumni roditelji i nastavnici nikada ne grde svoju decu nepriličnim imenima, nego ih samo upućuju, popravljaju i primerom uče, kako treba da se vladaju. Oni ih i ne kunu. Čestita majka Bosanka nikad svoje dete neće udariti čim teškim, pa ni rukom. Ona ga ne kune kao mnoge druge, nego kad je dete zgrešilo što, ona viče: »Voda te ne odnela! Grom te ne ubio! Vrag te ne odneo« itd. Ona ga ne zove ni pri grdnji ni pri milovanju: gade, gaduro ili ludo, nego mu veli: čedo moje drago! oči moje! dušo moja! srce moje! živote moj! zlato moje itd.
Spavati s decom pod jednim pokrivačem nezdravo je za njih
Za decu je vrlo nezdravo da spavaju i leže i pored zdravih odraslih osoba, a mnogo opasnije pored nezdravih. Tad udišu deca nečista isparivanja onog pored koga leže ili spavaju. Ako li je još mati ili dojilja bolesna, onda je to pravo ubistvo za dečije zdravlje, pa i za sam život. Stoga treba udesiti zgodu da dete samo za sebe leži i spava, ili bar dalje od svačijeg tela, a naročito od bolešljivog.
Držati decu dugo u naručju nezdravo je
Malo se ko doseća da je ovakvo držanje nezdravo, a čim se razmisli, zna da je svaki čovekov izdisaj nezdrav. Onda se mora priznati da je i takvo držanje u naručju nezdravo. Zašto?
Zato što držač deteta izdiše iz sebe posve pokvaren i nečist vazduh, pa ma on najzdraviji bio. Taj izdisaj ide upravo oko usta i nosa dečijeg, dakle kvari onaj vazduh koji dete udiše.
Ako je držač deteta jektičav, sifilitičan, ili inače bolestan, onda je to držanje u naručju još nezdravije i opasnije. Zbog toga nisu grešili naši stari što su dete stavljali u »dubak«, ili ga posadili izvan sebe da sedi, pa ma ono ćutalo, ili plakalo, ma se nečim igralo, ili u ljutini kobacalo. Roditelji, koji ljube zdravlje svoje dečice, treba da se i te napomene sećaju i da je se pridržavaju tačno i uredno.
Decu treba naviknuti da spavaju otkrivena lica vazda i svuda
Roditelji koji nauče svoju decu na to još od rane mladosti, od rođenja, mnogo su učinili za zdravlje i napredak svoje dece. Ovako ona udišu u sebe koliko-toliko čist vazduh, a kad se pokriju po licu, onda udišu ili posve ili upola pokvaren i nezdrav vazduh. Kojoj je majci žao da joj mušice ili komarci dete »kolju«, onda nek bar nabavi i prebaci zgodno povrh glave detinje čist veo – koprenu, koja otklanja mušice, i ne smeta baš toliko pristupu čistoga vazduha do usta i glave. [Ali tada se pokrivač mora učvrstiti da ga dete ne svuče, jer ga može privući, pa početi da siše. Bilo je slučajeva da se takvim pokrivačem dete i uguši; – guta ga i tako se zadavi.]
Pisac ovih redaka posmatrao je decu i uverio se prilično da su sva deca nedorasla, lenjiva, plašljiva, kukavna i skučena koja spavaju pokrivena preko glave. Ovo može svako i sam znati, jer od smrada teško da ne bude i opet smrad telesni, umni i moralni. Ovo važi i za odrasle ljude.
Odevati decu u tesnu odeću i obuću jako je škodljivo
Odevati decu u tesnu odeću i obuću jako je škodljivo za zdravlje, jer tim se preprečuje pravilan tok krvi i pravilno kretanje i razvijanje tela.
Tesna odeća i obuća donose ne samo nedoraslost, bledilo, nego i mnoge bolesti, koje docnije spopadaju decu. To ne smeju zaboraviti roditelji ako su prijatelji svoga poroda. Decu treba pustiti da idu i da se igraju bosa u svako vreme kad je toplo. Ići bosonog zdravije je no ići obuven. Mi smo posmatrali hiljadama dece koja idu, trče i jure bosonoga ne samo po običnoj zemlji nego i po kamenitim putovima i drugim zaoštrenim mestima, pa su bolja, zdravija i rumenija od one dece koja svuda nose obuću.
[Hodanje bez obuće po travi, pesku, šljunku i drugde razvija mišiće tabana i nogu i sprečava pojavu tzv. »dustabanlija«.]
Deci treba dopustiti da jedu koliko god hoće svakojaka voća
Deci treba dopustiti da jedu koliko god hoće svakojaka voća: i zrela i prizrela, i slatka i kisela. To je hrana i začin za njihovo pravilnije telesno i umno razviće. Tako isto glupo je čuvati ih od masnih jela. Ako im nedostaje masti, ona već trpe oskudicu za gorivo. Obadvoje ovo preporučuju naučnici fiziologije i higijene. To treba svakom živom telu da može opstati i napredovati.
Majka svaka, treba da nauči decu svakome korisnome radu domaćem
Majka svaka, treba da nauči decu svakome korisnome radu domaćem, ali svakog vezenja valja decu osloboditi. Ovde moramo primetiti da naše devojke varošanke, a mnoge i seoske, po uputstvu matera i nastavnica – nadmeću se koja će što više i što lepše navesti kojekakvih šarenih drangulija, što nikakve stvarne vrednosti nemaju. Na žalost, to se i u mnogim školama izučava.
Mi poštujemo rad, ali svaki ubilački i nekorisni rad moramo osuditi, što će učiniti svaki prijatelj narodnog zdravlja i pametnog rada. Rad vezenja osuđujemo kao rad nekoristan a za zdravlje i život škodljiv. Škodljiv je i ubitačan zato što svako vezenje mora se raditi sedeći i sa ugnutim prsima i pritisnutom utrobom. Mnogo i ugnuto sedenje preprečuje pravilan tok krvi uopšte, a naročito u prsima i unutrašnjosti trbuha, od kojih delova najviše zavisi zdravlje i napredak čoveka. Duplo više škodi taj rad kad se vrši u zatvorenim i nečistim stanovima i sobama. Takav rad izleže malo po malo razne bolesti, poruši snagu telesnu, pa i samu sušicu, jektiku privuče.
Zbog toga je nužno da učitelji naroda ubede i roditelje i decu da je taj rad ne samo ubitačan za zdravlje i život no i za kesu, jer svi vezeni radovi nemaju nikakve stvarne vrednosti, do samo ukus praznog šarenila, a šarenilo zabavlja samo ludu decu i gotovane. Vezenje, dakle, treba ostaviti i zaboraviti, kao i svaku glupu, štetnu i ubitačnu naviku i radnju. Raditi treba samo ono što je korisno zdravlju i životu, a vezenje nema nikakve vrednosti kod pametnog čoveka.
Ovde nije reč o pletenju čarapa, rukavica, narukvica, nazuvica, kapa i tome podobno, jer sve ovo može se uraditi hodajući i stojeći uspravke. Ovu radnju treba da izuči i žensko i muško i da se ponose i diče kad umeju sami sebi pomenuge potrebe izraditi što lepše i veštije. Tu može da dođe do izražaja ukus za lepim, koje ollemenjuje srce i veseli oči ljudske.
Radi zdravlja i razumnosti, deca imaju pravo podviknuti
Radi zdravlja i razumnosti, deca imaju pravo podviknuti; Majko! ne buši mi uši i ne uturaj minđuše, nego probuši prozore i duvarove i stavi u njih dobre ventile, provetrivače, da kroz njih dobijemo čistog vazduha u naša staništa, gde radimo, sedimo, jedemo, govorimo i spavamo. Ovo nam, majko, donosi zdravlje i otklanja razne bolesti i nečistoće, a rupe i minđuše u ušima donose samo štetu, bolove i znak prvobitnog divljaštva.
Draga mamo! Svaki će me rado pogledati i voleti samo onda kad sam dovoljno stasita, zdrava, vredna i okretna, a to neće biti onda kad sam bogalj telesni, pa ma hiljadu minđuša i drugih nakita visilo na meni. Koristiti mogu ja, mamo, sebi, tebi i drugim bližnjim svojim samo onda kad sam zdrava i vredna, a ne kad sam minđušama i drugim nakitima ukrašena.
Mamo! najveći je ukras svakome, pa i devojci, pravilna stasitost, vrednoća i dobro zdravlje, pa zato treba raditi samo ono što će nam stvoriti sve uslove i činjenice koje će nam doneti taj večni i korisni ukras i druge srećonosne dobrine. Za to te mole, draga majko moja, sva razumna i čestita ženska i muška deca tvoja, i ti im to, kao pametna i čestita mati, nećeš otkazati.
Radi zdravlja, kuće i morala, deca imaju pravo uzviknuti:
Tata, mama! daj loptu i kolut da igramo i neke alatke da štogod radimo, a ne amrelčiće i pomodne haljinice.
Mnoga nerazumna svetina koja od tuđega znoja živi mahom se tako zatupi umom i osećanjem da u besu svome čini i ono što i najmanji čist razum smatra za ludoriju. Umesto jednostavnih i jevtinih haljinica ona kupuje deci raskošne i pomodne haljine. Ne samo prostaci nego i učena gospoda kupuju deci amrelčiće da se od sunca kriju. Ovi skoreni mozgovi ne znaju za onu izreku i poslovicu koja kaže: »Ko se sunca krije, bolje da ga nije.«
Oni ne znaju da dečijoj prirodi treba kretanja, skakanja, igranja, vike i pevanja, a ne ukočenog hodanja pod amrelčićem i u pomodnim haljinama.
Oni ne znaju da je za decu najbolji nakit lopta i kolut da se što igraju, razne alatke da što rade i prostorije da jure po volji. Pri tome i pri nekom udesnom za njih radu ona razvijaju ceo organizam; ona dovedu u prirodni, životni tečaj saoju krv; ona se uče nečemu pri toj udružnoj zabavi, ona razvijaju svoju umnu i telesnu energiju. To stvara krupan deo života, i vredi za život, a ne amrelčići i pomodne haljinice.
To treba da zna i da uvažava svako kome je ugodno da mu se reče da je razuman i čestit otac, roditelj i čovek, i da vodi decu svoju putem koji vodi moralu, zdravlju i korisnoj privredi.