Pri oblagorođavanju stoke najvažniji je dobar izbor mužjaka
Pri oblagorođavanju stoke najvažniji je dobar izbor mužjaka (bika, ajgira, ovna, nerasta). Pa kako se pri kupovanju ovih, mnogi ljuto prevari, ako samo na spoljašnji izgled pazi, jer prodavci baš tim i prevare što uhrane i uglade, da se ne može bolje zamisliti, to svi veštaci savetuju, da je najizvesnije kupiti mužjaka od poznata čoveka, i u koga svi znaju da mu je ona stoka od najbolje vrste. To je neophodna obazrivost za priplođavanje marve, jer i opet velimo: stočari treba da obrate živu pažnju i to da nipošto ne puštaju junca, bika, nerasta, ovna, ždrepca od rđave i kržljave rase na sparivanje sa ženkama. Jer naukom se dokazuje da od kržljavog muškog para biće podmladak redovno slab i nedovoljan.
[Prilikom odabiranja muških grla kao priplodnjaka treba naročito obratiti pažnju na: poreklo, spoljašnji izgled (eksterijer), unutrašnju građu (konstituciju) kao i sposobnost prenošenja bitnih osobina na potomstvo. Pastuvi (rasni) počinju se upotrebljavati u priplodne svrhe počev od 4-te godine dok se ženke upotrebljavaju od treće godine starosti. Naravno da je za zdrav i sposoban podmladak od neobične važnosti parenje oba roditelja u rasi. Takođe utiče i način korišćenja grla, režim ishrane, kao i prostorija u kojima se grla drže (svetlost, cirkulacija vazduha – mikro klima).
Poznato je da se o rasnim grlima vode podaci o precima (pedigre) što je garancija čistote i neukrštanja sa onima manje vrednosti. Pa ko hoće i može valja da priplodnu stoku nabavlja od odgajivača dobrih pasmina.]
Kad treba junicu pustiti pod bika
Kod naših seljaka na to se nekad slabo i pazilo, pa zato i nije bilo dobro razvijene stoke. Pre 20 meseci starosti, ne treba junicu pod bika puštati, ali ne treba ni duže od 25 meseci čekati. Kod ranostasnih rasa junica se može oploditi od 18 meseci starosti. Kod junica treba poglavito i na to paziti, da se za vreme steonosti krepkom hranom hrani, da posle prvog telenja ne bude samo telesno dobro razvijena, nego da bude i dobra muzara. Za prvotelice je bolja sočna hrana; isto tako ne treba je hraniti ni hranom koja mnogo nadima.
Poznati kravu koja je najbolja za mužnju
Krava je najbolja za mužu, u koje je čelo široko, među očima ugnuto, oči velike, pogled miran, rogovi uži, pljosnati i pribeli, uši tanje i uže, vrat uži, dlaka mekša, tanja i sjajnija, noge niske i tanjih kostiju, trbuh veliki i burav, kukovi široki, vime veliko da natrag viri i da je što mekše, praznije i mlitavije kad je izmuženo.
[Po dr M. Čopordi dobra muzara ima zdravo vime, dobro se muze i uz dobru hranu, držanje i negu redovno daje prosečnu količinu dobrog mleka, koje odgovara rasi, starosti i laktačionom mlečnom periodu u kome se nalazi. Spoljni znaci su veliko i dobro razvijeno vime, s jako izraženim krvnim sudovima, nežna i meka koža sa lepom dlakom i veliko »mlečno ogledalo« (prostor između vimena, butina i gornjeg dela prepona).]
Zašto se krave jalove
Kad steona krava samo malo popije sapunjavice, odmah će pobaciti. To nas uverava jedan stari čuveni marveni lekar. Stoga često biva, da na selu krave pobace, gde se u jednom istom koritu i rublje pere i iz njega krave poje. Neka, dakle, svaki domaćin na to dobro pazi, da se korita, šafolji i drugo drveno posuđe, iz kojih se steone krave napajaju ne upotrebljavaju za druge, a najmanje za takve svrhe, kojima se voda kojekakvim nezdravim primesama smradi, no isključno da se za pojenje krava čuvaju i uvek čisto drže.
[Nauka u službi veterine utvrdila je uzroke jalovosti krava. Oni su dvojaki:
a) zarazni pobačaji nastaju kao posledica neke zarazne bolesti (slinavka i šap,
bruceloza, trihomonijaza i sl.).
b) nezarazni pobačaji nastaju usled raznih mehaničkih poremećaja, udara, ili neodgovarajuće ishrane (plesniva, mokra i trula hrana koja izgubi svoj dobar kvalitet, pa preko toksina može dovesti do pobačaja).
Šta ćeš raditi, kad se krava ne može da oprosti posteljice
Biva ponekad, da posle telenja zaostane u kravi posteljica, te ne može da je se oprosti.
Kad se vidi, da se krava posle telenja ne može da oprosti posteljice, onda joj treba odmah posle telenja dati da pije svoje sopstveno mleko, koje neki zovu »gruševine«, a neki »mlezivo«.
Pošto to mleko popije, odmah će ubrzo izbaciti posteljicu, a i posle neće nikad više pri telenju zastajati posteljica. Ali treba imati i to na umu, da je i teletu to prvo mleko nužno, da se očisti od nečisti što mu se skupilo, i što mu se prilepilo za creva u utrobi materinoj. Ako se ne da toga prvoga mleka teletu da se očisti, ono će sigurno oboleti, i neće ga biti vredno othranjivati. Stoga treba od toga prvoga mleka posle telenja jedan deo izmusti pa dati kravi, a ostalo ostaviti da tele posisa.
[Savremena veterina isključivo zahteva intervenciju stručnog lica. Posteljicu treba ručno odstraniti u vremenu od 48 do 72 časa po telenju.]
Da krava žensko tele oteli
Da krava žensko tele oteli kažu veštaci treba je pustiti pod bika pre mužnje. Ko pak želi muško tele treba da kravu prvo pomuze, pa onda pod bika da pusti. Ali veterina tvrdi da se na formiranje pola ne može uticati po želji. Teoci da bez majke ne omršaju
Kad se teoci od majke odvoje i na prodaju i kasapnicu gone, treba ovo da znaju oni kojih se tiče; da ne bi tele omršalo, te tako i vrednost izgubilo, treba mu, svaki dan po 4-5 jaja u usta saliti, da proždre, pa neće ni blečati ni omršati ma i 2-3 dana na putu bilo.
Da izlečiš otečen pupak kod teladi
Da izlečiš otečen pupak kod teladi uzmi ugrejane čiste svinjske masti, ili još bolje neslanog kajmaka, pa maži oko pupka kroz nekoliko dana, pa će proći bez zapaljenja.
[Efikasno sredstvo su masti na bazi antibiotika, kao i oštre masti Resorbens.
Kod podmlatka domaćih životinja vrlo često dolazi do zapalenja pupka a preko njega i do raznih infekcija. Ovo nije ni čudo kada znamo da pupak mladunčeta posle porođaja i prskanja pupčane vrpce predstavlja velika ulazna vrata raznim štetnim bakterijama. Sve se ovo može izbeći pravilnim postupkom oko pupka neposredno posle porođaja. Pošto naši stočari ne poklanjaju nikakvu pažnju prekinutoj pupčanoj vrpci to se ona vrlo lako zagadi raznim klicama. Da do ovoga ne bi došlo pupčanu vrpcu treba posle porođaja odmah podvezati nekom čistom poveskom, koncem na udaljenosti jednog pedlja od pupka. Iza mesta podvezivanja slobodni deo pupčane vrpce odseći a preostali deo dezinfikovati jakom čistom rakijom, jodom, kreolinom i sl. Može se staviti i zavoj koji treba držati dok se pupčana vrpca potpuno ne sasuši i otpadne. Ukoliko ipak dođe do obolenja pupka treba pristupiti lečenju upotrebom dezinfekcionih sredstava, alkohola, kreolina, joda ili masti kao što su cinkvitaminska mast, kutisan, penicilin i dr. Ukoliko ovi lekovi ne pomognu treba se obratiti veterinaru.]
Sredsto protiv proliva kod teladi
Telad vrlo često pate od proliva za vreme dok sisaju, što na njihov porast štetno upliviše.
[Najvažnije jeste da se prvo treba da nađe uzrok nastajanja proliva. Često nastaje kao poledica promene u ishrani majke (npr. prelaz sa suve na zelenu hranu naročito u proleće). Takav proliv i sam nestaje kako se popravi ishrana matere. Međutim, ako je proliv izazvan nekom infekcijom (uzročnici razne bakterije) leči se vrlo uspešno raznim antibiotskim praškovima, praškovima na bazi tanina, bizmuta, uglja i dr. Ove lekove imaju poljoprivredne apoteke.]
Poznati mleko u koje je vode sipano
Umoči u mleko iglu, kojom se plete (štrika) i lagano je izvuci iz mleka; ako ostane mleko na njoj, nije vode sipano u ljega, a ako ne ostane sipano je. Ili ispitajte ovim načinom: uspi kap mleka na nokat pa ako se raziđe po noktu i otpade s njega, sipano je vode u njega, ako se ne raziđe i ne iscuri, nego ostane pupčasto na noktu, nije u njega vode sipano.
[Voda u mleku se određuje u modernom mlekarstvu pomoću raznih metoda i aparata kao što je na primer: refraktometar.]
Krave da daju više mleka
Pomešaj u hranu ukuvanog lanena semena a osobito na 2 meseca pre telenja. Osim toga pomoći će i druga ukuvana brašnena hrana. Uz to se ište, da se krava zimi drži u toploj štali i da se timari, kao konj uopšte, da se čisto drži, da se poji čistom vodom i da se suve ogrizine pod nju meće.
[Da krave daju više mleka, piše dr M. Šipka – može se postići jedino pravilnom ishranom, dobro odmerenim obrokom, besprekornom negom i pravilnim izmuzavanjem. Sposobnost krava za lučenjem većih količina mleka zavisi od građe skeleta, građe mlečne žlezde, sposobnosti iskorišćavanja hrane i klimatskih prilika.] Kravlje mleko da bude zdravo za decu
[Još u XIX veku] kod Hamburga postojala je jedna mlekarnica koja mnogo prodaje isključno za decu, koja nisu tako sretna da imaju majčino mleko, pa i za onu koja su tek od sise majčine odbijena, te im treba dobra, čista i lako svarljiva mleka.
U tom zavodu plaćao se litar slatkog mleka po 40 d. para, a rasproda se sve na jagmu, jer se svet uverio, da je ovo mleko deci nenaknadivo. U zavodu ima i jedan lečnik, koji poslom upravlja i njegove se naredbe uvažavaju bezuslovno. On pazi da se za decu uzima mleko onih muzara, koje su u srednjem steonom dobu, tj. da se nisu skoro otelile, al opet da nisu znatno ni pređe. Ove se muzare hrane dobrim slatkim senom i ovsenom prekrupom, koje im on ili suva daje, ili u napoju, koji se sastoji u čistoj, potočnoj, nešto ustojanoj, malo posoljenoj vodi; osim toga daje im se nešto malo suve sečke od jare slame.
Ražane, pšenične ili ječmene prekrupe ne sme im se dati, jer za takve krave nije to dobra hrana. Samo po malo lanena brašna, sme se metati u napoj.
Te se muzare drže u najvećoj čistoti, a ako bi se u zdravlje jedne ili druge krave i najmanje posumnjalo, onda se zamene drugom, potpuno zdravom.
Osobito paze na vodu, i ne poje krave nikad vodom iz bunara ili vrela (izvora) no uvek iz potoka ili reke; jer se uopšte opazilo, da druge krave, koje su neprestano na paši mnogo bolje mleko daju, kad piju mekanu – tekuću, – nego kad piju tvrdu – bunarsku vodu.
[Savremeno stočarstvo uvelo je i nov način proizvodnje mleka, štalski uzgoj sa specijalnim režimom ishrane. U drugoj polovini ovog veka otvoreno je mnogo modernih mlekara i specijalni način pakovanja mleka za brojne potrošače.] Čist vazduh i – mleko
Kako zdrav vazduh utiče na obilnije lučenje mleka od krava, neka posluže statistički podaci »francuskog mlekarskog zavoda«. U primernoj uglednoj štali napred navedenog zavoda, držano je 80 švajcarskih krava, koje su osobito dobro hranjene. Kad vazduh u štali nije pročišćen, provetren, onda je ukupna količina mleka dobijena od jedne krave i to: godine 1877. prosečno 3.700 litara, 1878. takođe 3.700 a 1879. oko 3.716 litara.
Pošto je pristupljeno prečišćavanju ili provetravanju vazduha onda je dobijena količina mleka opet od jedne krave, i to: 1880. godine 4.050 litara, 1881. – 4.152 a 1882. – 4.355 litara.
Provetravanje vazduha, dakle, pri inače jednakoj količini i kakvoći hrane, uvećalo je količinu mleka jedne godine i po jednoj kravi oko 483 litara.
Ova materijalna – novčana korist kao što se vidi proizašla je od svežeg vazduha, kad se isti propušta u štalu, pored te dobiti, svežim vazduhom, stoka se čuva od kojekakvih zaraznih bolesti, nije tako osetljiva naspram promene vazduha, i najzad mleko je zdravije i bez drugog stranog mirisa.
Neka se pripazi na sve »sitnice«, jer od njih proizlaze – krupne posledice koje mogu da budu isto onako rđave i štetne, kao god što mogu da budu i korisne.
Zapaljenje kravljeg vimena
Vime se upali ili odmah kako se krava oteli, ili pak pošto se tele od sise odbije. Ovo se događa kod svake vrste domaće stoke, ali najčešće kod krava. Da je vime upaljeno, poznaje se po tome, što je vruće, rumeno, tvrdo otečeno, te kravi usled toga u hodu smeta. Otok može biti da je rasprostranjen ili po celom vimenu, koje je usled toga bledo rumeno, pa se pod prstima kao testo oseća, ili pak samo mestimice otečeno. Ako je vime mestimice upaljeno, onda je na otečenom mestu jako crveno, tvrdo i bolno, da se uz to i groznica pojavljuje. Mleko je popustilo i ponekad je krvavo. Za 4-5 dana prođe, ili bar splasne otok. Često biva, da se ovako mestimični otok zagnoji. Ako se posle takvog otoka vime otvori, onda prođe više nedelja dok se zaleči, jer treba sav gnoj napolje da izađe. U ovom slučaju pretvori se zapaljenje vrlo često u bolest, takozvanu »Bučac«, i živinče usled te bolesti uginuti mora. Gotovo posle svakog zapaljenja ostanu u vimenu kvrge, koje se obrazuju i ostanu usled zaostalog mleka, ali te kvrge ne pričinjavaju kravi nikakvog bola. Ako se ove kvrge malo po malo stiskavaju i tiskaju sisicama (bradavicama) izmušće se to zaostalo mleko te će tako i tih kvrga nestati.
Uzroci ovom zapaljenju različiti su: vime se naime upali, ako je surovim muzenjem pozleđeno, ili ako se muža u svoje vreme propusti, te krava stoga s punim vimenom pusti da ide; ako se nahladi, ili ako u nečistoći leži. A vele da hoće vime da se upali i od oštrih, otrovnih trava od kojih krava krvavo promokri.
Da se upalenje vimena otkloni, treba nastojavati da se krava izvede u toplu staju, da joj bude mekana prostirka, da leži na miru, da se umereno hrani i pažljivo izmuzuje, ako je zapaljenje jako, onda se ne sme tele na sisanje pripuštati.
[Zapaljenje kravljeg vimena najčešće uzrokuju mikroorganizmi a pored njih i razni unutarnji i spoljašnji faktori kao: nepravilna muža, grubo istezanje sisa, nečiste ruke muzača, neredovna muža, naglo presušivanje vimena, loše nehigijenske staje, promaja, razne ozlede sisa, nepotpuno izmuzanje i sl. Inače lečenje je jedinstveno antibioticima u vidu masti ili injekcija, pa se na vreme treba obratiti veterinaru.]
Timarenje krava muzara
Od meseca jula pa do septembra neophodno je potrebno svu rogatu marvu, a naročito krave mlečare timariti češagijom iz dana u dan a evo zašto:
U ovom međuvremenu obad najviše dosađuje rogatoj marvi, jer tada leže svoja jaja na dlaci govečeta, a posle kratkog vremena izlegu se crvići koji se upiju u kožu govečeta i tu se ugnjezde. Usled toga, krave muzare obadaju se, nemirne su na muži, daju manje mleka i omršaju. Ako se, dakle, u rečenom vremenu redovno svakog dana timare, onda se češagijom skine sva ona dlaka za koju su prilepljena jaja od obada.
[Da se zaštite krave u letnjim mesecima na paši od raznih ektoparazita najbolje je napasanje govede izjutra rano i uveče kasno. Ovo je naročito važno za životinje na pašnjaku, jer ih ovi paraziti uznemiravaju a njihove larve buše kožu čime se njena vrednost smanjuje.]
Upliv muže na uvećanje mlečnosti kod krava
Mužom se uvećava ili smanjuje mlečnost kod krava. Ako se dobro izmuzaju, onda iz dana u dan daju sve više mleka i obratno. O ovome je činjen opit pri jednoj stočarskoj školi u Nemačkoj na ovaj način: Pet krava muženo je za 14 dana ovlaš i nisu dobro izmuzane i dale su mleka 333,2 litara. – Iste krave, hranjene istom hranom kao i pre samo što su dobro izmuzane, dale su za isti broj (14) dana 514,7 litara mleka iste kakvoće. – Dakle izlazi da je za ovih poslednjih 14 dana svaka krava prosečno dala dnevno više po 1,8 litar mleka.
Ovo treba naše stanare, planinke da imaju dobro na umu.
[Savremeno mlekarstvo sve više primenjuje električnu mužu krava. Taj problem je praktično rešen na poljoprivrednim dobrima i većim gazdinstvima. Time se postiže povećanje procenta masnoće u mleku.
Protiv otoka kravljih sisa i vimena
Nakadi preko dan više puta bolesne sise, vime, zapaljenim vencem od belog luka, to jest onim očupcima sa kojih su otkinute glavice belog luka. – Lukovac. Ovo je oproban lek. Pored higijenskog držanja vimena postupiti po uputstvu kao kod zapaljenja vimena.
Krvavo mokrenje kod krava i sredstvo protiv toga
Profesor dr Miler, veli o tome ovo: kad se stoka izgoni na pašu, onda krave junice često puta mokre krvavo. Primećeno je, da se ovo naročito dešava kod krava, koje su iz drugih predela dovedene, pa još i ako su blagorodne rase. Dešava se često tada, da krave koje otpočnu krvavo da mokre, odmah posle nekoliko dana i uginu. U Švedskoj upotrebljava se protiv ovoga zla ova sredstva: petroleum (gas), terpentinovo i lavandlovo ulje (biljka koja se zove lavandula vera), sa podjednakim delovima smeša se, pa se posle uzme pola litra vode i 15-16 kapljica od ove uljane smeše kane se u vodu. Ova se voda potom naspe bolesnoj kravi u usta, da je odjednom popije. Ako je bolest uzela maha, onda se posle nekoliko časova još pola gornje smeše naspe kravi u usta.
Krvavo mokrenje kod goveda
Uzmi u apoteci leka što se zove (Inpecacuanha) a daji ga kravama svako po sata po 15 kapljica na komadiću hleba ili u jednu litru vode, a pored toga još svaka tri sata po jedan put. Acont-a (akont, u apoteci). Za 12 sati može bolest prestati. Ovo je siguran lek i najtoplije od znalaca preporučen.
[Pojava krvi u mokraći krava često se nalazi u planinskim predelima Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Bolest je uporna i može da traje mesecima. Smatra se da nastaje usled poremećaja u metabolizmu ili usled trajnog draženja sluzokože mokraćne bešike, raznim štetnim sastojcima iz biljne hrane kao što su saponini, oksalati, tanini. Lečenje je simptomatsko i daju se mineralni sastojci u hrani sa vitaminima, Mokraćna bešika se leči infundiranjem raznih dezinficijensa od strane stručnjaka.
Marvinče bodljivo da se ukroti
Ovakvom marvinčetu treba privezati jakom uzicom rep za rog i malo popritegnuti. Tad će se odučiti i bosti i bacati, jer vrcanjem sebi bol zadaje. A kad neki ugnjetač naroda bode narod nepravdama i globarinama, onda treba mu privezati glavu za noge [preporučuje Pelagić držeći se svojih ideja zbog kojih je doživotno bio zatočen].
[Iskustvo modernih odgajivača stoke govori da se marvinče bodljivo može ukrotiti samo razumnim postupkom i besprekornom negom.
Konji da budu dobri, svetli i jaki
Pokraj obične nege dobro je i ovo upotrebljavati. Dosta mladih kopriva osušiti na suncu, istucati i tog praška, svaki dan davati konju s mekinjama po jednu šaku. Ili skuvaj 2-3 pregršti lanena semena u dva litra vode, pa to piće mlako podaj konju da pije svaki dan u proleće u produženju jednog meseca dana.
Kad krava daje retko i modro mleko
Kad krava daje retko i modro mleko, ono gubi cenu kao i sama krava, i takvo mleko daje malo skorupa i masla.
Tome će pomoći ovo: treba uzbrati trave koju narod zove: maslačak, popina pogačica ili popino gumno, a Nemci Levenzahn; pa od te trave lišće osušiti i davati kravi ili ovci duže vremena da jede. Dakle i ovde je maslačak božanstven.
[Kad krava daje retko i modro mleko, podesiti ishranu i obezbediti besprekorno držanje (mikro klima), kao što je već ranije rečeno o gajenju stoke.
Šumsko lišće dobra je i zdrava hrana za stoku
Šumski list je najbolja hrana za stoku, za konje i za goveda, a osobito za ovce. Po ispitivanju slavnog stočara Bloka izlazi da dva kilograma suva lista od topole, ili 2 i po od jasena, hrasta, bukve, ili 3 i po od jove kao i od leske, ili 3 od breze, – vrede kao 3 kilograma dobra sena. U listu ovom na sto delova dolazi 21 do 24 krvne ili mesne hrane. Po tome je list ovaj tako dobar za hranu kao i detelina, ili najbolje seno. A za ovce je ovakva hrana od lišća još i pravi lek, a naročito ako one slučajno po ritu pasu ili ako su na vrlo vodenoj paši, koja je za njih vrlo nezdrava.
Ko god, dakle, prilike ima da list ovaj zbira, neka to čini, pa će time uveliko pomoći svojoj stoci kako za boljitak zdravlja tako i za ishranu kad sena nema.
[Šumsko lišće, listnik, kukuruzovina, zelena kopriva, divlji kesten mogu biti dobar dodatak stočnoj hrani pod uslovom da budu dobro spremljeni i da se daju stoci u razumnim količinama kao dodatak osnovnom obroku, tvrde moderni stočari.] Listnik za stoku sprema se ovako
Lišće se počupa s drveća ili se grančice poseku, pa u snopiće povežu i ispravljeno ostave da se osuše, a po tome se sadenu u plastove, a odozgo slamom prekriju da ne kisnu; stoka ga zimi odveć rado jede zajedno sa ogrančicama sitnijim, a grančice polome se na vatru. Najbolje je vreme za seču i zbiranje lista od Preobraženja (kraj avgusta).
Da seča ova nije bez štete onom drvlju razume se po sebi, ali opet ima prilike nakupiti lista dovoljno i bez štete, na primer s živica što se moraju zasecati, kao i s drva određenih za seču, bila to redovna seča ili krčevina, ili od onih izdanaka po šumi, kao i onih grana što šumu zagušuju.
Kukuruzovina i šepurina
Kukuruzovina i šepurina ili kao što Bosanci zovu: klasura i otučci, vrlo su dobra hrana za marvu rogatu, kad se vešto upotrebiti znade. Ko je voljan da i ovim svome hraniocu – marvi dobre i zdrave hrane prinese, nek utuče na sitno, izlomi a klasuru ili nožem ili sekirom ili sečkom mašinom, iseca, pa onda malo u kotlovima obari ili bar ključalom vodom u koritu da prelije. Kad se ohladi neka se sva smesa zajedno sa vodom marvi daje. Kad bi narod u svoje vreme klasuru pokosio, požnjeo, uredno spremio i ovim se savetima našim koristio, onda mu zaista ne bi marva onako gladovala i propadala.
[Poljoprivredna dobra i naprednija domaćinstva spremaju silažu za bolju ishranu stoke.
Zelena kopriva je vrlo dobra pića za marvu
U mnogim naprednijim zemljama seju koprivu na povećim prostorima za ishranu domaće stoke. Kopriva raste na svakoj zemlji bez razlike, ne traži nikakve nege, podnosi svaku nepogodu, jednom posejana sama se dalje razmnožava, a pri svem tom može preko leta 4 do 5 puta da se kosi. Kopriva se mnogo ranije razvija od sviju pićnih biljaka, daje srazmerno mnogo više piće, koju naročito krave vrlo rado jedu i dosta, dobrog mleka daju; samo se ne sme skoro pokošena davati, nego mora sasvim uvenuta biti.
U ključaloj vodi oparene, sitno iseckane i s mekinjama pomešane koprive, utiču na brz rast ćurića i pilića. Konji dobiju od koprive svetliju dlaku. Mladu, obarenu koprivu i svinje vrlo rado jedu.
Divlji kesten kao zdrava hrana za marvu
Osvedočilo se da divlji kesten mnogo bolje hrani, nego žito, jer 20 kilograma prekrupljena kestena daju isto toliko hrane, koliko i 100 kilograma sena, dok 17 kilograma prekupljene raži i grahorice daju koliko 100 kilograma sena.
I u tome se osvedočilo, kad se kesten prekrupi zajedno s korom, onda ga odmah s početka stoka jede vrlo rado. Kada se metne prekrupljen kesten i prekrupljeno žito jedno pored drugog, stoka će halapljivo jesti kesten a žita neće ni okusiti. Kad nestane kestena, volovi poviše dana neće žita nikako ni da jedu.
Kobilu suždrebnu poznati
Ima kobila, koje su takvog tesnog kroja, da se nasigurno ne može poznati po trbušatosti i drugim običnim znacima da li je suždrebna ili nije, ni posle 5 meseci njene suždrebnosti. Zato se često dešava, da mnogi koji ne razumeju kad se kobila raspasla, podvode pod pastuva i suždrebnu kobilu, jer im se čini da od prošle godine nije ostala suždrebna, pa ako se usled toga kobila ne pokvari i ne pobaci ždrebe, što mahom biva, a ona se posle toga uskoro, a u svoje vreme oždrebi na veliko iznenađenje domaćinovo.
Sigurno kazati da li je kobila suždrebena ili nije, veoma je važna stvar u razumnom stočarstvu. Stoga ćemo da iznesemo čitateljima jedan malo poznat, ali siguran način o poznavanju suždrebnosti kobile, što je naš prost svet u zapadnom kraju naše zemlje saznao dugim iskustvom. Evo kako rade. Izvede se gola kobila na polje, uzme u omanji sud ili krčag hladne vode, pa polije po vrhu vrata, po grebenu do među pleća tom hladnom vodom, i ako se kobila sva strese, onda nije suždrebna, a ako se ne strese nego samo mahne nekoliko puta glavom, jer kao teška ne može se stresati, onda je doista suždrebna. To je sasvim pouzdan znak, svaki, koji želi može se i sam o tome uveriti.
[Ali nauka tvrdi da se ždrebnost utvrđuje jedino sigurno preko debelog creva pipanjem prstima promene na rogu materice. To može da učini stručnjak. Moguće je već od 35 do 40 dana pa nadalje utvrditi suždrebnost. Zatim, nalazom folikulina (hormona) u mokraći kojom se izlučuje počev od četvrtog meseca ždrebnosti kobile.] Divlji kesten kao lek konju od sakage i kašlja
Kesten je dobra i zdrava hrana za krave, koze, konje, ovce i ostalu živinu; ali da bi marva radije jela, treba ga prvo skuvati malo u vodi, da ona gorčina iz njega u vodu pređe. Kad se ohladi može se marvi za jelo davati.
Kad konj boluje od sakage treba mu divljeg kestena davati koliko god hoće, pa će naskoro ozdraviti.
Kad konj kašlje treba tako isto kesten obariti, pa kad se ohladi izrezati i sitno istući, pa pomešati u vodu, kojom konja pojiš. Tako činiti desetinu dana, konj će ozdraviti.
[Ovaj lek nije proveren i nesiguran je jer za sakagiju nema efikasnog leka kada se pojavi.
Da odučiš konja da ne ujeda
Ujedanje je jedna od najopasnijih zlih navika kod konja. Ako se konj ne da odvići lepim načinom i blagim postupanjem, onda treba ostaviti komad mesa da se malo ustoji – usmrdi, pa ga onda uzeti i prići konju koji ujeda.
U trenutku kad konj škljocne zubima da ujede treba mu pružiti ustojani komad mesa da ujede. Konju se od ovoga tako smuči, da obično i ne pokušava više da ujeda. U najgorem slučaju treba ovo obnoviti dva tri puta i konj će se zaista odučiti da ujeda, bar onu osobu, koja mu je pružila komad ustojanog mesa.
[Ujed konja se, ipak izgleda ne može lečiti nikakvim sredstvima, jer predstavlja manu životinje. Jedino ostaje pokušaj blagog postupka sa životinjom i razumnog korišćenja.
Morska repa (čičoka) vrlo je dobra hrana za marvu
Morska repa (čičoka) vrlo je dobra hrana za marvu, ukupno sa stablom, lišćem i rodom. Ona može svuda i na peskovitoj i na najmršavijoj zemlji rasti. Ona obilato izrasta sa više strukova od 6-12 stopa visoka. Stablo i lišće nalik je na suncokret a rod na krompir, koji se plodi oko busa, korena te biljke. U Bosni i Srbiji ovu morsku repu i ljudi u slast jedu, jer je sočna i slatka. Sije se u svako doba kad se jede i to samo one sisice, što se oljušte. Da bolje rodi sijati treba poretko i dobro okopavati zemljom koren stabla, da izgleda bus, rovina kao kotarica.
Kad nema sena, kako se još može marva ishraniti i zdrava održati
Treba skuvati jedno kilo sena u 10 litara vode, tu vodu ocediti i hladnu stoci davati da pije. Ovako se marva za čudo goji. Krave dobijaju dvojinom mleka, konji postaju zdravi i snažni. Kako stoka u prvi mah neće da pije tu vodu, treba je pustiti da ožedni.
Kad je jaka zima, dobro dođe i ovcama ova voda, još kad se pomeša s nešto soli, ovce se tako krepe, a ni metilja tada lako ne dobiju.
Ako je stoka bolesna, ne treba joj davati hladnu vodu no toplu, i u isti mah je ne puštati iz štale, staje.
Detelina se ne sme davati marvi nipošto dok ne procveta
Detelina se ne sme davati marvi nipošto dok ne procveta, pa i tada ne sme se davati ni ovcama, ni govedima toliko koliko hoće, jer veoma često od suviška ili se razbole ili pocrkaju. Dakle, treba se uzeti na um, jer detelina je koliko blagodetna za znalce i marljive privrednike, toliko je opasna za neznalce i nepažljive.
[Detelinu u ishrani goveda i ovaca i pored njenih neprocenjivih vrednosti kao hraniva u ishrani stoke ne treba u velikoj količini koristiti jer ova prilikom varenja oslobađa gasove i vrlo lako dovodi do naduna.]
Kuvan ječam kao lekovita hrana za konje i krave
Kuvan ječam izvanredna je hrana za krave i konje, koji pate od zatvora. On dovodi stomak u pravilno stanje. No ne samo da je ječam u pogledu tom kao lek bez ikakvih drugih sredstava vrlo dobar, već je i u pogledu hranljivosti vrlo jaka hrana za sve konje. Treba ga sa sečkom smešati, i vodom, u kojoj je kuvan, smešu preliti. Opaženo je i to, da krave, kad se hrane kuvanim ječmom, koji je kao i gore pomešan ili sa pšeničnom plevom ili sečkom, daju više mleka, no što je slučaj, kad se hrane kojom drugom vrstom hrane. No kad se hoće da daje kuvan ječam kravama, valja ga kuvati u većoj količini vode. I za živinu je vrlo dobra i jaka hrana.
[Ječam i ovas nemaju lekovitog dejstva osim što služe kao odlični dodaci hrani u ishrani životinja.]
Ovas je izvrsna hrana za krave muzare
Ako se uz ostalu hranu, daje kravama mlečarama dnevno 1,5 kilograma ovsa na grlo, ne samo da će davati mnogo veću količinu mleka, već je u isto vreme ono mnogo masnije i ukusnije. Merker, taj čuveni fiziolog, koji se bavio proučavanjem ovsa u svim pojedinostima, a naročito hranu za stoku, našao je hemijskom analizom, da one krave koje se hrane ovsom, daju mleko ne samo prijatnije arome i ukusnije, već i 5% masnije no krave koje se hrane samo senom, pašom i dr. tehničkim otpadima. Protiv vašiju na govedima
Valja napraviti smešu od sumpornog cveta i svinjske masti od podjednake količine pa njom trljati svuda onamo gde ima vašiju. Vaši će odmah pocrkati. Po tom treba uzeti jake sapunjavice i njom oprati sva namazana mesta na koži.
[Vašljivost goveda je dosta česta u našim malim gazdinstvima, a naročito caruje u nehigijenskim stočnim nastambama (male, mračne, vlažne, nečiste štale). Uzročnik je Haematopimus Tubeculatus. Ovaj insekt ne prenosi na životinju zarazne bolesti, ali ukoliko se namnoži on može ozbiljno ugroziti zdravlje životinje. Parazitira na taj način što siše krv i uznemirava životinju, pa takva grla postaju malokrvna, mršave i smanjuje im se produktivnost. Usled sisanja krvi na mestima uboda stvaraju se ozlede i koža postaje mesto za lagan ulaz drugih štetnih uzročnika koji mogu dovesti do raznih obolenja.
Lečenje se sprovodi vrlo uspešno upotrebom nekog od ovih preparata: Vetalin u prahu, DDT, Novoinsektin, Gamacid, Pepein i dr. Ovim preparatima se posipa i napraši telo vašljivog govečeta i prašak utrlja po koži. Već dva dana posle prašenja ovih nametnika nestaje s tela životinje. Naravno da je za suzbijanje vašljivosti potrebno sprovođenje higijenskih mera uz čestu upotrebu ovih preparata.
Žuta repa (šargarepa) kao hrana i lek za konje
Haubner, čuveni marveni lekar preporučuje kod svakog kašlja konjskog, kod žljezda, sipnje, glista u stomaku i crevima, i kod rđavog stomaka, nekoliko nedelja svaki dan neprestance konje sa žutom repom (šargarepom, mrkvom) hraniti. Zna se, da mrkva konjima vrlo dobro prija. To potvrđuje lep izgled konja posle takve hrane, a osobito lepa sjajna dlaka na njemu. Mrkva je uopšte vrlo dobra hrana za svaku kućevnu živad, a osobito za teoce i svinje.
Šargarepa je vrlo dobra namirnica u ishrani životinjskog podmladka zbog bogatog sadržaja provitamina A (karotina) utiče pozitivno na vid i elasticitet kože, dok prema nametnicima u organizmu nema nikakvog dejstva.
Upotreba salicilne kiseline u raznim marvenskim bolestima
Od pre desetak godina krajem prošlog veka važnost salicilne kiseline pri lečenju raznih ljudskih bolesti, vrlo je poznata; no od skoro je otpočeše i marveni lekari upotrebljavati pri lečenju stoke. Sledeća pouka nema cilj da posluži kao sredstvo veštom i iskusnom lekaru, – ne, već samo da svuda onde, gde se marveni lekar ne nalazi u mestu, već se mora sa strane po zvati, može zemljodelac u nuždi oprobati tu salicilnu kiselinu, boreći se protiv bolesti od koje mu stoka boluje, dokle ne bi lekar prispeo.
Od bolesti, koje svinje spopadaju, i koje se vrlo dobro i brzo leče salicilnom kiselinom, sledeće su: pantljičara, gronica, ospe, itd.
Kad puca kopita a naročito ako je slučaj da kruna prska, valja napraviti smešu od salicilne kiseline i kreča pa time mazati.
Kad se stoka, naročito goveda goje treberom ili džibrom, ona je onda mnogim bolestima podložna a poglavito prolivu i zapalenju vimena. Uspaljeno vime valja prati rastvorom koji je spravljen iz jednog grama salicilne kiseline i jednog litra vode. Krave, koje će da se otele pate od proliva; no ako im se pola grama dnevno od ove kiseline da, onda, ne samo da će proliv prestati, već će se sačuvati i od pobacivanja. Telad kad pate od proliva ozdraviće kad im se dnevno dade pola grama salicilne kiseline rastvorene u jednom litru tople vode.
[Salicilna kiselina s obzirom da je jako rasprostranjena u prirodi može se uspešno upotrebljavati kao narodni lek (ima je u kori vrbe, a i u vrlo velikom broju biljaka). Upotreba joj je mnogostruka: snižava povišenu temperaturu, umaljuje bolove, kod reumatizma se upotrebljava kao specifičan lek, obolenja očiju, protiv raznih parazita i dr.
Da se svinje brže ugoje
Jedan od najznatnijih nemačkih ekonoma preporučivao je krajem prošlog veka, da se svinjama pomeša svaki dan u hranu po 1 do 2 kašike obične sode. Od toga se svinje sila brže ugoje, jer im hrana onda većma prija, a soda ta sačuva ih osobito u vreme rednje i bolesti.
Drugi ekonomi tvrde da se i guska i svinjče pre i bolje ugoji, kad im se počešće uz hranu pomeša po malo utučenog sitnog drvenog uglja.
[Ali savremena veterina tvrdi da obična soda, drveni ugalj nemaju uticaja na porast telesne težine kod svinja. Uneti u organizam (gutanjem) oblažu creva i smanjuju resorpciju hranjivih sastojaka, pa se pre mogu upotrebiti kao sredstvo protiv proliva (ugalj).]
Da svinje zdrave budu
Svakom svinjčetu podaj nedeljno dva, triput sitno utučene smreke po jednu ne prepunu kašičicu.
Svinjske bolesti
Za ovo se zdravo preporučuje: svake sedmice treba im davati u jelu bar jedanputa po 1 šaku drvena pepela, a kad se neka bolest primeti to i češće činiti treba.
[Pepelu se mogu pripisati korisni njegovi mineralni sastojci kao: Ca, P, Na, K, Mg i dr. koji utiču višestruko korisno na životne funkcije organizma. Izgradnja kostiju i zuba – naročito kalcijum, telesnih sokova (krv, limfa – Ca, P) na promet vode (Na, K).
Svinja crvljanje
Svakoga leta svinje napadaju crvi, mahom u vodopustu; a češće ih ima i na drugoj stoci. Za ugamanjivanje crva upotrebljavaju se mnoga sredstva i zasipaju jakim špecijama, što živinčetu veoma škodi, a gotovo nikakve pomoći ne čini.
No kao najbolje sredstvo za utamanjivanje crva na svinjama (a razume se i na drugoj stoci) jeste: katranom namazati ucrvljali deo i zasuti terpentinom (»trepetinom« kako ga naši seljaci zovu). Onoga časa crvi beže iz svoga ležišta i drugog već dana svinjče je čisto od crva.
[Upotreba katrana može da koristi s obzirom da on pravi mehanički zaštitni sloj ako se premaže preko ucrvljanog mesta.]
Gronicu svinjsku leči
Ova bolest često satire gomilama svinje, koje su narodu jaka potpora. Bolest ta pojavi se oko grla, koja se opazi u donjem vratu, kao jabučica, čim se to opazi odmah treba naći travu od gronice, groničavicu pa je iseći sitno i pomešati u mekinje i vodom ih pokvasiti te dati bolesnim svinjama da jedu. Ne škodi ništa ni za zdrave. To treba ponavljati tri-četiri dana, i svinje su spašene od te opasne bolesti.
Trave te ima svuda, a može se i za zimu ostaviti suva.
Od gronice leči posve sigurno i ovo; odseci i usecaj sitno čupe, dlaka koja se nalazi između kraka oko polnog uda, pa pomešaj sa tricama (isevicama) i vodom, i podaj bolesnim svinjama da jedu i bolest ta odmah će od njih iščeznuti. U ovome je pisac osvedočen.
Neki tvrde da je protivu gronice dobar list, koren i stablo od čička, koji se iseče i svari sa tricama i daje svinjama da jedu.
Tako isto leči gronicu koren debele tikve, koja se zove i smrdulja, ličac, vučija lika, ajdučka puta. Za lek usecaj i koren i svu travu, pa svari i metni silom u usta svinjčetu.
[Gronica – antraks – crni prišt u svinja je zarazna kontagiozna, prilepčiva bolest. Preko povreda se prenosi i na čoveka, a izaziva je Bacilus antracis. Kod svinja se ova bolest najčešće lokalizuje na vratu, jer je ulazno mesto ždrelo, gde nastaje otok koji se posle spušta na grkljan i vratne mišiće usled čega životinja teško diše i drži ukočen vrat. Lečenje se može uspešno sprovesti sulfo i antibiotskim preparatima uz dodavanje imuno seruma. Dobra je karbilna i salicilna kiselina.]
Uzetost kod svinja
Ova je bolest vrlo česta kod svinja i obično napada stražnje noge, tako, da se one vuku na prednjim nogama.
Bolest ovu leči kad se smanji hrana, a prvih nekoliko dana ne treba davati ništa za jelo. Vode nek pije koliko hoće, ali samo one u kojoj je dodato malo rđe od gvožđa.
[Ali savremena veterina je protiv ukidanja hrane. Uzetost kod svinja zove se još paraliza zadnjih udova, a pojavljuje se najčešće kod suprasnih ili skoro oprašenih krmača. Uzrok je necelishodna i u mineralnim materijama siromašna ishrana, a organizam baš ove važne materije gubi preko mleka dajući ih podmlatku ili preko krvi za formiranje skeleta mladunčeta. Lečenje je uspešno davanjem hrane koja je bogata mineralima i vitaminima (mesno, krvno, riblje brašno, stočna kreda, zelena hrana i dr.).
Svinje od trihina i gronice sačuvati
Da bi se svinje sačuvale od ovih bolesti, preporučuje se kao najbolje sredstvo pepeo. Valja dobrog pepela svakom bravu bar nedeljno dvared po jednu šaku davati da u hrani pojede. Pepeo je i lek protiv bolesti. Ako su već obolele od ovih bolesti, onda se na jedno bravče daje tri-četiri šake pepela. U Engleskoj radi predupređenja od gornjih bolesti, redovno daju svinjama uz hranu pepela.
[Trihineloza je obolenje koje izaziva jedan crv po imenu Trichinella spiralis. Ovaj parazit je veoma opasan za čoveka dok kod životinja invazija prolazi neprimetno. Čovek se zarazi kad jede sirovo životinjsko meso ili nedovoljno kuvano. Tom prilikom može doći od teškog obolenja čoveka pa i smrti. Od životinja najčešće oboli svinja. Odrastao parazit živi u crevima čoveka i životinja, gde ženka polaže jaja iz kojih se izleže larva koja odlazi u krv i njom se raznosi do mesta parazitiziranja. Ta mesta su najčešće mišići grkljana, jezika, trbuha i među rebarni mišići. Dospevši na ova mesta larva se začauri i zakreči po spoljašnjoj strani dok u unutrašnjosti ostaje parazit nepovređen i sposoban da zarazi i posle 40 godina. (Cit. dr T. Savić: Higijena mesa i mesnih proizvoda, 1952. god.).
Lečenja nema, a jedina borba svodi se na mikroskopski pregled mesa zaklanih životinja i preduzimanja odgovarajućih sanitarnih mera na tom području.
Ovde treba obratiti pažnju na profilaksu tj. onemogućiti svinjama da jedu uginule pacove i leševe divljih životinja na pašnjaku.
Da krmača oprasi više prasadi
Jednom poljoprivredniku, (jednom prostom ali vrednom seljaku) obično krmače prase veliki broj prasića (8-10) dok drugima, od te iste sorte svinja, krmača ne oprasi više od 3 do 4 a često i 1 ili 2 praseta; upitani o ovom odgovorio je: »Pošto mi se krmača oprasi, puštam prasiće da doje 6 nedelja do 2 meseca, potom ih odbijem a krmaču počinjem hraniti jačom, sa solju pomešanom hranom. Odmah posle nekoliko dana krmača pokazuje volju da se bukari, no ja ne puštam odmah vepra, već ostavljam 2 do 3 dana da se tako sili, i tek potom puštam odabranog i odmornog nerasta, i to ne više već samo jednog. Pošto vepar obukari krmaču jedanput – (najviše dvaput) odmah ga odvajam od krmače, koju potom čuvam odvojenu od ostalih svinja, a naročito od drugih nerasta, koji vrlo često mogu već oplođenu krmaču da nadraže i izazovu novo bukarenje.«
»Oplođenoj krmači ne dajem više soli i tako mi uvek oprasi veći broj prasića no obično.«
[Da krmača oprasi više prasadi prvenstveni značaj igra rasno odabiranje (muški ženski), odgovarajuća ishrana i držanje.]
Pomoć naduvenom marvinčetu
Vrlo se često događa da se marvinče naždere zelena ili druga sočna pića, pak se onda nadune, a taj nadun često i smrt sa sobom donosi.
Od velike je, dakle, važnosti za svakog ekonoma da zna, kako će štetu izbeći i marvinče od smrti sačuvati. Ako se marvinče (konj ili goveče), od premnoge zelene deteline nadune treba ga najpre od tog čupati, da ne pije vode, pak ga onda terati da trči i naposletku sasuti mu jednu dobru kašiku meda u usta, ali ne u vodi ili s kakvom hranom izmešati, nego čistog meda. Med uskorava ovde sluzno varenje deteline, i taloži unutarnju vatru. Ovako izbavljeno marvinče treba dva-tri dana u štali držati, i samo ga suvom hranom hraniti, pak pomalo suvih mekinja sa solju davati, u štali ga pojiti i u vodu malo meda i soli izmešati. Ovakav postupak povrati brzo nadulo marvinče, a krave odmah pomalo mleka puštaju. U Hercegovini kad se goveče nadune od prejeda sijerka, onda ga teraju da trči sve dotle dok se ulita; i tim je spašeno.
Nadun goveđi
Nadun goveđi leče odlično u valjevskom okrugu ovako: na slabini prorežu kožu i sve ostalo do u burag i metnu u prorezotinu šuplju cev – koju treba češće kakvim prutićem proguravati da se ne bi cev zatvorila – kroz koju izlaze rđavi gasovi iz govečeta, koji i jesu uzrok toj bolesti.
[Veterinari i uvežbani seljaci upotrebljavaju okrugli nož – zvani »troker«.]
Tako isto nadun goveđi leči uput: dovedi goveče do bunara i sipaj na njega kablovima hladne vode. Treba livati odozgo po svemu telu sve dok nadun ne prođe, a to će biti ubrzo.
Protiv naduna kod govedi
Protiv naduna kod govedi u Holandiji upotrebljavaju sledeće sredstvo kad im se goveče nadune: uzmu jedan litar sasvim skorašnjeg (friškog) kravljeg mleka, rastope jedan mali komad, u veličini jajeta, svinjske masti, pomešaju to s mlekom, i saspu u usta naduvenom govečetu. Ovaj lek odmah pomaže.
Protiv naduna ima još jedan pouzdan jevtin lek, a to je petroleum od koga treba dati jednu kašiku marvinčetu, čim se nadun pojavi. Za 2 sata ono će zdravo biti, bez ikakve druge nege. Oprobano na više mesta.
Jevtino sredstvo protiv vašiju kod stoke
Mnogi preporučuju u ovom slučaju seme od peršuna (petroželja). Ovo seme – veli isti list – treba ili skuvati, pa ovim odvarom vašljivo živinče oprati; ili stući seme u prah i na svakih 10 grama toga praška uzeti oko 20 grama svinjske masti, načiniti maz i živinče mazati.
[Široki izbor odličnih insekticida stoji na raspolaganju svakom stočaru sa uputstvom u svakoj poljoprivrednoj apoteci, kao praškovi za posipanje tako i u rastvoru za prskanje. Najefikasniji je Vetalin.
Vaši na stoci
Vaši na stoci istrebe se kao i na ljudima, ili dobro nasoljenom vodom, ali petroleumom, ili karbolskom kiselinom, od koje se uzmu 10 grama na 35 grama spirita u litar vode i s ovim dva-put na dan nakvase ona mesta na stoci gde je najviše vašiju.
Vaši na stoci uništiti
Protiv ovoga gada saznao sam za jedno novo sredstvo, koje je, ne samo sasvim prosto, nego i sigurno. Sva vašljiva mesta treba oprati vodom, u kojoj su kuvani krompiri. Gde se vaši nisu jako ulegle, dovoljno je, da se samo jedanput ona vašljiva mesta operu. Ali je svakojako bolje, da se opere više puta, kako bi se i gnjide utamanile. Ja sam na jednom teletu oprobao, i pomoglo je. Voda treba da je topla. I protivu grinje, od koje postaje šuga, dobra je ova voda. Pri kuvanju izvuče voda iz krompira znatan deo solanina, a on je za insekte pravi otrov.
Nastup kod marve izlečiti
Nastup kod marve izlečiti može se ako se odmah goveče uhvati i trti počne slamom ili oštrom krpom sve dotle, dok nastup ne prođe. Dobro je obložiti mu trbuh vrućim peskom, ili pepelom (lukšiom).
[Najefikasnije sredstvo koje se nalazi svakom stočaru pri ruci u slučaju da mu životinja oboli od ove bolesti jeste gorka so. Znaci bolesti po kojoj se prepoznaje jesu nemir, naglo leganje i valjanje, ustajanje, kopanje prednjom nogom, okretanje glave prema trbuhu i dr. Jedan kilogram gorke soli se rastvori u vodi i govečetu sipa dve do tri flaše u usta. Ovim se za kratko vreme nastalim prolivom životinja oslobodi štetnih materija koje su unete hranom i bile uzrok bolesti.
Marvena kuga
1. Znaci po kojima se poznaje goveđa kuga. Krava prestane davati mleko sasvim. Zdrava goveda opaze bolesno i odmah ga njuše, ližu i riču. Tako isto, kad opaze lešinu ili mesto gde je ležalo kužno goveče.
Bolesno goveče običnu narav smesta promeni. Postane lenjivo, nevoljno i očamalo. Oči su malo zakrvavljene a na leđima dlaka uzdignuta. Kad se po leđima dodirne presavija se, da bi izbeglo bol, koji oseća. Neuredno jede. Čini se kao da bi jelo; a kad mu se da probira i ne može. Uši oklopi. – Posle sedam dana takvog bolovanja goveče stane drhtati, a najviše u stražnjim nogama. Ježi se i daje znake zime. Docnije naiđe vatra. Jedan je rog vruć a drugi hladan, a oči odveć svetle i krvave. Usta otvoreno crvena i puna bala. Žeđ velika. Svaki čas pomalo balega, ali suvo. Neprestano repom mlati a glavu na utrobu savija.
Posle 10 dana bolest postane još žešća. Goveče jedva stoji na nogama. Iz nosa mu teče neka beličasta tečnost. Oči počnu suziti. Koža se svuda nadima. Prestane žvakanje i volja k jelu. Stražnjica mu je crvena. Ako mu čovek krv na uši pusti, iz jednog uveta pojuri krv mlazovima, a iz drugog ne teče ništa.
Krv je crna i za nekoliko minuta već se usmrdi. Pod jezikom se pokaže jašterica.
Trinaestog dana bolest se pogorša. Balega strašno smrdi. Goveče leži i često se valja. Iz usta teku pepeljaste, smrdljive bale.
Između 13 i 17 dana goveče krepava, ako mu se u pomoć priteklo nije.
2. Lekovi od marvene kuge. Kad je kuga užasno marvu satirala godine 1878, ovaj je lek svuda uspešno pomagao:
Pre svega treba zdravu marvu od bolesne odbijati i daleko u zdrava mesta oterati, a bolesnu zadržati onde, gde se je razbolela. Bolesno marvinče valja dobro trljati po prsima, stražnjici i leđima dnevno dva-tri puta po čitav sahat, s ovom smesom: uzeti priličnu meru čistog zejtina, jakog sirćeta, utučenog belog luka i malo krmeza. Svu tu smesu treba dobro izmešati da se jedno s drugim spoji. Za trljanje je najbolje uzeti oštru četku ili oštru krpu, jer rukama se ne može toliko kroz debelu dlaku i kožu marvensku krv nadražiti na življe kretanje, kao četkom ili oštrom krpom. Ne treba žaliti potkovice radi zdravlja i života konja. Uz to marvinčetu treba uza svako trljanje dignuti usta i glavu uvis, i davati mu koju kašiku da od te smese pije, proguta. Glavu treba uvis držati dogod ne proguta smesu leka. Nozdrve i svu glavu a najviše oko ušiju treba živo istrljati pomenutom smesom.