IV КЊИГА: Привредни одељак

На земљорадњи почива моћ државе, вели чувени Хумболт.

Земљорадња и занати били су и биће увек основа и потка народног и човековог живота, велимо ми [социјалисти, Пелагић]

 

У овоме одељку приказаћемо све што нам се чини да се лако може применити у корист земљорадње, сточарства, воћарства, повртарства, пчеларства и осталих привредних и домаћих потреба народних. Камо пусте среће да ове поуке уђу и одомаће се у свакој кући, где се ради и живи. Тада би нам бољу и славнију песму певала породица, општина, школа, народ и држава.

Излагања овог одељка почињемо овим редом:
Овде на првом месту изнећемо Привредни или економски календар, то јест, шта ваља радити у сваком месецу преко целе године, на дому, у пољу и башти, па онда ћемо прећи на излагање осталих економских најпречих потреба, помоћу кајих ћемо од нашег рада и имања знати извући већу и бољу корист.
Месечни радови пољопривредникови или шта треба у ком месецу радити?

У Јануару
У дому и на двору

Склапање рачуна за прошлу годину. Прављење плана газдовања за ову годину. Набављање семена, с обзиром на мењање семена, припремање и грађење ужета од сламе, притки за градину, тачки за винограде, прутова за обруче итд. Жито стрмно превртати, кукуруз преточити – да се не уквари и не ужеже. Прегледати справе и машине, покварене и старе оправљати, нове поручивати и у том циљу договарати се са суседима, па заједнички их набављати. Ко намерава какву грађевину подизати, ваља да се брине о добијању планова, тескере, сечи и довлачењу грађе.

У пивници и у винограду

Допуњавање буради, цеђење кљука од црног вина. – У виноград извозити и растурати ђубре. Риљати место за нов сад или копати јамиће.

На њиви и ливади

Извозити ђубре, муљ и песак на тешке земље, глину и црницу на лаке земље. Кад мраз попусти орати, нарочито оне њиве, које преко лета мислимо радити плугом за огртање. Згодне бразде плугом повлачити за отицање нагомилане и од снега отопљене воде. – На ливади, чистити одводнице и спроводнице.

Око стоке

У дане кад сунце греје, стаје за стоку проветравати у подне. Стоци довољно простирати. У лепе дане стоку на поље изгонити ради покретања. Довољно хране полагати и не појити стоку студеном водом. Тимарити и стаје чистити. Мотрити кад се јагње овце и на осталу бремену стоку, наћи се при јагњењу и слабу јагњад подметати. Водити рачуна о одржавању повољне температуре у стајама.

У градини и у воћњаку

Градити ђубрене леје или расаднике. Засејати краставце и лубенице у стакленим расадницима. Зимско поврће и у земљи остављене семењаке, покривати грањем, шушњем, папрати итд. Прегледати остављену зелен и поврће.

[Ако се жели гајити поврће на сталном месту у топлим лејама, потребно је младе биљчице неких повртарских биљака брижљиво неговати. То се првенствено односи на негу папричица и краставаца у топлим лејама. Та се нега састоји у повременом проветравању топлих леја. Треба скидати асуре с прозора ради осветљавања расађених краставаца и папричица. У циљу да се колебања температуре сведу на што је могуће мању меру треба добро утоплити леје. Зато се рамови топлих леја облажу свежим стајским ђубретом до самих прозора. Увек предвече преко прозора стављати даске, затим дупле асуре и снопове кукурузовине. Ако су због јаких мразева били покривени прозори неколико дана, потребно је са њих скинути покриваче, како би биљке могле добити светлост.

У току јануара пикира се патлиџан, чије је семе било посејано у децембру. Такође, може се крајем јануара расадити на стално место у топлим лејама. Расађивање патлиџана на стално место најбоље је на растојању 40 до 50 цм ред од реда и 30 до 35 цм биљка од биљке у реду. Преостали слободан простор између биљчица патлиџана попуњава се салатом и паприком или се сеје семе од разног поврћа ради производње расада за полурану производњу на отвореном пољу.

Поред патлиџана, у овом месецу пикира се и расад паприке у топлим лејама. Расађују се по два струка заједно између краставаца или патлиџана.
Производња младог црног и белог лука у топлим лејама, такође може да се обавља у јануару, у зависности од тота када се треба појавити с младим луком на тржишту. Од сорти црног лука препоручује се као најранији мајски и јунски сребрњак као и домаћи погачар који касније зри од претходних. Од сорти белог лука за овакву производњу долази у обзир само наш домаћи јесењак или пролетњак.
Такође крајем јануара месеца треба обавити сетву купуса, карфиола, келерабе и ротквица, ради производње расада, за што ранију производњу на тржишту.

У другој половини јануара месеца може се почети са јаровизацијом (наклијавањем) кромпира, уколико се жели произвести што раније с пролећа млад кромпир. За исклијавање је најбоље одабрати што уједначеније кртоле (од 50 до 80 грама). Одабране кртоле је најбоље стављати на наклијавање у решеткасте дрвене сандучиће тзв. холандске сандучиће, који се стављају један преко другог у просторији за то одређеној. Кртоле се ставе у два слоја. У недостатку сандучића могу се направити полице од летава или дасака, с више спратова, или у крајњој нужди поређати кртоле на под, такође у 1-2 слоја.

Температура у просторији у којој се врши наклијавање, треба да се креће од 12 до 18 °С и у њој се кртоле држе 6 до 7 недеља пре сађења. Просторија за наклијавање треба да је довољно осветљена. После наклијавања, треба одбацити кртоле које су формирале танке (кончасте) клице, јер ће се од таквих кртола, ако се посаде, добити ниски приноси. За сађење употребити само кртоле са кратким и снажним клицама.]

У воћњаку, копање рупа за пресађивање воћака. Сасецање сувих грана. Чишћење гусеничких гњезда. Сечење калем-гранчица. Пребирати остављено воће.

На кованлуку

Таманити шкодљиве бубе и мишеве, слабе ројеве прихрањивати.
У дане, у којима сунце прежите (упече), треба кошнице покривати, те да се пчеле не узбуне. Чување од мраза и хладноће. Чишћење. Наручивати нове кошнице (ђерзонке) или градити старе (вршкаре).
[У таквим кошницама пчеле су саме израђивале саће које се није могло покретати, због чега такве кошнице носе заједничко име – кошнице са непокретним саћем. Овакве кошнице одржале су се у свету врло дуго, па их има чак и данас. Такве кошнице су наметале посебан начин пчеларења.

Међутим, када су стари пчелари приметили, почетком прошлог века, да највише меда дају кошнице чије се пчеле не роје, онда се почело помишљати на кошницу из које би се одузео само један део меда и други оставио пчелама и на тај начин добра друштва оставила за идућу сезону. Тако се дошло до кошница са покретним саћем, од којих постоје два основна типа – полошке и настављаче.
У току зимских месеци, па и јануара наравно, могу да падну велики снегови и да завеју кошнице. Кад снег преко дана почне да се топи, а ноћу да се мрзне, може да се појави лед на лету и да потпуно спречи улаз ваздуха у кошницу, што би имало за последицу гушење пчела. Зато при отапању снега треба га одмах уклонити од кошнице, а нарочито испред лета.
При зимским излетима пчела из кошница оне су слабачке и лако страдају ако падну на снег и треба снег уклонити или ублажити овакво страдање пчела просипањем сламе или плеве преко снега.
Зимски преглед пчела има за циљ да се установи не само да ли су пчеле живе већ и како зимују. То се постиже ослушкивањем пчела у кошници, било прислањањем уха на њене зидове или помоћу гуменог црева чији се један крај увуче кроз лето у кошницу а други стави у ухо.
Кошница се зими отвара само ако постоји сумња да су пчеле остале без хране и у таквим случајевима даје се пчелама зимска храна од медног теста које се прави од 1 килограма меда и 4 килограма шећера у праху. Иначе, зимско храњење пчела није препоручљиво и треба правилно припремити пчелиња друштва у јесен.

На дуваништу

Припрема за грађење расадника.
У шуми
Сеча ради проређивања и подмлађивања. Обарање грађе. Сабирање семена. У жиропађама утеривање свиња у шуму. Сеча грађе и превлачење на место где ће се грађевина подизати.

У Фебруару
У дому и на двору
Продаја преостале хране, жита. Превртање жита. Преглед трапова. Подсејавање ћелавих места у живој огради и подизање нове ограде. Претресање старих ограда. Чишћење старих шанчева око ограда и подизање нових. Чишћење семена за сејање од уродице на требилима (тријерима). Доправљање справа.
[Савремена ратарска производња не може се замислити без употребе сортног, селектрираног и здравог семена. За производњу и дораду семена регистроване су одређене производне и истраживачке организације (комбинати, институти, заводи, добра и задруге) које су опремљеие модерним уређајима и апаратима за пречишћавање, сортирање и запрашивање семена. Само оно семе које поседује одређене нормативе у погледу процента клијавосш, чистоће, здравственог стања и за које постоји одређено (уверење) о његовој семенској категорији промету семенском робом испуњени, може се стављати у промет. Такво семе користе за производњу не само комбинати, добра и задруге већ и инливидуални произвођачи, јер се од таквог семена постижу већи приноси, него ако се употреби за сетву неселектрирано и несортно семе.

У пивници и у винограду
У пивници допуњавање буради. Преглед и оправка дуга и обручева на бурадима за одашиљање и запаравање судова.
У винограду наставити ђубрење; за нове садове риљање земље. При крају месеца отпочиње орезивање лозе на кондире, потапање чокоћа и калемљење лозе, но виноград се не одгрће, због опасности од мразева и хладноће.

На њиви, ливади и пашњацима
Чишћење бразда одводница и одвођење воде са њива и са усева. Извожење и растурање ђубрета и пепела од дрвета. Измрзле усеве, озиме, по сувом времену прећи ваљком. Детелишта и ливаде предрљати. На крају месеца сејати овас и грашак, а ако је лепо време и јечам и раж, и орати за пролетње усеве. Крчити камење, пањеве и трње по њивама, ливадама и пашњацима.
[Вршити прихрањивање озимих усева, страних жита минералним (вештачка ђубрива) према препоруци пољопривредних стручњака.]
Ливаде близу река и потока потапају се водом. Уравњавање земљишта где се смера на ливади изводити натапање. Rzzgrganje мравињака, кртичњака и балеге сточне по пашњацима.

Око стоке
Брижљиво водити надзор над бременом стоком, добро је хранити и неговати. Тимар и чишћење стаја, појата, и кочина. На јагњење оваца обратити највећу пажњу. Истеривање младе стоке на сунчаним и топлим данима, да се игра и покреће. Мркање оваца за летње јагњење и избор приплодних овнова и оваца.

У градини и у воћњаку
У градини копање и грађење леја. Сађење белог лука и арпаџика. У првој половини месеца граде се расадници за сејање и извод расада од поврћа. При крају месеца и при повољном времену, сејање: мркве (шаргарепе), бостана, краставаца, пасуља, грашка, кромпира, першуна, спанаћа. У топлим лејама, брижљиво покривање расада преко ноћи и за време мразева, и откривање на лепом времену преко дана. [Ђубрити фосфорним и калијевим ђубривима, ако нису унети у земљу у јесен.]
У воћњаку сасецање грана и чишћење воћака. Ђубрење воћака уземљених у јесен. Поткресивање живих ограда и попуњавање ћелавих места. Дивљаке за пресад вадити. Сечењу калем гранчица већ је крајње време.
[Зимско прскање воћака и додавање потребних количина минералних ђубрива.

На њиви, ливади и пашњацима
Орање за пролетње усеве и почетак свију пољских радова. Дрљање и чишћење детелишта и ливада. Дрљање озимица, а где се земља запекла и са усевом издигла, прећи ваљком. Скрњавити – прећи с овцама бујне пшенице.

[То се примењивало на парцелама где је била обављена сетва озимих жита (пшенице, јечма) са нашим ранијим домаћим сортама које су биле неотпорне према полегању и код којих је најчешће наступило полегање особито на парцелама ђубреним са већим количинама стајског ђубрета. Међутим, данас се то не препоручује, јер се правилним избором сорти отпорних против полегања и са одређеним нормама семена за сетву по јединици површине, избегава ризик од полегања усева. Тиме се наравно постиже висока родност.

Извршити ђубрење (прихрањивање) озимих усева минералним ђубривима где је то потребно, у зависности од стања усева и развојних фаза биљака, као и у зависности од количина употребљених ђубрива у јесен (пре сетве) и у току зимских месеци.

Сејање овса, јаре пшенице, ражи, крупника, јечма, детелине. Ћелава места у детелиштима и ливадама подсејавати. Забранити ливаде и пашњаке од стоке и гажења, те да се има раније добре траве.
[Ако је била блага зима а усеви озимих стрнина добро развијени, може се извршити прскање хербицидима против корова.

У градини и у воћњаку
Прекопавање земље и грађење леја и рабата. Сејање раног граха и кромпира. Плевљење и прашење. Отпочиње се калемити воће и пресађивање воћа.
[Расађивање црвеног и плавог патлиџана, паприке бабуре и туршијаре и целера треба обавити у припремљене полутопле леје.

Ако је време сунчано и топло, треба расад мало засенити и при овом, прозоре мало подићи да би пресађене биљке имале довољно ваздуха. Расађеним биљкама треба пружити потребну негу и заштиту против биљних болести, прскањем са 0,3% раствором цинеба, а у случају појаве биљних вашију са 0,2% раствором етиола.

Треба обратити посебну пажњу нези биљака у топлим лејама, јер су дани дужи, топлији и сунчанији. Скидати асуре у току дана и излагати биљке директној сунчевој светлости. Такође треба обратити пажњу на одржавање температуре, влажности и проветравања у топлим лејама и обавити све потребне операције: заливање, прашење, плевљење, закидање заперака (код неких врста повртарских биљака) итд.

У топлим лејама се врши берба готовог поврћа: ротквица, салате, црног и белог лука, шпаргле, ситних љутих папричица, ради њиховог изношења на тржиште.

На отвореном пољу се врши расађивање раног купуса, карфиола и сеје мрква (шаргарепа), першун, паштрнак, и обавља се садња наклијалог кромпира, за рану производњу. Такође се врши расађивање салате, сетва роткве за рану производњу.

Извршити култивирање земљишта за суво повртарење како би се земљиште што боље припремило за сетву ситног семена: салате, мркве, кеља, купуса, першуна итд. Такође пред култивирање унети у земљиште потребне количине минералних ђубрива.

У условима хладније, континенталне климе, ако су сејанци воћака сађени у јесен и нису се добро примили (здрвенили), онда се излажу озбиљној опасности да настрадају од јачих мразева.
У том случају је препоручљиво извршити нагртање незгорелог стајњака или неке друге материје (сламе) око сејанаца, како би се ублажиле последице мразева, а можда и спречило њихово штетно деловање.
Сасушену испуцалу кору на стаблу и дебљим гранама старијих воћака треба редовно скидати, јер се испод такве коре склањају разни штетни инсекти ради презимљавања у стадијумима свога развића. То се врши помоћу нарочитих стругача или челичних четки и то у току периода зимског мировања. У пролеће не треба са овим закаснити, јер инсекти могу напустити своја склоништа. Скинуту стару кору треба уништити (спалити) и не остављати је испод воћака. Маховину и лишајеве треба скидати, али је то најбоље чинити у јесен после јачих киша, када се овлаже.

У неким крајевима, у другој половини фебруара у почетком марта врши се резидба бресака. При овом раду треба обратити пажњу на процент оштећења цветних пупољака од мраза, и према томе подешавати и сам начин резидбе. Детаљнија упутства у вези начина резидбе бресака, могу се наћи у скоро сваком воћарском приручнику.

На кованлуку
Слабе ројеве и ројеве без матица сједињавати. Бринути се да пчеле имају довољно хране, воде и ваздуха.
На дуваништу
Грађење расадника и поправљање прозора или покривача. Дрљање земље (орање).
ако се укоровила. У шуми
Као у прошлом месецу.
У Марту
У дому и на двору
Сабирање новог ђубрета. Распремање дворишта. Превртање жита и претакање кукуруза. Припремање семена за сејидбу. Насађивање живине.
У пивници и у винограду
Претакање вина пре другог врења (пролетњег мућења и превирања). Допуњавање буради.
У винограду
Пошто се земља просуши одгртање чокота. Засађивање нових садова. Прва копња. Положнице ископавати, засађивати или трапити ради избијања жилица. Потапање и полагање најјачих чокота и лоза и попуњавање празних места у редовима. Везивање лозе.
[У топлим крајевима се винова лоза може орезивати за све време зимског одмора: од када у јесеи опадне лишће па све до кретања окаца у пролеће. У хладним крајевима, где су јаке зиме, орезивање лозе се мора прекинути за време зимских мразева, јер би орезани ластари на влажним пресецима могли лако да измрзну. Огледима је утврђено да код раног јесењег и зимског орезивања лоза раније крене у пролеће, те је више изложена дејству пролећних мразева, где се ови јављају и често се цветање обави по хладном времену, што може да има за последицу смањење броја гроздова и мање родности у тој години, премда се због умањене родности најчешће добије бољи квалитет вина, нарочито у годинама које нису обиловале већом сумом падавина и са повољнијим условима за сазревање грожђа.
Према томе, у крајевима где су чести пролећни мразеви, боље је орезивати лозу нешто касније у пролеће.

Покриваче са цвећа скинути. Сејање цвећа на лејама. Сасецање руже. Очење дивље руже.
У воћњаку одсецати од позног воћа калем-гранчице. Калемљење. Прашење и опкопавање воћкица у расаднику. Довршује се чишћење и сасецање и пресађивање. Привезивање воћкица уз кочеве. Ограду попунити и поправити.

[Вршити проређивање круне воћака у првој половини марта. Прскање воћака до половине марта.
Да би се унеколико ублажило дејство изненадних мразева крајем марта, када се налазе у пуном цветању неке врсте воћака, потребно је применити димљење воћака у критичним данима. Могу се у примитивним условима за ту сврху употребита најразноврсније тешко сагорљиве материје – незгорели стајњак, слама, плева и др. По воћњаку се гомиле унапред припреме и кад је потребно изврши њихово паљење (сагоревање). Има и нарочитих апарата за ову сврху, помоћу којих се ствара јак дим (нафталин и др.).
За заштиту воћњака од позних мразева примењује се авиохемијска метода Снегјирова (цит. проф. Станковић). По овој методи се из авиона при ниском лету пуштају нарочите киселине хлорсулфонска и смеша соне киселине с амонијаком које у додиру с паром ваздуха образују густу маглу. Ова завеса од магле ублажује зрачење топлоте са земљине површине.

На кованлуку
На топлим данима чистити и испитивати кошнице. Слабе ројеве прихрањивати. Пресељавање пчела из старих вршкара у нове ђерзонке.
[После већих снежних падавина, треба контролисати постоља кошница и сваку неисправност довести у ред, постављајући потребне делове цигле, црепа, комадића дрвета итд., али не треба лупкати кошнице и узнемиравати пчеле.
Такође је потребно проверити стање влаге у кошницама после зиме. То се постиже подизањем крова и тамо где је само утопљавајући материјал влажан треба га заменити сувим. Такође треба проверити и стање пчела, легла и хране. То се врши обично у марту или почетком априла, пре цветања воћака, када је лепо време и температура ваздуха од 18 °С.
У марту је потребно имати спремљене оквире са сатним основама, јер на доброј паши у пролеће пчеле добро изграђују ново саће с радиличким ћелијама.
Од половине марта треба почети са прихрањивањем свих друштава. Циљ је да се доведе до бујнијег развоја легла у кошницама крајем марта и почетком априла.
Ако у кошницама нема довољно цветног праха (као резерва од прошле јесени), онда
се већ од почетка марта додаје густо тесто направљено од течног меда и сувог цветног праха скупљеног на летима кошница прошле летње сезоне. Са прихрањивањем треба прекинути чим почну воћке да цветају, које дају доста цветног праха за пашу пчела.

Око стоке
Радну стоку боље хранити. Кобиле се пасу. Суждребне кобиле и стеоне краве треба пазити и добро хранити. Овце с јагањцима брижљиво крмити и прихрањивати. Шкопљење мушких јагањаца.
[У брдским и планинским крајевима, на нагнутим теренима због ерозије и великих количина падавина у току јесени и зиме, не практикује се дубоко јесење орање већ пролећно на 25 до 30 сантиметара дубине, уз истовремено заоравање стајњака. Фосфорна и калијумова ђубрива најбоље је уносити на 14 дана пред садњу кромпира, а азотна ђубрива у више наврата.

На тешким и глиновитим земљиштима, треба такође обавити пролећно орање на ¾ дубине јесењег орања. Ово зато што се земљиште сувише сабије и треба га што боље измрвити и припремити за сађење кромпира. Било да је обављено једно или два орања у пролеће, после сваког орања треба обавити и дрљање, како би се спречило губљење влаге из земљишта. На тешким земљиштима, уколико се после орања стварају веће грудве, треба обавити тањирање пре дрљања.

Сетву трава при подизању вештачких ливада и пашњака или при подсејавању природних ливада и пашњака треба вршити у пролеће и то тамо где су пролећа дуга и довољно влажна. Напротив, у сушним рејонима и где су пролећа кратка, боље је сетву трава обавити у јесен. Ако се врши сетва у пролеће потребно ју је обавити што раније, како би се што боље искористила зимска влага. Траве из породице махуница, нарочито у пределима где постоји опасност од измрзавања биљака током зиме, треба сејати у пролеће.

Прво пролећно прихрањивање ливада и пашњака треба обавити у марту тј. у почетку вегетације – пред бокорење трава. За ово прихрањивање треба употребити азотна и фосфатна ђубрива која појачавају бокорење трава.

Сетва шећерне репе обавља се у исто време када се сеју јара жита или одмах после ових, а то је у марту месецу. Минимална топлота за клијање семена шећерне репе је око 4 °С, а оптимум лежи око 12-15 °С. Такође и сетву сунцокрета треба обавити што раније у пролеће, у исто време када се сеје и јара пшеница. Семе сунцокрета клија при ниској топлоти и сунцокрет није тако осетљив према пролећним мразевима.] На дуваништу
Сејање семена у расадницима. Расаднице чувати од хладноће и шкодљивог гада.
У шуми
Проређивање и чишћење. Сабирање семена. Чим време допусти, сејање и сађење младе горе. Припремање младе горе. Припремање земље, за сејање. Сечење положница од тополе и врбе. Забрана лова.

У Априлу
У дому и на двору
Припремање кукуруза за сејање. Превртање жита. Оправке и зидање грађевина. Припрема за бачијање. У пивници и у винограду Довршетак радова.
У винограду предузимати мере против слане и позних мразева: Димљење. Копња. Заламање. Привезивање лозе за тачке. Довршетак орезивања. Прашење једногодишњих садова.
[Калемљење лозе на сталном месту може се вршити на зрело, са здрвењеним вијокама у априлу месецу, пред само кретање лозе. Каламљење се врши на подлози која је већ посађена и укорењена у циљу стварања калема који ће на том месту остати и дати чокот.
Ђубрење винограда азотним ђубривима може се обавити у априлу, нарочито после јаког пролећног мраза.

Око стоке
Поступан прелаз од суве хране на зелену. Кошење озиме купусне уљене репице и њено коришћење као зедене сточне хране за исхрану стоке, тако што се меша са сувом храном. Мужа оваца и одбијање јагањаца. Настаје бачијање. Овце прихрањивати код појате, на мочарним даним чувати од мочарних места, због брље и метиља.
[Крајем априла почиње стрижа оваца. Код музних оваца требало је после јагњења извршити подстриг ради хигијене дојења и касније муже. Припрема оваца за стрижу састоји се у томе што се овце на 10-12 часова пред стрижу не хране. Из руна се одвоје запрљани делови вуне, а затим се руно сортира по квалитету и типу вуне.

На њиви, ливади и пашњацима
Сејање кукуруза, пасуља, тикава, кромпира, сточне репе. Кукуруз се сеје око Ђурђевдне. Да ли раније или доцније да се сеје, у нас управљају се на места по листању букве; кад буква листава најпре по доњим гранама, онда веле да ће бити бољи позни кукуруз, а кад листа најпре по вршним гранама, онда ће бити бољи рани.
Најбоље време за сејање кукуруза сматрају понегде да је о младом Никољ-дану (9.
маја). Старији људи веле: »Нема проје без никољске њиве.«

У другој половини сејање конопље и лана. На ливадама наводњавање.
[Кукуруз, просо и сирак треба сејати онда када се земљиште на дубини од 5-10 цм загреје на 10-12 °С и кад прође опасност од позних пролећних мразева. Кукуруз се у нашим приликама обично сеје половином априла, а сирак просо и хељда у другој половини априла, док пиринач крајем априла и у првој декади маја.

У воћњаку
Сасецати промрзле гране. Подмлађивање старих, неродних воћака. Код бресака и кајсија, већ се могу разликовати плодна окца од окаца за дрво и треба их сасецати; у првим годинама по калемљењу морају се јако поткресивати, те да би остале у снази и здраве.
[Примењивати димљење воћњака и винограда, ако је то потребно, ради њихове заштите од мраза. Поступак је описан раније.

Извршити ђубрење азотним ђубривима, ако није исто обављено у марту. Азотна ђубрива поспешују образовање цветних зачетака ако се употребе на 10 до 15 дана пред цветање (цит. Станковић-а). Фосфорна и калијумова ђубрива треба уносити у јесен или рано у пролеће и то на већу дубину како би могла користити жилама.]
У градини и у воћњаку
Покривене расаднице откривати на топлим данима, и плевити и чистити. Плевљење. Расађивање ране зелени. Заливање јутром ил’ вечером, нарочито на сувом времену. Јагоде окопавати.
[Нега поврћа и расада у топлим лејама. Берба готовог поврћа у топлим лејама. Расађивање црвеног патлиџана на отворено поље крајем априла уз примену димљења у случају изненадних мразева. Сетва боба, бораније, краставаца и тиквица. Сетва цвекле и роткве (за летњу и јесењу производњу). Сађење кромпира за касну производњу. Поред плевљења, треба применити прашење, прихрањивање и заливање (ако треба) зељастог поврћа. Крајем месеца може се обавити и сетва диња и лубеница.]
На кованлуку и око свилених буба
Добрих година почиње ројење. Лета шире отворити. Чишћење и у нужди прихрањивање.
Дуд почиње листати. Семе свилених буба из хладовине изнети на суво, топло место (20-25 °С), да се развије и затим изведе. Прво кожурање. Бољих година и друго кожурање.

На дуваништу
У расаднику плевити. Чешће откривати и само ноћу покривати. При крају месеца, на лепом времену, расађивање и заливање.
[Заштитити расад од болести и штеточина применом разних средстава у зависности од природе болести и врсте штеточина.
Заливање расада у топлим лејама треба вршити само толико да би земља у топлој леји била влажна. Ако је расад слаб, поред заливања треба вршити и ђубрење неким од брже растворљивих азотних ђубрива или осоком. Ако се расад неће пикирати, треба вршити проређивање. Такође треба заштитити расад од напада биљних болести и штеточина.

У шуми
Почиње летња сеча у високим планинама. Крчење, проређивање. Обарање бреста и липе за гуљење like. Сече се врбово, ракитино пруће за плетење леса, котарица, кошара. – Сечење букве и четинара; најпре лиснатих дрвета, па онда четинара.

У Мају
У дому и на двору
Сушиљке за детелину и сено поправљати и градити. Оправка грађевина, кошева, амбара. Дезинфекција складишта и магазина за жито. Клепање и оштрење коса и српова.
[Преглед и оправка машина за жетву и набавка резервних делова.]
Осигуравати се код друштва за осигуравање противу града, поплаве и пожара.
[Ово треба раније обавити, још током зимских месеци, зато што у мају већ може бити касно.]
У пивници и у винограду
Довршетак послова и оправка судова. – У винограду друга копња, заламање, скидање заперака и привезивање за тачке. Димљење против мраза. Чишћење јарака и путања.
На њиви, ливади и пашњацима
Плевљење жита. Прашење и копња кукуруза, кромпира, репе итд. Настаје време за прво кошење детелине.

[На јарим усевима може се применити прскање са хербицидима против корова, као и на парцелама где је посејан кукуруз (и биљке формирале 4-5 листова) односно уочи првог прашења. Заштита биљака кромпира против кромпирове златице применом ефикасних средстава за уништавање њених ларви, а то су углавном ови инсектициди: дидитин (0,4%), зоралин (0,2%), севин С-50 (0,2%), пепеин С-50 (0,2%), Малтох Е-50 (0,15%), линдан Р-1 (ЗОкг/ха), пепеин 53 (30кг/ха) итд. Код шећерне репе, по завршеном прашењу врши се проређивање биљака које може бити ручно или механизовано – помоћу специјалних прашача.]
На ливадама наводњавање, но само још са бистром водом и на највећој суши. Косидба.
Око стоке
Храњење зеленом храном. Попаша и чување стоке. Бачијање и справљање сира, скорупа, масла. Стрижење оваца. Острижене овце заклањати на суши и хладних ноћи. Шкопљење пастува. Нерасте припуштати међ свиње.
У градини и у воћњаку
У градини увелико расађивање расада: купуса, кеља, келерабе итд. Сеје се бостан на јаку, ђубревиту земљу. На сувом времену заливати расад и то само јутром и вечером. У пасуљу се побадају притке. Буранија се бере. Грашак зелен такође. Расађују се и негују семењаци: од шаргарепе, купуса, кеља, келерабе, роткве итд. Побадају се притке уз семењаке. Плевљење и окопавање свега поврћа.
[Уз проређивање биљака извршити прво прихрањивање; а код неких врста поврћа и друго прихрањивање.

Берба зрелог поврћа у топлим лејама од неких врста повртарских биљака. Изношење поврћа на тржиште. Наставити са расађивањем црвеног патлиџана, модрог патлиџана, паприке и целера и то на отвореном пољу. Почетком месеца сеје се празилук и позни купус ради производње расада и расађивања на стално место. Сетву обавити у отворене леје уз заливање ради одржавања умерене влажности земљишта. При појави касних пролећних мразева, вршити заштиту поврћа путем димљења и орошавањем вештачком кишом. Код патлиџана почети са закидањем заперака који израстају из пазуха листа и то сваких седам дана, када биљке порасту 5-10 цм дужине. Вршити заштиту поврћа од болести и штеточина прскањем са одређеним препаратима. У случају појаве биљних вашију, треба прскати 0,2% раствором етиола, а противу пламењаче и антракиозе 0,3% раствором цинеба.]
Код цвећа леје брижљиво плевити. Цвеће с луком које је прецветало, треба обићи и семењаче посећи. Георгине и кана расађују се још у почетку месеца. Брижљиво заливање.

У воћњаку се непрестано тамане гусенице. Фидани се кидају. Калемљење крушака и јабука: под кору и на козју ногу. У прошлом месецу накалемљене воћкице неговати. Очење – калемљење с листом.
На кованлуку и око свилених буба
На кованлуку почетак ројења крајем месеца. Код свилених буба треба пазити на чистоћу и на храњење здравим, свежим и сувим листом. Бринути се о проветравању просторије. Треће кожурање. Обраћати пажњу на равномерност кожурања. Бринути се за довољно дудовог листа, јер сад бубе много једу. Четврто кожурање. Прве гусенице почињу се увијати.

На дуваништу
Расађивање дувана.
[Прашење и уништавање корова и по потреби заливање.]
У шуми
Довршетак сејања, сађења и свију послова. Довршетак летње сече. Припремање за сејање брестовог семена. Гуљење коре за табачење. Штављење кожа. У Јуну
У дому и на двору
Распремање и чишћење кошева, житница. Преметање жита. Припремање за жетву.
У пивници и у винограду
Затворити бусењем подрумске прозоре због врућине. Непрестано допуњавати бурад.
У винограду не треба ништа радити за време цветања. По цветњи завршетак закидања, заламање и привезивање за тачке.

[У циљу заштите винове лозе од пламењаче (пероноспоре), потребно је извршити једно или два прскања (по потреби). Прво прскање се најчешће обавља када се гроздићи потпуно одвоје од ластара и лишћа. Прскање се изводи 1,0-2 % раствором бордовске чорбе. Прскање не треба обављати у фази цветања. Накнадна прскања треба обавити после потпуно завршеног цветања лозе, односно после извршеног заламања после цветања. Тада је умногоме олакшано прскање. У току јуна може се извршити једно или два запрашивања против оидијума, а препаратима на бази сумпора. Последње запрашивање против оидијума врши се на 20 дана пред шарак, јер чим се овај појави даља су запрашивања непотребна.

На њиви, ливади и пашњацима
Окопавање кукуруза и кромпира, [уз примену прихрањивања.] Откидање сњетљивих и болесних класова у житу. Жетва јечма [и усева од ранозрелих сорти пшенице у неким крајевима.]
Брање конопље »белојке« и лана. Попуњавање, расадом, празнина у сточној репи. Кошење детелине (други и трећи откос).

[Заштита кромпира против кромпирове златице и пламењаче.
У првој половини јуна завршава се вађење раног, односно младог кромпира и обавља припрема земљишта за сетву друге повртарске културе.]
На ливади довршетак косидбе и справљење сена. После косидбе наводњавање.
Око стоке
Мотрити, да стока не преједе и не добије надун. Коње и говеда купати. Исто тако и свиње гонити да се купају – најбоље у чистој води. Крмаче се прасе.
У градини и у воћњаку
Брижљиво окопавање и заливање у градини се наставља. Разређују се и размештају вреже од тикава, краставаца и бостана. Брање бораније и младог грашка. Кухињска зелен може се изнова сејати.
[Наставља се берба усева у топлим лејама, а почетком месеца почиње и берба паприке. Сетва позне бораније за потребе конзервне индустрије као и за домаћу прераду. За сетву је потребно 100 до 200 семена по 1 ха у зависности од крупноће семена. Сеје се као друга култура.]
На кованлуку и око свилених буба
Право време ројења. Обилно сабирање меда. Мед истресати и празно саће опет наместити, да пчеле даље мед носе.
[Сакупљање цветног праха најпогодније је у јуну, јер га тада има највише у природи. Прах се сабира на летима кошница помоћу нарочитог хватача. Од једне кошнице, у току дана, може у хватачу да се скупи до 50 грама цветног праха. Кад се прах покупи из кутија суши се у замраченој промајној одаји. Извођење младих и замену старих матица најбоље је вршити када почне багремова паша. Крајем јуна може се вршити сељење кошница где се налазе усеви индустријских биљака или у места са већом надморском висином.]
Код цвећа наставља се прашење, заливање и прорезивање. Семе сабирати. Полагање каравиља. Размножавање лејандера, месечарски ружа.

У воћњаку
Калеме треба ослободити везе. На суши засејано семе од воћа и пресађене воћкице залити. Може се још калемити, на терајуће окце. [Берба јагода, трешања и вишања.
У савременом воћарству примењује се проређивање плодова у циљу обезбеђења бољег развића, крупноће и квалитета плодова као и спречавања већег изнуривања воћака. Тиме се избегава алтериативно плодоношење тј. доношење, рађање плодова сваке друге године. Проређивање плодова код коштичавог воћа (шљива) врши се када су плодови величине лешника, а то најчешће бива у другој половини јуна (после јунског отпадања плодова).

Код свилених буба. Набављање материјала за упредање (храстове гранчице, метле итд.). Упредање, учауравање. Одмотавање чаурица. Избор мехурака за приплод. Излетање лептирова. Спаривање и оплођење. Ношење јаја.
На дуваништу
Прашење и окопавање.
У шуми
Тамањење штеточина. Сејање брестовог семена, за добијање младица. Плевљење у расаднику. У планини довршетак пролетњег сејања и сађења. Довршетак гуљења коре, у храстовој гори. У смрчевој гори припреме смоле. У Јулу
У дому и на двору
Старо и ново жито превртати. Поливати ђубре, на ђубришту, пиштевином.
У пивници и у винограду
Проветравати и поливати водом, да држи хладовину. Бурад допуњавати.
У винограду довршује се друга и отпочиње трећа копња. После јаких ветрова исправљати оборене тачке и поново побадати. Прегледати виноград, да нема места заражених филоксером. [Наставити са заштитом против болести.

На њиви, ливади и пашњацима
Окопавање кукуруза и заламање класова. Косидба детелине, остављене за семе. Тамањење вилине косице у детелини. Жетва стрмина се наставља. Заоравање стрњике. [Камарење сена и сламе. Обавити летње сађење кромпира у равничарским крајевима у циљу производње семенског кромпира уз примену заливања (наводњавања). Сетва јаре уљане купусне репице врши се после жетве страних жита, или вађења раног кромпира, или бербе неког раног поврћа.]
На ливади продужује се косидба и наводњавање.
Око стоке
Заклањати стоку на великој врућини. Чешће је купати. Радну стоку добро хранити и нарочито зобити. Уредно бачијати. Код оваца летње јагњење и треба чувати, нарочито јагањце, од жеге; – пландровање уредно.

У градини и у воћњаку
У градини плевити, окопавати, изгртати и проређивати. Бели лук, црни лук, влашац, аљму, ископавати, сушити и у венце уплетати. Сабирање семена са семењака: од купуса, кеља, келерабе, целера, першуна, салате, репе, ротквице, спанаћа, шаргарепе. Сејање зимске роткве.
[Расађивање позног купуса од расада произведеног у пољским лејама. Пре расађивања треба земљиште пођубрити са калијевим и фосфорним ђубривима. Земљиште добро припремити за расађивање. За јесењу производњу треба обавити расађивање кеља, карфиола, келерабе и празилука.]
Око цвећа окопавати и плевити. Сабирање семена, Пресађивање и размножавање руже.
У воћњаку по расаднику плевити и окопавати. Калемљење на спавајуће окце очење. Откидање дивљих фидана или изданака на калемима. Подупирати гране на воћкама, које су преродиле. Берба раних сората шљива. Наводњавање воћњака.

На кованлуку
Позно ројење. Треба ројење прекидати. Више слабих ројева треба сјединити. Убијање трутова. Преношење кошница на места, где ће пчеле имати боље паше.
[Када је недовољна паша, у јулу се врши прихрањивање пчела додавањем сувог шећера сваком пчелињем друштву у исте хранилице у које се додаје и сируп. Поправка и фарбање кошница обавља се у јулу и августу.]
На дуваништу
Довршетак копње и огртања. Закидање заперака. Откидање семених стабљика, које се неће оставити за извод семена.
У шуми
Тамањење штеточина. Чување шуме од пожара. Припремање земље за сејање и пролетње сејање. У расаднику плевљење и копња. У планинама се довршује летња сеча. У Августу
У дому и на двору
Вршидба и вејање жита [у брдским и планинским крајевима]. Брижљиво превртање новог жита. [Тријерисање и селектрирање жита за семе.] Припремање вешаљке и свега што је за сушење дувана потребно. Спрема за сушење шљива и осталог воћа. Оправка бачви и каца за превирање и за смештање кљука. Потапање лана и конопље. Спремање семена за сејање озамице. [Сетва озиме купусне уљане репице крајем августа.

У пивници и у винограду
Пазити на бурад да су добро зачепљена, запушена.
У винограду настаје пударење. Привезивање и заламање лозе. Закидање заперака. Трећа копња. Одсецање прпорака за употребу или распродају. [Берба грожђа од раних стоних сорти винове лозе.

На њиви, ливади и пашњацима
Довршетак жетве и вршидба. Заоравање стрњике и орање. Чупање лана и конопље црнојке.
[Наводњавање ратарских и повртарских култура, нарочито када је период суше.] На ливади стиже отава и косидба отаве. Засејавање нових ливада. Наводњавање.
Око стоке
Мркање оваца. Пуштање стоке на ливаде, по косидби отаве. Стрижу се јагањци. Радну стоку добро хранити и често купати. Сечење и спремање лисника за стоку.
[Исхрана крава зеленом сточном храном чију производњу треба организовати избором усева за непрекидну производњу зелене сточне хране у току целе вегетације.]
У градини и у воћњаку
Коров таманити, вадити лукац. Одабрати диње и лубенице за семе и оставити да на врежи потпуно узру. Рани се кромпири ваде. Сабирање семена од поврћа.
[Код летње садње кромпира, у току августа, обави се прво а крајем месеца и друго прихрањивање, као и два прашења и заливање (наводњавање) по потреби. Сетва спанаћа за јесењу и зимску производњу, у обзир долазе сорте матадор и викинг. Оне добро подносе зиму. Крајем августа обавља се сетва сребрњака (лука) у циљу производње расада од којег би се произвео млади црни лук што раније у пролеће.)
Код цвећа скупља се семе. Пресађивање нежнијег цвећа у саксије. Руже и друго шибље калемити на спасавајуће окце.

У воћњаку се довршује калемљење на спавајуће окце. Код старих воћака тамањење и откидање водених изданака и фидана. Сабирање семена од воћа и дивљака. [Наводњавање воћњака. Берба појединих врста воћа. Паковање и сортирање воћа.

На кованлуку
Убијање трутова, вађење меда из кошница слабих, које не могу презимити и пчеле из њих претеривати у јаке кошнице.
[Прихрањивање пчела у случају недовољне паше. Сакупљање цветног праха на позној летњој паши врши се само онда када се прегледом кошница утврди да у гнезду има већ 2-3 оквира цветног праха и да је једна количина већ наливена покупљеним медом. Одржавање легла, било путем прихрањивања у случају недовољне паше, или пак одузимањем и истресањем сувишног меда када је изразито бујна паша. Потребно је да у другој половини августа плодишни оквири имају бар половину своје површине слободну за извођење легла.

На дуваништу
Закидање заперака и откидање семених чаурица. При крају месеца подбирање лошијег листа.
У шуми
Неговање расадника. Заливање, прашење и тамањење корова. Семе од брезе почиње сазревати. Тамањење штеточина. У високим планинама сађење смрче. Грађење путова и мостова. Почиње лов.
У Септембру
У дому и на двору
Превртати жито. [Тријерисање и селекција жита за семе.] Прерађивати лан и конопљу на трлици. Сушити воће и шљиве. Низање и сушење дувана. Грађење трапова за зимску оставу. Остава воћа и јаја за зиму. [Прављење детаљног плана сетве озимих жита.
Обезбеђење са потребним количинама сортног семена озимих жита.]
У пивници и у винограду
У пивници, размештај судова и оправка. Пажња на превирање кљука. Смотреност, да бачве или каце, због нагомилавања угљене киселине, не попуцају. Пошто прво бурно превирање пређе, допуњавање буради.

У винограду настаје четврта копња, нарочито јако спечене земље. При крају месеца, берба винограда. Вађење, изношење и остава тачака.
На њиви, ливади и пашњацима
Брање кукуруза [било ручно или специјалним берачима]. Заоравање стрњике. Сејање озимих усева у неким крајевима. Последњи откос детелине. [Сетва трава при подизању вештачких ливада и пашњака уз ђубрење. После сетве обавити покривање семена и ваљање.]
На ливади свршетак косидбе отавине. Пуштање стоке на попашу. [Почиње ђубрење ливада торењем.] После попаше наводњавање.
[Жетва сунцокрета, било ручно или машинама. Ручна жетва се врши: сечењем стабала заједно са главицама или сечењем само главица. Машинска жетва може да се врши обичним жетелицама или комбајнима. Комбајни служе за жетву и вршидбу сунцокрета када су главице суве. После жетве врши се сасецање и мрвљење стабљика, орање земљишта уз претходно ђубрење (под основну обраду), ради припреме земљишта за сетву озимих жита. Почетком месеца сетва озиме купусне уљане репице, било ради семена или за зелену сточну храну. Ако се гаји за сточну храну треба је сејати густо – на растојању 12-15 цм између редова.

Око стоке
Добро хранити и зобити радну стоку, због јачег напрезања. Одвајање стоке за продају. – Бачијање скоро ће се довршити.
У градини и у воћњаку
У градини довршетак свију радова, бербе, сабирања семена. Друго сејање спанаћа, зимске салате, першуна. Сађење белог и црног лука.
[Подизање топлих леја и сетва семена неких врста поврћа.] Код цвећа ради се све, што и у прошлом месецу или се радови довршују.
У воћњаку траје и завршава се берба воћа; финије воће бере се оделито и здраво, ненагњечено, оставља се за зиму. Још сад се са воћака струже маховина, лишаји итд.

Ископати рупе за пролетње пресађивање; за јесење пресађивање воћака већ је крајње време да се рупе ископају.
На кованлуку
Чување кошница од непријатеља нарочито од осица, вађење меда, спајање слабих ројева, и припрема за узимљавање.
[Половином септембра треба детаљно прегледати сва пчелиња друштва и утврдити стање пчела, легла и хране. У другој половини септембра врши се прихрањивање шећерним сирупом (три дела шећера и два дела воде – то се кува 10 минута)

На дуваништу
Подбирање зрелих листова и заперака. Брање листа и одсецање стабљика, сем оних, које су остављене за семе, докле и семе не сазре.
У шуми
У планини, сађење смрче продужава се. Земља за пролетње засађивање припрема се и копа. – У расаднику плевљење и откидање семених стабљика од травуљина, да се не расплођавају. Скупљање брезиног семена. Попаша у жиропађима. У Октобру
У дому и на двору
Сушење воћа. Превртање (лопатање) жита. Подмазивање, чишћење и остава машина. Скидање, сортирање и калупљење дувана. Остављање поврћа и спремање зимнице. Прорачунавање потребне хране за исхрану све стоке, преко целе зиме. Одвајања стоке и продаја. Оправка стаја за стоку.
У пивници и у винограду
Пазити на каце и на бачве, у којима кљук превире. После свршеног врења, настаје отакање младог вина и цеђење кљука од црног вина. Оправљање казана и осталог прибора за пециво комине – ракије.
У винограду, довршује се берба. По свршетку бербе настаје загртање винограда, а у исто доба јесења резидба.
[Ђубрење винограда врши се пре загртања чокота, и то стајњаком, компостом, фосфорним и калијумовим ђубривима. Од количине и времена ђубрења стајњаком зависиће да ли ће требати или ако треба, које количине фосфорних и калијумових ђубрива употребити за ђубрење винограда у јесен. Ако није вршено ђубрење стајњаком, потребно је у јесен заорати 300 до 500 кг/ха суперфосфата и 150-300 кг/ха 40%-тне калијумове соли у зависности од плодности земљишта. Азотна ђубрива боље је употребити у пролеће.]
На њиви, ливади и пашњацима
Свршетак жетве свих још непожњевених и непробаних усева. [Припрема земљишта за сетву и ђубрење фосфорним и калијумовим ђубривима и у мањим количинама азотним ђубривима.] Наставља се сејање озимих усева. Дубоко зимско орање, за пролетње усеве. Разоравање ледина, да би их у грубој бразди могао мраз истрошити.

[Јесење прихрањивање ливада врши се или после другог откоса или пошто се отава искористи испашом. За ђубрење се користе фосфорна ђубрива у количини Р205 25-30 кг/ха активне материје и калијумова ђубрива у количини 30-45 кг/ха К20. За јесење прихрањивање може се употребити и добро згорели стајњак. При разоравању природних ливада и пашњака у јесен, такође треба извршити ђубрење фосфатно-калијумовим ђубривима, нарочито на слабо киселим или неутралним земљишгима.] На ливади настаје наводњавање мутном водом и муљем.
На њиви, ливади и пашњацима, разоравање одводншда, за отицање воде.

Око стоке
Попаша стрњике. Паша на пашњацима нарочито младе стоке, само још по лепом времену. Стока се држи ноћу у торовима на ливадама. Стоку, у кошари и на појати, прихрањивати сувом храном и на тај начин извршити поступан прелаз од летњег ка зимњем храњењу.

У градини и у воћњаку
У градини завршава се берба свега заосталог летњег поврћа. Смештање поврћа у трапове. Прекопавање и ђубрење леја.
[Припремити земљиште за гајење поврћа у пролеће и за суво повртарење. У овом циљу треба земљиште нађубрити стајским и минералним ђубривима и дубоко поорати. Стајњак је корисно употребити за гајење патлиџана, паприке, краставаца, тикава, бостана и кромпира и то у количини од 30 до 40 т/ха. Количина фосфорних ђубрива (суперфосфата) коју треба употребити у јесен зависи од врсте поврћа које ће се гајити ма одређеној парцели од 200-300 кг/ха и од 300-400 кг/ха 40%-тне калијеве соли.
Проветравање топлих леја. Заливање расада у лејама. Пресађивање (пикирање) расада у топлој леји и нега пресађеног расада. За рану пролећну производњу треба обавити сетву спанаћа, мркве и сађење белог и црног лука.]
У воћњаку сеје се на лејама семе од воћа. Маторе и сасвим рђаве воћке ваља сећи и за гориво употребити и њихове жиле крчити. Пресађивање воћкица. Крчење воћака. Обрано воће оставља се у сламу. [Јесење ђубрење воћака фосфорним и калијумовим ђубривима.

На кованлуку
Премазивање кошница. Покривање и чување од влаге, зиме и своју осталих шкодљивих уплива. [Слабе кошнице прихрањивати. У неким крајевима, половином октобра се пчеле узимљују.

На дуваништу
Прибирање и скупљање потребног материјала за грађење расадника, ђубревитих леја за идуће пролеће.
У шуми
Јесење сађење и сејање лиснатог дрвећа и јеле; а нарочиго јовиног дрвета на оним местима, која ће с пролећа бити, због снега, неприступачна. У жиропађама, гојење свиња. Сеча и сношење дрвета за гориво. Сабирање семена буковог, храстовог, јаворовог, односно брање истога.

У Новембру
У дому и на двору

Спремање дрва за огрев и грађу. Грађење трапова и покривање истих. Живе ограде нове се подижу, а старе се допуњују и подсецају. Пециво ракије, од комине и од шљива, отпочиње.
[Чување поврћа у подрумима и на таванима. Набавка асура за топле леје.]
У пивници и у винограду
У пивници траје превирање. Доливање буради. Црно се вино отаче и кљук цеди. У винограду се довршује загртање винограда. Извожење ђубрета и ђубрење. [Јесење ђубрење фосфорним и калијумовим ђубривима.] Подизање нових садова.
На њиви и ливади
На лепом времену наставља се сејање озимих жита. Зимње дубоко орање, такође. Изношење стајског ђубрета и земље.
На ливади траје наводњавање, докле год не наступе мразеви. [Јесење ђубрење и прихрањивање ливада.]
Око стоке
Сву стоку треба држати у стајама. Храњење и нега стоке у стајама. Шкартирање и продаја волова и теглеће марве. Брижљиво тимарење коња. Припуштање крмача и метање свиња на храну.

У градини и у воћњаку
У градини, дубоко прекопавање леја. Ђубрење. Огртање зимњег купуса. Покривање јагода.
[Трапљење коренастог поврћа у песак. Сетва озимог грашка за рану пролећну производњу. Нега расада у топлим лејама.] Жбуње од руже и нежно цвеће и шибље увити сламом и умотати од хладноће, а на жиле добар слој шушња насути и нанети. Леје прекопати и ђубрити. Зимско цвеће на лејама покрити.
У воћњаку се свршава јесење пресађивање воћака. Вађење дивљака, за зимње калемљење, и затрпавање истих у земљу, у подруму. Поткресивање воћака и чишћење суварака. Тамањење јаја и гусеничних гњезда. Дубоко прекопавање и риљање нових леја, за подизање расадника. Остава семена од коштичавог воћа и затрпавање у песку.

[Завршити јесење ђубрење воћака. Крајем месеца почети прскање воћака.

На кованлуку
Чување кошница од влаге и хладноће. Сужавање лета.
[Кад се почну јављати хладне ноћи и кад престану дневни излети врши се узимљење пчела.]
На дуваништу
Дубоко орање. Заоравање ђубрета.
[Јесење ђубрење фосфорним и калијумовим ђубривом.]
У шуми
Свршетак јесењег сејања и пресађивања. Довршетак у припреми земље, за пролетње сађење. Брање и скупљање семена. Тамањење штеточина. Сеча доњег дрвета, у средњим шумама. Зимња сеча, у одељцима за подмлађивање горе. Почетак сече дрвета за грађу. Поткресивање и проређивање.

У Децембру
У дому и на двору

[Круњење вештачки сушеног кукуруза.] Превртање жита и претакање кукуруза. Дрводељски рад. Читање пољопривредних књига, новина и поука. Склапање рачуна о издацима и приходима, по целокупној својој радњи. Упредање гужви и ужета од сламе. Прерађивање лана и конопље.
У пивници и у винограду
У пивници настаје претакање вина. Доливање буради. Грађење шилера.
У винограду, ако време допушта, ваља риљати за нове садове. Ђубрење. Чишћење јарака и јендека. Наношење земље.
На њиви и ливади
Орање се наставља, при подесном времену. Извожење ђубрета. Чишћење одводница.
На ливади се обуставља наводњавање. Чишћење свију јарака и спроводница. Оправка устава и брана и утврђивање обала.
Око стоке
Одржава се највећа чистоћа у стајама за стоку, а нарочито јасала и судова, из којих стока добија храну. Утопљавање кошара. Брижљиво храњење и тимарење стоке. Пазити да се стока не поји студеном водом. На лепом времену стоку истеривати напоље, и зато време кошаре провејавати.
У градини и у воћњаку
Поврће утрапљено и смештено у подруму, на лепом времену покадшто се провејава, а по потреби понекад и залије а све труло и нездраво избаца. Ђубрење градине.
[Расађивање ситне паприке у топлој леји. Сетва паприке, црвеног патлиџана, краставаца и ротквица у топлој леји.]
Цвеће у саксијама проветравати и на топлом дану износити напоље. Чишћење семена и обележавање сорти, Оправка градинарског оруђа.
У воћњаку траје ђубрење и чишћење воћака. Тамањење гусеничких гнезда. Сејање се наставља по лепом, топлом времену.
На кованлуку
Чување од мишева и инсеката. На лепом, топлом дану, прегледати сумњиве кошнице у циљу контроле хране и живота пчела у њима. Слабе кошнице прихрањивати, ако постоји сумња да су пчеле остале без хране.
[Отклањати снег испред лета кошница или просипати плеву или сламу преко њега. Треба избегавати зимско прихрањивање пчела те зато треба добро припремити пчелиња друштва у јесен, пред узимљење.]
На дуваништу
Свршетак послова око сушења, калупљење. Ђубрење. Свршетак орања – по лепом времену.

У шуми
Сабирање и сушење семена од шумских дрвета. Тамањење штеточина. Сеча горе за грађу и за огрев. Превлачење дрвета, по лепом времену.
Из »пољопр. кад.« [допуњено]
Поврће одржати преко зиме
О овоме је говорено у овој књизи на своме месту. Али не шкоди да напоменемо још и ово: Мрква се трапи и добро сачува кад се остави у трапу или подруму све кат песка или суве земље, а кат мркве, шаргарепе. Целер, першун, роткву, цвеклу, репу и келерабу треба засути песком сувим све до цвета. Јургет можемо сачувати за неколико месеци само у топлим склонипшша, а то је нужно, јер су оне за храну прави мозак биљни, веле Енглези. Оне се могу јести печене саме или у пити, или варене с другом храном. Црни лук носи на таван и разастри испод њега и преко њега суву сламу, па нек стоји тако догод мразева има, узимајући га за употребу само с једне стране. А купус дуго очувати у свежем стању овако се може: ишчупај колико хоћеш главица купуса заједно са кореном, па привежи за корен узицу и обеси на тавану тако да главица виси стрмоглав и да се ничега не додирује. Тако ћемо сачувати свежи купус за салату и другу употребу преко целе зиме.
И трап и подрум где стоји то поврће, каце купуса и друге намирнице треба отворити и проветравати неколико сати дневно сваке недеље кад је време топлије.

Разноврсне поуке за земљорадњу и покућанство
Земљорадња је основица и главна чињеница живота људског.
Орите дубље, орите с јесени!

У обичном животу говори се, да човек, животиња и уопште сваки живи створ, не може да живи, да опстане без ваздуха. И одиста, тако је у ствари. Но не треба заборавити, да је поред ваздуха нужно још да сваки створ ужива нужан степен топлоте и светлости. Јер није довољно да само живот одржава, већ и да може напредовати, развијати се, те да на тај начин послужи људству што разноврсније, што боље и што дуже. У живе створове нема сумње, спадају и сви наши усеви; једном речју, све биљке, које такође захтевају, горње животне потребе, тј. ваздух, топлоту и светлост. Земљоделац је дакле, на основу овога принуђен, да се сваком могућом приликом тога сећа, да свима могућим начинима у гајењу усева и обрађивању земље иде на то, да усеви у довољној мери и количини увек уживају како ваздух, тако топлоту и светлост.

Пажња његова треба да се креће у томе правцу, и он заиста тако унеколико и ради, само што се не ради озбиљно, не ради довољно. Обрађивање земље и начини гајења разних усева, два су понајглавнија начина, којима се иде на то, да се осигура усевима што више ваздуха, топлоте и светлости.
Овом приликом, постављена поука не обухвата оба начина, које наведосмо, већ само један, и то обрађивање земље.

И ми ћемо се у овом чланку ограничити само на то питање, које се дели на два дела, и то на: 1. Дубље орање; и
2. Јесење орање

Стога ћемо најпре говорити о важности дубљег орања, а потом прећи на јесење, те да разрешимо и расправимо наше главно питање. То питање игра и у науци и у практици земљоделској врло важну улогу, од које зависи не само осигурање жетве, већ што је главно и изобиље исте. А да томе успеху теже сви земљорадници, после знојног, мучног и тешког рада и утрошеног капитала, држимо, да се то по себи разуме, и није нужно даљег доказивања.
Дакле да пређемо на ствар.

Важност дубоког орања

Сваки земљоделац зна из искуства да неки оре плитко, а неки дубоко; неки опет широке бразде а неки уске. Зна и то, да се резултат од таквог разноврсног орања не показује једнак; дакле да између орања и орања постоји разлика, јер не дају под‌једнаке жетве. Не може се ни замислити, да би се под‌једнака жетва могла добити, кад услови за усев нису једнаки код плитког и дубоког орања.

Земљу треба орати дубље
Ово је нужно да без икаквог изговора свагда врши где год је само могуће, јер разни усеви, као што нам је познато, не пуштају под‌једнако дубоко у земљу своје жиле и жилице, већ неки плитко или плиће, површно под земљом, а неки дубоко или дубље. Сва наша жита, тако рећи под самом површином земље гранају жиле и жилице, док међутим, сточна репа своју жилу пушта дубље, а луцерка и разне детелине опет толико дубоко пуштају своју жилу, да изгледа чисто невероватно, кад се каже да је било случајева да су пуштале жиле у дубину и до један и по метар. [Луцерка и до 2,5 м а црвена детелина до 2 м. Главна маса корена стрних жита образује се у слоју до 35 цм (око 70%), премда поједини коренови пшенице могу да продру у дубину до 1,5 м па и више.) Ко год сумња у истинитост овога навода нека се сам увери на своме двогодишњем, трогодишњем луцеришту, на пример, нека покуша да ишчупа или откопа главну жилу од луцерке, па ће видети да ће имати муке.

Шта више махом се дешава при чупању, да се не може сва жила ни ишчупати већ се прекине, те се и опет не може да сазна права њена дужина. Но, довољна му је и она дужина жиле, па да се увери с једне стране, колико дубоко терају неки усеви своје жиле у земљу, а с друге стране о томе, колико је важно дубоко орање, које не само у овом случају већ у опште код свих осталих усева чини ту услугу, да се жиле и жилице правилно развијају, према природи својој; даље, да се усев својим жилама утврди што је могуће јаче за земљу, јер се у противном случају, лако може преломити, повити или полегнути на земљу, услед какве појаче кише или ветра, или спржити и осушити од суше и жеге, јер кад је земља плитко узорана она се по површини брже суши и спече пошто зраци сунчани не могу дубље да продру. Кад је земља дубоко узорана, растресита и тако трошна да зраци дубље продиру, онда нема опасности, јер жиле заједно са жилицама у стању су у таквој земљи да улазе дубље и услед тога налазе себи довољно влаге, за којом усеви осећају мању потребу, него што осећају они усеви, који су посејани на плитко узораној земљи која се, као што малочас рекосмо, окори и спече.

Шта је последица овога? То да се у сушним годинама на плитко узораним парцелама осуше усеви. Примера ради, довољно ће бити кад напоменемо или боље рећи, да се упитамо зашто дрвље у опште, или и они усеви, који дубље своје жиле пуштају и при највећој и најдуготрајнијој жези и суши не осете тако рећи, сушу, док међутим, траве по ливадама и усеви на плитко узораним землама осуше се, јер не могу да наћу довољно влаге, да би могли одолети спољној жези? Дакле, дубоким орањем, усеви се чувају од суше. Али ми напред рекосмо и то да усеви противстају и бујним кишама. Да видимо на који начин. Грдна количина воде, која се проспе на плитко узорану земљу, није у стању да продре дубље у земљу већ само до онога слоја земље, докле је орано: дакле, до онога слоја, који је растресит. У таквом случају, зар није лако могуће, да ће та вода јурећи и вршљајући по њиви врло лако моћи не само да обори усеве, којима жиле нису могле дубоко да продру, те услед тога и да се како треба утврде, но шта више да их и собом одвуче. Очевидно је да је тако, што у осталом сваки земљоделац зна, јер је често пута гледао такве појаве. Друга је сасвим ствар, кад је земља дубоко поорана.

Не само да се усев како ваља утврди жилама својим на земљу, јер су жиле његове одвећ лако могле дубље у земљу продирати; услед чега бујица не може баш тако лако да га ишчупа, однесе или обори на земљу, но је и земља растресита у већој дубини, те кад падне киша, она наилазећи на трошну и растреситу земљу, продире у њу без отпора и разлива се равномерно на све стране, и тако усев може бити сачуван од мањих бујица. Колико смо дубоким орањем учинили ту доброту те га спасли од бујне кише, помажемо му још више и у томе, што она вода, која се просула из облака и која је утонула у дубину земље, служи још на то, да раствара оне нерастворене честице хране у земљи, дакле, да увеличава количину хране, а с друге стране изобиљем њеним за све време трајања летњих дана, кад суша влада и прети да спржи и упропасти, – летина је унеколико спасена, јер се у земљи налази доста влаге, те се због тога ублажава штетно дејство суше на усев. Уосталом, бујице и најопасније кише падају баш у летње доба, кад влада суша.
Најзад, усеви посејани на плитко узораној земљи не могу довољно да се исхране, пошто је у овом случају врегање жилица спречено, услед тога принуђене су да храну црпе из најближе околине, због чега исцрпљавају само горњи слој земље, а доњи остаје недирнут.
Сви ти узроци од такве су важности, да земљоделац мора на то довољно пазити ако је рад с једне стране да осигура усев од свих могућих штетних утицаја нарочито непогоде, а с друге стране, да се и он за уложени и утрошени капитал, рад, труд и муку, обилатом жетвом или бербом награди.

После подубљивања оранице, дубоким орањем тежи се још и томе, да се усевима осигура и стави па располагање што је могуће више хране. Јер, кад је ораница плитка, тада они усеви који своје жиле и жилице плитко пуштају, а који се у нас највише и редовно хране; али док израсту и докле се пожњу или оберу, они исцрпе сав тај слој земље, те тако за онај усев, који долази одмах после жита, нема довољно хране. А жита сејати непрестано једно за другим и на једном истом парчету, – не иде, што земљоделци врло добро знају, јер тако неки и од њих и раде. Дакле шта? Долази на ред други који усев. Да би се тај усев сада осигурао од горе наведене сасвим могуће невоље, земљоделац мора своју земљу да подуби, јер сви они нераспаднути делови земље, који леже одмах испод здравице и још дубље у земљи нису плодни, и као такви не могу да послуже за храну усева.

Да би се, дакле, приуготовили и преправили морају бити изложени ваздуху и топлоти и треба приступити њиховом обрађивању и то ваљаним дубоким орањем. Тако смо у стању да осигурамо усевима за све време њиховог живота довољну количину хране. Још нешто. Искусни и ваљани економи хотећи да се увере од колике је важности по количину жетве утицај ваздуха, тј. кад је овај у стању да продире, плиће или дубље у земљу, правили су нарочите пробе, па су постигли овакав резултат: кад је земља одвећ плитко поорана, тако да је била тако рећи сасвим збијена, тврда и нерастресита, дакле, када ваздух није могао продирати усев се у том случају одвећ слабо развијао, тако слабо, да није никакву жетву обећавао, јер се крајње сиромашно исхрањивао.

Међутим, кад је земља била нешто дубље поорана, кад је ваздух истина продирао, али не баш у довољној количини и довољној дубини, усев се исхрањивао прилично и дао је жетву приличну. Најзад кад је земља била дубоко поорана, тако, да је ваздух и лако и дубоко у земљу продирао, јер је земља била растресита и трошна много више и много дубље, усев који је засејан на тако дубоко поораној земљи, користећи се благодетним утицајем ваздуха и обилном храном, растао је и развијао се не може боље и красније бити, а жетву је дао потпуно задовољавајућу, тј. такву, која је надокнадила земљоделцу не само уложени капитал, већ и учињени трошак, муку и рад. И тако, дакле, само дубљим орањем уз довољно ђубрење и примену осталих агротехничких мера постиже се сигурна и богата жетва.
Дубљим орањем постиже се још и та доста знатна корист, што се уништавају разни корови, било они који се из семена размножавају, било пак они из жила, подземним стаблом.

Земљоделац орући дубоко своју земљу у циљу да је продуби, како би био моћнији, дебљи оранични слој, у исто време постиже и ту корист, што коровљиво семе, које је опало, при орању уноси у дубину земљину, где оно нема повољних услова за клијање, а још мање за ницање, јер находећи се у средини где је обилна влага, оно иструли, а после тога ако на несрећу и клија, претрпано је толиким слојем земље, да му је бар већином баш немогућно, да изађе на површину земљину и да никне. Сем тога жиле оних корова, који се размножавају из корена, као што је пиревина, зубача, итд. дубоким орањем износе се на површину, на којој не налазе повољних услова да би се могле развијати и из њих савршена биљка израсти, која би доцнијим својим порастом на разне начине наше усеве упропашћавала, сметала им, да се правилно и напредно развијају, но би морали да угину. Овим, дакле, путем, земљоделац је у стању, да поред главне користи извуче још и ову, која у неким приликама може такође да буде главна и поради које је земљоделац баш и принуђен, да пооре дубоко ову или ону коровљиву њиву, како би спасао усеве од корова.
Најзад дубљим орањем постаје земља трошнија, растреситија; уопште лака за обрађивање. А да је земљоделац дужан за тим да тежи да му је земља лака не само за повољно успевање и развијање усева, већ и за обрађивање, – држимо да ће довољно бити објашњено и јасно само кад се упитамо: колико на плитко узораној земљи одлази радне снаге било људске или спрежне око неге овога или оног усева, нарочито још оних, као нпр. кукуруза, кромпира, сточне репе итд., који захтевају за све време свога живота до бербе или вађења, да се земља неколико пута око њих обрађује, ситни и троши, а после тога и коров плеве, а колико опет на дубоко узораној? Одговор ће свакојако следовати, да ће бити потребно, у првом случају далеко више но у другом, кад је земља доведена дубљим орањем до извесног степена трошности и растреситости, а после тога и корова мора бити далеко мање, јер из напред наведеног види се да је семе његово уништено. Дакле, троши се уопште и мање снаге око усева на дубоко поораној земљи. Та корист у толико пре не може се рећи да је малена, незнатна, кад узмемо у обзир доба када се највише троши радна и спрежна снага. Сваки земљоделац зна, да се једна и друга снага највише тражи и употребљава у оно доба, кад су сви усеви у највећем јеку растења, кад сви захтевају негу; најзад у доба, када се сви пољски радови сустижу, кад сви захтевају да се без икаквог одлагања одмах изврше, ако се не жели штете да има.

Овим путем, као што видимо, земљоделац је постигао горњу корист и у стању је, да сасвим без икакве зебње преполови радну снагу, да се послови у једно исто доба на две стране врше, јер неће бити нужно рецимо, да се сва за једну њиву употреби, пошто нема те потребе, земља је лака за обраду, а корова нема – прилике таман тако повољне, да се посао брже свршава. И тако, са омање радне и спрежне снаге моћи ће се сви послови посвршавати на време, без икаквог уштрба.

Да се задржимо још мало, па да завршимо са првом половином постављеног питања. Врло је важно да земљоделац обраћа пажњу, то је, да не сме од‌једном ораницу дубоко да оре, већ постепено, како би се онај доњи неплодни слој здравичин, који се избаци на површину, до сеидбе идућег усева, могао тако дотерати утицајем ваздуха и топлоте, да буде плодан слој, подесан за исхрану усева. Иначе, ако би се одмах за десет или више сантиметара, почела ораница да подубљава, која је до јако плитко орана, онда би се учинила грдна грешка, таква, која би прве године извесно незнатну жетву донела, и тек друге године била би жетва добра, пошто би се у току прве године тек како треба дотерала.
И опет помињемо, да је одвећ нужно пазити на поступно подубљене оранице, како би се могло опазити благодетан утицај од подубљене оранице још прве године.
[Не треба жељену дубину орања постићи у једном једином потезу, већ се то може делити на поједине и одвојене радње. Једна бразда се пусти на дубину од 20 или 25 цм (у зависности од тога на коју дубину је до тада вршено орање), а после накнадним орањем се подуби још за око 10 или 15 цм. Имајући у виду наше прилике, особито оне крајеве где преовлађују дивља земљишта (пепељуше, смонице, гајњаче), препоручљиво је за ове послове поред обичног плуга употребити нарочити плуг подривач. Плуг подривач нема даске већ само раоник којим разрива и дроби земљу, он не преврће земљу и не избацује на површину неродни слој.

Упоредо са подубљавањем орања неопходно и неизоставно мора се у исто време вршити и ђубрење. Понајбоље је оранични слој ђубрити са стајњаком. Путем присне везе између стајњака и оранице повећава се плодност тога земљишног слоја; он постаје приступачнији утицајима топлоте, воде и ваздуха, а земљиште образује и повољнију структуру и постаје отпорније према слегању и сабијању.]
Мислимо да смо доста јасно представили и изложили користи које се постижу дубоким орањем. Тим самим пак, доказано је у исто време и то, од колике је важности дубоко орање у практици земљоделској.

Важност јесењег орања
Јесење орање или управо орање пред зиму, врло је важно у пољској привреди. Па ипак зато, мало је њих земљоделаца, који се користе благодетима јесењег орања. Узрока овоме не знамо где да тражимо, што се оно тако немарно предузима, кад врло добро зна сваки земљоделац, да се велике користи постижу од њега.

Говорили смо при претресању прве половине питања на једном месту и о томе, да у колико лакше и дубље ваздух продире у земљу, да је у толико обилатије храњење усева на тој земљи, да се у толико пре може земљоделац с правом надати обилнијој жетви. То је правило које важи увек и свуда, због чега га не смемо уопште никако из вида изгубити, а нарочито при претресању овога питања, питања о јесењем орању; јер би у противном случају промашили циљ и отишли бисмо на странпутицу. Још и стога разлога не смемо се удаљавати што је то правило тесно скопчано са оним правилом, које препоручује јесење орање. Управо јесење орање и предузима се у тој цељи, поред осталога, да се олакша приступ ваздуха и осталих чињеница у земљу, како би се могле разне користи постићи.

Да видимо сада, зашто се јесење орање предузима. Оно се предузима да се пре свега земља више пута обради до сетве усева, да тако буде што угоднија за добар род.
Разни усеви, као што нам је познато, а нарочито све стрнине, остављају земљу за собом, пошто се жетва сврши, тврду, збијену толико, да се на њој врло слабо може развијати онај усев, који ће на место њихово доћи. Да би се дакле земљоделац осигурао са повољном жетвом тога будућег усева, принуђен је, да све силе употреби на то, како ће земљу таман тако припремити, како би за усев најповољнија била. Јесење орање, средство је, које земљоделац на првом месту има у виду при поправљању своје земље.

На сваки начин, не може се ни мало порицати, да је одиста јесење орање прво и најбоље средство кад се како ваља и на време предузме. Но на жалост, већина наших земљоделаца не само да га често на време не извршава, већ што је још жалосније има их и таквих, који га никако и не прадузимају. Обичај, који је заостао од наших старих, да се земља пооре одмах после жетве или пошто се снопље и крстине са њиве уклони, што бива најдаље до друге половине августа – тај обичај заостали од старина можда је једини, који би требало не само задржати да остане и даље у снази, већ шта више и пожелети да га сваки земљоделац усвоји и оберучке прихвати, јер је врло користан. То има свог великог смисла и оправдања због тога, што се земља заиста може више пута до сејања обрадити; у противном случају, тј. кад се доцније око Мале Госпође оре, не постижу се потпуно оне користи, које желимо постићи благовременим јесењим орањем, јер је кратко време за угар – плиће и за јесење – дубље орање.

Пре свега пометња је у томе, кад се закасни са орањем, што се земља не може два и три пута до сејања орати, јер се сустиже у то доба и берба кукуруза и берба винограда – два посла, која не трпе одлагања. А нама је главно, да се земља како ваља припреми. Дакле да би то постигли ми морамо предузети прво орање одмах после жетве, како би на тај начин друго наступило после бербе кукуруза или винограда, а ако затреба и треће пред само орање за сејање.

Кад се тако уради, земља се истроши, иситни или измрви како треба, а кад узмемо још у обзир и то, да се друго орање предузима пред саму зиму када наступају мразеви, који својим утицајем на трошност земље тако повољно утичу, онда одиста право вели наша пословица: »да је мраз најбољи орач«, јер је у стању да измрви земљу, тако, да постане права прашина.

После ове користи, јесењим орањем постиже се и та, што се ораница може без бриге подубљивати, без бојазни од штетног утицаја о коме смо имали прилике, раније да говоримо. Говорећи том приликом о подубљивању, ми смо напоменули, да се не сме ораница од‌једаред много подубити већ помало, постепено, нарочито због тога, да се здравични слој, који се изнесе на површину може до сејања идућег усева припремити тј. да постане такав, да може послужити биљу за храну. Према овоме дакле, јесењим орањем циљ се потпуно постиже, наравно, кад се оно благовремено предузме, тј. кад се прво орање изврши одмах после жетве; којом приликом не сме се дубоко орати већ плитко, нарочито из једног разлога, као што ћемо ниже видети. Оранични слој тим првим орањем, долази у додир са ваздухом. Друго орање као што рекосмо, наступа после бербе винограда и кукуруза. То орање већ се дубље извршава а здравични слој бива разривен и измрвљен уз додавање ђубрива, у ком положају остаје преко целе зиме, те на њ утичу у пуној мери ваздух и топлота.

Из овога јасно се види, да се тај неплодан здравични слој до трећег орања с пролећа пред само сејање, потпуно може припремити за храњење усева. Укупно узевши, оранични слој је постао већи, дубљи или како се уопште каже, моћнији. А после свега тога отпада и она бојазан, да се усев неће моћи да исхрани у неплодној земљи, кад се подубљавање предузме, јер је било довољно времена од августа до марта тј. пола године да се како треба приуготови.

Трећа корист од јесењег орања та је, што се стрњика – остаци од пожњевених или посечених усева благовремено заору, те се на тај начин колико толико од њих поврати земљи оне хране, коју су пожњевени усеви за исхрану своју однели. Нема сумње да је то добит; јер се земља за онолико испостила на хранећим честицама колико је изнешено из ње. Дакле, јесењим орањем земљи се повраћају у доста знатној количини хранеће материје.

Но ваља овом приликом да приметимо да је одвећ нужно, да се ти остаци морају при првом орању плитко заорати, како би на њих што приступачније могао дејствовати и ваздух и топлота, те да што пре и што потпуније иструле. Уосталом, не треба се ништа бојати што неће потпуно иструлити до другог орања. Ништа то не мари. У колико није до тог доба иструнуло, сигурно ће после другог или тако рећи зимског орања, када се може дубље орање извршити. Преко зиме па док не наступи с пролећа треће орање, главна маса од тих остатака иструлиће, а остали део ако би га било, при даљем обрађивању и преметању земље насигурно ће се распасти.

[Прво орање после жетве стрнина назива се љуштење или заоравање стрњике. Остављање стрњике да лежи незаорана врло је штетна појава, јер њиве губе на тај начин много од своје влажности. Осим тога несметано се размножавају корови и биљне штеточине. Нарочито је шкодљиво по њиве ако се стока пушта да пасе по стрњици.

Искуством је утврђено да су њиве на којима се благовремено врши заоравање стрњике плодније од њива тде се то не ради. Уколико је поднебље сувље, утолико су поменуте користи од заоравања стрњике веће. Заоравању стрњике приступа се истовремено кад и жетви стрњике. Познате су народне изреке: »Орач гони жетеоце« и »Срп за собом вуче плуг«. Искуством је доказано да је од касног заоравања стрњике мања корист, а већа штета од таквог рада.

Да споменемо још нешто. Не само да се труљењем стрњике и уопште свију остатака земљи повраћају хранеће честице, већ је баш тим труљењем постигнута и још једна споредна корист, а на име, што се при труљењу стрњике развија једна испарина, коју учени људи зову »угљена киселина« и која дејствује да се у околини распадају остали делови, или ако су ови већ отпочели да се распадају, онда да се што пре распадну, да што пре иструле.

Најзад, да се јесењим орањем уништавају и корови нарочито још они, који су најопаснији, који се тешко дају искоренити из неке њиве, као што је нпр. зубача, пировина – то је такође довољно познато, па мислимо да је излишно и да то објашњавамо утолико пре, што смо о томе говорили приликом претресања питања о дубоком орању. Сем тога утамањује се и коров, који се семеном размножава, јер се после плитког орања – угара – извршеног на време, све семе коровско припреми и никне, како ће се другим, зимским орањем сав поништити и затрти.

Семе да брзо никне
Ко ово жели нек помеша семе са комадићима трула дрвета и добро савеже у крпу или џаку, па кроз дан, два посије. Овај завежљај ваља у воду замочити да се семе добро покваси, па са тим ћемо држати га десетину сати у топлоти и сијати. Овим ћемо учинити да семе за два дана никне, ако је иоле земља сунцем угријана. Тако ћемо купус, кељ, патлиџан, репу, роткву, паприку итд. брзо за расад имати.
[Данас овај начин не примењује се у пракси зато што је потребно пре сетве испитати процент клијавости семена, а затим семе ставити у добро припремљену земљу и под повољним условима топлоте, влаге и ваздуха оно ће релативно брзо нићи.] Познати, је ли семе зрело и за сијање удесно
[Клијавост је најважнија особина семена и означава процент (од 100) клијавог семена (зрна) које даје нормалне клице под повољним условима топлоте, влаге и ваздуха. За испитивање процента клијавости, ситна семена (купус, детелинско семе и др.) користи се најчешће упијаћа хартија. За семе житарица, пасуља, репе и др. најбоље је испитивати клијавост на песку. Дужина клијања семена траје код кукуруза 6 дана, пшенице, јечма, ражи, пасуља 7, грашка 8, детелине, овса, купуса 10 семена трава 20, шумског семена 40-60 дана.]

Начин да тврда семена пре и лакше проклијају, препоручује Босе, да се натопе пре сејања у крављу пиштевину, или да се пиштевином засејана леја добро залије. Што је коме лакше нек бира. За оне који не знају шта је пиштевина, напомињемо да је то она вода, изцедак, што тече из ђубришта куда спада и мокраћа.

О житу
Кукољ из пшенице уклонити
За ово ваља пре свега да је семе добро зрело и чисто од сваког кртога, нечистоће. Онда га треба лужити са сланом водом. Једно 200 грама соли треба растопити у 4 литра воде и том смесом пошкропити око 80 кила семена пред сејање. Према потреби може се та количина умањити или повисити.
Један француски економ препоручује за лужеље да се узму једнаке количине загашена креча, сумпора и стипсе.

Други искусни економи прелоручују још и овај начин; пре сејања, семе треба натопити плаветним каменом (Блаустеин) растопљеним у води.
[Основни Закон о семену који је објављен у »Службеном листу СФРЈ«, бр. 13/65. предвидео је норме квалитета пољопривредног семена разних врста културних биљака, и то у погледу: а) најмање чистоте семена у % по класама, в) највишег дозвољеног садржаја других врста, с) највишег дозвољеног процента корова итд. Према поменутом Закону семе пшенице које се ставља у промет и треба да се користи за сетву као сортно семе, треба да буде сасвим без корова, јер у противном не би се смело стављати у промет. Данас се произвођачи житарица, а и осталих култура, углавном оријентишу на употребу сортног семена, које им је у знатној мери гаранција већих приноса.

Сачувати семе од црви и буба кад је у земљи
Треба га држати три четири сата у добро разложеном фином сумпору, док му љуску не пробије. Ово се чини пред сејањем. Учинивши тако, семену се у земљи никаква животиња примакнути не може. Тај фини сумпор добити се може кад се заиште švefelleber (Schwefelleber), ма у којој доброј бакалници.
[Данас су у примени новији препарати који се препоручују од стране стручне службе за заштиту биља. Тако алдрин, линдан, хептахлор употребљавају се за уништавање инсеката у земљи: жичњака, скочибуба, подгризивајућих совица и сл.
Геолин Г-1,5 у количини од 30-35 кг/ха или тимет Г-10 у количини од 10 кг/ха одлично служе за сузбијање житног бауљара пре његове појаве. Треба их уносити у земљиште приликом сетве. У случају јачих оштећења од житног бауљара могу се користити следећи инсектициди: Геолин прашиво (30 кг/ха), Линдан Р-1 (30 кг/ха),
Пепеин 53 (20-30 кг/ха), Диелдрин Р-2 (15-25 кг/ха), Неосол 10 (3-5 л/ха) и др.

Ужежену пшеницу поправити
Ваља је само опрати у сланој води, па је по том на сунцу осушити, и она ће бити у своме реду.
Спасити од трулежа покисло и влажно жито
Ова беда врло често снађе земљоделца у време вршидбе због дуготрајних киша. Као практично средство за сушење оваквог жита, препоручују негашен креч; овај се помеће у корпе, или тако нешто, у гомиле жита влажног, у амбару или кошу, па се гомиле покрију џаковима, или покровцима. По чињеној проби требало је за 80 хектолитара ражи 1 и по хектолитар креча. После три недеље раж се повратила, добила обичну једрину, беше ишчезао »мемљив« задах, зрна су опет остала глатка и сјајна. Против влажног и мемљивог жита добро се доказао и прашак од угљена (дрвеног), који се после тога може лако превејавањем на ветрењачи отклонити. Ако је жито добило већ јако мемљив мирис, он се може отклонити, ако се 1 кг фино истуцаног онајза измеша са 15 литара воде (довољно за 100 хектолитара жита), па се помоћу штрцаљке какве, која јак млаз избија, попрска тако да свако зрно буде овлажено. Жито не сме бити одвећ дебело наслагано, а место на ком лежи ваља да је промајито. Кад се ово средство два три пута употреби даје житу сасвим пријатан мирис.

За пиварски јечам, због јаког онајзовог мириса, ово средство није згодно и зато треба употребити пепео. Али за овас, који најлакше повуче влагу и добија рђав задах, ово је средство одлично. Уопште треба пазити при храњењу стоке овсем, па давати само добро осушен овас, јер од влажног, мемљивог овса, сва стока, а нарочито коњи, јако страдају.
[Много је лакше осушити покисло и влажно жито растурањем снопова на сунчаном лепом дану па тек онда обављати вршидбу просушеног жита, него одстранити сувишну влагу из овршеног жита. Данас се за сушење већих количина жита са прекомерном влагом, користе сушаре, у којима се може регулисати температура по жељи. Сушаре се нарочито користе за досушивање партија намењених за семенски материјал.

Пшеницу опростити буђавог мириса
Није ретко, да овршена пшеница кад се саспе у амбар, после кратког времена добије мирис који заудара на буђ. Узрок је томе у свима случајевима тај, што има у пшеници много влаге а приступ ваздуха није довољан, тј. промаје нема. Ако се врло мало опажа буђав мирис, онда треба предузети лопатање. Но ако се опажа одвећ јак мирис, дакле кад су зрна почела да се кваре, онда је чишћење теже, и мора се енергичније предузети, да се из пшенице уклони тај мирис. Треба узети дрвеног ћумура или угљена и мешати са пшеницом. У овом случају смеша се отприлике пола процента, тј. на један хектолитар пшешше пола литра, ситно истученог и просејаног свежег дрвеног угљена, и пази да се мешање изврши што је могуће равномерније, па се после две недеље пшеница прорешета на решету. Ако се мешање пшенице са дрвеним угљеном повтори [понови] још једном или дваред, онда ће извесно буђавог мириса из ње нестати. За све врсте жита, врло је добро ово средство, само већ ако није сасвим јак мирис. Има и ово средство. Треба изручити пшеницу у какво корито, па је сасвим полити врућом водом. Кад се вода сасвим охлади, онда треба воду одасути а пшеницу разастрти на сунце или на какво топло место, да се час пре осуши. На сваки начин ово је средство практично само у случају кад се има могућности, да се довољна количина воде на располагању може имати.

Да свако жито изгуби задах на буђ
Где се може добити прашине од угља, лако је излечити жито које заудара на буђ. Треба га (па била то пшеница, јечам, овас или друго што) добро помешати са прашином од угља, и она ће повући у себе непријатан задах. Затим треба добро извејати дотично жито, те да се истера из њега прашина, – и жито је излечено.
Дрљање озимих стрнина с пролећа, корисно је
Свака биљка боље успева кад се праши или окопава, па тако је и код стрнина. Стога у новије доба с дивним успехом праше жито нарочитим ручним плуговима прашачима (у Чешкој па већ и у Угарској). Но ово прашење прилично кошта, а и да се извршити само онда ако је жито сејано у редове на извесно одстојање, дакле машином. Па како машина доста кошта те је не може сваки пољопривредник ни да набави, то нема ни места говорити опширније о прашењу жита прашачем. Међутим дрљачу треба да има сваки земљорадник. Она ће му поред осталих важних послова које њом врши, заменити и плугове прашаче за жито, те ће му жито боље родити. Но за дрљање озимих жита, треба изабрати згодно време тј. кад земља није ни сувише влажна да се лепи, нити пак сува да се грудве изваљују. Дрљањем се коров почупа, разломи кора која се преко зиме на земљи ухватила и жито се опраши те више и бољег рода роди: Не треба никог да застраши што се по која биљчица ишчупа при дрљању, јер то није готово никаква штета. Подрљана њива с усевом гадно изгледа после дрљања, као изривена, али зато лепо изгледа о жетви; јер много боље роди.

[Данас се на друштвеним газдинствима примењује дрљање једино на збијеним земљиштима, као и на парцелама где се ухватила чврста покорица, а такође и тамо где је велика густина усева – у циљу разређења склопа. Сетвом високородних сорти пшенице, уз употребу одређених норми семена при сетви по јединици површине, постиже се потребан (оптималан) склоп биљака, те би се дрљањем на добро припремљеним парцелама за сетву, смањио број биљака у извесном проценту, што се не би могло надокнадити код сорти које се слабо бокоре.]
Полегло жито подигнути
Да би полеглу пшеницу, јечам, раж итд. подигао кад полегне, похватај жито у руковети, подигни и сламом повежи, али потврђе притегни, да се боље држи. Тим ће се земља пре исушити. Један радник, посленик, може за сат једно читаво јутро земље повезати. Ко хоће да од свога труда добије награду, нек се у томе не улењи исто као ни у требљењу кукоља, снети (главнице), травуљаге, граховине итд.
[Овај начин је неприхватљив, јер изискује велики утрошак радне снаге, при чему долази до оштећења (ломљења) стабљика у великом проценту. При интензивној производњи пшенице, примена препарата хлор-холин-хлорида (SSS), омогућава примену већих количина азотних ђубрива, чак и код сората са дужом стабљиком, уз спречавање полегања. Са поменутим препаратом најбоље је третирати пшеницу у фази 5-7 листова, и то са 2-3 кг препарата SSS (цикоцела) за сорте са кратком сламом и 4-6 кг/ха за сорте са дужом сламом.

Зашто пшеница главничи?
[Пшеница главничи зато што споре из главничавих зрна доспеју на здрава зрна приликом вршидбе или доцније. Ове споре доспевају у земљу заједно са семеном где клијају истовремено са клијањем семена, ако су повољни услови влажности, и њихове базидиоспоре на тај начин могу да пређу на младу биљчицу која се развија из семена и да је заразе. Интензитет заразе зависи од броја спора које се налазе на површини семена као и од температуре и влажности земљишта у току клијања семена. Такође је успешно извршити дезинсектизацију зрневља на температури од 55-58 °С препаратима: ЦС2 150250 гр/м3 или CCL4 400 до 500 гр/м3. Против главнице треба применити дезинфекцију семена органским живиним препаратима од којих се највише примењује »Радосан«, 200 гр на 100 кг семена жита.]
Не заборављајмо превртање жита.

Већа вредност жита понајпре зависи од једрине и доспелости истог; жито, коме је зрневље жилаво и влажно, далеко се јефтиније ценити мора, но суво или добро очувано. Па и таква храна, која је дуже пре или после жетве кисла и од кише страдала, може се брижљивим поступањем, чувањем и превртањем, као и за време саме вршидбе, за неколико недеља само: од 5-10 процената у вредности својој поправити и дотерати.

За ту цељ препоручује један пољопривредник следећи начин:
Жито (зрно) треба што тање разастрти и превртати га свакад кад је ладовинасто и суво време, а никад за време кише и то тако, да свако поједино зрно, што више с ваздухом у додиру остане тј. да се што боље и што више узбацује лопатама у висину. Ако је услед честог захватања и »лопатања« постало жито довољно доспело, онда је довољно, да се од тада па до фебруара сваке друге недеље, а од марта до времена цветања сваке четврте недеље преврће. Но сваки пут треба на то мотрити, да се овај посао – превртање предузима онда кад је ладовина и суво време, дакле за летњих дана само у првим јутарњим часовима. У свакој гомили жита налази се међ зрневљем извесна количина ваздуха, од чега много зависи доброта и одржавање хране. Дакле, ако се храна преврће по кишном времену, онда се међ зрна уноси влажан ваздух, чиме се потпомаже превирање и трулење; дакле онда, кад се преврће по ладном а сувом времену, улази у жито топал и сув ваздух, који је неопходно потребан за добро чување жита, особито кад су кишне године, од толике је важности по доброту хране, да би сваки земљоделац требало на вратима својих кошева и амбара да напише крупним словима: не заборавлај превртање хране!«

Кад треба пшеницу косити или жњети
Пшеницу, јечам и раж, што се мора употребити за храну, треба мало призелену косити или жњети. Тим зрна слађу храну дају, а уз то, мање их се при том послу изгуби искруни. То важи за жита одређена за храну.
А жита, која мислимо оставити за усеве, треба чекати да потпуно сазру и побрати само здраво класје.
Средство од килавих кукуруза препоручује чувени економ Кун у овоме: узети ваља по килограма модре галице на 1 меров семена. Галицу треба у води растопити и у њој то семе потопити тако, да вода изван њега бар по прста облије. Остави семе нек стоји у тој растопици догод не набрекне. Кад се то опази сејати га ваља. И то је сигурно средство да кукурузи не буду килави – сњетљиви.

[Потребно је уништавати заражене остатке кукуруза на њиви, примењивати плодоред и друге агромере. Највећи ефекат достиже се гајењем отпорних хибрида.] Кад који усев ваља жњети и брати
Жита се жњу, кад им влат почне жутити, а зрна више не пуштају млеко кад се притисну, него су још тако мекана, да међу ноктима лако распрсну. Један или неколико дана ранија жетва, нарочито код ражи, шкоди мање неголи доцнија; поглавито ако се жито може оставити, да за неколико дана остане на пољу невезано или да се снопови не наслажу одмах у крстине, и тада се да маха житу да надозри. Не само да се зрно мање растури, него је и цена житу већа, јер се под прстима овакво жито боље осећа; лепше се даје самлети и месити кего кад презре, рожничаво и стакласто; затим и слама му је веће хранљиве вредности. Само жито за семе ваља жњети кад буде савршено зрело; али опет не треба пустити га да презри.
Као знаци, да усеве ваља жљети јесу:
Код пшенице, кад јој стабљика за неколико сантиметара испод класа добије сламножуту боју.
Код јечма, кад му се клас обеси, а зрна тада почну отврдњавати.

Код овса (зоби) кад му паљице почну бледити.
Код кукуруза, кад му зрна на горњем делу клипа постану сјајна и тврда и кад му се горњи листови што клип обмотавају, лако скидају.

Код махунастих плодова: пасуља, грашка, лећа и др. кад им прве махуне буду мрке а доњи део биљке пожути. Најбоља зрна код сочивњача растуре се, ако се жетва предузме истом онда, пошто сазру и оне доцније завијене махуне; ако се дакле хоће да чека, док и зелене махуне сазру. Потпуно сазрела зрна сочивњача пре ће да порасту, а и теже се кувају.

Ељда се жње, кад већи део плода постане мрк, без обзира, да ли има још цвета.
Време када треба жњети трговачке биљке врло је различито. Уопште пак ваља пазити, да део биљке, ради којег се ова обрађује, достигне онакво развиће, какво је нужно за употребу на дотичне цели у прерађивању. Ако се извесне биљке ради семена гаје, наравно – треба чекати док семе сазре. Биљке за предиво – даће, онда најнежнију лику, кад се чупају у зеленом стању пре него се семе развије; чим процветају.
Дуван се бере за цигаре, кад тамно-зелени листови почну бивати жуто-зелени и покажу се жућкасти, пликовати, лепљиви су и под ветар пуштају мирис по меду. За лулу – боље је да листови презру, кад се почну увијати.

Кромпире и репе ваља сматрати да су зрели за жетву чим лишће обамре и кромпири се лако од корена откидају, а репе се пак лако од земље одвијају. Што дуже последње у земљи остану, тим ће се боље и дуже времена моћи да одрже.
Купус ваља сећи, чим се главице чврсто завију и спољашњи листови почну венути.
Детелину као зелену пићу ваља косити увек раније; а као суву пићу (сено) коси у првом пуном цвету; за семе коси кад јој главе добију јаку мрку боју, стабљика и лишће увену.
При косидби траве за сено ваља узимати у обзир густину као и врсте трава, које су надмашније; затим – врсту земље и каква је клима. И према свим овим околностима ваља предузети косидбу или одмах у почетку цветања или кад је у пуном цвету.

Очистити брашно од црви. Тако брашно треба просејати и ставити у њега више кесица напуњених са кимом. Ако нема кима онда треба брашно са мало соли помешати и црви ће нестати.
Хмељ је поуздано средство противу црног жишка и пшеничног мољца
У то име треба повише хмеља разастрети на сва места, где има тог гада, жишка и мољца. Тако исто страшно бежи жижак кад се држи на тавану житном неко мирисаво сено. Ко је то једне године пробао, друге године већ није имао у житу жижака. Катран против жижака
По Гехоту катран је (најбољи дрвени) врло добра помоћ против жижака. У чинију наспи мало катрана и пара ће их подавити. Амбари се тако исто чисте од жижака. Катран треба оставити у отвореном суду у амбар или га по даскама размазати.

Од поквареног жита добити добар и укусан хлеб
Да се ово достигне треба жито самлети па кувати, умесити хлеб у оној води, у којој си скувао коприве, то јест набери коприва па их свари и процеди, па у тој води замеси хлеб од укварена брашна и жита.
Да би се ово не само у летње него и у зимње доба учинити могло, треба у мају месецу набрати коприва подоста осушити их заједно са стаблом и листом у некој ладовини, где је непрестана проветрина, и за зиму их оставити у дењцима, али на чистом месту да се нађу за такву и другу употребу привредну и лекарску.

[Не треба дозволити да се жито поквари, а од поквареног жита сигурно је да се не може добити добар и укусан хлеб као од непоквареног, здравог жита.] Брашно од црва сачувати
Брашно треба осушити, у вреће сасути и метнути по неколико јаворових листова у њега, па ћемо га савршено сачувати од тог гада.
Хлеб одржати свеж на дуже времена
У сеоском газдинству, где се меси већа количина хлеба наједанпут, дешава се, да се хлебац уплесниви (убуђа, упаучљиви). Као средство противу тога препоручују »Немачке опште новине за земљораднике и шушаре«, да се хлеб одмах, чим се из пећи извади, метне у џак, у коме је било брашно и у коме има још мало брашна; хлебови да се тако наместе, да горња кора лежи једна уз другу. Затим треба џак затезати и обесити да на промајном месту виси. На овај начин одржава се хлеб свеж за 4-5 недеља, а да се не укори и не уплесниви. Пре употребе очисти се каквом четком и метне се једну ноћ раније у подрум да одмекне.
Поправити успарену, покварену зоб и јечам
Кад су ова жита успарена или иначе покварена здраво су шкодљива за коње. Кога се ово тиче нек на ово обраћа живу пажњу.

Успареност та може се овако поправити: Узми једно кило фришка ћумура од брезе на три кила зоби или јечма, па све скупа добро измешај. Тако остави на страну да стоји једну недељу дана, али сваки дан треба да се добро измеша. Има случајева где треба присипати два три пута новог ћумура док успареност ишчезне: а где је мања успареност, доста је само једанпут.
После тога рока држања треба јечам или зоб провејати и тако чист коњима слободно давати за јело.

О поврћу
Поврће треба усавршавати
Поврће је крупан део човекових потреба за јело и уз јело, а нарочито купус, сочиво, разни грахови, спанаћ, мрква, лукови итд. О најважнијем поврћу као одличној храни и леку, говорено је у овој књизи у одељку биљарском, у трећем одсеку. Читачи треба да и тај одељак посве марљиво прочитају и запамте оне многобројне користи, које тај одељак пружа свима, свакоме и свагда.
Због тога што је тамо опширно говорено о многим саставним деловима поврћа, овде ћемо означити само неке поуке о томе, и то овим редом:
Користи сејања зелени у редовима
Ону зелен, која се обично не пресађује, сејемо сви из руке нашироко, као нпр.
салату, першун, итд. па је после разредимо, ако је на којим местима врло често изникла, и то најслабије повлачимо.

Ми смо на овај начин сејања већ научени, и тешко ћемо се одучити од њега, но дужност је наша баштованима нашим казати, како су у баштованлуку искуснији људи провидили, да је сејање у редовима много корисније од сејања нашироко. Они, веле, да је нашироко сејање незгодно, што се између појединих баљака не може земља кад је потребно, мало раздробити, па ако се мало с мотичицом и сме прокопати, не сме се дубоко, јер се може жила поједине биљке повредити, а може се врло лако и просећи, што би биљци смрт нанело. Зато је много корисније сваку зелен у редове сејати; даљина реда од реда управља се по ведичини зелени, јер што је биљка већа, тим редови даље један од другог бити морају. Између ових редова пак може се земља копати и дробити, а ово копање велики уплив на величину зелени има.

Сваки ће читалац морати увидети, да се земља у правој линији дубоко копати даде, а да се жиле с једне и друге стране стојеће зелени најмање повреде; а овако се лакше и плевити даје.
Стоје ли пак биљке без реда на леји раштркане, то се онда не може од 2 палца дубље копати између њих, ма оне и раздаље једна од друге стајале; без реда пак увек на леји стајати морају, кад се из руке на широке сеју. Кад се пак земља између зелени не окопа, то јако шкоди, особито при непрестаној суши. Дробна земља се никад тако дубоко исушити неће, као кад је горе окорела; кад је дакле земља дубље издробљена, не мора се тако јако и често заливати, а биље ће се много већма усавршити моћи, јер се у издробљеној земљи много лакше и боље ширити може.
Сваки нека покуша, нека метне на једну леју по једно два палца песка, пак ће се уверити, да је та песком покривена леја много влажнија, од оних других непокривених, и при највећој суши. Дубоко копање пак има својства, што и покривање песком. Ископана и раздробљена земља, увек дуже влаге у себи држи; а влага држи и дохрањује биље. Како тврда вода на зелен и цвеће корисно упливише
Како тврда вода на зелен и цвеће корисно упливише, вели баштован Јегер ово:
»У месту, где сам као дворски баштован служио, није било меке воде, а имадосно велики повртњак и много цвећа, за које је требало много, а добре воде. Имадосмо само бунаре са врло тврдом водом, која спречава свако биље у порасту; по учињеним разним пробама, које обично врло мало помогоше, постигнем напослетку свој циљ на следећи начин: Ископао сам украј сваког бунара по једну повећу рупу и спровео у њу воду из бунара, па пошто је вода у тим рупама од јутра до вечери постојала, претвори се у воду, која је врло плодоносно на зеље и цвеће упливисала. Ко жели дакле, да му бунарска вода буде корисна за зелен и цвеће, тај треба да ради тако.

Црвена репа (цвекла, блитва) да слађа буде
Да би она слађа била не треба је кувати у води за јело, него је ваља у врелој пећи или у пепелу врућем испећи, али не дуго, него да само омекне.
Тако ће бити много слађа, зато, јер сва сласт у њој остане, а не изгуби се као кувањем у води.
Добити више рода од посејаног пасуља
За ово треба узети оно семе, које је годину дана лежало, јер то ће дати више махуна и рода, него лањско семе, коме се година дана навршила није.
Коме је ово с неруке или ко нема таквог семена, може се и овим начином помоћи: покидај врхове од лозе пасуља, па ће већа снага у род ићи, а не у лозу.
[Овакво тумачење захтева даља проверавања и истраживања у огледима, где би се испитао утицај стања зрелости семена и периода мировања семена на принос (родност) пасуља. За сетву треба употребљавати само оно семе које потиче од бербе у пуној зрелости семена. Такво семе је физиолошки сазрело и може се употребити за сетву у наредној вегетационој сезони.

Зеленог грашка за зиму остављање
Још истог дана кад се грашак обере, треба зрно повадити из љуске и свако зрно које је од грашкара набодено треба издвојити. Онда треба прокувати у саламури, онако сасвим врело још, треба сручити у чисте загрејане флаше и метнути у суд с водом, те прокувати 30 минута. Флаше треба повезати бешиком или потопљеном, пергаментском хартијом, која је пре повезивања омазана смолом. Зато треба полако и дуже кувати, да се умртве клице што труљење и распадање грашка изазивају, а грашак се неће раскувати. Ротквица летња да боље роди и укуснија буде
Познато је да ротквица ова на мекој земљи неће да роди, ма како да се човек измучи
око ње. То је због оскудице соли у земљи. Зато се препоручује, да се са семеном помеша мало просте соли, па да се с њом посеје, или да се у сваку рупу тури на дно соли, колико се међ два прста ухвати, па на њу стави семе и затрпа. Тако роди ротква много боље и буде сила укуснија.
[Додавање соли (НаЦл) биљкама може да има повољно дејство на неке врсте биљака, како због натријума тако и због хлора. Натријуму се приписује корисно посредно дејство на биљке. Додавањем натријумових соли повећава се корисно дејство калијумових ђубрива. Тако је доказано да НаЦл у мањим количинама повољно утиче на сточну репу и луцерку, а што није искључено и за ротквицу. У већини случајева при коришћењу мањих количина соли (НаЦл), дејство натријума није одвојено од дејства хлора.]
Ротквицу треба јести преко целог лета за ручком и вечером, јер и она чисти и ублажава крв и отклања тиме од многих болова, који би могли наступити.
Да роткве и ротквице не прозукну. Што роткве и ротквице понекад брзо прозукну, узрок је томе неправилно порашћивање услед суше, или одвише чврстог земљишта. И роткве и ротквице најправилније порашћују у трошној али влажној земљи. Најглавније је пак то, да увек има доста влаге, и онда ни роткве, ни ротквице прозукнути неће. Па и кад се из јутра и с вечера редовно залива, опет зато могу и роткве и ротквице у чврстој земљи да прозукну, ако је преко дана велика припека, те се земља осуши и отврдне. Стога је добро, да се с ротквама и ротквицама засејане леје поспу дрвеним струготинама (што отпадне кад се дрва тестеришу), које ће влагу непрестано одржавати, а које ће временом иструнути и ону леју, нађубрити. Уместо струготина, може се употребити и ситна плева. Грдне количине лубенице добити

Ваља земљу, у којој ће се сејати лубенице, натопити крвљу док не постане црвенкаста, место то оградити и начинити кућице доцније кад устреба, разгрнути их и метнути семе и око тога опет метнути земље крвљу натопљене. Кад лубеница почне пуштати вреже, ваља је с вечера залевати крвљу неколико пута.
[За постизање веће родности код бостана, савремена технологија препоручује ђубрење са стајским и минералним ђубривима. Умерено ђубрење са стајњаком (до 20 т/ха) заједно са минералним фосфорно-калијумовим ђубривима даје врло добре резултате. Ако се ђубрива уносе у земљиште плитко (под дрљачу или култиватор) пред сетву, не могу у сушним годинама да испоље повољан утицај на родност бостана. Уношење минералних ђубрива под плуг, и нарочито у редове, а такође ђубрење кућица, утиче на повећање родности. Родност бостана зависи од сорте, плодности земљишта, времена сетве, хранљивог простора за сваку биљку итд.]
Велике бундеве и краставце добити
Треба да метнемо у пун чабар кишнице, једну литру бела витриола, три четири прегршти овчија ђубрета и 2-3 киле у прах стуцаних костију; смесу такву ваља на дан неколико пута промешати па увече залити леју, где су краставци и бундеве.
[За бундеве важи упутство које је дато за бостан.
Од свих повртарских биљака краставци дају највеће повећање приноса после ђубрења стајњаком. Најбоље време за уношење стајњака је јесен. Количина стајњака коју треба унети зависи од плодности земљишта. За већ ђубрено земљиште довољно је 40 т стајњака уз додатак фосфорних и калијумових ђубрива, а у пролеће минералног азотног ђубрива. Треба изабрати сорте отпорне према болестима и штеточинама, а такође обратити пажњу на клијавост семена, размак и дубину сетве итд.] Да дозру диње
Оне диње, које нису могле дозрети на врежи, треба покидати, увити у памук и оставити за 8-10 дана у соби у какав сандук. После тога времена оне ће бити потпуно зреле и биће пријатније и мирисније него на врежи да су остале.

Лук, ротква, цвекла, шпаргла итд. да боље роди
Ради овог треба уочи сејања, помешати нужно семе са ситно утученим угљеном од дрвета, па онда посејати. Још боље роди поменуто поврће кад се семе помеша са прашком од изгореле луковине. Ова луковина не само да је за ово корисна него је она добра и за лечење болести код човека. Али ипак наш свет чим поједе лук са венца, он баци на ђубре луковину. Многи опет и не плету лук у венце, него откидају луковину пера лукова – и оставе лук где год онако неувенчен, без луковине. Време је да домаћице обраћају пажњу на овакве предмете, уместо врзлања за минђуше, конђу, браслетне и друге некорисне наките.
[Родност лука зависи од низа фактора, а међу најважније спадају исхрана, избор сорте и правилна нега биљака. Лук добро подноси сушу и добро искоришћава обилне резерве влаге у земљишту.
Лук који се производи из арпаџика захтева већу количину хранљивих елемената него лук који се производи из семена. Огледима је утврђено да на плоднијим земљиштима треба имати више биљака по хектару уз чешће прихрањивање минералним ђубривима. Прашење биља и борба против корова спадају у важне мере за постизање високих приноса лука.

Лук да не прорасте
Треба га ставити у димњак (оџак) у некој мрежи или онако увенчен, како га многи увенчавају. Треба га оставити тако на диму, повисоко од ватре око две, три недеље дана. Тиме лук не губи никакву своју снагу, а сачуван је од прорашћивања, које не само квари вредност лука; многи тврде да је прорастао лук и кромпир шкодљив за здравље.

[Дозрели лук се добро чува у хладњачама на температури 0-3 °С. Непотпуно дозрели лук претходно се просуши у специјалним сушницама на температури од 35-40 °С. У обичним подрумским просторијама лук се чува у слоју од ½-1 м висине.] Велике главице црна лука
За ову цељ треба метнути обичне главице лука, преко зиме код пећи, па их добро исушити; такав с пролећа посади и брижљиво обрађуј, па ћеш имати крупан лук. Предупредити избијање бикова у црном луку
Крупнији арпаџик најлакше тера у бикове, зато се и бира радије ситнији арпаџик за сађење. Али ми можемо овом избијању бикова простим опробаним средством на пут стати: при сађењу арпаџика треба одвојити крупне главице, узети добар и оштар ножић (перорез) па одсећи оне старе жилице на главици до самога меса, а онда унакрст мало исећи сваку главицу, и онда их усадити. На овај начин одузеће се арпаџику сувишна снага, и он ће весело расти и крупним, најлепшим и најразвијенијим главицама уродити.
Многи тврде да семе арпаџика, које се држи неко време на диму, не избија бикове.
[Избијање бикова (»бичање«) код лука повезано је са периодом мировања и пролажењем стадијума јаровљења код арпаџика. Мировање је дубље и дуже траје код ситног него код крупног арпаџика. Даље, треба настојати да се достигне рано дозревање арпаџика. Такав арпаџик не успева да прође стадијум јаровљења при чувању без загревања и при наредном сађењу у пролеће на отвореном пољу, због чега неће ни наступити избијање бикова.

Сејање кромпира (кртоле)
[Ако су кртоле ситне (испод 20 г) нису подесне као семенски материјал за сађење. У случају крајње нужде могу се садити и такве кртоле и то целе и по две у кућицу. Ако су кртоле крупније (изнад 70гр), потребно их је расећи на две кришке, и то уздужно, како би на обема кришкама било по неколико здравих, вршних окаца. Код кртола изнад 100 гр тежине, може се одсећи пупчани (не вршни) део кртоле и употребити за исхрану (уколико кртоле већ нису довољно клијале), јер на том делу кртоле се налазе слаба окца. Најподесније за сађење су кртоле од 40- 60 гр.

Избор кромпира за семе
При избору кромпира за семе треба се придржавати ових правила:
1. За семе треба узети кртоле средње величине; али боље је узети и крупније негоситније.
2. Треба узети семе од кромпира који доста рађа, јер је ова особина наследна, дакле,боље роди кромпир кад је семе узето од родног кромпира, при иначе једнаким околностима.
3. Избор кромпира за семе треба извршити још док је у земљи, на њиви, или привађењу кромпира, јер се онда најбоље може оценити његова родност.
4. За семе треба оставити кромпир, који није патио ни од какве болести, јер ће такавкромпир и у будуће мање патити од болести.
5. Родност кромпира узетог за семе врло ће рђаво утицати на принос, ако се роданкромпир посеје у слабу земљу, јер ће у таквом случају родити истина много, али ситних кртола, које се дакле због оскудице хране у земљи нису могле да развију, – а боље је да роди и бројно мање крупних кртола, него много а ситних.
[6. Бољи је семенски кромпир из брдских (планинских) него из равничарских крајева. Ово зато што у равницама кромпир брже дегенерише (изрођава) услед високих температура земљишта и напада болести (вируса) него у планинским пределима.
7. Најбоље је, по могућству, употребљавати за сађење апробиран семенски кромпир, за који постоји уверење од научног завода или пољопривредне станице.
Детаљније о производњи кромпира може се наћи у књизи: »Производња кромпира« од М. Јаковљевића, А. Бокића и А. Смиљанића (Издање »Задружне кљиге«, Београд, 1967).

Креч као средство против трулења кромпира
Треба узети комаде печеног креча у величини песнице, па их метнути у какву котарицу или врећу и ову метнути у трап или подрум усред кромпира. Креч ће усисавати сву влагу и очувати кромпир од трулења.
[Постоје разне врсте трулежи код кромпира, као последица разних врста болести (пламењача, црна нога, прстенаста трулеж итд.). Трулење кртола може да наступи још док су у земљишту, као и касније у траповима или подрумима где се чувају. Као средства борбе против трулења кромпира: употребљавати за сађење здрав, незаражен семенски кромпир и примењивати вишегодишњи плодоред; против пламењаче вршити превентивна прскања биљака бакарним или органским препаратима и гајити сорте отпорне против пламењаче.

Кромпир да не проклија
Кромпир да не проклија ваља га метнути у врелу слану воду, да постоји једно петшест тренутака, па потом извадити и на сунцу разредити и осушити.
[Овај начин борбе против клијања кромпира, вероватно, данас нико не примењује. Данас постоје ефикасна средства за спречавање клијања кртола у складиштима током децембра, јануара, фебруара, па и марта. То се постиже запрашивањем кртола препаратима који се могу набавити у пољопривредним апотекама. Одлични резултати постижу се применом препарата Туберофен-а (производ хемијске иидустрије »Жупа« Крушевац). При куповини препарата добије се и упутство за његову примену. На 1000 кг кромпира 1 кг препарата Туберофена.

Место за трап треба да је мрачно и суво, јер од влаге труну. Зато је добро у трап метнути најпре сламу па на ову кромпире, а поврх ових опет подебео ред сламе а врх свега одозго притиснути земљом, да ветар сламу не однесе. Ако ли стоје ван трапа, треба да су у мрачном месту.

Најбољи кромпир (кртоле) добија се
Најбољи кромпир (кртоле) добија се: кад се узме за семе и то одаберу кврге од кромпира с туђе земље, а не оне, што су на истој земљи родиле, јер су оне с друге земље боље и мање болести подложне.
Кад се пре сејања рашире кврге на полицама или где је згоде, да провену, од провенутих кврга буде више рода и род крупнији, који и доспе раније и држи се дуже, него од кврга непровелих; кад се у сваку кућицу при сађењу тури по мало пепела, особито од угља, који уједно и најбоље сачува кромпир од болести.
Најпосле добија се кртола много крупнија, сувља и укуснија, кад се цвет сасеца. Ко то покуша само на неколико кућица увериће се, колика је разлика на роду у овим и оним од несечена цвета кућицама.

Кромпир уместо сапуна
За чишћење финих и фарбаних хаљина, а и за друге хаљине, сок од фришког кромпира врло је добар, јер не квари боју хаљине. За ту цељ натари (орибај) неколико фришких сочних кромпира на треници, па исцеди из њих онај сок и њиме пери и чисти прљотине са хаљине. Неки тврде да и кувани кромпири могу чистити, па зато коме је лакше нек и то проба.
Кромпир од болести сачувати
[Кромпир је подложан нападу болести и штеточина више него иједна друга врста пољопривредних биљака. За сваку врсту болести и штеточина постоје посебне мере борбе и заштите. У овом циљу, упутства се могу наћи у књизи »Приручник за заштиту биља« (Издање »Задружне књиге«, Београд, 1966).

Кромпир да слађи буде
Ко жели да једе кромпира слатка и укусна, нек га не кува у води, него нека га пече у врућем пепелу или у пећи. Кад се тако испеку могу се укусно чак и после ручка јести, као зачин. Ко је у стању да их тако печене и топле расече и намаже са путером или скорупом – е онда је права сласт.
Водњикаст кромпир
Водњикаст кромпир постаје сув и сипкав кад се остави на сухом месту код пећи, да неколико сати постоји. На тај начин вода се испари и кромпир се сипка као брашно. Главичасту салату више недеља свежу и лепу одржати
Извади је из земље са жилом заједно, па је забоди у влажан песак у подруму; у земљи остављена потерала би у семе, а овако неће.
Кад и у које доба дана најбоље је заливати поврће и цвеће
Најбоље је заливати у лето онога дана, када је облачно и мутно време, а ево зашто:
Кад је облачно и спрема се за кишу, ваздух је расхлађен и влажан, те земља не испарава ону воду којом су зелен и цвеће заливени, већ је скроз и скроз натопи и тада су заливене биљке тако веселе као да им је пала блага и тиха киша. Целер најкрупнији да добијеш
Чим изађу три листа, извади струкове па пресади, пошто си корен ноктом до пола откинуо, и то пресади за стопу раздалеко у земљу добро подгнојену. Окопавај и заливај, и кад главе мало порасту, начини између њих са шаке дубоке јаркове уздуж и попреко, и у те наливај течан гној. Доње лишће сасецај или све повежи, да не може више расти.
Тако сва храна, што би ишла у лист иде у главу и ова буде већа а лист остане мален и млад, те и он куван врло је добар за јело.

[Целер најбоље успева у плодореду после раног кромпира, купуса, махуњача, спанаћа, салате и келерабе. Земљиште за целер треба да је плодно и са доста креча, јер целер не подноси кисела земљишта.
Постоје три врсте целера: корењак, ребраш и лишћар. Ребраш се сади у нарочито припремљене бразде дубине 25 цм, а на размаку 40 x 40 цм. За време развоја земља се све више нагрће око задебљалих петељки, док се површина поравна. Тиме се постиже да петељка буде бела, нежна и укусна за јело. Од сорта долази у обзир: париски, крупни прашки и алабастер. Од раних сорти ерфурски рани (М, Васиљевић: »Роковник радова у повртарству«. Издање »Задружне књиге«, Београд, 1968).]
Ораси не плесниве (не буђаве) и мезгра им остане сасвим бела
Ораси не плесниве (не буђаве) и мезгра им остане сасвим бела, кад се с њима на овај начин поступа: Пре свега треба их све дотле на дрвету оставити док сами с дрвета не отпадну. Разуме се, да на тај начин неће сви наједанпут попадати, но повремено; па како отпадну, тако их треба скупити и остављати на промајно место, да се полагано, лепо и добро просуше. Кад их буде већ више на гомили, онда их треба недељно 2-3 пута претурати, да се што боље просуше. На овај начин прикупљени и чувани ораси, остају увек здрави и бели.

Да произведеш врло крупан огрозд
Избери џбун огрозда који и иначе рађа крупан плод, па кад зрнца достигну отприлике половину своје обичне крупноће, а ти избери неколико најбујнијих грана на џбуну, па их испод рода обмотај маховином и увежи вуненим концем. Крајеве од конаца спусти на ниже у какав суд који треба да подметнеш под џбун и да га напуниш водом. У суду треба увек да има довољно воде. Вода се услед капиларности пење по вуненом концу и влажи маховину, и огрозд на тим гранама које се непрестано влаже за неколико недеља развије се до необичне крупноће.

Вешто остављање купуса за зиму
Кад метнеш купус на показани начин у кацу, онда не треба сипати воду одмах, него тек пошто купус пролежи у каци без воде два, три дана. То чини да со уђе и у горње слојеве главица. Воду треба налити кроз посве чисте и густе чаршаве, јер то чува купус од трулежа и расо чини да рези.
Испочетка претакање расола треба да се врши два пута недељно – све једнако док купус не ускисне; тад ћеш имати купус »жут као дукат« и чврст и укусан – и купус и расо – све до ускрса, а нарочито ако се и дуге и даске покриваче буду често лело отирале, брисале од оне пене и плесна, и ако се у расо по мало воде једном месечно досипало буде.

Купус најкрупнији добије се
Купус најкрупнији добије се, кад се тури расад пре расађивања у воду, у којој је растопљено ђубрета кокошијег особито голубијег, и остави да два три сата постоји, па онда расађује, а при расади заспе се мало гипса или пепела. То натера велике главице, макар земља и полоша била, а на доброј земљи још и веће, особито кад се земља још с јесени добро нађубри свињским ђубретом, које је за купус најбоље. Исто се тако хвали ситно стучени дрвени угаљ, који натера врло јаки раст купуса кад се подањ поспе. Купус да сачувамо од гусеница
Купус да сачувамо од гусеница, треба око њега посејати на 3-4 стопе широко конопљу, па ће их унутра у купусу нестати, а ни споља неће полазити, јер задржава ограда конопљина.
[За заштиту купуса од гусеница треба применити иста средства која су препоручена против бувача. Предност имају препарати на бази Линдана, DDVP, Малатиона и препарат Фосфамид-40 (Колектив аутора: Програм комплексне заштите најважнијих пољопривредних култура – Зорка – Шабац, 1968)

Бухач
Противу овога, вртарима врло шкодљивога гада, хвали се највећма чађ: кад се чађ поспе по расаду, одмах бухач помре, и ретко је кад нужно, да се и по други пут посипа.
Гусенице и буван гони дуван. Изврсни немачки повртар Мајер прича, како је гусенице и буваче с купуса, ротквица и расада утаманио или их растерао дуваном. Треба вели истући суво дуванско лишће у ситни прах, па тим прахом посути оно поврће, на ком се речени непријатељи нашега поврћа налазе, или узети чађи из оџака па њиме посути листове расада.

Бувач на купусу и уопште по вртовима утаманити
Пелин је најбољи лек, од свију досад познатих лекова, противу овог најгорег затирача вртова. У 1 аков кључале воде баци се која шака пелина, да постоји од 10 до 20 сати, па се том водом прелије онај расад на који је наишао бувач. Од тога не само да поцрка буба, него остану мртва и гнезда и чауре. Уз то сваки вртар и домаћин мора пазити да нипошто у огради не буде коља с кором. Њега треба од коре добро ољуштити, јер под кором тамо највише се тих бубица залеже и зими од мраза сачува. Кад нема таквог коља с кором нестаће и буба, јер зими нема где да се сачува. Под лишћем и у земљи бувач не може опстати, тамо га мраз и непогода уништи.
Тако исто ради се противу бувача на усевима кад се усеви полију чорбом од дувана, то јест водом у којој је дуван варен.

[Почев од ницања па све до расађивања, расад треба на сваких 6-7 дана прскати фунгицидима на бази каптана (конц. 0,2%), цинеба (конц. 0,2%) уз додатак инсектицида на бази диазинона.
Заштиту биљака у пољу треба вршити чим се примети први напад бувача и за ову сврху постоји читав низ инсектицида, као што су: Зоралин (конц. 0,2%), Линдан Р-1 (30 кг/ха), Линдан Р-2,8 (10-20 кг/ха), Малтокс Р-5 (30 кг/ха), Малтокс Е-50 (0,1-0,15%), Фосфамид Е-40 (0,1%), Дидитин (0,4%), и др.)
Жишка уништити у вариву: сочиву, грашку, пасуљу итд.
Да се не би тај гад увукао и утемељио у нашу храну, треба њу чешће прегледати, бар два пута сваког месеца. Чим се гад опази да се усељава, одмах треба наћи рака жива па ставити у суд тде је храна, и оставити га тамо догод не цркне, па и после тога два, три дана. То је помор противу тог гада, само штета што се у свако доба не може добити рака.

[Сузбијање грашковог жишка успешно се обавља запрашивањем са Линдан Р-1 у количини од 60 кг/ха или Малтокс Р-5 (30 кг/ха). Запрашивање треба изводити онда када је 5% махуна достигло дужину од 1 цм. Ако је јачи напад жишка, запрашивање треба поновити после 7-10 дана.

Жижак из хране ишчистити
Треба на њу метнути овчију кожу, али тако да руно одозго дође. У руно кожно уђе жишка колико год може стати, кожу онда треба истрести живини и наново празну на храну метнути, док се сав жижак на тај начин не ишчисти.

Неки препоручују и катран (најбољи дрвени) против жижака. Треба га у отвореном суду оставити у амбару, па ће његова пара подавити жишке; или њиме намазати даске амбарске. – Тако исто се може катран употребити, кад хоћемо малу количину жита за кућевну потребу, да очистимо: треба га само у ону фучију, где стоји жито, насути мало. Црвени патлиџан противу житног жишка, житних црвића и друге животињице.

Осуши у своје време и стабло и род на стаблу према сунцу, па разрежи стабло и род на три четири цепке и стави око и између жита, па се не бој да ће ти доћи у жито жижак, и други црвићи.
О прављењу сира качкаваља
Међу млечним производима, које добијамо унашој земљи, спада и сир. По својој каквоћи не може се сматрати за трговински предмет, јер није у стању да издржи дужи транспорт; поред тога и сам начин прављења није тако удешен, да га спреми за таквог.
Због тога није никакво чудо, што готово по свима крајевима наше земље налазимо туђ сир. Швајцарског сира, код нас има по свима скоро бакалницама; он је такав, да може издржати дужи транспорт, и да дуже траје. А и каквоћом својом препоручује се, па онда ко га не би трошио. Код нас има услова за прављење финијих сирева, но што је овај данашњи, али нико не обраћа пажњу на ту прерађевину, нико зар не помишља, да од нашег простог српског сира може да се дотера бољи и трајашнији.
Овом приликом ради смо да обратимо пажњу наших сточара, на један сир, који својом простом израдом, својим укусом, својом пријатношћу, одиста заслужује, да му се поклони далеко већа пажња но дојако. Ово велимо зато, што се овај сир производи у нашој земљи, и налази потрошње, како у Бугарској и источној Румелији, тако и у Турској, а код нас на нашим пијацама, врло се слабо троши. И овде насигурно важи са потпуним правом она уобичајена, али и безразложна изрека »није из прека зато га нећемо«.

Ко год проба овај сир, качкаваљ, заиста се неће потужити да је лош, но ће увек казати, да је добар. Поред тога и јевтиноћа његова наспрам швајцарског сира, нека се узме у обзир, па нека се пресуди, који је сир бољи, а који лошији.

Уосталом, довољно је и оволико о овоме сиру, а који је рад да се користи справљањем његовим, ми ћемо му ево показати начин.
Сириште је јагњеће, и за употребу справља се на овај начин: пошто се осуши на сунцу, онда се са листавцем носи на место сирења. Овде се издвоји од листавца, па се онда чисто сириште измери, и ако се при том мерењу нађе 1 кила, опет се на ту једну килу сипа 30-35 кила, воде ладне, затим се меша све дотле, док се сириште потпуно разбије. Пошто се сириште добро разбило и издвојило, онда се посоли са 6-7 кила соли на тих 30-35 кила воде, па опет непрестано меша, док се сва со не раствори.
Тако се сириште справља; а што се тиче количине његове при употреби, управља се према количини млека. Тако, ако се жели да подсири 100 кила млека, онда се узме 1 кила од оне горње смесе сиришта и сипа у млеко.

Млеко се одмах сири, чим се помузе, док је још млако; иначе ако би каква год сметња била, да се не би могло одмак подсирити, онда се баца усијан, врео камен у млеко; или узаври вода у бакрачу, па се над млеком у каци држи, а одозго каца покрије поњавом, да се од оне паре млеко загреје. Свакојако гледа се и мотри, да се одмах млеко подсири, чим се помузе.

Пошто се измери млеко, онда се према количини успе сиришта у оној сразмери коју смо мало час навели, па се затим мало пробућка, али неколико пута, 5-10 пута, помоћу једног држаљета, које има на једном крају прекрштене дашчице у виду крста. Кад је то урађено, онда се каца покрије поњавом, и остави да престоји 1-2 сата. Пошто прође ово време, онда се вади сир, али се претходно притисне каменом у каци, да би се колико толико издвојила сурутка, чега ради узме се и платно то јест цедило, које се разастре, над кацом, и сурутка, која се цеди кроз платно, хвата се у судове и оставља на другу страну.

Поред овога, ради што потпунијег цеђења, пошто се извади из каце, меће се на тезгу, која косо стоји, те се сурутка слива у други суд. Пошто се добро исцеди, остави се на тезгу и покрије да доспе, као оно тесто што се оставља код наших домаћица да доспе. Ово доспевање има врло велику важност; јер ако се не пази на доспевање, онда може да ускисне, и онда ће сир бити кисео. Дуже или краће време доспевања зависи од каквоће времена; јер ако је хладно, онда траје и дан и два, а иначе 1-2 сата биће довољно, Но, да се не би оклевало толико, употребљује се врућа вода, којом се сир поспе, па затим покрије да доспе што скорије.
Пошто је млад сирац доспео, што се познаје по жилавости, а ова опет проба се на овај начин: кад се једно парче одсече, па се метне у врућу воду, и ако се даје добро развући, онда је доспео; иначе, ако се кида, онда: или није још доспео, или је преспео; с тога се на ово доспевање мора највећа пажња обратити тј. да се сваки час проба у врућој води, ради развлачења.

Кад се увиди, да је сирац доспео, онда се сече у подуже, али танке кришке, и баца у један кошић исплетен од лескине коре, који се тј. кошић са кришкама у казан над врућом водом метне да плива, кришке се непрестано у кошићу, кроз који пролази вода, рукама добро месе, док се не ражилави и добро не растегне и што је најглавније, док сир не добије лице, тј. жуту боју, која му је својствена и карактеристична. После се одатле вади и добро на асталу измеси, да не остану шупљике са водом, и одмах затим метне у калупе. Ови се калупи праве од буковог дрвета, а нису ништа друго, до обручи или прстенови у пречнику од 25 цм, а у висини 3, 4 сантиметра.

При смештању сира у калупе с једне стране (ако се хоће име прерађивача или фабриканта да зна) меће се дашчица.

Пошто један дан престоји сир у калупу, онда се вади и соли. Само сољење бива на следећи начин; наслажу се колути један на други, и сваки се доњи насоли, па се онда покрије другим колутом, и овај се такође посоли, па покрије трећим итд. док се наслаже једна гомила. Овако посољена гомила стоји један дан, па се после преокрене и опет соли. Ово сољење и превртање чини се 7-8 пута, што зависи од времена; јер ако је оно кишно онда се и више пута сољење понавља, а ако је топло онда 6-7 пута. Пошто се примети да више не упија воду, што је знак, да је више у сиру нема, онда се сир испере, и остави да се суши један дан. Кад је све ово свршено, онда је сир већ постао трговачки артикл, и носи се у врећама или џаковима на продају.

Ови колути или погаче сира тешки су 1, 2 и по, до 3 кила. Судови, који се при овој фабрикацији употребљују јесу следећи: каца, и то нарочито од чамовине, јер практичари веле да боље држи и чистија је. Треба да хвата 200-250 литара млека.

Од сурутке, која се добија приликом сирења овог сира прави се масло овако;
Наспе се у казан, који је над ватром и меша све дотле, докле не проври. Чим то стање буде наступило, онда се помоћу бакрене решетке из казана она грушевина справља и сипа у цедило, да се добро исцеди, затим се метне у кацу и добро ногама [Данас се све то ради машинским уређајима – центрифугама, сепараторима и др.] гњечи; управо тако, да се згусне. Да би се још више згуснуло, и што више масних куглица издвојило, сипа се хладна вода. Затим се вади из каце и кајиш по кајиш соли морском сољу и слаже у другу кацу да сву воду извуче. Овако усољено масло може да траје месец и више дана.
Кад се добије времена, тј. кад престане фабрикација сира, онда се вади из каце и топи. Али пре него што пређемо на само топљење, имамо да кажемо, да је све масло нетопљено, врло укусно и врло пријатно, како за запржавање јела, тако и иначе, кад се жели јести са хлебом.
При самом топљењу, пази се док масло не проври, а чим прокључа, онда се наспе ладна вода у казан, као што се чини и испод казана, да се ватра напрасно угаси. Ради тога се ова вода сипа, да се масло пресече тј. да труње и остала нечистоћа на површину воде изађе, која се избаци, и масло затим, пошто се охлади – вади и налива у судове.
Дакле то је сва вештина прављења овог сира, званог »качкаваља«.
[Поред качкаваља, има разних врста сирева, као што су: бели сир, камамбер, рокфор, трапист, едамски, сомборски итд.
Из 100 литара млека добије се 12-14 кг белог сира, 10-12 кг сомборског, 13-15 кг камамбера, 11-12 кг рокфора, 9-10 кг качкаваља итд.
За качкаваљ процент соли у пресолцу износи 20-22, трајање сољења 36-60 часова. Подсиравање траје 40-45 минута при температури од 30 до 32° С. Друго догревање 30-45 минута при 42° С, а температура зрења 15-18° С.
Хемијски састав неких врста сирева био би следећи: у белом сиру 65,06% воде,
34,94% суве материје и 15,20% масти; у качкаваљу 36-37% воде, 63-64% суве материје и 28-30% масти; у камамберу 54,84% воде, 45,16% суве материје и 20,62% масти итд.
(Колектив аутора: »Сточарски приручник«. Издање »Задружне књиге«, Београд, 1965.)] Буђав сир
Буђав сир очистиће се кад се прелије буђаво место благим раствором манганкалија. Буђавост ће спасти и више неће буђати.

Ново средство против кварежи сира, масла, млека, вина и воћа
Хамбуршки хемичар Бусе, учинио је то важно откриће, да је водонична киселина
(С26Н16О14В) ново средство за очување вина, ракије, воћа и сокова од воћа и да је њена употреба од врло великог значаја за млекарство, а нарочито за подрумарство; јер се од водоничне киселине шпиритуозе и вина потпуно облагорођавају. Важне су при том особине водоничне киселине, јер то је течност без мириса и после њене употребе не оставља никакав мирис, нити пак штетно упливише на човечији организам.

У млекарству она служи за разне цељи: млеко, масло и сир могу се помоћу ње дуго очувати од кварења, сем тога сир добија од ње пријатан укус. Месо које је већ дошло у стање кварежа, заударања, губи одмах мирис, чим се полије том киселином. Али далеко значајнија је вредност водоничне киселине, као што већ поменусмо, у подрумарству, ради којег је она и пронађена, јер помоћу ње вина и шпиритуозе добијају већу зрелост и издржљивост, не губећи при том свој укус.
Значајно је при том, да код нових вина промена бива бржа, и да нова бела вина добијају лепу жућкасту боју, која се тако много цени.

Колико је значајно ово откриће за винарство, лако је увидети, јер ће се од сада моћи очувати хиљадама акова вина која се годишње по подрумима кваре.
Такав исти успех постигао се и код шпиритуоза. Прави коњак може се за 50%, а права јамајка рум за 75% префинити.
Са овим Бусеовим проналаском чинили су опите тиролски хемичари Макс и асистенти хемичари Портеле и Ердељи, који су се осведочили у истинитост овог проналаска.
[Данас постоје разноврсна средства којим се намирнице чувају од кварења. Тешко је, међутим, рећи да се то може постићи једним јединственим препаратом, јер су узрочници кварења различити. А веома је опасно поуздати се да се већ покварена храна може користити без штете по здравље.]
Штеточине уништити
Мишеве разгони лишће од леандра
Утуци сувог лишћа тог, па помешај тај прашак са сувим песком и поспи у рупе мишије. Од тог ће се сви миши разбећи, јер не могу трпети онај отров.
Стамањујмо пацове као творце свињских бобица, – трихина
Ову болест, трихину, човек добије од свињског меса у коме има трихина, а свиња је добије од пацова и то оних, који се налазе око нужника и нечистоће. Има свиња које једу пацове и такве свиње као и оне, које се хране сваком нечистоћом, добију бобице.
Због тога нужно је да се сви својски заузмемо стамањивати пацове, а нарочито проходске и подрумске. У исто доба треба уклањати лешину свињску, да је не једу свиње, јер и од лешина тих и других, свиње добијају трихину коју после предају човеку. Противу мишева и пацова
Противу мишева и пацова ово помаже: треба залити све рупе њихове катраном од каменог угљена, и сви ће се разбећи. А у Шпанији и Италији сипају у те рупе утрвене коре с грана и стабла олеандерова.

Пацове утаманити
Узми мало сичана (мишомора), па га добро измешај с лојем, па истом смесом намажи ивице од рупа, из које пацови излазе. Пролазећи кроз рупе, они ће омастити своју кожу (чапру). Пацови, као и све њима сродне животиње, не трпе никакву нечистоћу на себи, па ће ону отровну маст са себе олизати и тиме се отровати и црћи.
[За тровање пацова користи се Цинк фосфид (Зн3Р2). Мамци се припремају од меса, сланине или хлеба. Месо исећи на ситне парчиће, затим га испржити на масти, охладити и додати му 3 – 5% од тежине меса цинк фосфида и добро измешати. Мамци се стављају на хартију, мало даље од рупе где долазе пацови. Цинк фосфид је јак отров за људе и животиње и зато треба мамце чувати на одвојеном месту да до њих не дођу домаће животиње или неупућена лица.

Против пољских мишева
Нашло се да је најбоље тровање са сичаном, било да се житно зрно у сичану натопи, или да се умесе зрна од сичана. То се чини овако: узми 1 део сичана, 12 брашна и 2 ординар сирупа, па да се то све умеси као тесто и подели на делове и у рупе мишије подмеће. – Али се мора дићи народ из свију села оних, па сви у један мах да отров подмећу, у сваку мишију рупу по 1 зрно, рупа се та мора одмах затрпати, да не би тица ни друга животиња на отров дошла. Само ће се тако за неколико недеља дана миши истребити, друкчије не. Овај лек уједно је и најјевтинији, јер на један ектар земље не стаје више од неколико новчића.
[За сузбијање пољских мишева употребљаоа се натријум арсенат (На3АсО3) од којег се праве мамци на следећи начин; на 10 литара воде ставља се 500 грама натријум арсената. У овај раствор потопе се зрна од пшенице или ражи, или јечма или овса. Зрна у раствору треба да остану 24 часа уз повремено мешање зрна. Ако се зрна кувају 30 минута не треба да остану 24 часа у раствору. Затим зрна треба осушити. Зрна треба обојити зелено или црвено, да се не би употребила случајно грешком за исхрану. У сваку рупу треба ставити 15-20 затрованих зрна, Са 1 кг зрна може се затровати близу 1.000 рупа. Такође се може употребити и цинк фосфид, са којим се праве мамци на следећи начин; узети 10 кг пшенице или ражи, 250 грама цинк фосфида и 200 грама скроба или брашна. Скроб или брашно растворе се у 2 литра топле воде и са том количином се прелију зрна и оставе 1 час да стоје. Затим се уз стално мешање додаје 250 грама цинк фосфида. Кад сва зрна буду равномерно покривена црним прашком, треба их мало просушити пред употребу, тј. за мамце. Сузбијање пољских мишева се врши такође препаратима ендрина и токсафена.

Против мишева у житницама и кућама
Близу хране остави корење дивље мајкине душице па се мишеви неће ни приближити.
Др Милер вели да мишеви беже од мишјака траве као од смрти. Један капетан лађарски прича опет како су мишеви у воду скакали од задаха мишјакове траве која је понамештана по лађи, где су се мишеви опажали.
Траву ту треба набрати у јуну месецу и наместити је по местима куће, житница, њива где мишева има, и њих ће за један дан нестати. Али то треба да и комшије чине, да не би миши тамо бежали.
Још један сигуран лек од мишева
Растопи у пола чаше воде кутију жигица па кад одпадну главице извади дрвца и баци, па стави у ту воду кашику масти и толико хлеба како ће бити густо као качамак (мамаљуга) пошто се све скупа добро измеша. Тим намажи рупе мишије, и нестаће их сасвим. За амбаре треба растопити две-три кутије жигица. Ово је опробано. Да мишеви посејан грашак у пољу не једу
Натопи га пре сејања у ладну цеђ, тј. баци у воду просејана пепела и у ту воду натопи грашак пре сејања. На овај начин нећеш само грашак очувати од мишева и других црви и буба, него ће и много пре нићи и бујније расти.

Вране да растераш
Вране да растераш, ваља ти убити неколико врана и положити их раширених крила по засејаној њиви на извесном одстојању, па на ту њиву неће вране слетати. С почетка ће облетати њиву, али ће брзо побећи.
[Против пољских врана треба у току зиме употребити затроване мамце стрихнином.

Какво је и колико је које ђубре важно
Од свега ђубрета, у нас се највише производи марвеног и то: од рогате стоке.
Није томе ни чудо, јер и највећи сиромах гледа да држи бар једну кравицу. Ово је ђубре добро за сваку земљу, јер трошну песковиту земљу везује, топлу лапорачу хлади, а тешку смолницу троши и ситни; ђубре најдуже остаје у земљи и делује, док га има, једнако и постојано.

Овчије
Овчије једно је од најбољих; оно је сувље од говеђега те с тога, што је врло топло, приличи боље за ладна и тешка земљишта, која троши, ситни и загрева, ако лежи на гомили и у влази. У већим гомилама, хрпама, развија оно топлоту од 60-70 степени Реомирових.
Коњско
Коњско ђубре много брже делује од овчијега, но не траје дуго; кад у довољној влази на гомили лежи врло брзо узаври, и угреје се до 50-60 степени Реомирових. Коњско је ђубре добро само за ладне и тешке земље, јер је уздиже и троши, и тиме је отвара да може у њу ваздух боље продирати.

Свињско
Свињско је ђубре хладно и споро, и добро је само за топле земље. Зато, што је свињска храна већином житка и водена, водено им је и ђубре. Свиње, што се хране жиром, кукурузом, кромпиром итд., дају и боље ђубре, него ли оне, што се хране помијама итд.

Ђубре од перушади
Ђубре од перушади има у себи највише азотних делова, јер се кокоши, голубови, ћурке итд. највише хране зрневљем, црвима итд., те је од перушади и ђубре најјаче; оно брзо делује, па га морамо зато пажљиво употребљавати. Добро је ово ђубре у влажној земљи и за краставце, диње, уопште за бостан, чијем се семену по мало подмеће; изврсно је такође и за купус, конопљу, лан и дуван.
Као ђубре заузима важно место и буњиште; које се прави од земље, лишћа, сламе, плеве, длака, изметина људских и животињских и свега што се из куће и авлије као ђубре (смет) исчисти. – Ако хоћемо, да нам се све те разне твари тога ђубрета што пре са земљом случе и сагоре (струну), треба да међу поједине слојеве наспемо мало жива негашена – креча. Сваку гомилу таквог мешанца треба преко године по неколико пута испретурати, да пре струне и за употребу сазри. Ово је ђубре добро за сваку земљу и за сваки усев, а нарочито за поврће. Према опису разних ђубрива, види се да је човечја балега с мокраћом најбоља за гнојење њива и ливада, али се код нас још не употребљава. Срамота га је и изнети од куће на њиву и ливаду, а није срамота што га око куће и поред станова наших газимо и смрад његов удишемо.
Користимо се благом, које презиремо и пред носом око кућа трпимо, или у воду и друге ћор-буџаке бацамо, те тиме и воду кваримо и готово благо бацимо.

Ђубришта треба засејати
Да ђубриште (гомила ђубрета) не изгледа ружно у авлији, може се врло корисним начином прикрити. Треба га засејати крупним бундевама. Бундеве ће својом врежом прикрити ђубре, а уродиће ту најкрупнијим, најсочнијим и најнежнијим бундевама. На свакој врежи можемо слободно оставити по 8-9 заметака, јер ће се сви добро развити, само треба редовно и добро заливати сваки дан јутром и вечером, а при жестоким врућинама и на подне; онда ће бити бундеве ванредно и крупне и добре. Тако изводе вештаци оне крупне бундеве од 60 до 80 и више кила комад. Ђубрење ружа
Као изванредно ђубре за руже то је чађава вода. Накупи се доста чађи, па се наспе у какав суд и врелом водом прелије, па чим се охлади, онда том водом руже залију. Последица од тог ђубрета то је, што лишће добије затворену боју, што обилатије цвета и што бубе – инсекти беже на све стране од руже. Најзад старе жбунове ружине моћи ћемо подмладити, ако их нађубримо чађавом водом.
[За ђубрење ружа данас се успешно користе минерална ђубрива, било појединачно
или мешано у комбинацији НПК.

Најбољи гној за детелину
За њу је пепео од дрва. Њиме треба нагнојити место, где ће се посејати детелина, па га после узорати.
А детелину је најбоље сејати с пролећа око Ђурђева дана.
Узгред примећујемо да је пепео врло добар гној и за дуван док људи буду вољни таку глупост пушити и од тог димове пред носом избијати и по кући нечистоћу причињавати и нужне трошкове увећавати.
[Ђубрење земљишта за црвену детелину са стајњаком обично се врши под предходни усев. Фосфатна ђубрива утичу повољно на повећање приноса зелене масе, а такође и семена. Од фосфатних ђубрива може се користити суперфосфат на земљиштима типа чернозема, и то у количини од 45-60 кг/ха Р2О3, док на подолима и деградираним черноземима повољније је употребити друга фосфатна ђубрива (томасово брашно и др.) у количини од 90-120 кг/ха Р2О3. Суперфосфат се користи пред сетву, а такође и у прихрањивању у току прве или друге године вегетације. Остала ђубрива треба користити ујесен. Калијумова ђубрива су корисна за ђубрење, ако се црвена детелина гаји на лакшим и песковитим земљиштима. Концентроване калијумове соли употребљавати при норми од 45-60 кг/ха К20 и то непосредно под црвену детелину.]
Детелина се не сме давати марви нипошто док не процвета, па и тада не сме се давати ни овцама, ни говедима толико колико хоће, јер веома често од сувишка или се разболе или поцркају. Дакле, треба се узети на ум, јер детелина је колико благодетна за зналце и марљиве привреднике, толико и опасна за незналице и непажљиве.

Како се поступа да се земља не изнури под детелином?
Често се чује да се нека земља изнури под детелином, ако се сувише често засејава на једној истој земљи. На подесној земљи црвена детелина може се сваке шесте године сејати без страха, као што раде по Немачкој; а на сваки начин још извесније и боље, сваке 9 године. Још боље је кад се после црвене детелине сеје бела наизменце, пошто ова има друкчији корен, а тако и не бира земљу као црвена. А најбоље кад се ни бела не сеје у овој прилици сама, већ у смеси са травама. Стога махом саму белу детелину сеју само ради добијања семена, иначе увек у смеси.
[Црвену детелину не треба гајити на истом земљишту бар за 4 године, а уколико је овај времемски размак већи, утолико је боље. Црвена детелина је одличан предусев скоро за све усеве, а нарочито за шећерну репу, за биљке за производњу влакна и за жита.

Пепео од каменог угља за поправљање ливада користан је
На влажним ливадама расту рђаве траве, које се не могу истребити и искоренити и при свој најозбиљнијој жељи и пажњи. На пепео од каменог угља, који се где, где у доста знатној количини може наћи и прикупити, пази се мало те се не прикупља већ растура на све стране. Ђубрити њиме суве ливаде није паметно. На влажним пак земљама особито на влажним ливадама, сасвим је другојачије. Ту је корист велика. Кад се пођубри тако влажна ливада пепелом од каменог угљена, онда се она нешто мало просуши, а на њој мало по мало место киселих или рђавих трава отпочну да расту само слатке траве. Поред одводница или јаркова кроз које вода из ливаде отиче, разастре се и пепео по површини и то с пролећа, па се тако и једним и другим начином сувишна вода одводи. По првој косидби, ливада се већ нешто просушила и кад се још пребрани, онда се још више постиже цељ. Три четири године овако радећи постигнућемо, да влажну ливаду са киселим травама преобратимо у суву са слатким. Таквог пепела много се баца у ништа. Привредници нек удешавају прилике да се народ и са тим изметом користи.

[Савремено ливадарство и пашњаштво препоручују за поправку ливада и пашњака; основно ђубрење са кречним и фосфатним ђубривима као пролећно, летње и јесење прихрањивање. Пролећно прихрањивање се врши два пута; пре бокорење трава и у фази пораста у стабло и то са азотним и фосфатним ђубривима. Летње прихрањивање се врши после прве косидбе или на пашњаку – после прве испаше и то са азотним, фосфатним и калијумовим ђубривима. Јесење прихрањивање се врши фосфатним и калијумовим ђубривима.

Помоћ од суше
Окопавање и чешће растрошавање земне површине служи добро место кише. Они крајеви градине, који се најчешће окопавају дају најбоље успехе. Познато је, да кукуруз, лубенице, купус итд., кад су добро израсли, могу да издрже двомесечиу сушу без великог уштрба, само кад су посејани на урађеној и дубокој земљи. Дубокој, добро нађубреној земљи суша много мање шкоди но плиткој. Дубоко орање и ђубрење служи до извесне мере место кише. Влага долази оздо. Каналисање (дренирање) испод земље такође је заштита од суше. Куда се пружа линија чункова (дренова) може се на сушној години лако познати по бујном порасту биљки, које се налазе над чунковима. Где је могућно наводњавање оно се добро награђује. Кад је земља добро урађена, она може корисно да употреби дуплу количину воде, коју лети за време суше прими у киши. Дванаест тачака о гајењу лана
Секретар саксонског друштва за прераду лана, даје поуку земљоделцима у следећем:
1. не смеш ону земљу узети за сејање лана, која пати од влаге, суше или је тешка;
2. на истој њиви не смеш поново сејати лан пре 7-8 година;
3. на земљи, коју ћеш засејати ланом, треба да ти је претходила нађубрена шеница,нађубрена раж, нађубрен овас и једногодишња детелина; али никако да је претходно кромпир, репа или јечам;
4. земљу одређену за лан треба с јесени дубоко поорати и подрљати;
5. свеже шталско ђубре и ђубрење са пиштевином треба избегавати;
6. с пролећа треба да поореш још једном земљу, да је добро подрљаш и поваљаш;
7. семе треба да узмеш најчистије. На 1 хектар да употребиш 3-4 хектолитра, папошто посејеш да га одмах затрпаш;
[Према проф. Ђорђевићу, за сетву 1 ха предивног лана потребно је 140-150 кг, док се лан за уље сеје ређе. Густо посејан лан лако полеже.
Детаљнија упутства о гајењу лана могу се наћи у уџбенику »Посебно ратарство« од проф. В. Ђорђевића.]
8. пажљиво коров да уништавати у лану кад год се појави;
9. лан треба онда да чупаш, кад су му стабљике више жуте но зелене боје;
10. почупан лан да сместиш у шупу;
11. семе не смеш од стабљике са млатилом издвајати, већ трљањем; и
12. ваља лан да мочиш у згодној води, и онда да га белиш; само у изванредномслучају, можеш се росом послужити, да на њој навршиш мочење.

Кад ланено семе особито добар род даје
Старо семе пред сејање треба да се на 50-60° С загреје и тако рећи, љуска упржи. Резултат је особито добар, јер је пробама доказано, да двојином и тројином више плода доноси, па и на рђавом времену.

Најбољи гној за лан
Тај је овчије ђубре; лан тада бива 1 метар дугачак, док из земље нагнојене ђубретом коњским, лан нарасте по метра, а кад се земља нагноји крављим ђубретом, лан не изникне ни толико. – Лан се сеје после Благовести, ако је време с пролећа топлије, а где је хладније, тамо се може сејати тек око Ђурђева. Земљу за лан треба још с јесени узорати; то јој придаје већу снагу за бољи род лана-ћетена.
Утицај месеца на биље
Не сејте за време младог месеца
У више пољопривредних листова наиђосмо на белешку, којом се пољопривредници опомињу, да не сеју ништа за време младог месеца, јер је, веле ти листови, искуством посведочено, да семена, за време младога месеца усејана, рђав плод доносе. Да месец јако упливише на растење биља, о томе нема сумње; то је већ испитано и доказато.

[То се не може сматрати као исправно јер није нити испитано нити доказано. Ако су повољни временски услови за сетву одређене културе, штета би била губити време и не сејати за време младог месеца, јер би се изгубило доста у времену, а што може да има лоше последице на принос. Данас је модерна агротехника знатно напредовала и применом одговарајућих мера неге и агротехнике, уз повољне услове климе и земљишта, може се остварити висока производња одређене културе.

Уплив месеца на биље
Из следећег видеће се, да није баш тако бесмислено, као што се обично држи, оно код нас названо »бабско гатање« о сејању семена у извесне дане с погледом на месец. Науком је доказано, да биљке под упливом сунчеве светлости разлажу у свом организму угљену киселину у њене саставне делове; но тако се исто засведочило да ово исто бива и ноћу и под упливом месечеве светлости разуме се сразмерно јачини месечеве светлости према сунчевој. Без изузетка сви баштовани и шумари, на основу дуговременог искуства потврђују ово на следећи начин: »биљке до којих нам бујности није стало толико колико до обилности у плоду, као што је грашак, пасуљ, сочиво, кромпир итд. ваља сејати прва четири дана последње четврти, дакле кад су ноћи мрачне, то јест, кад месец пред зору излази; а оне биљке за које хоћемо да нам брзо и бујно порасту, као што је: купус, салата, спанаћ, карфиол и друго, ваља сејати о младини, дакле кад месец већ по заласку сунца почне светлити. Кад се дакле семе о младини посеје, тада је оно с мало изузетка, под непрекидним условом светлости – дању и ноћу: процес дневне исхране не прекида се, него се продужава и ноћу само у мањој мери; те с тога те биљке брже и бујније расту и раније цветају. Ако ли пак, у првом случају, не потребујемо бујну и рану биљку, онда умањавамо време дејствовања светлости, сејући биљку кад су ноћи мрачме.

[Објашњење овог питања треба повезати са захтевима биљака за дужином дана тј.
осветљавања. Биљке дугог дана захтевају дуже осветљавање за свој пораст и развиће у току њиховог вегетационог периода, што је обратно код биљака кратког дана.] Ливаде и косидба
Кад је најбоље траву косити
Кад узмемо да хранимо травом ону стоку, од које добијамо млеко, онда није свеједно, кад ћемо косити траву; да ли онда док не процвета, или касније?

Домаћин неки искусио је то најбоље. Он је узео, па је разделио своју ливаду на три дела. Први део покосио је онда, кад трава није још нигде цветала. Други део онда, кад је трава била у најлепшем цвету. Напослетку трећи део, кад је сасвим прецветала.

Те три врсте сена употребио је тај домаћин на то, да на кравама музарама извиди и упореди, колико која врста боље храни и колико ће кад добити млека.

А ево шта је нашао. Од оног сена, где је трава покошена пре цветања, требало је 127 кила, а од онога сена, где је трава пококошена, после онога цветања требало је 133 кила па да добије онолико исто млека, колико је трава покошена у најлепшем цвету.

Из тога се види, да за музаре ваља само онда косит траву, кад је ова у најбољем цвету, а не пошто пожути, као што наши сељаци чине.

[Траве садрже више хранљивих материја док су млађе. Количина хранљивих састојака смањује се од момента цветања па до пуне зрелости. Ако се проценат хранљивих јединица обележи са 100 у доба класања трава, у доба цветања износи 102, а у пуној зрелости 61 (према проф. Ђорђевићу).
Поглавито се смањује количина беланчевина, масти и минералних материја.

Позне косидбе штетне су
Наши земљорадници веома много греше, што сувише доцкан косе ливаде. То је доказ да наш свет није довољно појмио, да хранљивост сена са једнаког земљишта и климе зависи највише од времена, у које се трава коси. Наука нам је одавна показала, да у почетку цретања биљке имају највише оних важних хранљивих састојака, нарочито беланчевине и фосфорне киселине, од којих се дакле стварају месо, млеко и кости. Што биљка дуже зри, све више губи беланчевину, а њено место заузима дрвено ткање, које је несварљиво; с тога је ван сваке сумње да је рано кошење, тј. у самом јеку цветања траве најпогодније. Сено хоћемо да косимо а не сламу. Чим почне семе да замеће, стабљике биљкине сдрвењавају се. Са тога се непосредно има губитак у храни, који је у толико већи, у колико онда нарочито детелини и свима зељастим биљкама опадне много листа као најважнијег саставног дела. Поред тога, доцкан укошена пића теже се вари у желудцу.

Не треба ни то из вида изгубити, да се прво позном косидбом крати време, да може порасти добра трава за другу косидбу; тиме одоцни се и не развије као што треба, за кошњу наступе веће тешкоће, време се промени и ретко да буде добро сено. Уместо дужег чекања прве косидбе, боље је да се ливаде очисте и добро нађубре, јер ће онда с пролећа рано трава бујна понићи и рано стићи за косидбу прву, па и за другу остати довољно времена док трава доспе за кошење.
Но понајглавнија је штета од позне косидбе та, што стварањем семена, које као што се зна и највише хране тражи, ливади се много одузима хранљивих материја, слаби се. Уз то позно покошена и готово узрела трава теже и рђавије пониче поново, и ливада не озелењава под‌једнако.

Најпосле не треба превидети, да због позне косидбе много семење разних корова сазре и за поник истога повољни су услови те по ливади превлада коров убрзо. Из свега овога изводи се, да је штета од позног кошења траве не само за то, што укошена пића губи известан део најхрањивијих материја, тешко се вари и стока је нерадо једе, него што ливада уопште мањи принос даје из године у годину и лошију траву.

За кошење ливаде не управљајте се по календару, него по самим ливадским травама. Ако су траве добро цветале, време је косидби и онда ће се добити највише и најбоље пиће, без икакве штете за ливаду.

Кртица шкоди
Кртица шкоди, али отуда се она може отерати кад се неколико дана са згодном мотком прошире подубоко рупе кртичњака тако да у њих слободно удара сунце и ваздух. Од тога ће она побећи на друго место, где није штетна.
Да њива ораница набрзо травна ливада постане
Треба посејати свуд по њој триње у пролеће, па ће густа и добра трава одмах прве године израсти и за пашу врло корисна бити.
Неродну ливаду набрзо у врло родну претворити
На многим ливадама, пашњацима и баштама, нађе се удолица и место где расте којешта, што није ни за пашу, ни за сено, ни за углед. Да се таква места учине родном, добром и здравом травом, треба то место узорати или ускопати тако да земља ситна, проспита буде, па тад посејати са семеном друге траве која се свуда по варошима купити може за малу цену. Она се зове »трава за сејање« или семе »муар«. Муар је особито добра храна за краве и уопште марву, а богато рађа на свакој земљи. Да се избегне буђање сена
Услед неповољног времена, или непогоде препоручује Голденер Schatzhramuer, следеће средство: најпре се сложи један слој сламе па онда поврх ње поспе обичне соли или оне, која се за стоку употребљује па онда влажно сено и тако се непрестано слаже.
На 10 кг сена долази према влажности његовој 1 до 3 кг соли и 12 до 15 кг сламе.

Неопходна пажња при жетви и косидби
Почем природне удесе и неудесне појаве не зависе ниуколико од мантијашког и свемоћног саваота, нити од воље словесног стада поповског, то неопходно је нужно да сваки земљорадник обрати живу пажњу на оно што му треба чинити па да му не пропада готов род, крвљу и знојем заливена зарада.

Ову примедбу доносимо зато, што смо много пута гледали како пропадају пожњевена жита и покошене ливаде. Кад нама, само као посматрачу, тужно беше гледати пропадање пожњевене и покошене зараде, онда лако је замислити каква дубока туга и жалост обузима имаоца те зараде. – Он тужи и жалости се. По неки виче тада и на бога и на природу, а већина вели »божија воља«. Мало ко има да рече: да сам ја био разумнији и пажљивији одклонио бих ту пропаст или бих је знатно умањио; а да су народни управљачи и наставници разумни, поштени и марљиви, ретко би се ове и овоме сличне несреће догађале.

У то име треба се упознати са знацима, који наговешћују како ће време бити данас, сутра, идућих дана, и целог месеца, треба употребити све радне снаге за све прешне послове, да се хитно сврше; треба пожњевена или покошена жита одмах после неколико сати или садети или ставити под кров, где неће прокиснути и проклијати. Испод њега треба ставити удесну поднину од грања или изпрекрштано дрвеће. Завршити га треба тако да ниједан сноп не може пропасти. Са сеном покошеним тако исто радити треба. Треба бирати време кад ћеш косити, али за косцима треба да иду радници да сваки откос ситно растресу и танко разастру по ливади, да се тако трава брже осуши. Пожњети и покосити много жита или сена па га оставити преконоћ да лежи на пољу и на ливади у руковетима, сноповима положеним, откосима, навиљцима и пластовима врло је неразумно. Јер ако то затече дужа киша и непогода, често прокисне, проклија и изгније трећина или половина те трудне зараде, а често и посве пропадне, ако киша устраје недељу и више дана. Године 1869. гледао сам како у сарајевском пољу пропадоше сва пожњевена жита и покошене ливаде, па и само оно што беше у крстинама и у пластовима сабрано. Киша је падала две недеље дана. Године 1883. такву исту пропаст гледао сам у Влашкој око Калафата.

А тог не би било да се ради разумно и пажљиво. А ових штета и несрећа не би никако било, кад би народ уредио своју општину, своје задругарство, своју државу, своју науку и свеколику радњу по науци социјализма. Држава, црква и школа, које не руководе народ да избегне не само речене, него и све друге ситније и крупније несреће и штете, нису ништа друго до организирано и законито незналаштво, и нехотично издајство и убиство народа – издајство које води у сиромаштину, преступ и буну.

Овсена слама за музну стоку
Овсена слама важи као најхранљивија и најсварљивија од свију слама других жита, тако пише др Емил Пот у »Landw Thierzucht« Овсена слама исецкана, важи као најбољи додатак од свију других врста слама, за говеда, овце, козе – уопште за преживаре. Оно мишљење, које вели да је од веће количине овсене сламе, млеко добија стран укус – није истинито, па и масло излази врло добро. Наравно, слама не сме бити покварена, као што не сме ни икакав други хранећи материјал. Али кад је здрава слама, она се може давати, да се укус млеку промени. Говори се против овсене сламе и то, да од ње постаје масло грудвасто као и сало; но то не долази од овсене сламе, већ од обилног храњења пшеничном сламом.

Не сме се нипошто давати она овсена слама, која има много на себи »хрђе« или је прашљива. Или, ако се мора употребити због нужде у храни, онда се мора исецкати па онда врућом водом попарити. Кад се охлади, онда се може давати не само теглећој и гојећој се стоци, већ и музној.
Јечмена слама
Јечмену сламу никако не ваља давати кравама, јер од ње млеко и масло постане горко. А плеву јечмену не треба давати ни коњима, ни рогатој марви, јер од онога оштрог класја коњи добију сипњу и друге болести у желуцу.

Да утаманиш маховину на ливади
Ливада нарочито старија, може бити сва пуна маховине, или могу само нека места маховином обрасти. Овако обрашћена места треба посути шталском пиштевином помешаном са песком, и то у фебруару месецу. На тим ће местима маховине нестати, а дивна ће трава порасти.
И чађ из оџака добро овде чини.

[У циљу сузбијаља маховина на ливадама, све мере површинског обрађивања могу се сматрати као недовољне и привремене. Маховине се могу уништити једино ако се отклоне узроци њихове појаве. Појава маховина је на киселим и влажним земљиштима.
За њихово сузбијање треба применити одводњавање и ђубрење са кречним ђубривима.]
Ливаде рђаве поправе се и боље роде

Ливаде рђаве поправе се и боље роде, кад се на тле од смолњаче навуче песка, а на тле пешчано навуче земље, тим се особито на влажној ливади убије маховина, те се одмах трава боље отме. Ако на то додаш још и мало гноја добићеш два пута више траве или сена. Ко са 1. хектара обично добије 1500 кила сена, с нагнојеног и позубљеног, подрљаног добиће 3.000 и више. А ко још с првог пролећа ливаду гвозденом дрљачом добро подрља, и маховину почупа и скине, да се тле одгуши, добиће и до 6.000 кила; а још више ће добити, ако на сухо тле наведе воду или ископа бунар и воду добро употреби, ил ако је тле сувшие мочварно, па воду на јаркове отворене ил подземне одведе.

[Данас постоје знатно ефикаснији начини од овога.
За поправку постојећих ливада и пашњака препоручује се читав низ агротехничких и техничких мера, као што су; наводњавање, одводњавање, и површинско обрађивање (без уништавања травног покривача). Површинско обрађивање састоји се у дрљању, сејању и потсејавању ливада и пашњака, ваљању површине ливада и пашњака, ђубрењу (основном и прихрањивању), уништавању кртичњака и мравињака, делимичном уништавању маховина итд.

Дрвен пепео на ливадама
Дрвени је пепео уопште за сваку биљку и за сваку земљу врло добро средство за ђубрење, а нигде очигледније не показује своје дејство, као на ливадама кад се ове са пепелом посипају.

Да утаманиш »мразовца« (мразову сестрицу)
На ливадама подкидај сваки тај цвет на који наиђеш, јер ћеш тиме развиће семена предупредити, а с пролећа, кад се његово лепо зелено лишће укаже, покидај ил покоси њега, тако ради две-три године, па ћеш га утаманити. Он је стоци шкодљив. Летећи песак отклонити
Има покрајина, у којима летећи песак чини омање или големе штете. Он долази од неке стране по ветру и затрпава њиве, ливаде, винограде и пашњаке. Често од родне равнице он начини песковити брежуљак. Таквог песка опажа се доста између Великог Градишта и Голупца, у Стигу. Овде тај песак чини велику штету.

У Француској и Влашкој овако сузбијају летећи песак: насаде неколико густих редова багрема од оне стране откуда он долази, и кроз неколико година њега нестане, а онај што је поплавио земљиште обрасте травом и прорашћем багрема, и постаје угодно земљиште. Уместо багрема неки употребе јабланове. Многи хвале овај други начин, велећи:
Живи, летећи песак предупредићемо ако засадимо сва та места са кисељаком (дрветом), које се још зове и пајасен.

Ритове и мочварне ливаде употребити за рибнике
У пределима где има повише ритова и подбраних ливада долази се до већих користи и прихода, ако се у њима пригаји риба шаран и лињак. Има примера да је од 2 и по хектара велики и неупотребљиви рит преобраћен у веома користан извор знатног прихода. У тај рит пуштено је преко лета неколико хиљада ситних шарана који су нахватани у оближњој реци или бари, другог и трећег лета учињено је исто, и прво пуштени шарани трећег лета већ су одрасли за употребу и тежили су од 2 до 2 и по кила сваки шаран, и тако од некорисног рита и мочвара, где расте трска и шевар може се доћи до великог прихода новчаног.
[Постоје значајни савремени резултати наших истраживача у рибарству, на бази којих би се поред шарана и лињака могле препоручити и друге врсте риба, са којима би се постигла већа економска добит.

Да не рђају пољопривредна оруђа и алати
Пољопривредна оруђа и алати могу се сачувати врло лако и просто. За то се употребљује нарочити маз од сланине и смоле па се то заједно растопи и меша. Овим мазом, ваља, помоћу четкице или крпе, намазати све гвоздене и челичне делове на оруђима тако, да се на њима одозго ухвати танка превлека. Маз треба имати свакад у приправности, па њиме намазати оруђе одмах по употреби, дакле увек пре него се остави. – Да се гвоздени и нелични делови сачувају од рђања, треба само спречити утицај ваздушног кисеоника који и производи рђу, а то се потпуно постиже горњим мазом.
[Данас се за заштиту пољопривредних оруђа и алата од рђе могу набавити у трговини разна моторна уља и масти која су врло ефикасна заштита против рђе.] Кад који усев треба жњети?

Пшеница
Пшеницу треба жњети пре но што потпуно сазри, тј. кад слама за неколико сантиметара испод класа пожути, а зрна не пуштају више млеко кад се стегну међ’ прсте, али су још мека и дају се гњечити. Чим пшеница толико узре, да се не да гњечити међ’ прстима, она је презрела и никад не може бити тако добра као што би била да је на време пожњевена.

Раж

Раж треба жњети кад толико сазре да се ломе зрна кад се савију преко нокта, дакле, кад се не могу више мељати међ’ прстима.

Јечам

Јечам се жање кад зрна и осје равномерно пожуте и клас се почне савијати, а зрна почну да чврсну. Но боље га је дан два раније но доцније жњети.

Овас

Овас (зоб) треба жњети чим слама за неколико сантиметара испод метлице пожути и зрно почне да чврсне, а да му се кошуљица не отвори. Но овас се може обалити и раније, чим се прошара, само га онда треба дуже времена оставити у откосима или руковедима да ту дозре.
[Наведене препоруке за време жетве пшенице, ражи, јечма и овса односе се на двофазну жетву тј. када је прво предвиђено сушење зрна у сноповима и крстинама, па тек онда његова вршидба. У случају употребе комбајна, потребно је да жито добро сазри, да би се могло у исти мах жети и вршити. Уколико жито не би потпуно сазрело и уколико би у њему био процент влаге изнад 14%, брзо би дошло до кварења жита у складиштима и магазинима (силосима). У сваком случају, не треба одлагати са жетвом зрелог жита после његове пуне зрелости, јер ово може да има за последицу не само смањење приноса већ и опадање квалитета.

Кукуруз

Кукуруз треба брати чим се љуска на клипу осуши и зрно отврдне да под ноктом не утања. Кукуруз у клипу се суши у кошевима за кукуруз или вештачки у сушарама.

Хељда

Хељда се жање, кад већи део рода добије затворено мрку боју, без обзира на то, да ли има још много цвета у хељди или не.

Ситна проја

Ситна проја (просо) врло неједнако сазрева, стога је треба обарати чим зрна на врх метлица дозру, па је онда оставити у руковедима или сноповима да дозре.

Репица

Репица се жање чим њива изгуби своје зеленило и прелива се у црвено жуту боју, а зрна у махунама почну добијати мрку боју.

Грашак

Грашак треба жњети чим дозри већи део махуна које су се прве заметнуле, па ма на горњем делу биљке још било зелених махуна и цвета.

Грахорица

Грахорицу треба жњети, чим махуне почну да добијају мрку боју.

Боб

Боб се жање пре но што махуне сасвим поцрне, дакле, чим се зрно у махунама потпуно развије. Само га онда треба оставити на њиви да на лози дозри.

Сочиво

Сочиво треба жњети чим доње махуне почну мрко да се боје.