Ради здравља нужно је напоменути да нездрави родитељи немају ни права ни дужности децу рађати.
Многи ће нас за овај чланак напасти, али ко је у стању зрело и праведно мислити, и ко је искрени пријатељ омладине и народне будућности, и сам ће рећи да нико нема права, нити треба коме допустити право, да товари на врат друштва телесне и умне богаље, изроде и наказе, који ће мучити прво своје родитеље и сроднике, па онда себе и друштво, и најзад, пре времена, бестрага отићи.
Болешљив пород је права напаст за народ и људство. Он је отров који и нехотице шири заразу и штету, ругобу и несрећу. Ако случајно такав пород и проживи коју десетину година, он ипак није ни себи ни другима на радост и корист, а такви чланови друштва посве су излишни, па зато је посве нужно и морално препречити долазак њихов у друштво и на свет.
За друштвено пословање и задовољство треба само здравих људи и жена, јер само такви имају енергије и лепоте, чега је друштву нужно па да потпуно намири своје потребе, а задовољство са намиреним потребама чини срећу, која у исто доба условљава и користан напредак.
Због тога, ето, дужност је општини или држави да удеси начин да не сме рађати децу ниједна женска која нема свих здравствених услова за здрав пород. При том, нико нема права да им забрани уживати полну љубав начином паметним и по плану удешеном.
Рећи ће неко: па зар се може ограничити рађање деце тамо где се врши полна љубав? – Такви треба да знају да се то може учинити без икакве штете по здравље жене. Осим научних средстава, имамо за то практично средство, које се већ и сада код многих употребљава, а то је: жена неће зачети дете, ако се уздржи од полне љубави седам дана пре и седам дана после такозваног »времена«, – чишћења.
На ово ће неки рећи: тако ће се народ и људство смањивати. Та поставка посве је неумесна, јер то ниуколико неће смањивати бројну количину људства.
А кад би се баш унеколико људство и смањило, не би било никакве штете ни за људе, ни за културу и напредак. За људе није главно да их има много, као за каквог господара поданика, за попа парохијана и за чобанина коза и оваца, него је за њих главни циљ да буду истински просвећени, срећни и солидарни (друштвени) између себе, па макар у Европи било само 100,000.000 уместо садањих 350,000.000 људи.* Шта користи Кинезима и људству, што на простору Кине око 10,000.000 квад. километара – живи преко 425,000.000 људи? У Сједињеним Државама Америчким живи само око 60,000.000 људи, а простором земљишта велика је та република скоро као и кинеска, јер и она запрема 9,000.000 кв. километара земљишта. Па шта помаже за срећу и напредак Кинеза толика множина народа, а шта ли штети Сједињеним Државама Америчким што толишно народа живи на толико пространом земљишту? Зна се да се Кинези гомилама продају у ропство и скачу у реке због сиротног стања, а становници америчке републике не само што живе хиљаду пута боље и сретније од Кинеза него они сваким даном узвишавају прогрес, напредак и привредни бољитак свој и човечански.
* Подаци Пелагића из 1893. г.
Дакле, из свега наведеног видимо да је и нужно, и морално, и корисно да општина или држава овај предлог прими и узакони на срећу и напредак свог народа и људског рода.
Да читаоци, општина и држава увиде још боље корист нашег предлога, држимо да је посве умесно да овде наведемо: завештај једног болесног оца својој болешљивој ћерки, који је изнео чувени професор и научник др Мантегаца.
Тај завештај гласи овако:
Нико нема права да даде другима живот, када разум, искуство и опште убеђење казују да ће тај живот бити кратак, болестан и несрећан.
Никаква страст и никаква љубавна драж не може да скрене с пута онога који мора и хоће да своју дужност испуњава.
Више човека стоји дужност, а врх дужности доиста нема ничега светијег.
Рађати болесну децу својом властитом кривицом много је горе но у страсном заносу убити човека; то значи издајнички и на некажњив начин капати отров у пехар најмилијих створова.
Бити болестан, а хтети децу изводити, то је сурова себичност; то значи сејати грижу савести за цео живот.
Ко је болестан, а хоће да има децу, рђав је отац, јер даје деци својој отров да пију; рђав је грађанин, јер даје народу рђаве грађане; рђав је човек, јер он разорава прво добро људске породице: здравље и снагу.
Ставити се под заштиту незналачких и сурових закона ради украшавања своје рођене заблуде, значи одрећи се заувек жеље да се постане нешто више од обичног човека, који жваће, гута и спава.
Срећа припада јакоме, а победа ономе који расађује; а нема никаквог разлога на овоме свету који би дозвољавао епилептичарима, јектичавим и суманутим да епилепсију (падавицу), јектику и лудило кроз брак предају идућем поколењу.
Љубав је најсветија радост овог живота; али зар од ње да начините суд у коме се отров меша?
Љубав је први благослов човеков; али зар хоћете да он сеје проклетство?
Љубав је луча која распаљује пламен живота; па зар од ње правити бакљаду која прати у гроб?
Зар да читате на прераним борама вашега детета клетву на родитеље, који су му живот дали.
Ништа не може да замени изгубљено здравље: ни богатство, ни васпитање, ни наука, ни религија.
Обуците болесника у свилу, ударите злато на њега, метните га у позлаћене каруце, доведите га у палату каквог великог весеља па иштите од њега да се смеје.
Како сам се болестан родио, требало је сам да трпим; али бар ово неколико мојих болесних година, што ми је природа поклонила, могао сам посветити својим пријатељима и своме народу. А место тога ја сам проклињао онај час када сам се родио, стоструко сам увеличао свој бол са боловима своје деце и своју сам кућу у гробље претворио.
Моје незнање не може данас никога оправдати; модерна наука рекла је, казала је највишим гласом да човек који хоће да оснује породицу мора бити здрав и снажан; она је показала како јектичави и епилептичари преносе своје болести на потомство, доказала је да је наслеђе болести један од неумољивих закона природе.
Ема, ти си целог свог живота била болесна, о, моја јадна ћерко; ја сам све урадио што се могло за твоје здравље учинити да бих те спасао и мислим да ћеш живети. Ваљда неће бог хтети да будем убица све своје деце. Али твој је живот слаб као танка трска која је у пустињи иштркљала; ко би се на њу ослонио морао би је сломити.
Немој се никада удавати, моја кћери: први плод брака бацио би те у гроб, или би имала децу која су осуђена да умру у првим и најнежнијим годинама или у пролећу своје младости. Отров јектике сувише је срастао са нашом крвљу да би се могао изгубити у новом поколењу.
У нама двома, последњим остацима толико милих створова што су изумрли, треба да се отров угаси и грех престане.
Тестамент, завет твога оца, то је једна чемерна заклетва; последња реч, коју мора отац да каже своме детету, које је више свега на овоме свету волео; то је једна жалосна осуда: трпи, мучи се док год будеш жива!
Не куни свога оца. Кад је он млад био и твојој мајци дао руку за цео живот, били су лекари просте занатлије и нису ни шта друго познавали до ланцету (хирушки нож) и лековите отрове; нису разумевали да буду свештеници људске снаге и чувари здравља. Они нису знали да кажу јектичавом, болесном и епилептичном: Твој живот не смеш никоме дати и боље би учинио да забодеш мач у срце своје него ли да то учиниш.
Отац ти оставља у наслеђе једну дужност, једну страховиту обавезу, коју мораш испунити: да живиш, а да не љубиш, да будеш жена, а никада мати; али ја умирем мирно, јер моја кћи неће погазити заклетву и чиниће свако добро, које отац није могао чинити.
Не чини зло, иако нас несавладљиве страсти на њ навраћају, иако нам га закони дозвољавају, иако нас свет неће због тога зла осуђивати, то је једно велико дело и веће јунаштво но што се виђа на бојном пољу. Али догод не буде сваки човек у стању да испуни ову дужност, дотле неће човечанство никако достићи своје идеално савршенство.
Твој пут, моја кћери, иде ивицом једне провалије, али на истом путу, на који те је твој отац осудно, можеш наћи понеки леп цветак. Ти имаш једну мисију на овом свету, ти треба да се попнеш на једну висину на коју се врло мало њих попело, треба да будеш весталка, вила једног светог огња.
Ко се жртвује за своју дужност, живи у једној атмосфери у којој може бити не сија сунце, али у којој је небо увек ведро. Ко врши своју дужност, живи под вечито ведрим небом, живи у миру, може бити меланхоличан, али се свака његова радња види у сјају узвишеног достојанства.
Осредњи и слабодушни људи пролазе са погнутом главом поред кипа дужности; сви осећају неки благотворни уплив и тронути су, као неко који је сам у једном великом и мирном храму.
Човек који се жртвује за своју дужност прави је светац, и ко с њим дође у додир, осећа неки лековити уплив. Ти ћеш, моја кћери, да постанеш такав светац, а ово уверење окрепиће ме на мојој самртној постељи. – завршава отац свој завештај.
То је, ето, посве јасно и поучно за свакога који љуби млађе нараштаје народа и људи.
О планирању породице
[Човек је друштвено биће. Живи у групама које могу бити различите. Основна група у којој људи живе је брак и породица. Рад и живот у групи је нормална појава. Пример за то може нам бити живот и рад деце у школи, тежња за групним животом деце у игри или групни живот одраслих у разним друштвима и организацијама.
Брак је социјална установа коју чини заједница између мужа и жене, а заснована је ради стварања нараштаја и регулисања сексуалних односа, полног живота.
Породица има велики значај за живот човека, а посебно за обезбеђење друштвене и здравствене заштите њених чланова. Породица подразумева мужа, жену и њихову децу, а негде и шири број чланова (баба, деда итд.). Сваки члан, наравно, има своју улогу и место. Кроз историју положај мужа и жене био је различит. Савремена породица је заједница равноправних чланова, мужа и жене. Васпитање за брак и породицу представла важан чинитељ за срећу и благостање свих њених чланова. Путем васпитања за брак и породицу спречавају се многи сукоби, трвења и неслагања у животу и браку, што је чест узрок неуспеха у породици, узрок разарања брака, тешких социјалних и душевних сукоба и поремећаја.
Планирање породице повезано је са овим. Оно чини важан елеменат друштвене и здравствене заштите мајке и жене уопште. Планирање породице оправдано је жељама супружника, економским и друштвеним могућностима и здравственим стањем. Биолошки закон рађања не може се пустити да неорганизовано делује у цивилизованом друштву као што делује у животињском свету, па и ту човек планира плођење домаћих животиња.
Елементи планирања породице постоје у сваком друштву и у свакој заједници, али је то планирање често праћено тешким последицама по здравље и живот жене. Широко распрострањено вршење побачаја и у најзабаченијим селима представља тешко друштвено и здравствено зло за многе земље у свету. У интересу здравља жене, здравља деце и младог нараштаја, планирање породице применом савремених средстава и мера против нежељене трудноће је од битног значаја. Планирањем породице жени се заиста обезбеђује таква заштита.
Контрола здравља жене, сузбијање болести, брига приликом трудноће и порођаја, то су широке мере за њену здравствену и социјалну заштиту. У здравственим установама разних врста намењених жени ова је заштита веома успешна, захваљујући савременом стању медицинске науке. Друштво је заинтересовано да ове мере буду приступачне најширем кругу жена, мајки, па им се здравствена и социјална заштита обезбеђује на терет и уз учешће читаве заједнице.
Социјална и правна заштита жене регулише се општим, радним, социјалним и здравственим законодавством:
• право на рад и право на једнаку плату (доходак) за једнак рад,
• право гласа и вршења политичких функција,
• право наслеђа и друга имовинска права,
• право на заштиту трудноће и порода, брачног и ванбрачног,- право на здравствену заштиту.
За једну земљу и нацију од необичног значаја је здравствена заштита жене. Установе које се посебно баве здравственом заштитом жене и мајке имају важну улогу, То су:
• предбрачна саветовалишта (још је мали број ових установа, у њима млади, будућисупружници, посебно младе жене, добијају упутства и савете о припремама за брачну заједницу, о сексуалној хигијени, о проблемима избора брачног друга итд.;
• саветовалишта за труднице су установе намењене трудницама којима је неопходнастална нега, као и уредна контрола здравственог стања. У саветовалишту будућа мајка добија упутства о заштити свог здравља, о исхрани, личној хигијени итд., такође добија сва упуства о трудноћи и порођају; ово саветовалиште је превентивна установа којом руководи лекар специјалиста;
• диспанзер за жене обухвата превентивну и терапеутску заштиту жене. Поредконтроле општег здравственог стања, лечи сва гинеколошка обољења (женске болести) и ради на заштити здравља жене, обавештава како да се избегне нежељена трудноћа давањем упутстава и средстава за контрацепцију (таблете, пасте, спирале, мембране, итд.);
• породилиште – представља значајну здравствену установу за заштиту мајке идетета. Поред порађања трудница оно има и васпитну улогу, јер у њему мајке добијају савете и практично се оспособљавају за даљу негу детета. То им, такође пружају и установе за заштиту мајке и детета (дечији диспанзери).
Здравље жене не може се гледати издвојено од здравља породице. Заштита жене је саставни део целокупне заштите човека.
Треба знати да брак у блиском сродству доноси унакажење
Ради здравља треба знати да брак у блиском сродству доноси унакажење
Има много чињеница и доказа који сведоче да крвни бракови доносе разноврсна унакажења. У Француској др Буден је испитао (крајем 19. века) у школама глувих и немих да 145 пута више долазе на свет глуви, приглуви и неми, од крвних бракова неголи од бракова који немају блискога сродства. Доказано је и то да такви бракови блиског сродства дају далеко више наказа у виду унакажених: очију, уста, носа, погледа, узраста, хода, говора итд. Ко је проучавао парове који су ступили у крвне бракове, тај ће ово тврђење и сам увидити и признати. Зато о томе треба издати још строжи закон од овога што већ постоји.
[Основни закон о браку усаглашен са Уставом СФРЈ од 1968. године подвлачи да до закључења брака не може доћи међу сродницима: не могу закључити брак међу собом крвни сродници у правој линији, као ни рођени брат и сестра по оцу или матери, стриц и синовица, ујак и сестрична, тетка и братанац, тетка и сестрић, ни деца рођене браће и сестара и браће и сестара по оцу или матери.
Надлежни општински суд може, узимајући у обзир народна схватања и обичаје, дозволити брак између деце рођене браће и сестара, и браће и сестара по оцу или матери. Не могу ступити у брак ови сродници по тазбини: свекар и снахе, зет и ташта очух и пасторка, маћеха и пасторак, без обзира на то да ли је брак, услед чијег закључења су они дошли у ове односе, престао или је био поништен.
Из важних разлога може надлежни општински суд дозволити брак поменутих сродника по тазбини. Банбрачно сродство је сметња за брак као и брачно.] У име здравља треба знати:
Кад и како треба приступити полној љубави
Поштени и писмени људи никад неће завијати и крити у мрак тајности оно што је нужно да зна сваки члан друштва људског, а нарочито реч о полној љубави, од које зависи наше и нашег порода умно и телесно здравље. Ова наука важна је и нужна за све људе и народе исто као и друштвена наука, која учи о новом и срећоносном уређењу друштва.
Сви озбиљни научници препоручују умерено и уредно вршење обљубе, полне љубави. То не чине они из неке формалности или побожности, него на основу научних захтева, на основу науке о чувању здравља. У том се слажу чак и најстарији научници и практични посматрачи света.
На основу тих дуготрајних посматрања пронађено је и утврђено да претерано и несмотрено вршење полне љубави руши и телесно и умно здравље, и доноси разне омање и велике болести мушком и женском полу. Према томе, наука каже да је нужно за здравље да здрави и одрасли парови врше обљубу посве умерено. Та умереност могла би се свести на седмичара за здраве и месечара за слабуњаве. Дневничари у томе губе много.
Ко се бар приближно тако не влада, он спада у развратнике, а развратник није способан за велика дела, а још мање за шире и правилније умовање. Он је упола или посве умно ограничен, према ономе што би могао бити да и у томе умерен буде. Ко је у вршењу полне љубави јунак – јунак претеран, тај ће скоро бити умни и моралии кепец, који врло често или долази или треба да дође у лудницу. Јер кад нас ослаби и изнури тежак пољски рад рукама, или силно напрезање умно, онда зар нећемо још већма малаксати кад много просипамо, не само крв него најсавршенију материју организма нашег! При слабој храни, тешком раду и другим неповољним околностима, та претераност још више шкоди.
То треба знати и послушати, као и то да дело полне љубави треба вршити само у часу одмора, а никако утруђен, узрујан и пићем и јелом оптерећен. За време женског времена, периоде, врло је опасно вршити дело обљубе, а још опасније близу порођаја. Између порођаја треба бар по три четири месеца престати од полне љубави, јер иначе може наступити опасност и за здравље матере и детета.
Ко год је рад да не сатре своје умно и телесно здравље, да не постане кретен, кепец и богаљ умни и телесни, тај не треба да почиње дело полне љубави пре 18. а женска пре 16. године. Слабуњаве и недорасле особе треба да чекају још више, до 18. и 20. године. Ко то не слуша он је срушио основу свога узраста, свог здравља, своје будућности.
У то име требало би отклонити сваки луксуз, јер он је носилац блуда, разврата и раздражености. Тако исто треба отклањати од омладине уопште сва шпиритуозна пића, безобразне слике и јела која нас раздражују у том погледу. О том треба да се брине озбиљно школа, општина, држава и црква, док дође оно свето време кад ће народна управа водити бригу једино о таквим важним потребама народа, – потребама подесним за бољитак телесне, умне, моралне и материјалне стране. Данашња интелигенција већином сматра да је стидно и неумесно о томе писати, говорити и омладину учити, а не стиди се својим животом гурати је у разврат и притворство, које кипти из савремене литературе и новинарства и других друштвених појава, дела и односа. Та господа неће да знају да нема ништа нужније и моралније, него научити људе да се знају достојно понашати при вршењу најсветијег дела полне љубави, од куда долази човек и појам љубави, без чега би сав овај свет био празна пустош. О, јадно људство! дубоко ли још чамиш у тами незнања, празноверице и варварства, што те грозно дави, мучи и стамањује, [ускликује Пелагић допуњавајући раније издање ове књиге као заточеник на робији у Пожаревцу 1893. године].
Има ли брак моралне снаге за васпитање породице и народа?
Има ли данашњи брак моралне снаге за честиту наставу – васпитање породице и народа?
[Ево Пелагићеве оцене стања последњих деценија 19. века.] Библија вели: »Брак је велика тајна.« И ми [социјалисти] велимо да је брак за садашњу већину света велика тајна. То је зато што се од бракова очекује једно, а овамо излази друго, то јест ми очекујемо да добијемо од брака радост, задовољство, срећу и полугу моралну за стварну наставу нашег порода и омладине уопште, а кад зрело испитамо историју брачног садашњег живота, ми се уверавамо да не добијамо од садашњег брака оно што очекујемо. Од те »велике тајне« скоро већином излази код варошана велика накарада морална, умна, телесна и материјална.
Ово ће признати сваки који зна да се данашњи брак већином склапа из рачуна, и не у своје природно време, и не из разлога истинске, свете љубави: ко зна да су данашња мајка и кћи већином каћиперке, намигуше, торокуше, помодарке, ситничарке, сплеткашице и накинђурене лутке; ко зна да садашња »изображена и васпитана« женска зна хиљаду дрангулија и формалности, а готово ништа кориснога и ваљанога не зна о науци о здрављу, о правима и дужностима човековим, кућењу куће, о великом задатку мајке, супруге и грађанке, о начину како ћемо створити бољу будућност економску, интелектуалну, политичку и моралну итд.; даље, ко зна, да је данашња сељанка роб свог мужа, а варошанка слепи роб помодног живота и срамног луксуза, који увелико из вароши и у села прелази, и ко зна да садашњи брак доноси врло често не само супрушку неверност и међусобну свађу и мржњу него и тровање и убијање, велимо, ко све поменуто и друго штошта зна, он мора признати да данашњи брак, данашње супружанство, нема и, док је овако, не може ни имати телесне, моралне и умне јачине за правилно развијање и васпитање здраве, вредне, честите и разумне деце. Шта ко нема, не може другоме дати. На срамоту савременој школи, проста сељанка, али удаљена од варошке покварености, у стању је дати нам здравију, честитију и дакако даровитију децу него помодна и »васпитана« варошанка. Ово је жалостан факат о немоћи савремене школе, али он је непоричан.
Ову истину о неморалности садашњег брака признају скоро исви педагози, државници, па и сами мантијаши, који због покварености људске проливају са катедри црквених не само водене духовне беседе него и крокодилске сузе, које већином потичу не из светог извора љубави према народу, него из препреденог притворства, у име шпекулативних намера.
Сви ови скупа поменути напишу хиљадама закона, књига, беседа и расписа ради поправке поданика и словесног стада Христова. Не само то, него у име утврђења морала и ширења знања, постоји хиљадама хиљада власника, управника, наставника, духовника и чиновника. Па поред свих тих многобројних усрећитеља државних и црквених, брак не добија и не даје нам оно што од њега очекује научни, здрави морал и наука о здрављу, а и у свему осталом друштву не види се никаква општега бољитка. Преваре, крађе, мржња, грабеж, убиства, буне и ратови бесне на све стране све више и јаче. И то се не чини само од стране поданика и духовне наставе, него то се сразмерно већином чини баш од тих самих што чувају државни ред и поредак и што чувају и утврђују морал и побожност.
Ту мало помаже садашња школа и настава, наука и цивилизација. Додуше, кривица не лежи на школи, науци и моралу. То би помогло, па још како би помогло, али само онда кад и школа и наука, и уредбе и закони испадну из руку садашњих управљача па пређу у праведније и разумније руке. Али овако кад се узме каква је садашња настава и какви су они што рукују њоме, може се рећи: »Ивер не лети далеко од кладе«; »Какав лончар, онакви и лонци«. Израђено дело не може бити боље од свог мајстора. Неморално уређење друштвено мора стварати неморалне чланове и радње. Изузетка може бити, али ретко. Држимо да је то јасно без даљег и ширег разлагања, само ако озбиљски размислимо о свему реченоме.
Па треба ли сад скрстити руке, сложити рамена, обесити нос и плакати само о »заблуделим овцама« и поквареном брачном и поданичком животу?
Не, и сто пута не. То би било недостојно и човека и људства, и науке и прогреса. Свака грешка, па и свако зло друштвено, може се поправити проучавањем оних узрока због којих то бива и смишљањем начина да се отклоне узроци који доносе рђаве појаве. За једно и за друго треба озбиљног рада и правих радника. О томе нећемо овде говорити, јер то је означено на другом месту у овој књизи. Велимо само ово: Отклонићемо све узроке који рађају несрећне, рђаве појаве у друштву, ако уредимо друштво онако како је означено у »Народном доброноши« и »Новој науци о јавној настави.« Кад то учинимо, онда ће нам и »брак«, и школа, и држава, и наука бити моћни творац телесне, умне, моралне и материјалне снаге, како за омладину тако и за остарину нашу. Размишљајмо, радимо и доживећемо то срећоносно доба. Без тога нигде и ништа.
[Основним законом о браку, који потиче из 1945. године, прописана су права, дужности и обавезе брачних другова. Брак је законом уређена заједница живота мушкарца и жене. У брачној заједници муж и жена су равноправни, дужни су једно другом бити верни и узајамно се помагати. Иста су им права и дужности према деци, заједнички да их васпитавају и издржавају. О вођењу заједничког домаћинства одлучују споразумно. Издржавању породице доприносе према својим могућностима. Избор рада и занимања је независан. Договорно се бира место заједничког становања. Имовина коју брачни друг има у време закључења брака остаје његова сопствена и он њом може располагати самостално. А имовина коју заједно стекну радом у току брака је заједничка имовина. Ако се један брачни друг разболи и постане неспособан за рад, а нема средстава за живот или је незапослен, има право од брачног друга на издржавање, уколико је овај у стању да то учини.]
Шта губи људство и жена због убијања ванбрачне деце
Ради здравља нужно је знати: Шта губи људство и жена због тровања или убијања ванбрачне деце – »копилади«
У данашњем друштву (друге половине 19. века), у коме на све стране царује разврат, сиромаштина, луксуз и мода, биће половину, ако не далеко више женскадије која више невољно и горко трује први плод материце своје, или га уредно роди и одмах удави, или негде у прикрајку »подметне« да га ко нађе и о своме трошку одгаји и одхрани. Овај ужас бива због срамоте од света и оскудице за неговање и исхрану детета.
Љубав је свето и велико дело, зато што је животна и природна потреба како човека тако и сваког живог створа; али и сиротиња је ужасна сила. – Ево зашто.
Стотинама хиљада невиних девојчица учине прељубу с милим и драгим по неодољивој, жаркој навали дубоке љубави, по нагону природе. А стотинама и хиљадама хиљада учине то дело на захтев и разна обећања и обмањивања власника новчаних, државних или црквених. Ово последње оне чине у прераној младости својој, па тако остану кржљаве, недорасле, слабуњаве, или већином посве наказне, ма у чему то било.
И једне и друге невиности већином трују свој плол одмах у почетку или кад се осете први знаци од њега. Свуда се нађе хиљадама бабускара и других шарлатана који нуде начин како ће тај род отровати.
У данашњем свету сматрају за велику срамоту ако девојка затрудни пре удадбе. Због тога, пошто-пото, оне морају да одклоне порођај детета. Да би то учиниле, оне употребљавају стотину средстава, махом посве отровних. И тога ради губе девојке не само здравље целог тела, не само да поремете природно здравље материце него многе и многе и животом плате одмах или мало доцније. Хиљадама њих изгубе не само онај дивни изглед девојачки него поруше здравље своје за цео живот. Још већма поруше здравље оне јаднице које добију болест срамну од ког бездушног развратника.
Али није само та штета што наше драге, наше будуће жене и мајке, покваре тиме своје здравље и свој порођајни уд, због чега често муж и жена у свађи живе или развод траже, него због тога народ све више и више губи своју природну, умну и телесну снагу. Од покварене крви родитељске природно је да ће и деца бити с нездравом крвљу, са зараженим соковима, с многим недостацима.
Не треба заборавити да прва и ватрена љубав између драге и драгана, ствара здрав плод и умом и телом и енергијом. Највећи геније развија се код оне особе која је дошла на свет од такве ватрене обостране љубави. То ће увидети и признати сваки кад дубље ову ствар проучи и кад упозна случај ког »копилана«, који је род невине девојке и невиног момка који се срдачним жаром љубави волеше.
На жалост, у данашње доба. у веку садашњих накарадних друштвених уредаба, пропадају и стамањују се готово сва таква првенчад због поменутих узрока.
Данас често одбијамо омладину од оних родитеља који су покварили своје здравље због развратног живота пре женилбе и удадбе, или због јаке оскудице и сиротиње, или због готованског и помодног начина живљења, или због невољења и мржње између мужа и жене. Ко дубље завири, посмотри и проучи садашње друштво, он ће ту горку истину с болом у грудима признати, као и то да рађају посве нездраву децу они родитељи који су раније развратно живели и којекаквим поганим болестима своје телесне сокове заразили.
Писац ових редака могао би навести, ради примера, имена таквих родитеља и порода им, и за први и за други случај, само кад би било слободно и савесно именовати их овде јавно.
Па шта треба радити да отклонимо губитак тих првенчади и да женскадија ни у ком случају не чини преступ, нити икакво тровање и стамањивање деце и здравља свога, па да тим начином добијамо здраве жене и људе?
Наравно, ово је доста тешко питање, а остварити га биће још теже ако не будемо мислили и радили о њему и за њега сви који школу учисмо. Јер оно о чему људи озбиљно мисле и раде оствари се раније или доцније. А да ово остваримо, у интересу је свих људи и нараштаја оба пола, па у интересу је и саме науке и културног прогреса људског.
Ради постигнућа тога нужно је, пре свега, да свака мајка научи своју ћерку да се никоме не пода до пуног узраста свог, то јест, до 16-18 година. Ово важи, наравно, како за мушко тако и за женско, с том разликом што би било боље да се мушкарци уздржавају у чистој невиности и до 20 година узраста свога. После тога рока треба да бира драгог по срцу и љубави, а не по звању и богатству, и да се »удаје и жени«. Тад се не сме оклевати дуго. – Ако се не може »удати« и »оженити« редовним и уобичајеним начином због оскудице или другог чега, онда треба и родитељи и општина да дозволе: да јавно и слободно драга живи с једним здравим, вредним, честитим и врсним драганом, и нека отворено и без икаквог срама негује свој род, док је у њој, и после порођаја. У томе не сме бити срамоте, јер моћ природе и моћ љубави казне сваког, ко их нарушава, а још веће несреће и неморалности бивају кад се свето дело љубави врши буџаклијским начином, као што бива данас. Ако се овај предлог скоро не оствари, онда ако жена не може сама одгајати своје драго првенче, она треба да га слободно и јавно однесе у општину, да га ова узме и о њему бригу води. Ако ли га не може код куће родити, онда нека иде јавно у порођајни дом да тамо изврши комотно то тешко и свето дело. Тек онда кад оздрави, нек оде своме дому или на свој обични посао.
Коме је родитељу тешко на тако што навикнути се, он нека уда ћерку и нека жени сина у своје време не чекајући не знам каквих прилика.
Највећа је прилика »да се спари ко за кога мари«, чим за то наступи законом одређено време. Ко то забрањује, он чини злочинство, које је веће од оног злочинца који убије једног обичног човека, поред тога што се садашњим начином шири разврат и болест, и поред тога што се доживи често у кући срамота и разне болести и друге несреће, које, на жалост, често бивају код удавача неудатих и момака неожењених.
У то име треба да се препороде навике и обичаји према захтевима науке о здрављу и научном моралу. Јер тровање порода у себи и буџаклијски живот ужасне несреће и штете доносе женскадији, мушкадији, народу и човечанству.
И са остварењем овога предлога учинило би се велико добро, не само народу и људству него и науци и прогресу. Рекосмо: »и науци и прогресу« зато што смо уверени да су таква првенчад најспособнија за свестрани развитак науке и опште културе и прогреса; и што су многе умом велике а телом узорите женске убијањем плода у себи убиле своје здравље, своју способност и енергију за већа дела и предузећа.
А ако хоћемо да створимо такве услове који ће допринети да наша женскадија буде у сваком погледу здрава, честита и у сваком погледу непокварена, а да првенчад не пропадају, и да се и жене и девојке не подају и не трују због речених и других узрока; да момчадија и женскадија буде честита до спаривања и после спаривања, – онда треба да радимо озбиљно да се што пре укине свака лична, приватна својина новаца и другог имања, јер то доноси са собом жеђ за имањем, па онда оскудицу, луксуз и сваки разврат, преступ и злочин. Докле год за новац добијамо храну и одећу, и уважење и миловање, дотле ће бити не само горе реченог зла него и свих других сваковрсних преступа и рђавштина.
Кад и новац, и земља, и справе за производњу постану општинска својина, имовина, онда се неће љубав за новце продавати, неће нико жртвовати своју свету невиност власнику новца и власти, ни управљачу фабрике и дома; онда неће првенчад пропадати, неће бити свађе и мржње између драге и драгана, између мужа и жене, неће бити проституције, ни крађе, ни грабежа, нити садашњих многобројних превара и подлости, унижења и стамањивања. Љубав драге и драгана биће трајнија и светија. Невиност и правда, истина и слобода биће осигурани од свих насилника, бездушника и развратника.
Шта је опасно за жену, која је у другом стању (трудна)?
О, ви, садашње и будуће мајке, које желите бити честите мајке и сачувати себе и своје чедо у повољном здрављу, и ако желите по примеру честите мајке да вам та зора живота, та дика а радост ваша – тај невини зачетак и дете буде лепо, здраво, угледно и вредно, онда треба да од свега срца поклоните пажњу вашу овим следећим, па и још опширнијим поукама и упутствима. Оваке поуке треба да постану ваше јеванђеље трудних жена, које треба да знате још у раном девојаштву. Упутства ова казују истине испитане науком и праксом.
У то име неопходно је нужно да свака трудна жена избегава сваку љутњу, плашњу, страховање и много седења. А умерено пословање свих послова, и бављење у чистом ваздуху и у пријатном друштву и занимању такође је неопходно. Све то скупа, а нарочито живо кретање у раду, олакшава порођај и помаже развитак детета. Избегавати треба играње и јако трускање на колима, а тако и сва тешка јела и жестока пића.
Кад трудница има затвор, треба да једе повише роткве, или варених шљива, или печене јабуке, или нека пије свежу топлу сурутку. Најтврђи затвор поправиће једење или пијење поменутих зачина и домаћих лекова, и храна која се састоји у житној варици и качамаку. У исто доба та је храна врло добра и здрава како за мајку тако и за дете док је у њој, а и онда кад се роди. Од варице и качамака долази здраво млеко и здрави сокови који развијају дете.
Код које су мајке мале брадавице на сиси, треба их пре порођаја две-три недеље дана прати ракијом увече, кад се пође у постељу, или дању, кад је спокојна мати. Од тог прања расту брадавице и бивају сисе мекше за дојење.
Да мајка дете не побаци, нужно је чувати се не само од јаког напрезања и страха него и од олова, живе, анилина и других отровних честица.
Шта олакшава порођај детета
За породиљу је врло важна ствар рађати децу без велике муке, јер многа и главом плати од тешког порођаја. Зато треба свака трудна жена да примењује упутства доктора Милера; а то је да на три недеље пре порођаја почне сваки дан пити по две-три кашике зејтина, а свако вече мазати њиме цео простор окр полног, детородног уда, па ће олако родити дете и лакше преболети тај трудни посао. Зејтин треба да је чист, а може се пити у свако доба дана, кад ко хоће.
Шта треба да чини породиља после порођаја
Шта треба да чини породиља после порођаја па да јој материца не спадне?
Због незнања код већине жена спадне материца, па због тога се стекну многе непријатности и болести.
Да би се то отклонило, нужно је да се одмах после порођаја материца намести на своје место. Ваља подвезати сав доњи трбух широким повезама или тканицама. То чини да она остане на своме природноме месту, и чува је да не озебе, што је врло опасно како за материцу тако и уопште за породиљу.
Начин да се слаба породиља очисти и брзо опорави јесте да се купа увече и ујутру у води у којој је сварена која шака сувог или сировог пелена.
Ако се појаве болови и запаљење сиса, онда се одмах треба лечити зејтином, као што је казано у лекарском одељку.
Још нешто важно за мајке и дојиље
Драге мајке! Чим осетите да сте зачеле, да сте у другом стању, трудне, одмах морате одбити дете од сисе, то јест, ако га имате, јер иначе дете ће почети обољевати, сушити се, све већма малаксавати, па и умрети. Тако исто опасно је за дете ако га доји мајка или дојиља онда кад је болесна, а нарочито ако пати и носи ма коју погану – венеричну болест. Деца тако дојена, и ако остану жива, биће прави богаљи. Кад се ма које болести појаве, осете, онда неодложно треба дете не само од сисе него и из наручја таквих мајки и дојиља отргнути, па их хранити цицваром на млеку свареном. Кафу од жира церова с млеком деца морају пити сваки дан по три пута по 1 чашу, али посве млаку. Ово пиће треба продужити дуже времена, и дете је спасено од речене болести и слабости. Оно ће доцније постати живосно, једро, угледно и у свему здраво, а нарочито ако се кафа од жира продужи пити годину или још више. Кад је мајка трудна, не сме седети много у затвореним собама.
Мајке треба да се увек сећају да је нездраво оставити дете да дуго лежи и плаче у постељи. Треба га исправити, па нека плаче и дере се седећке или дубећи у дупку, и то у чистом месту, лети на дворишту. Овде и овакво плакање, дерање и копрцање детета корисно је, а онамо нездраво.
Мајка и родитељи уопште не смеју заборавити да никад не остављају децу тако да им удара у очи зрак свеће, или сунца, или месеца. Кад деца лежећке у то гледе, то им још више шкоди. Црвена боја такође шкоди очима дечијим, као и одраслим. Према томе, нек се узму на ум и оне варошанке које повале своје дете лежећке у меку постељу у господским дечијим колицима, па их шаљу тако у шетњу. Оне не знају да и здраву и одраслу човеку шкоди лежање на леђима, а нарочито у мекоти, и да у тако изваљено дете ударају зраци сунца чим се окрену колица према сунцу. Овде није реч да се клони ко од свете и благодетне сунчане светлости, него о томе да се очни погледи не сукобљавају са јарком оштрином сунчаног блеска и зрака.
Нероткиње почеће рађати децу ако дуже времена буду пиле дваред на дан одвара, теја од жалфије, коју у неким местима зову још и кадуљом и калопером. Тако тврди доктор Милер, а други један доктор вели да ће нероткиња рађати децу, ако се намести у часу спаривања онако како је сама природа упутила била.
Полни живот човека
Код човека пол се наслеђује. Он је одређен квалитетом полних ћелија оба родитеља. Полне ћелије оца и мајке, после полног односа, спајају се у унутрашњим полним органима и тако настаје оплођење. Оплођена јајна ћелија садржи у себи све елементе из којих ће се формирати ново биће. Између осталог у њој је већ одређен и пол будућег детета. Неколико дана после оплођења, оплођена јајна ћелија загњури се и усади у слузокожу материце. Од тог момента настаје трудноћа. Од тада, па све до порођаја плод ће се развијати у материци. По истеку трудноће наступиће порођај, када плод напушта материцу и одваја се од мајке, почињући свој самосталан, али још увек не и независан живот од мајке.
Кад се дете роди његови полни органи потпуно су развијени било у правцу мушког или женског пола. Дуго времена, међутим, разлике пола више мање углавном су претежно анатомске природе. Тек неколико година по рођењу дете постаје свесно свога пола и свога сексуалног опредељења. Припадност пола и сексуална опредељеност у пуној мери испољава се тек у пубертету. У то животно доба наступа телесно, душевно и полно сазревање особе.
Пубертет се јавља како код женске, тако и код мушке деце. Код девојчица пубертет се јавља између 12. и 17. године. Време када ће се јавити зависи од наследних особина, од услова живота, од поднебља, имовинског стања родитеља, образовања итд. У време пубертета девојчица нагло расте, издужује се, а на деловима тела (куковима, стидном брежуљку, раменима и дојкама) у јачој мери развија се поткожно масно ткиво, те девојчица добија карактеристичну фигуру жене.
На стидном брежуљку, на великим стидним уснама и под пазухама развија се косматост карактеристична за одрасле жене, глас девојчице се продубљује. Истовремено, код ње долази и до душевних промена. Девојчица постаје свесна своје полне опредељености, она осећа да је припадник женског пола. У то време девојчица је лако раздражљива, често немотивисано мења расположење, интересују је више него дотле особе супротног пола; склона је сањарењу. Истовремено, у њеном организму одигравају се промене на жлездама са унутрашњим лучењем, у првом реду на хипофизи и јајницима. Под дејством хипофизе јајници луче велике количине хормона женствености (естрадинол) који доводи до већ описаних промена. Осим тога у склопу и као последица полног сазревања код девојчице долази до раста унутрашњих полних органа који добијају размере органа зреле жене. Као видна манифестација полног сазревања, односно постигнуте полне зрелости, код девојчице се јавља прва менструација. Касније, менструална крвављења код већине девојчица јављају се редовно, сваког месеца, са извесним тегобама или без њих, али обично без јаких болова. Само код неких девојчица менструална крвављења су првих месеци или првих неколико година неуредна, то јест могу да се јаве у већим временским размацима, да буду неједнака по количини и трајању и да због тога забрину родитеље. Међутим, код највећег броја таквих девојчица, због ових појава није потребно никакво лечење, јер се временом неуредна крвављења и без икакве интервенције среде сама по себи. Ређе се догађа да су крвављења веома учестана, обилна и дуготрајна, када је неопходно да се девојчица обрати за помоћ лекару.
Прва менструација код неприпремљене девојчице може да изазове велики страх и узнемиреност, што може да остави незгодне последице за цео њен каснији живот. Због тога сваку девојчицу треба на време припремити. То је углавном дужност родитеља, у првом реду мајке, али и образовања у школи. Када примети да девојчица почиње да показује знаке сазревања, мајка треба да са њом озбиљно поразговара и да јој каже да она није више мала, да постаје одрасла особа и да ће, као и остале одрасле жене почети сваког месеца по неколико дана крварити. То не треба да је плаши, јер је то нормална појава која се јавља код свих жена. Појава менструације као знак сазревања девојчице обавезује је да буде озбиљнија у свему и да се тако и понаша. Исто тако мајка треба да објасни девојчици да је жена у току менструадије подложна инфекцији, те да нарочито у то време треба да се чува назеба. Из истих разлога девојчица треба за време менструације да посвети посебну пажњу личној хигијени. У то време не треба да се купа у кади и отвореним водама (реке, море, језера), мора редовно мењати чисте улошке, и да се бар два пута, а по потреби и чешће споља запира млаком водом и сапуном.
Уредна менструација је редовно месечно крвављење које се јавља код свих здравих жена у доба од пубертета па до климактеријума. Она привремено код таквих жена изостаје само ако су бремените или ако доје скоро рођену децу. Код неких жена, чак и ако доје, менструације се могу јављати.
Менструације се код највећег броја жена јављају сваких 28 дана. То је нормално. Али могу да постоје и извесна одступања од тога. Такође се сматра нормалним ако време између две менструације није краће од 21 нити дуже од 32 дана.
Менструација обично траје од 3 до 7 дана. У току менструације жена изгуби просечно око 50 до 100 грама крви. Крв је тамна, течна и не згрушава се. Како се жена у току менструације посебно лако може разболети од запаљења на полним органима, то је неопходно да се у то време посебним хигијенским поступцима чува од инфекције. Нарочито је важно да у то време нема полне односе, да се не испира вагинално иригатором, да не ставља у вагину никакве сунђере ради упијања менструалне крви, да се не прехлађује и да одржава личну хигијену. У време менструације увек се забрањују купања у кади, базенима, рекама, мору и језерској води. Исто тако забрањена су купања и запирања хладном водом. Жена мора бар два пута дневно да се запира млаком водом и сапуном и да на тај начин са спољних полних органа одстрани изливену крв. Исто тако мора више пута на дан да мења чисте улошке и да често облачи чисто доње рубље.
Пубертет код дечака су промене које се јављају у одређено доба живота дечака. Код њих, пубертет почиње нешто касније него код девојчица и такође се углавном испољава брзим растом, појавом длакавости на кожи спољних полних органа, стидног брежуљка према пупку и под паздухама. Фигура дечака добија облик фигуре одраслог човека, гласне жице задебљавају, те му глас постаје дубљи и јабучица на врату се увећава. Мушкарцу у то време почиње да расте брада и бркови. У исто време код дечака расту полни органи и као последица полног сазревања јављају се еротични снови са несвесним ноћним избацивањем семене течности праћеним осећањем сладострашћа. Овакво невољно избацивање семене течности у току сна назива се полуција. Иако праћене угодним осећајем, прве полуције психички неприпремљеног дечака могу да уплаше и да код њега изазову осећање узнемирености. То је нарочито неугодно, ако је у питању дечак који се због стида устручава да о том свом проблему поразговара са одраслима. Због тога, благовременим сексуалним васпитањем треба и мушку децу упутити у сексуалне проблеме који се јављају у пубертету. То је нарочито важно и због онаније или сексуалног самозадовољавања, које се у то време, нарочито код мушкараца јавља у врло широком обиму. Већина дечака, у време пубертета, под дејством жлезда са унутрашњим лучењем, у првом реду хипофизе и семника, почиње да онанише. Многи од њих, под утиском да чине нешто забрањено, а и под дејством извесне литературе, преживљавају застрашујуће тренутке. Неки, психички лабилнији, имају прилику да постану праве психопате. Таквим дечацима потребна је у то време помоћ коју им треба пружити кроз сексуално васпитање. При томе их треба обавестити да је онанија један вид неприродног сексуалног задовољавања и да овом виду задовољавања првенствено приступају дечаци у пубертету. Сама по себи, онанија није штетна ако се са онанисањем не претерује.
Полни односи
Природни полни односи између особа супротних полова природна је манифестација полног живота човека. Са полним односима не треба почети сувише рано. Потребно је да особе оба пола пређу доба пубертета, односно да сазру полно, телесно и психички, па да отпочну са полним општењем. Прерани почетак полних односа може да нанесе вишеструке штете младим особама. Штетност произлази у првом реду из психичке и телесне неприпремљености и из последица које могу да се јаве на душевном и телесном плану. Најбоље би било ако би се почетак полних односа ускладно са склапањем брачне заједнице. У већини случајева код нас, због касног ступања у брак, долази до ранијих, предбрачних полних односа. При томе треба водити рачуна да омладина не почиње сувише рано свој полни живот, бар не дотле док не постане свесна последица и одговорности које могу из тога да произиђу. Највеће опасности из сувише раног почетка полних односа проистичу из психичке преокупације и застрањивања незрелих особа које овом проблему могу да придају претерани значај. Исто тако из превремених полних односа могу да произађу нежељене трудноће и ширење полних болести. Због тога је пожељно да се уз помоћ сексуалног васпитања омладини оба пола објасни овај вид људског живота. Ваља им саветовати да не ступају прерано у полне односе, да свој сексуални живот отпочну када су телесно полно и психички потпуно зрели. За то их родитељи и школа морају подесним образовањем припремити да постану свесни могућих последица и одговорности које из тога могу произићи.
Полни живот нормалних сексуалних партнера треба да се одвија без икаквих ограничења. Схватање, да полне односе треба имати једном или два пута недељно, а да је њихово чешће обављање штетно и шкодљиво, није тачно, и нема медицинског оправдања. Сексуални партнери треба да полно опште онолико пута у недељи, колико то сами желе и колико им то чини задовољство. Сама природа својим механизмима упозориће их, ако у учесталости прекораче природом одређене границе. Треба рећи да учесталост полних односа поред осталих прилика, у првом реду зависи од жеље и потребе самих партнера. Због тога неки партнери имају односе само једном недељно, док их други имају сваког дана. И једно и друго нормално је за особе које су у питању, Незгоде произлазе тек ако се као партнери наћу особе са различитим склоностима, односно потребама. Но и тада се, најчешће временом, нађу задовољавајућа решења. У случају већих неслагања ваља потражити савет од лекара.
Оплођење
Оплођење је спајање мушке и женске полне ћелије Оно се дешава после полног односа, при чему се семена течност из полних органа мушкарца излије у вагину жене. Из задњег свода вагине, мушке полне ћелије (сперматозоиди), одмах се по полном односу крећу кроз канал грлића у материчну шупљину, а одатле у канале јајовода. Ако се полни однос одиграо у време када у организму жене постоји слободна зрела јајна ћелија, а то је најчешће на средини између две менструације, онда се јајна ћелија и сперматозоиди срећу у каналу једног од јајовода. Сперматозоиди одмах опкољавају јајну ћелију са свих страна, настојећи да кроз опну продру у њу. У томе успева само један сперматозоид. У том тренутку се површина ћелије згусне и на тај начин спречава остале сперматозоиде да продру кроз јајну опну.
Када сперматозоид продре у јајну ћелију, настало је оплођење.
Садржаји јајне ћелије и сперматозоида се измешају. На тај начин оплођена јајна ћелија добија особине оба родитеља. Ускоро затим оплођена јајна ћелија почиње да се дели и да путује, спушта кроз јајовод према материчној шупљини. Три до пет дана по оплођењу, оплођена јајна ћелија доспева у материцу и усађује се у материчну слузокожу. Од тог момента отпочиње трудноћа. Из оплођене јајне ћелије, усађене у материчној слузокожи, развиће се зачетак, а касније плод са постељицом, плодовим овојцима, пупчаном врпцом и плодовом водом.
Нежељена трудноћа
Ако је до зачећа дошло уз сагласност сексуалних партнера, односно по њиховој жељи, онда са трудноћом не наступају посебни проблеми. Међутим они ће се обично јавити ако је настала трудноћа нежељена, У таквој ситуацији сексуални партнери ретко се помире са чињеничним стањем и ретко дозвољавају несметан развој бременитости. Много чешће, међутим, они настоје да се различитим средствима, уништавајући зачетак, ослободе нежељене трудноће. Овај проблем нарочито је компликован и тежак, ако је нежељена трудноћа последица ванбрачних полних односа. У таквим приликама најчешће се приступа насилном прекидању бременитости што на жени врло често оставља тешке психичке, телесне и друге последице.
Свако насилно прекидање трудноће може да буде праћено озбиљним компликацијама и да остави тешке последице на организам жене. Чак и на самом операцијоном столу при раду специјалисте лекара жена се излаже наглој, насилној смрти због шока или крвављења. Касније, после интервенције жена такође може да умре од инфекције или накнадног искрвављења. То се ипак дешава релативно ретко. Но и поред тога у нашој земљи број умрлих жена, у току године дана од насилног побачаја није мали. Смртност се нажалост креће у стотинама. Далеко су, међутим, чешће друге последице, у првом реду акутна и хронична запаљења унутрашњих полних органа жене, поремећаји менструација, укључујући и потпун губитак менструалног крвављења, појава ванматеричних трудноћа и нарочито појава неплодности. Неплодност је релативно чест и врло неугодан пратилац насилног прекидања трудноће. Она се посебно често јавља после прекидања прве, мада прати и прекид каснијих трудноћа.
Многе жене које постану неплодне имају то да захвале прекиду прве, или једне од ранијих трудноћа. Поред медицинских, насилно прекидање трудноће прате и економске и социјалне последице. Жена која после прекида трудноће оболи од хроничног запаљења унутрашњих полних органа, постаје дуготрајан инвалид са смањеном радном способношћу. Због тога, а и због честих боловања и лечења, она се често обраћа лекару, изостаје с посла и мање привређује. Једном речи она постаје терет радној организацији и социјалном осигурању чије фондове троши. Због свега тога мора се схватити да је прекид трудноће штетан по жену, те се као метод планирања породице не може прихватити. Како је пак планирање породице право сваког савременог човека, односно савремене породице, то се морају наћи друге могућности да се оно спроведе у дело. Модерна медицина и данашње друштво, наместо насилног прекидања трудноће, изванредно штетног и опасног по здравље жене, прихвата и препоручује контрацепцију.
Контрацепција
То је појам који подразумева спречавање нежељене трудноће. Свака породица има право и то је посебно пожељно, да планира своје чланове, односно да се проширује по жељи брачних другова. Посебно жена има право да господари својим телом, односно да остаје бременита и да рађа када то жели, то јест, кад поред њене жеље за то постоје и други услови. Данас, медицина располаже многобројним средствима и методима којима се жена може успешно заштитити од нежељене трудноће. Но, поред савремених средстава и метода, многи брачни партнери и данас користе прекинути сношај. Ова метода, правилно коришћена, може имати врло добре резултате. Поред ње, данас се успешно користе и механичка средства којима се спречава продирање сперматозоида у вагину, или из вагине у материцу. У та средства спада презерватив који користи мушкарац, затим дијафрагма или капица од гуме коју користи жена. Од механичких средстава, последњих година, веома се много користе интраутерини улошци од пластичне масе или од челика који не рђа. Ови, улошци могу бити различитог облика, али су најчешће облика спирале или омче. Стављени у материцу, они веома успешно штите жену од нежељене бременитости. Врло су погодни, јер једном намештени могу да остану дуже време у материци и да пруже жени прилично поуздану заштиту.
Незгода је само у томе, што има жена које их не подносе, те дође до обилног крвављења или их материца спонтано избаци. Поред механичких, последњих година користе се и хемијска средства, која се пре полног односа стављају у вагину или по избацивању семена у њу. Ова средства својим хемијским дејством уништавају сперматозоиде. Од њих се данас највише користи такозвана Емко пена, затим Нона гел маст и Антибион таблете. Осим већ поменутих средстава у савременој контрацепцији за спречавање нежељене трудноће примењују се и хормони јајника. Они се жени дају било у облику таблета које она гута 21 дан у сваком циклусу или пак у виду ампула које јој се убризгавају с времена на време у размаку од неколико месеци. Ова хормонска средства делују на тај начин, што спречавају сазревање и ослобоћење јајне ћелије из јајника, неопходне за оплођење.
Многе жене за избегавање нежељене трудноће користе слободно општење у време када су физиолошки неплодни дани, а чувају се у време када жена може лако да затрудни. Ова метода заснива се на томе, што жена може да остане бременита једино кад у њеном организму постоји слободна зрела јајна ћелија. Ови услови су уствари, код отприлике половине жена испуњени средином циклуса, то јест између две менструације. Због тога је, неколико дана пре, неколико дана после средине менструације критично време када жена најлакше затрудни. Односно, опасност од трудноће, при слободном полном општењу веома је мала неколико дана после менструације и неколико дана пре очекиване менструације. Нажалост, ова метода, и поред добрих страна, није апсолутно поуздана, те се свим женама не може ни препоручити. У сваком случају, на данашњем ступњу свога развоја, медицина располаже веома поузданим средствима и методама, које свакој жени могу да обезбеде заштиту од нежељене бременитости. На тај начин обезбеђује се планирање породице без икакве опасности по женино здравље.
Трудноћа и порођај
Трудноћа је процес развоја зачетка, односно плода у материци. Она почиње од тренутка кад се оплођена јајна ћелија угњезди у материчну слузокожу, а, завршава се порођајем ако је све текло нормално. У патолошким случајевима трудноћа може да се заврши и пре одређеног времена и то се онда назива побачај. Према томе под побачајем подразумева се сваки прекид трудноће до 28-сме недеље од момента њеног постанка. Прекид трудноће може да буде спонтан, то јест да наступи без икаквог видног разлога, или пак да буде намеран. Сваки побачај је штетан и може да угрози живот и здравље трудне жене. То нарочито важи за намеран побачај који је често праћен врло озбиљним компликацијама, од којих смо неке споменули.
Како ће жена знати да је бременита
У трудноћи настају извесне промене у организму жене по којима она може да посумња или да сигурно утврди да је бременита. На основу тих промена лекар поставља дијагнозу бременитости. Ако младој и здравој жени изостане менструација, ако при томе изгуби апетит, ако осећа нарочито изјутра нагон за повраћањем или ако и повраћа, ако има прохтеве према неким јелима и нарочито јој се једу кисела јела и ако јој се чини да осећа мирисе које други не осећају, онда је врло вероватно да је трудна. Да би била сигурна у то, треба да се обрати лекару који ће прегледом и евентуалним анализама потврдити или одбацити њену сумњу. Касније, од половине трудноће поред раста трбуха, жена осети и сигурне знаке бременитости, односно осети да се плод креће, и може да напипа преко трбушног зида и његову главицу, ножице и ручице. Поред тога, лекар при прегледу слуша откуцаје срца плода, а у нејасним случајевима може да се начини и рентгенски снимак трбуха трудне жене и да се на рентгенском снимку запази костур плода.
У трудноћи повраћање се релативно често јавља у првим месецима. Оно се запажа скоро код половине свих трудница. Код највећег броја жена, оно се јавља, само изјутра, и после извесног времена, обично пре краја трећег месеца, оно нестаје без икаквог лечења. Ипак, такве жене треба да доручкују док су у кревету и извесно време треба да узимају чврсту, хладну храну, у малим оброцима. Воду треба да пију између оброка. Код тежих случајева, повраћања у трудноћи, жена може да повраћа више пута на дан, па чак и да губи у тежини. Онда је неопходно да се обрати лекару за помоћ.
Лична хигијена трудница
У трудноћи жена мора да обрати нарочиту пажњу на личну хигијену. У том циљу она мора да се редовно, бар једном недељно купа. До половине трудноће она може да се купа у кади и у отвореним водама (на мору, језеру, у реци). У другој половини трудноће купање је дозвољено само под тушем, или поливањем. Осим купања она мора свакодневно млаком водом и сапуном да споља запира своје полне органе. За време бременитости забрањена су унутрашња вагинална испирања, јер могу изазвати побачај. У трудноћи је неопходно да жена води рачуна о хигијени усне дупље, јер је запажено да се у то време код многих трудница јављају болести зуба. У народу постоји веровање да са сваком трудноћом жена изгуби бар по један од својих зуба. То, међутим, не треба дозволити. Због тога, треба редовно прати зубе и контролисати их код зубног лекара. Зуби се, као и код других жена, могу оправљати па и код трудница без икаквих опасности по саму трудноћу. Чак се, ако је то неопходно, кварни зуби могу и вадити, ако нису за поправку.
Одевање у трудноћи
Одећа труднице треба да је прилагођена за свако годишње доба. Зими, одећа треба да је од материјала који не пропушта лако топлоту тела, а лети треба да је од лаког материјала и светлих боја, које одбијају сунчеве зраке. Одећа треба да је тако скројена и сашивена да је комотна и да нигде не стеже трудницу. То нарочито важи за другу половину трудноће. У то време, жена треба да носи прслучић који не стеже, већ само одоздо подупире увећане и набрекле дојке. Штетан је обичај, укорењен у појединим крајевима да се жена појасем чврсто стеже преко доњег дела трбуха. Овакво стезање омета нормалан оптицај крви у притиснуте делове трбуха и отежава или онемогућава плоду да заузме одговарајући положај у материци. Ипак, извесним женама, које су већ рађале и које имају млитав трбушни зид дозвољава се да у трудноћи носе појасеве које ће одабрати или сашити по препоруци лекара или бабице. Ови појасеви су широки и равномерно подупиру предњи трбушни зид помажући му да сачува нормалан облик, односно да се не деформише, а истовремено не ремете циркулацију крви у организму. У трудноћи се увећавају и постају теже дојке у којима, поред осталог почиње да се лучи нека врста млека. Због тога, трудница, у другој половини трудноће треба да носи прслучић којим ће углавном одоздо подупирати дојке, при чему прслучић неће вршити притисак на њих.
Обућа у трудноћи треба, као и одећа, да буде комотна, јер се дешава да, нарочито при крају трудници отичу ноге, у првом реду стопала. Због тога ни чарапе, нити ципеле не треба да стежу нити да ремете циркулацију крви у ногама. Исто тако трудница не треба да носи обућу са високим потпетицама, јер високе потпетице деформишу, односно искривљују њен већ иначе искривљени струк.
Нега дојки у трудноћи
Дојке су врло важни органи, јер се у њима ствара млеко неопходно за исхрану детета. Ако се одговарајућом негом већ у трудноћи дојке не припреме за дојење, после порођаја могу се на њима јавити лакше или теже компликације које изазивају непријатности и мајци и детету. То може довести до озбиљних обољења и чак до престанка дојења. Због тога све, а нарочито жене које први пут рађају, треба да се већ у трудноћи припремају за овај матерински задатак. У том циљу труднице треба да воде рачуна да им дојке буду чисте и повремено, од половине трудноће, треба да их нежно масирају по упутству лекара или бабице. Ако су брадавице нежне, треба да настоје да их масажом очврсну, а ако су равне или увучене, свакодневном, редовном масажом треба да их извлаче и формирају. Само тако омогућиће касније дојење без тешкоћа и избећи настајање болних прскотина на брадавицама, запаљење брадавице па и целе дојке.
Исхрана у трудноћи
Ако се бременита жена пре трудноће хигијенски хранила, она треба да настави са том исхраном и у току бременитости. У трудноћи је важно да жена узима довољну количину хране и да храна буде разноврсна, те да задовољи све потребе њеног организма и да истовремено омогући стварање и раст плода. У исхрани труднице нарочито је важно уношење беланчевина, минералних соли и витамина, али исто тако треба да буду заступљене и масти и угљени хидрати. Беланчевина и масти трудна жена треба са храном да унесе дневно до 90 грама, а угљених хидрата око 300 до 350 грама. Истовремено, треба да води рачуна да храна буде богата минералним солима и витаминима. Беланчевине су важне, јер оне служе као градивни материјал у изградњи и развоју плода. Њих има највише у месу, млеку, сиру, жуманцету јајета, пасуљу, грашку, бобу, сочиву итд. Масти има у салу, животињском лоју, млеку, биљном уљу итд. При томе је важно да и беланчевине и масти буду мешовите, то јест да у храни буду заступљене и животињског и биљног порекла. Угљене хидрате трудница уноси највише са хлебом, колачима, компотима, пекмезом, шећером, воћем итд. Минералних соли и витамина највише има у свежем воћу и поврћу. Треба нагласити да је млеко одлична намирница за трудницу и да зато свака трудница треба дневно да потроши најмање по 250 грама свежег млека. Исто тако треба истаћи да трудница која не ради нарочито тешке послове треба дневно на почетку бременитости да унесе око 2500, а у другој половини трудноће највише око 3000 калорија. Жена у трудноћи, ако је пре тога била нормалне тежине, сме да добије највише 8 до 10 килограма. Нешто више од тога може у тежини да добију само изузетно мршаве жене, а пуније жене треба да настоје да у трудноћи добију мање од 8 кг. У току једног месеца трудница не сме да добије у тежини више од 1,5 до 2 кг. Свако наглије повећање тежине труднице, знак је не гојења, већ могуће појаве неке од врло опасних болести које се могу јавити у току бременитости.
Полни односи у трудноћи
Ако се трудноћа нормално развија, трудница може да обавља полне односе све до пред крај бременитости. Тада, на месец и по дана пре датума очекиваног порођаја она треба да престане са полним односима и да их не врши све до два месеца после порођаја. Полне односе треба обуставити благовремено пре порођаја како не би дошло до изазивања превременог рађања плода. Ако се у току трудноће јаве знаци претећег побачаја или ако је трудна жена у ранијим трудноћама имала спонтане побачаје, онда јој се мора објаснити да не сме слободно да врши полне односе, односно да полне односе може да врши ретко и веома пажљиво, како не би дошло до угрожавања постојеће бременитости. У најтежим случајевима, када прети опасност да се трудноћа заврши побачајем, понекад се жени забрани да има полне односе све до порођаја.
Рад и гимнастика у трудноћи
Обичан, свакодневни рад, ако није претерано напоран, дозвољен је и у току трудноће. Чак је и пожељан. Трудницама се забрањује само изузетно тежак физички посао који може угрозити постојећу трудноћу. Исто тако од четвртог месеца трудноће трудницама се забрањује прековремени и ноћни рад. На месец и по дана пре очекиваног порођаја, трудница треба да престане са сваком иоле тежом физичком активношћу, јер и мало тежи физички рад у то време може довести до превременог порођаја.
У трудноћи није дозвољено да се жена бави тешким спортовима као што су трчање, скакање, јахање, вожња бициклом итд. Међутим, извесне лакше спортове, као што су пливање и партерна гимнастика могу се, бар у првој половини бременитости, корисно упражњавати. Чак се и препоручују под надзором стручних лица. Због тога што извесне гимнастичке вежбе, правилно вршене могу да олакшају порођај, данас при многим великим породилиштима постоје организована саветовалишта у којима се трудница душевно и телесно припрема за порођај. У томе учествују лекари, бабице и физиотерапеути.
Порођај
Порођај је акт одвајања плода од мајке-породиље. Он се по правилу одвија на крају девет календарских, или 10 такозваних лунарних месеци, то јест месеци који трају 28 дана, колико траје и једна месечева мена. Рачунајући у недељама, порођај треба да се деси на крају 40-те недеље. Датум очекиваног порођаја одређује се кад се датум првог дана последње менструације дода 7 дана и одузме три месеца. То значи да би жена код које је последња менструација почела првог јануара требало да очекује порођај седмог септембра. У већини случајева порођај се не деси баш очекиваног дана, него неколико дана пре или неколико дана касније. Не сматра се ненормалним ако се порођај одигра две недеље пре или две недеље после одређеног датума. Ако се порођај деси још раније, онда говоримо о превременом порођају, а новорођенче је тада недоношче.
Превремен порођај представља извесну опасност за плод, који у таквој ситуацији долази на свет незрео и недовољно припремљен за ванматерични живот. Због тога недонесена, односно превремено рођена деца захтевају посебну негу. Па ипак, и поред тога, известан проценат такве деце умире после порођаја. Нарочито су у великој опасности недоношчад која су рођена са седам месеци, односно која су се у материци развијала свега 23 недеља. Што је плод старији када се роди, утолико су већи његови изгледи да остане у животу. Исто тако није добро да плод и ако се не роди на време, већ се трудноћа продужи више од 2 недеље од очекиваног рока. Таква трудноћа назива се пренесена, а порођај је закаснели. И у таквој ситуацији може доћи до смрти плода још док је у материци. Због тога лекари код пренесене трудноће, да би спасили плод, често на вештачки начин изазивају порођај.
Првих дана после порођаја новорођенче добија вакцину против туберкулозе. Оно не добије мајчино млеко одмах првог дана, већ тек сутрадан по порођају. За то време обично мајци надође млеко у дојкама, те има чиме да доји новорођенче. Пре сваког подоја, мајка мора да сапуном и водом опере своје руке и дојке, односно брадавице да не би инфицирала своје дете. Ако је мајка болесна, зависно од болести, у току подоја, или треба да преко носа и устију носи платнену маску, или пак треба да за извесно време обустави подој, и да дете храни својим измузеним млеком, и то кашичицом, док не оздрави.
Спад и испадање материце
Правилно и стручно спроведен порођај обично протиче без компликација и не оставља никакве последице по плод и породиљу. У извесним пак случајевима, нарочито после нестручно вођених порођаја, може доћи до спада и испадања материце. То се најчешће дешава ако се породиља у току порођаја поцепа, па се расцеп одмах не ушије. Временом, неколико година касније, код таквих жена спушта се материца из свог нормалног положаја, силази у вагину и чак може кроз њу једним делом, или потпуно, да испадне напоље. Спуштене, и испале материце код жене изазивају осећај вучења наниже, тако да и оне саме запажају да им нешто испада изван вагине. Временом, на испалој материци, нарочито на њеном грлићу може да се јави црвенило, па чак и да се створе мање или веће ранице. И једно и друго последица су поремећеног крвотока у испалом органу, и запаљења његове слузокоже. Због тога, такву жену треба лечити. Раније су таквим женама били препоручивани нарочити прстенови, помоћу којих је у вагину враћена и подизана материца, а данас се овакве жене искључиво лече операцијом. Операција није тешка, нити опасна и даје одличне резултате.
Запаљење женских полних органа
До запаљења женских полних органа долази продирањем и развојем заразних клица у њима. То се најчешће дешава после насилних побачаја, после нестручно обављених порођаја, и такође код жена које не воде бригу о својој личној хигијени у току менструације. Најтежа запаљења јављају се после насилних побачаја и нестручних порођаја у облику заразе крви, коју називамо сепса, или пак у виду општег запаљења трбушне марамице. Оваква тешка обољења, која могу бити и смртоносна, срећом су данас ретка, захваљујући антибиотицима. Ипак, нажалост, и данас известан проценат жена умире од њих. Много су чешћа, и по живот мање опасна, али дуготрајна и досадна запаљења материце, јајника и јајовода која у мањој мери угрожавају живот, али чине жену дуготрајним болесником и недовољно способном за обављање свакодневних дужности. Борба против појаве ових запаљења, састоји се у првом реду у сузбијању намерних побачаја и против нестручно проведених порођаја. У сваком случају, када се ова запаљења јаве, било у акутном или хроничном облику, жена треба да се обрати лекару ради утврђивања дијагнозе и лечења. Иако може да траје дуже, данас је и лечење оваквих болесница веома успешно.
Бело прање код жена
Бело прање је појава отицања из вагине беле течности, ређе или гушће, у мањим или већим количинама. Таквим женама, ако о томе не воде рачуна и ако се не држе чисто, бели одлив прља спољне органе, на којима се сакупља и суши. Бели одлив најчешће је последица запаљења слузокоже вагине, грлића или тела материце. Поред тога што прља рубље болеснице, бели одлив може да има непријатан задах и да буде праћен другим неугодним симптомима као што су: црвенило, осећај свраба и печења у вагини, бол при сношају итд. Осим тога што је последица запаљења, бело прање може бити, нарочито код старијих жена, пратилац и неких других болести, па чак, и рака материце или јајовода. Због тога, свака жена, код које се јави бели одлив који дуже траје, треба да се обрати лекару за преглед и лечење. Бели одлив, одстрањује се отклањањем болести која га је изазвала. Како су најчешће у питању запаљења вагине и грлића, то се бело прање код многих жена одклања вагиналним испирањем и стављањем у вагину извесних таблета које сузбијају запаљење.
Утврђивање болести и лечење најбоље може да обавља лекар-специјалиста, па се због тога свака жена треба повремено да прегледа ради контроле здравља полних органа.]
Како хранити, чувати и лечити децу при сиси и после сисе
Чим и како треба хранити, чувати и лечити децу при сиси и после сисе?
Првих дана од рођења детета треба отклонити сваку јачу светлост, јер од тога често бива да остану разрока и слепа. Ако породиља није потпуно здрава, не треба нипошто да она доји дете, а нарочито ако је наклоњена сушици, или ако је заражена венеричним болестима, и ако је малокрвна и падајућој болести изложена. У таквом случају дете треба хранити крављим или козијим млеком, које треба да је топло само толико колико материно млеко. Крава не сме бити старија од 8 година, јер онда млеко може бити јектичаво и по здравље опасно. При том, нужно је прве недеље кравље млеко разводнити са одваром од зоби или јечма. Доцније, две недеље додавати само трећи део тог одвара, а доцније, пет недеља, још мање. Козије млеко не треба толико разводњавати, јер оно је много ређе од крављег. Свако млеко треба да је прокувано, јер кад добро проври, здравије је и неће се лако покварити, а то је врло важно, јер деца болују кад млеко у њима прокисне. Због тога треба да сами виде и испитају краву и њену храну и стају, па тек онда, кад је све у своме реду, да млеко примају.
Крава не сме бити сипљива. крастава, вашљива, рањава, ни мршава: јер каква је она, онако је и млеко и здравље деце која га једу, сисају, пију. Кад већ родитељи иду у кафану, цркву, пивнице и на балове врло често, треба да бар сваког месеца отиђу и виде какво је здравље краве, од које добијају млеко за себе и своју децу. На жалост, то данас не чине ни сами учитељи, као ни други крупнији »просветитељи и усрећитељи« народа, а камоли варошки родитељи.
Како жене и дојиље да имају доста и здрава млека?
На то треба обратити особиту пажњу, јер у данашња времена има посве много мајки и дојиља чије млеко није здраво, и које немају довољно млека да нахране чедо своје или поверено одојче. Ту се развијају две незгоде и тешкоће: дете плаче и вене за храном, а мати куне и себе и њега што не може да намири потребу хранитељке. Треба само очистити доброг жита и добро скувати житну варицу и обилато је јести. Како се она кува и једе речено је у здравственом одељку у чланку »О храни«.
Ко више воли нек кува јечмик из бакалнице, који се још зове и »гершла«, али увек нека буде скорашњи и што крупнији. Бољи је за здравље јечмик што се зове прости него ли онај фини, јер онај није много саструган. И јечмик се вари у води као варица а једе се с млеком. У ову кашу треба метнути прилично шећера па да се угаси она горчина мала; тад се једе она много слађе и више, а то је нужно свакоме а камоли ономе који две душе храни. Од те хране дојиља ће добити изобиља млека тако да се и сама зачудити откуда таква промена у њеним грудима и соковима.
У ову истину ми смо се више пута и сами уверили. Да би дојиља имала више млека, доктор Милер препоручује да се варе две прегршти јечма с мало копра у два и по кила воде све док год се зрна сасвим не распукну, раскокају, па после да се тај одвар процеди и пије дневно по 3 чаше.
И то пиће није ни скупо ни тешко, ни отровно, али јечмик и житна варица с млеком још боља је храна, велимо ми, на основу искуства. Матере ће признати ово што ми велимо чим то пробају неколико дана.
Чим се деца мало опораве, треба да се сети свака мајка и дадиља да је за телесно и умно здравље и напредовање деце посве нужно да се деца науче да једу млечну кашицу, цицвару, која се готови од млека и чистог пшеничног или јечменог брашна. Брашно треба да је од чистог жита, пробраног зрна и на ређе сито просејано. Цицварица треба да је житка мада је нужно да се добро свари, али да не загори и да се не надими.
Ово тврде најпрактичније бабице, које имају великог искуства. Овако храни наш народ децу, која су досад била здрава, угледна и узрасна. Кашицу – цицварицу ту не треба давати деци ако је претопла и врела. Ова храна не сме бити при једењу топлија од мајчиног млека. Тако исто треба пробати и млеко пре но што се даје деци у такозваној »цици«, то јест сисаљки (флаши са цуцлом), која је удешена за сисање као материна сиса. Да се помлачи млеко кад је хладно, најбоље је у врућој води. Налије се млеко у стакло, па се спусти у топлу воду те се угреје кроз стакло и онда детету даје. Наравно руке треба добро опрати, па онда дете питати [хранити].
Али благо оној деци и мајци која не мора употребљавати ту неприродну сисаљку и дангубу.
Мајка и дојиља треба да запамте да је нездраво за децу кад спавају уз мајку, и уз дојиљу и уз ма кога другог; кад их мајка или дојиља сваког часа љуби и кад им даје храну, која је у њиховим устима сажвакана. Оне мајке које мећу сена или сламе под децу у колевку треба да пазе да сено буде чисто од прашине и да не буде успарено и влажно, јер то је убитачно за децу. И перина је шкодљива. Незналице утопљавају главу детету којекаквим шареним или другим капицама. Хиљадама имућних сметењака држе највеће и најздравије собе застрте и украшене за госте, који им покоји пут у години дођу, а у најтешњим и у најлошијим собицама станују деца укупно с породицом. А да имају толико памети колико помодних накита те »изображене« и »учевне« маскаре, оне би спавале и децу своју држале у најпространијим и најсветлијим собама, обраћајући на њихову чистоћу и промају више пажње но на своје луксузне наките и разне формалности, које штете и здрављу деце и породичној кеси и моралности.
Нужна мера ради здравља деце и људи
У данашња времена, кад царују на све стране венеричне и друге болести, дужност је свакој општини и другој власти да изда наредбу и закон по коме се свака куварица, дојиља, праља и гостионичарка мора прегледати да ли је здрава, да би јој се тек онда допустило да уђе у дужност. Ово је животна потреба, јер у случају болести оне могу ужасно шкодити и деци, и људима, и породици. Коме криво, коме право, али ово треба вршити као најнужнији закон.
Из закона о радним односима од 1945. године
[Пре ступања на посао сваки радник се мора прегледати код надлежног лекара ради добијања лекарског уверења. Приликом прегледа и одређивања потребних анализа за преглед води се рачуна коју ће врсту посла радник обављати и за које радно место. Поред обавезног лекарског прегледа пре ступања на посао, врше се и периодични систематски лекарски прегледи радника који пружају услуге грађанству, јер ако су болесни, постоји могућност да угрозе здравље грађана. Такве јавне службе су установе и објекти за пружање услуга јавног карактера: угоститељство, дечије установе (јасле, обданишта, породилишта, дечија летовалишта итд.) бербернице, фризерски-козметички салони, посластичарнице, пекаре, кухиње болница – разне мензе итд.
Сва лица која се баве пословима оваквог карактера морају имати »санитарну здравствену књижицу«, у коју се убележавају прегледи и резултати анализа, а она им служи за доказ о здравственом стању.
Периодични прегледи обављају се такође и оних радника чији су послови такви да им могу нарушити здравље и поред предузетих заштитних хигијенско-техничких мера. Сваки оболели човек је нова опасност за околину и ново оптерећење заједнице у лечењу својих чланова. Здравље појединца је брига заједнице.]
Ако се деца нешто побољевају, било у виду пролива, бљувања, грозничавог стања, или другог чега, онда треба престати хранити их млеком, па било оно материно или кравље; па уместо тог давати им одвар траве зване титрица, прстенак (камил-теја). Одвар треба засладити шећером, а он се прави како је казано у чланку »Како се справља теј, одвар«. При том, дете треба купати сваки дан у води у којој је куван јечам. Ово је купање и иначе врло здраво за децу уопште, а нарочито слабуњаву. Тако исто је добро купати децу у води у којој је дуго кувана млада храстова кора. То их очвршћава и опоравља. Не треба се бојати да ће деца ослабети без млека, пијући само поменути одвар, теј. Напротив, тим се деца поправљају, па ма се два или три дана хранила само тим одваром, тејом. То је испитано и науком и применама.
Деца која болују од жлезда
Деца која болују од жлезда најбоље је да се купају у води у којој је растопљено тричетири кашике морске соли. И вода за купање не сме бити топлија од млека материног, јер би тако уместо користи донела штету.
Лек против дечијег кашља с пролећа
Свари добро једну шаку овса са једним дењчићем овсане сламе у три воде. Од уварка тог треба давати детету по једну чашу свака три сата, али да је топал. Ако има жутог шећера, нек се њиме заслади, уместо медом или белим шећером. Тако чинити неколико дана и дете ће оздравити.
За децу коју хвата грч у писку (гласнику)
Кад ова болест дође, дисање престане а лице побледи. Код ове болести нема кашља и промуклости, као што бива онда кад гуштер (дифтерија) нападне дете. Чим се то опази, одмах треба детету лице прскати водом а листове трљати сирћетом. У исто доба треба дете више пута увис дизати и спуштати.
Кад тај напад одумине, ваља начинити и ставити на желудац детињи слачичник и клистирати га млаком сапуницом и сирћетом. Клистир се обично справља за децу овако: узме се једна чаша млаке воде, по чаше сирћета и удеље се у ту смешу мало домаћег сапуна. Сва смеша не сме бити топлија но млеко кад се музе.
Кад је дете сувише слабо и шкрофулозно
Кад је дете сувише слабо и шкрофулозно треба осушити и добро самлети јечма две прегршти па то ставити у кесицу и у врућу воду. Пошто одмекне, кесу ваља добро изгњечити у води у којој ће се дете купати. Овакво купање треба обављати више пута у месецу.
Кад децу очи боле
Потопи земичку у бело, чисто, старо вино и одмах приви на болесно око и остави тако преконоћ. Изјутра треба облог скинути и око опрати хладном чистом водом, али пошто се прво своје руке добро оперу и чистим утирачем отару. Преко дан треба облагати очи мокрим, али посве чистим, хладним крпама неколико пута, и после сваког облога задуго испирати очи самом водом. Ако буде нужно, треба облагати земичку неколико вечери непрестано и бол ће минути. Вода треба да буде потпуно бистра и чиста.
Кад детету цури из ушију
Кад детету цури из ушију треба шприцати у уши млека од конопљина семена. Шприцати треба двапут на дан дуже времена. Млеко од конопље прави се као што је речено у чланку »Конопља као лек«.
Уз то треба извести дете из влажне собе у чисту и суву, јер влажан стан право је убиство не само за децу него и за одрасле људе. И овде велимо: боље је живети у најмањој колибици или под чергом неголи у влажном стану, јер он доноси многе мане и веће болести, апатију (чамотињу) и друго.
Дечји склопци
Дечји склопци долазе обично после рођења на осам дана, то јест кад пупак отпадне. То је био чест случај загађивања пупчане врпце, због нехигијенског пресецања или неговања. Ту је отворен улаз бацила тетануса. Тако долази до злог грча, склопаца, тетануса! Јавља се грчење вилица. Дете не може да сиса. Лечи се антитетанусним серумом, али се одојче неће опоравити ако се у исто време не обезбеди довољна исхрана. Зато, чим се примети грчење лица, болан развучен осмејак, боре на челу, забацивање главе и кочење врата хитно треба тражити помоћ лекара.
Дечији сифилис
Примећено је да се деца понекад роде са неким знацима сифилиса, или ови доцније избију на површину тела. Знаци су ови: око врата, око уста, и око шупка оспу се неке брадавичице или оспе, које изгледају или жуте или црвенкасто бакарне боје. Тој болести криви су родитељи. Таква деца могу и другу дојиљу заразити.
Противу мокрења у постељи
Код многе деце бива случај да се помокре у кревету ноћу. Дете за то не треба нипошто тући, јер оно није криво, него неуредан мокраћни канал или тешко спавање. Ако се овде има ко кривити, онда су у првој линији криви родитељи или дојиља, који су због неке своје неуредности бацили то бедно дете у ту или у неку другу несрећу. Таквом детету не треба давати ништа увече да пије, нити да једе водена јела. При поласку у постељу дете треба понудити да мокри и преконоћ више пута будити га и изводити да мокри. То треба чинити дуже времена и бол ће престати. Ако дете и даље поред тога мокрило буде, онда ће добро бити да такво дете свако јутро седи у хладној води по десетину минути.
Многима помаже кад се неколико пута окупају у одвару од растове коре, јер то ојачава и крепи.
Плакање, дерање и кобацање дечије посве је здраво
Родитељи, сродници деце чине велику штету деци својој што их теше, љуљају и у наручја носају чим се она заплачу. Кад би они имали више знања и вештине да то знање у живот приводе, они не би тако чинили; јер плакање, дерање и кобацање дечије ногама и рукама јесте права благодет за њихово здравље. Али дете мора увек бити у чистој и сувој пелени или одећи.
Плакање и дерњава шири им кош груди, развија плућа, потискује из тела смрт и болест – покварен ваздух, а утискује здравље и живот јачим удисањем чистога ваздуха. А кобацање дечије ногама и рукама јача мишиће тела и развија цео организам. Оно ствара живот од лењости и мртвила.
Са тих разлога треба нарочито оставити децу почешће да се исплачу, извичу, искобацају, било то лежећке или седећке. Нужно је да то бива у што чистијем ваздуху, било унутра, у стану или на двору. Честита и паметна мајка и дадиља удешава и тада и иначе сваким даном да им станови чисти и често проветравани буду, и допуштају деци својој да све поменуто чине до сите воље. Убица је своје деце она мајка која то не чини, а она још већи која се сабија с децом у најмањој собици, а највећу и најздравију собу држи намештену и затворену. Тамо спадају и оне које своју децу једнако угоне у собу и догоне речима и бојем да буду мирна. То су јаднице, које нису достојне светог имена мајке.
Не заборавимо на убилачки уплив собног ваздуха на децу
Јер садашње варошке мајке већином гоне децу своју споља у собу и нагоне их да мирно седе. Ове јаднице, мада су многе од њих училе и велике школе, не знају да је собни ваздух и мирноћа дечија право правцато убиство за децу, за њихово телесно и умно здравље.
Ко забрањује деци да се играју, скачу, певају и деру, тај је…
Ко забрањује деци да се до сите воље играју, скачу, певају и деру, тај је прави убица њиховог умног и телесног развијања и здравља.
Сви прави педагози признају научну истину да је за децу пријатна забава, весела игра и вољна дерњава права благодет за њихово телесно и умно развиће, за ојачање и мускула и мисаоности, и за развијање енергије телесне и духовне, без које би људи били као ћурке. Сви честити и разумни родитељи и наставници, а тако и варошке дадиље, не само што допуштају деци да до воље играју, скачу, звижде и друго него још и нарочито смишљају начине како ће омилити деци ову или ону игру, песму и другу заједничку им забаву. Они нарочито траже у ту сврху децу суседа да се заједно у друштву позабављају.
Љубити децу нездраво је
За нејаку дечицу нездраво је и опасно је љубљење. Детенце мајушно треба да дише чист ваздух, а често видиш не само мајку његову него и стотину њих здравих и болесних, па и наказних, полумртвих баба и заражљивих особа, које се наклоне љубити и цмокати децу не само у лице већ и у уста. И одрастао човек често се гуши кад га љуби у уста какав болесни или смрдљиви створ, а камоли неће дете нејако. Поред тога што је љубљење уопште нездраво, оно је и врло опасно, јер тим се могу разне болести прилепити на здраву особу, а нарочито: тифус, врућица, сифилис, дифтерија, туберкулоза, шарлах и друге.
Због тога је нужно оставити међусобно љубљење, а нарочито у уста, свуда где нису обадве стране потпуно здраве и одрасле.
Децу теба љубити негом добром и чистотом, а не устима, што им само шкоди.
Љубити мртваце и крстове и иконе над њима још више је шкодљиво и опасно. Шта помаже мртвацу што га љубе пријатељи и непријатељи? Ништа. Он ништа не осећа, па зато је права лудорија »целивати« мртваца.
Децу не треба грдити, клети и називати неуљудним именима
Честити и разумни родитељи и наставници никада не грде своју децу неприличним именима, него их само упућују, поправљају и примером уче, како треба да се владају. Они их и не куну. Честита мајка Босанка никад своје дете неће ударити чим тешким, па ни руком. Она га не куне као многе друге, него кад је дете згрешило што, она виче: »Вода те не однела! Гром те не убио! Враг те не однео« итд. Она га не зове ни при грдњи ни при миловању: гаде, гадуро или лудо, него му вели: чедо моје драго! очи моје! душо моја! срце моје! животе мој! злато моје итд.
Спавати с децом под једним покривачем нездраво је за њих
За децу је врло нездраво да спавају и леже и поред здравих одраслих особа, а много опасније поред нездравих. Тад удишу деца нечиста испаривања оног поред кога леже или спавају. Ако ли је још мати или дојиља болесна, онда је то право убиство за дечије здравље, па и за сам живот. Стога треба удесити згоду да дете само за себе лежи и спава, или бар даље од свачијег тела, а нарочито од болешљивог.
Држати децу дуго у наручју нездраво је
Мало се ко досећа да је овакво држање нездраво, а чим се размисли, зна да је сваки човеков издисај нездрав. Онда се мора признати да је и такво држање у наручју нездраво. Зашто?
Зато што држач детета издише из себе посве покварен и нечист ваздух, па ма он најздравији био. Тај издисај иде управо око уста и носа дечијег, дакле квари онај ваздух који дете удише.
Ако је држач детета јектичав, сифилитичан, или иначе болестан, онда је то држање у наручју још нездравије и опасније. Због тога нису грешили наши стари што су дете стављали у »дубак«, или га посадили изван себе да седи, па ма оно ћутало, или плакало, ма се нечим играло, или у љутини кобацало. Родитељи, који љубе здравље своје дечице, треба да се и те напомене сећају и да је се придржавају тачно и уредно.
Децу треба навикнути да спавају откривена лица вазда и свуда
Родитељи који науче своју децу на то још од ране младости, од рођења, много су учинили за здравље и напредак своје деце. Овако она удишу у себе колико-толико чист ваздух, а кад се покрију по лицу, онда удишу или посве или упола покварен и нездрав ваздух. Којој је мајци жао да јој мушице или комарци дете »кољу«, онда нек бар набави и пребаци згодно поврх главе детиње чист вео – копрену, која отклања мушице, и не смета баш толико приступу чистога ваздуха до уста и главе. [Али тада се покривач мора учврстити да га дете не свуче, јер га може привући, па почети да сише. Било је случајева да се таквим покривачем дете и угуши; – гута га и тако се задави.]
Писац ових редака посматрао је децу и уверио се прилично да су сва деца недорасла, лењива, плашљива, кукавна и скучена која спавају покривена преко главе. Ово може свако и сам знати, јер од смрада тешко да не буде и опет смрад телесни, умни и морални. Ово важи и за одрасле људе.
Одевати децу у тесну одећу и обућу јако је шкодљиво
Одевати децу у тесну одећу и обућу јако је шкодљиво за здравље, јер тим се препречује правилан ток крви и правилно кретање и развијање тела.
Тесна одећа и обућа доносе не само недораслост, бледило, него и многе болести, које доцније спопадају децу. То не смеју заборавити родитељи ако су пријатељи свога порода. Децу треба пустити да иду и да се играју боса у свако време кад је топло. Ићи босоног здравије је но ићи обувен. Ми смо посматрали хиљадама деце која иду, трче и јуре босонога не само по обичној земљи него и по каменитим путовима и другим заоштреним местима, па су боља, здравија и руменија од оне деце која свуда носе обућу.
[Ходање без обуће по трави, песку, шљунку и другде развија мишиће табана и ногу и спречава појаву тзв. »дустабанлија«.]
Деци треба допустити да једу колико год хоће свакојака воћа
Деци треба допустити да једу колико год хоће свакојака воћа: и зрела и призрела, и слатка и кисела. То је храна и зачин за њихово правилније телесно и умно развиће. Тако исто глупо је чувати их од масних јела. Ако им недостаје масти, она већ трпе оскудицу за гориво. Обадвоје ово препоручују научници физиологије и хигијене. То треба сваком живом телу да може опстати и напредовати.
Мајка свака, треба да научи децу свакоме корисноме раду домаћем
Мајка свака, треба да научи децу свакоме корисноме раду домаћем, али сваког везења ваља децу ослободити. Овде морамо приметити да наше девојке варошанке, а многе и сеоске, по упутству матера и наставница – надмећу се која ће што више и што лепше навести којекаквих шарених дрангулија, што никакве стварне вредности немају. На жалост, то се и у многим школама изучава.
Ми поштујемо рад, али сваки убилачки и некорисни рад морамо осудити, што ће учинити сваки пријатељ народног здравља и паметног рада. Рад везења осуђујемо као рад некористан а за здравље и живот шкодљив. Шкодљив је и убитачан зато што свако везење мора се радити седећи и са угнутим прсима и притиснутом утробом. Много и угнуто седење препречује правилан ток крви уопште, а нарочито у прсима и унутрашњости трбуха, од којих делова највише зависи здравље и напредак човека. Дупло више шкоди тај рад кад се врши у затвореним и нечистим становима и собама. Такав рад излеже мало по мало разне болести, поруши снагу телесну, па и саму сушицу, јектику привуче.
Због тога је нужно да учитељи народа убеде и родитеље и децу да је тај рад не само убитачан за здравље и живот но и за кесу, јер сви везени радови немају никакве стварне вредности, до само укус празног шаренила, а шаренило забавља само луду децу и готоване. Везење, дакле, треба оставити и заборавити, као и сваку глупу, штетну и убитачну навику и радњу. Радити треба само оно што је корисно здрављу и животу, а везење нема никакве вредности код паметног човека.
Овде није реч о плетењу чарапа, рукавица, наруквица, назувица, капа и томе подобно, јер све ово може се урадити ходајући и стојећи усправке. Ову радњу треба да изучи и женско и мушко и да се поносе и диче кад умеју сами себи поменуге потребе израдити што лепше и вештије. Ту може да дође до изражаја укус за лепим, које ollemenjuje срце и весели очи људске.
Ради здравља и разумности, деца имају право подвикнути
Ради здравља и разумности, деца имају право подвикнути; Мајко! не буши ми уши и не утурај минђуше, него пробуши прозоре и дуварове и стави у њих добре вентиле, проветриваче, да кроз њих добијемо чистог ваздуха у наша станишта, где радимо, седимо, једемо, говоримо и спавамо. Ово нам, мајко, доноси здравље и отклања разне болести и нечистоће, а рупе и минђуше у ушима доносе само штету, болове и знак првобитног дивљаштва.
Драга мамо! Сваки ће ме радо погледати и волети само онда кад сам довољно стасита, здрава, вредна и окретна, а то неће бити онда кад сам богаљ телесни, па ма хиљаду минђуша и других накита висило на мени. Користити могу ја, мамо, себи, теби и другим ближњим својим само онда кад сам здрава и вредна, а не кад сам минђушама и другим накитима украшена.
Мамо! највећи је украс свакоме, па и девојци, правилна стаситост, вредноћа и добро здравље, па зато треба радити само оно што ће нам створити све услове и чињенице које ће нам донети тај вечни и корисни украс и друге срећоносне добрине. За то те моле, драга мајко моја, сва разумна и честита женска и мушка деца твоја, и ти им то, као паметна и честита мати, нећеш отказати.
Ради здравља, куће и морала, деца имају право узвикнути:
Тата, мама! дај лопту и колут да играмо и неке алатке да штогод радимо, а не амрелчиће и помодне хаљинице.
Многа неразумна светина која од туђега зноја живи махом се тако затупи умом и осећањем да у бесу своме чини и оно што и најмањи чист разум сматра за лудорију. Уместо једноставних и јевтиних хаљиница она купује деци раскошне и помодне хаљине. Не само простаци него и учена господа купују деци амрелчиће да се од сунца крију. Ови скорени мозгови не знају за ону изреку и пословицу која каже: »Ко се сунца крије, боље да га није.«
Они не знају да дечијој природи треба кретања, скакања, играња, вике и певања, а не укоченог ходања под амрелчићем и у помодним хаљинама.
Они не знају да је за децу најбољи накит лопта и колут да се што играју, разне алатке да што раде и просторије да јуре по вољи. При томе и при неком удесном за њих раду она развијају цео организам; она доведу у природни, животни течај саоју крв; она се уче нечему при тој удружној забави, она развијају своју умну и телесну енергију. То ствара крупан део живота, и вреди за живот, а не амрелчићи и помодне хаљинице.
То треба да зна и да уважава свако коме је угодно да му се рече да је разуман и честит отац, родитељ и човек, и да води децу своју путем који води моралу, здрављу и корисној привреди.