Na zemljoradnji počiva moć države, veli čuveni Humbolt.
Zemljoradnja i zanati bili su i biće uvek osnova i potka narodnog i čovekovog života, velimo mi [socijalisti, Pelagić]
U ovome odeljku prikazaćemo sve što nam se čini da se lako može primeniti u korist zemljoradnje, stočarstva, voćarstva, povrtarstva, pčelarstva i ostalih privrednih i domaćih potreba narodnih. Kamo puste sreće da ove pouke uđu i odomaće se u svakoj kući, gde se radi i živi. Tada bi nam bolju i slavniju pesmu pevala porodica, opština, škola, narod i država.
Izlaganja ovog odeljka počinjemo ovim redom:
Ovde na prvom mestu iznećemo Privredni ili ekonomski kalendar, to jest, šta valja raditi u svakom mesecu preko cele godine, na domu, u polju i bašti, pa onda ćemo preći na izlaganje ostalih ekonomskih najprečih potreba, pomoću kajih ćemo od našeg rada i imanja znati izvući veću i bolju korist.
Mesečni radovi poljoprivrednikovi ili šta treba u kom mesecu raditi?U Januaru
U domu i na dvoru
Sklapanje računa za prošlu godinu. Pravljenje plana gazdovanja za ovu godinu. Nabavljanje semena, s obzirom na menjanje semena, pripremanje i građenje užeta od slame, pritki za gradinu, tački za vinograde, prutova za obruče itd. Žito strmno prevrtati, kukuruz pretočiti – da se ne ukvari i ne užeže. Pregledati sprave i mašine, pokvarene i stare opravljati, nove poručivati i u tom cilju dogovarati se sa susedima, pa zajednički ih nabavljati. Ko namerava kakvu građevinu podizati, valja da se brine o dobijanju planova, teskere, seči i dovlačenju građe.
U pivnici i u vinogradu
Dopunjavanje buradi, ceđenje kljuka od crnog vina. – U vinograd izvoziti i rasturati đubre. Riljati mesto za nov sad ili kopati jamiće.
Na njivi i livadi
Izvoziti đubre, mulj i pesak na teške zemlje, glinu i crnicu na lake zemlje. Kad mraz popusti orati, naročito one njive, koje preko leta mislimo raditi plugom za ogrtanje. Zgodne brazde plugom povlačiti za oticanje nagomilane i od snega otopljene vode. – Na livadi, čistiti odvodnice i sprovodnice.
Oko stoke
U dane kad sunce greje, staje za stoku provetravati u podne. Stoci dovoljno prostirati. U lepe dane stoku na polje izgoniti radi pokretanja. Dovoljno hrane polagati i ne pojiti stoku studenom vodom. Timariti i staje čistiti. Motriti kad se jagnje ovce i na ostalu bremenu stoku, naći se pri jagnjenju i slabu jagnjad podmetati. Voditi računa o održavanju povoljne temperature u stajama.
U gradini i u voćnjaku
Graditi đubrene leje ili rasadnike. Zasejati krastavce i lubenice u staklenim rasadnicima. Zimsko povrće i u zemlji ostavljene semenjake, pokrivati granjem, šušnjem, paprati itd. Pregledati ostavljenu zelen i povrće.
[Ako se želi gajiti povrće na stalnom mestu u toplim lejama, potrebno je mlade biljčice nekih povrtarskih biljaka brižljivo negovati. To se prvenstveno odnosi na negu papričica i krastavaca u toplim lejama. Ta se nega sastoji u povremenom provetravanju toplih leja. Treba skidati asure s prozora radi osvetljavanja rasađenih krastavaca i papričica. U cilju da se kolebanja temperature svedu na što je moguće manju meru treba dobro utopliti leje. Zato se ramovi toplih leja oblažu svežim stajskim đubretom do samih prozora. Uvek predveče preko prozora stavljati daske, zatim duple asure i snopove kukuruzovine. Ako su zbog jakih mrazeva bili pokriveni prozori nekoliko dana, potrebno je sa njih skinuti pokrivače, kako bi biljke mogle dobiti svetlost.
U toku januara pikira se patlidžan, čije je seme bilo posejano u decembru. Takođe, može se krajem januara rasaditi na stalno mesto u toplim lejama. Rasađivanje patlidžana na stalno mesto najbolje je na rastojanju 40 do 50 cm red od reda i 30 do 35 cm biljka od biljke u redu. Preostali slobodan prostor između biljčica patlidžana popunjava se salatom i paprikom ili se seje seme od raznog povrća radi proizvodnje rasada za poluranu proizvodnju na otvorenom polju.
Pored patlidžana, u ovom mesecu pikira se i rasad paprike u toplim lejama. Rasađuju se po dva struka zajedno između krastavaca ili patlidžana.
Proizvodnja mladog crnog i belog luka u toplim lejama, takođe može da se obavlja u januaru, u zavisnosti od tota kada se treba pojaviti s mladim lukom na tržištu. Od sorti crnog luka preporučuje se kao najraniji majski i junski srebrnjak kao i domaći pogačar koji kasnije zri od prethodnih. Od sorti belog luka za ovakvu proizvodnju dolazi u obzir samo naš domaći jesenjak ili proletnjak.
Takođe krajem januara meseca treba obaviti setvu kupusa, karfiola, kelerabe i rotkvica, radi proizvodnje rasada, za što raniju proizvodnju na tržištu.
U drugoj polovini januara meseca može se početi sa jarovizacijom (naklijavanjem) krompira, ukoliko se želi proizvesti što ranije s proleća mlad krompir. Za isklijavanje je najbolje odabrati što ujednačenije krtole (od 50 do 80 grama). Odabrane krtole je najbolje stavljati na naklijavanje u rešetkaste drvene sandučiće tzv. holandske sandučiće, koji se stavljaju jedan preko drugog u prostoriji za to određenoj. Krtole se stave u dva sloja. U nedostatku sandučića mogu se napraviti police od letava ili dasaka, s više spratova, ili u krajnjoj nuždi poređati krtole na pod, takođe u 1-2 sloja.
Temperatura u prostoriji u kojoj se vrši naklijavanje, treba da se kreće od 12 do 18 °S i u njoj se krtole drže 6 do 7 nedelja pre sađenja. Prostorija za naklijavanje treba da je dovoljno osvetljena. Posle naklijavanja, treba odbaciti krtole koje su formirale tanke (končaste) klice, jer će se od takvih krtola, ako se posade, dobiti niski prinosi. Za sađenje upotrebiti samo krtole sa kratkim i snažnim klicama.]
U voćnjaku, kopanje rupa za presađivanje voćaka. Sasecanje suvih grana. Čišćenje guseničkih gnjezda. Sečenje kalem-grančica. Prebirati ostavljeno voće.
Na kovanluku
Tamaniti škodljive bube i miševe, slabe rojeve prihranjivati.
U dane, u kojima sunce prežite (upeče), treba košnice pokrivati, te da se pčele ne uzbune. Čuvanje od mraza i hladnoće. Čišćenje. Naručivati nove košnice (đerzonke) ili graditi stare (vrškare).
[U takvim košnicama pčele su same izrađivale saće koje se nije moglo pokretati, zbog čega takve košnice nose zajedničko ime – košnice sa nepokretnim saćem. Ovakve košnice održale su se u svetu vrlo dugo, pa ih ima čak i danas. Takve košnice su nametale poseban način pčelarenja.
Međutim, kada su stari pčelari primetili, početkom prošlog veka, da najviše meda daju košnice čije se pčele ne roje, onda se počelo pomišljati na košnicu iz koje bi se oduzeo samo jedan deo meda i drugi ostavio pčelama i na taj način dobra društva ostavila za iduću sezonu. Tako se došlo do košnica sa pokretnim saćem, od kojih postoje dva osnovna tipa – pološke i nastavljače.
U toku zimskih meseci, pa i januara naravno, mogu da padnu veliki snegovi i da zaveju košnice. Kad sneg preko dana počne da se topi, a noću da se mrzne, može da se pojavi led na letu i da potpuno spreči ulaz vazduha u košnicu, što bi imalo za posledicu gušenje pčela. Zato pri otapanju snega treba ga odmah ukloniti od košnice, a naročito ispred leta.
Pri zimskim izletima pčela iz košnica one su slabačke i lako stradaju ako padnu na sneg i treba sneg ukloniti ili ublažiti ovakvo stradanje pčela prosipanjem slame ili pleve preko snega.
Zimski pregled pčela ima za cilj da se ustanovi ne samo da li su pčele žive već i kako zimuju. To se postiže osluškivanjem pčela u košnici, bilo prislanjanjem uha na njene zidove ili pomoću gumenog creva čiji se jedan kraj uvuče kroz leto u košnicu a drugi stavi u uho.
Košnica se zimi otvara samo ako postoji sumnja da su pčele ostale bez hrane i u takvim slučajevima daje se pčelama zimska hrana od mednog testa koje se pravi od 1 kilograma meda i 4 kilograma šećera u prahu. Inače, zimsko hranjenje pčela nije preporučljivo i treba pravilno pripremiti pčelinja društva u jesen.
Na duvaništu
Priprema za građenje rasadnika.
U šumi
Seča radi proređivanja i podmlađivanja. Obaranje građe. Sabiranje semena. U žiropađama uterivanje svinja u šumu. Seča građe i prevlačenje na mesto gde će se građevina podizati.
U Februaru
U domu i na dvoru
Prodaja preostale hrane, žita. Prevrtanje žita. Pregled trapova. Podsejavanje ćelavih mesta u živoj ogradi i podizanje nove ograde. Pretresanje starih ograda. Čišćenje starih šančeva oko ograda i podizanje novih. Čišćenje semena za sejanje od urodice na trebilima (trijerima). Dopravljanje sprava.
[Savremena ratarska proizvodnja ne može se zamisliti bez upotrebe sortnog, selektriranog i zdravog semena. Za proizvodnju i doradu semena registrovane su određene proizvodne i istraživačke organizacije (kombinati, instituti, zavodi, dobra i zadruge) koje su opremljeie modernim uređajima i aparatima za prečišćavanje, sortiranje i zaprašivanje semena. Samo ono seme koje poseduje određene normative u pogledu procenta klijavosš, čistoće, zdravstvenog stanja i za koje postoji određeno (uverenje) o njegovoj semenskoj kategoriji prometu semenskom robom ispunjeni, može se stavljati u promet. Takvo seme koriste za proizvodnju ne samo kombinati, dobra i zadruge već i inlividualni proizvođači, jer se od takvog semena postižu veći prinosi, nego ako se upotrebi za setvu neselektrirano i nesortno seme.
U pivnici i u vinogradu
U pivnici dopunjavanje buradi. Pregled i opravka duga i obručeva na buradima za odašiljanje i zaparavanje sudova.
U vinogradu nastaviti đubrenje; za nove sadove riljanje zemlje. Pri kraju meseca otpočinje orezivanje loze na kondire, potapanje čokoća i kalemljenje loze, no vinograd se ne odgrće, zbog opasnosti od mrazeva i hladnoće.
Na njivi, livadi i pašnjacima
Čišćenje brazda odvodnica i odvođenje vode sa njiva i sa useva. Izvoženje i rasturanje đubreta i pepela od drveta. Izmrzle useve, ozime, po suvom vremenu preći valjkom. Detelišta i livade predrljati. Na kraju meseca sejati ovas i grašak, a ako je lepo vreme i ječam i raž, i orati za proletnje useve. Krčiti kamenje, panjeve i trnje po njivama, livadama i pašnjacima.
[Vršiti prihranjivanje ozimih useva, stranih žita mineralnim (veštačka đubriva) prema preporuci poljoprivrednih stručnjaka.]
Livade blizu reka i potoka potapaju se vodom. Uravnjavanje zemljišta gde se smera na livadi izvoditi natapanje. Rzzgrganje mravinjaka, krtičnjaka i balege stočne po pašnjacima.
Oko stoke
Brižljivo voditi nadzor nad bremenom stokom, dobro je hraniti i negovati. Timar i čišćenje staja, pojata, i kočina. Na jagnjenje ovaca obratiti najveću pažnju. Isterivanje mlade stoke na sunčanim i toplim danima, da se igra i pokreće. Mrkanje ovaca za letnje jagnjenje i izbor priplodnih ovnova i ovaca.
U gradini i u voćnjaku
U gradini kopanje i građenje leja. Sađenje belog luka i arpadžika. U prvoj polovini meseca grade se rasadnici za sejanje i izvod rasada od povrća. Pri kraju meseca i pri povoljnom vremenu, sejanje: mrkve (šargarepe), bostana, krastavaca, pasulja, graška, krompira, peršuna, spanaća. U toplim lejama, brižljivo pokrivanje rasada preko noći i za vreme mrazeva, i otkrivanje na lepom vremenu preko dana. [Đubriti fosfornim i kalijevim đubrivima, ako nisu uneti u zemlju u jesen.]
U voćnjaku sasecanje grana i čišćenje voćaka. Đubrenje voćaka uzemljenih u jesen. Potkresivanje živih ograda i popunjavanje ćelavih mesta. Divljake za presad vaditi. Sečenju kalem grančica već je krajnje vreme.
[Zimsko prskanje voćaka i dodavanje potrebnih količina mineralnih đubriva.
Na njivi, livadi i pašnjacima
Oranje za proletnje useve i početak sviju poljskih radova. Drljanje i čišćenje detelišta i livada. Drljanje ozimica, a gde se zemlja zapekla i sa usevom izdigla, preći valjkom. Skrnjaviti – preći s ovcama bujne pšenice.
[To se primenjivalo na parcelama gde je bila obavljena setva ozimih žita (pšenice, ječma) sa našim ranijim domaćim sortama koje su bile neotporne prema poleganju i kod kojih je najčešće nastupilo poleganje osobito na parcelama đubrenim sa većim količinama stajskog đubreta. Međutim, danas se to ne preporučuje, jer se pravilnim izborom sorti otpornih protiv poleganja i sa određenim normama semena za setvu po jedinici površine, izbegava rizik od poleganja useva. Time se naravno postiže visoka rodnost.
Izvršiti đubrenje (prihranjivanje) ozimih useva mineralnim đubrivima gde je to potrebno, u zavisnosti od stanja useva i razvojnih faza biljaka, kao i u zavisnosti od količina upotrebljenih đubriva u jesen (pre setve) i u toku zimskih meseci.
Sejanje ovsa, jare pšenice, raži, krupnika, ječma, deteline. Ćelava mesta u detelištima i livadama podsejavati. Zabraniti livade i pašnjake od stoke i gaženja, te da se ima ranije dobre trave.
[Ako je bila blaga zima a usevi ozimih strnina dobro razvijeni, može se izvršiti prskanje herbicidima protiv korova.
U gradini i u voćnjaku
Prekopavanje zemlje i građenje leja i rabata. Sejanje ranog graha i krompira. Plevljenje i prašenje. Otpočinje se kalemiti voće i presađivanje voća.
[Rasađivanje crvenog i plavog patlidžana, paprike babure i turšijare i celera treba obaviti u pripremljene polutople leje.
Ako je vreme sunčano i toplo, treba rasad malo zaseniti i pri ovom, prozore malo podići da bi presađene biljke imale dovoljno vazduha. Rasađenim biljkama treba pružiti potrebnu negu i zaštitu protiv biljnih bolesti, prskanjem sa 0,3% rastvorom cineba, a u slučaju pojave biljnih vašiju sa 0,2% rastvorom etiola.
Treba obratiti posebnu pažnju nezi biljaka u toplim lejama, jer su dani duži, topliji i sunčaniji. Skidati asure u toku dana i izlagati biljke direktnoj sunčevoj svetlosti. Takođe treba obratiti pažnju na održavanje temperature, vlažnosti i provetravanja u toplim lejama i obaviti sve potrebne operacije: zalivanje, prašenje, plevljenje, zakidanje zaperaka (kod nekih vrsta povrtarskih biljaka) itd.
U toplim lejama se vrši berba gotovog povrća: rotkvica, salate, crnog i belog luka, špargle, sitnih ljutih papričica, radi njihovog iznošenja na tržište.
Na otvorenom polju se vrši rasađivanje ranog kupusa, karfiola i seje mrkva (šargarepa), peršun, paštrnak, i obavlja se sadnja naklijalog krompira, za ranu proizvodnju. Takođe se vrši rasađivanje salate, setva rotkve za ranu proizvodnju.
Izvršiti kultiviranje zemljišta za suvo povrtarenje kako bi se zemljište što bolje pripremilo za setvu sitnog semena: salate, mrkve, kelja, kupusa, peršuna itd. Takođe pred kultiviranje uneti u zemljište potrebne količine mineralnih đubriva.
U uslovima hladnije, kontinentalne klime, ako su sejanci voćaka sađeni u jesen i nisu se dobro primili (zdrvenili), onda se izlažu ozbiljnoj opasnosti da nastradaju od jačih mrazeva.
U tom slučaju je preporučljivo izvršiti nagrtanje nezgorelog stajnjaka ili neke druge materije (slame) oko sejanaca, kako bi se ublažile posledice mrazeva, a možda i sprečilo njihovo štetno delovanje.
Sasušenu ispucalu koru na stablu i debljim granama starijih voćaka treba redovno skidati, jer se ispod takve kore sklanjaju razni štetni insekti radi prezimljavanja u stadijumima svoga razvića. To se vrši pomoću naročitih strugača ili čeličnih četki i to u toku perioda zimskog mirovanja. U proleće ne treba sa ovim zakasniti, jer insekti mogu napustiti svoja skloništa. Skinutu staru koru treba uništiti (spaliti) i ne ostavljati je ispod voćaka. Mahovinu i lišajeve treba skidati, ali je to najbolje činiti u jesen posle jačih kiša, kada se ovlaže.
U nekim krajevima, u drugoj polovini februara u početkom marta vrši se rezidba bresaka. Pri ovom radu treba obratiti pažnju na procent oštećenja cvetnih pupoljaka od mraza, i prema tome podešavati i sam način rezidbe. Detaljnija uputstva u vezi načina rezidbe bresaka, mogu se naći u skoro svakom voćarskom priručniku.
Na kovanluku
Slabe rojeve i rojeve bez matica sjedinjavati. Brinuti se da pčele imaju dovoljno hrane, vode i vazduha.
Na duvaništu
Građenje rasadnika i popravljanje prozora ili pokrivača. Drljanje zemlje (oranje).
ako se ukorovila. U šumi
Kao u prošlom mesecu.
U Martu
U domu i na dvoru
Sabiranje novog đubreta. Raspremanje dvorišta. Prevrtanje žita i pretakanje kukuruza. Pripremanje semena za sejidbu. Nasađivanje živine.
U pivnici i u vinogradu
Pretakanje vina pre drugog vrenja (proletnjeg mućenja i previranja). Dopunjavanje buradi.
U vinogradu
Pošto se zemlja prosuši odgrtanje čokota. Zasađivanje novih sadova. Prva kopnja. Položnice iskopavati, zasađivati ili trapiti radi izbijanja žilica. Potapanje i polaganje najjačih čokota i loza i popunjavanje praznih mesta u redovima. Vezivanje loze.
[U toplim krajevima se vinova loza može orezivati za sve vreme zimskog odmora: od kada u jesei opadne lišće pa sve do kretanja okaca u proleće. U hladnim krajevima, gde su jake zime, orezivanje loze se mora prekinuti za vreme zimskih mrazeva, jer bi orezani lastari na vlažnim presecima mogli lako da izmrznu. Ogledima je utvrđeno da kod ranog jesenjeg i zimskog orezivanja loza ranije krene u proleće, te je više izložena dejstvu prolećnih mrazeva, gde se ovi javljaju i često se cvetanje obavi po hladnom vremenu, što može da ima za posledicu smanjenje broja grozdova i manje rodnosti u toj godini, premda se zbog umanjene rodnosti najčešće dobije bolji kvalitet vina, naročito u godinama koje nisu obilovale većom sumom padavina i sa povoljnijim uslovima za sazrevanje grožđa.
Prema tome, u krajevima gde su česti prolećni mrazevi, bolje je orezivati lozu nešto kasnije u proleće.
Pokrivače sa cveća skinuti. Sejanje cveća na lejama. Sasecanje ruže. Očenje divlje ruže.
U voćnjaku odsecati od poznog voća kalem-grančice. Kalemljenje. Prašenje i opkopavanje voćkica u rasadniku. Dovršuje se čišćenje i sasecanje i presađivanje. Privezivanje voćkica uz kočeve. Ogradu popuniti i popraviti.
[Vršiti proređivanje krune voćaka u prvoj polovini marta. Prskanje voćaka do polovine marta.
Da bi se unekoliko ublažilo dejstvo iznenadnih mrazeva krajem marta, kada se nalaze u punom cvetanju neke vrste voćaka, potrebno je primeniti dimljenje voćaka u kritičnim danima. Mogu se u primitivnim uslovima za tu svrhu upotrebita najraznovrsnije teško sagorljive materije – nezgoreli stajnjak, slama, pleva i dr. Po voćnjaku se gomile unapred pripreme i kad je potrebno izvrši njihovo paljenje (sagorevanje). Ima i naročitih aparata za ovu svrhu, pomoću kojih se stvara jak dim (naftalin i dr.).
Za zaštitu voćnjaka od poznih mrazeva primenjuje se aviohemijska metoda Snegjirova (cit. prof. Stanković). Po ovoj metodi se iz aviona pri niskom letu puštaju naročite kiseline hlorsulfonska i smeša sone kiseline s amonijakom koje u dodiru s parom vazduha obrazuju gustu maglu. Ova zavesa od magle ublažuje zračenje toplote sa zemljine površine.
Na kovanluku
Na toplim danima čistiti i ispitivati košnice. Slabe rojeve prihranjivati. Preseljavanje pčela iz starih vrškara u nove đerzonke.
[Posle većih snežnih padavina, treba kontrolisati postolja košnica i svaku neispravnost dovesti u red, postavljajući potrebne delove cigle, crepa, komadića drveta itd., ali ne treba lupkati košnice i uznemiravati pčele.
Takođe je potrebno proveriti stanje vlage u košnicama posle zime. To se postiže podizanjem krova i tamo gde je samo utopljavajući materijal vlažan treba ga zameniti suvim. Takođe treba proveriti i stanje pčela, legla i hrane. To se vrši obično u martu ili početkom aprila, pre cvetanja voćaka, kada je lepo vreme i temperatura vazduha od 18 °S.
U martu je potrebno imati spremljene okvire sa satnim osnovama, jer na dobroj paši u proleće pčele dobro izgrađuju novo saće s radiličkim ćelijama.
Od polovine marta treba početi sa prihranjivanjem svih društava. Cilj je da se dovede do bujnijeg razvoja legla u košnicama krajem marta i početkom aprila.
Ako u košnicama nema dovoljno cvetnog praha (kao rezerva od prošle jeseni), onda
se već od početka marta dodaje gusto testo napravljeno od tečnog meda i suvog cvetnog praha skupljenog na letima košnica prošle letnje sezone. Sa prihranjivanjem treba prekinuti čim počnu voćke da cvetaju, koje daju dosta cvetnog praha za pašu pčela.
Oko stoke
Radnu stoku bolje hraniti. Kobile se pasu. Suždrebne kobile i steone krave treba paziti i dobro hraniti. Ovce s jaganjcima brižljivo krmiti i prihranjivati. Škopljenje muških jaganjaca.
[U brdskim i planinskim krajevima, na nagnutim terenima zbog erozije i velikih količina padavina u toku jeseni i zime, ne praktikuje se duboko jesenje oranje već prolećno na 25 do 30 santimetara dubine, uz istovremeno zaoravanje stajnjaka. Fosforna i kalijumova đubriva najbolje je unositi na 14 dana pred sadnju krompira, a azotna đubriva u više navrata.
Na teškim i glinovitim zemljištima, treba takođe obaviti prolećno oranje na ¾ dubine jesenjeg oranja. Ovo zato što se zemljište suviše sabije i treba ga što bolje izmrviti i pripremiti za sađenje krompira. Bilo da je obavljeno jedno ili dva oranja u proleće, posle svakog oranja treba obaviti i drljanje, kako bi se sprečilo gubljenje vlage iz zemljišta. Na teškim zemljištima, ukoliko se posle oranja stvaraju veće grudve, treba obaviti tanjiranje pre drljanja.
Setvu trava pri podizanju veštačkih livada i pašnjaka ili pri podsejavanju prirodnih livada i pašnjaka treba vršiti u proleće i to tamo gde su proleća duga i dovoljno vlažna. Naprotiv, u sušnim rejonima i gde su proleća kratka, bolje je setvu trava obaviti u jesen. Ako se vrši setva u proleće potrebno ju je obaviti što ranije, kako bi se što bolje iskoristila zimska vlaga. Trave iz porodice mahunica, naročito u predelima gde postoji opasnost od izmrzavanja biljaka tokom zime, treba sejati u proleće.
Prvo prolećno prihranjivanje livada i pašnjaka treba obaviti u martu tj. u početku vegetacije – pred bokorenje trava. Za ovo prihranjivanje treba upotrebiti azotna i fosfatna đubriva koja pojačavaju bokorenje trava.
Setva šećerne repe obavlja se u isto vreme kada se seju jara žita ili odmah posle ovih, a to je u martu mesecu. Minimalna toplota za klijanje semena šećerne repe je oko 4 °S, a optimum leži oko 12-15 °S. Takođe i setvu suncokreta treba obaviti što ranije u proleće, u isto vreme kada se seje i jara pšenica. Seme suncokreta klija pri niskoj toploti i suncokret nije tako osetljiv prema prolećnim mrazevima.] Na duvaništu
Sejanje semena u rasadnicima. Rasadnice čuvati od hladnoće i škodljivog gada.
U šumi
Proređivanje i čišćenje. Sabiranje semena. Čim vreme dopusti, sejanje i sađenje mlade gore. Pripremanje mlade gore. Pripremanje zemlje, za sejanje. Sečenje položnica od topole i vrbe. Zabrana lova.
U Aprilu
U domu i na dvoru
Pripremanje kukuruza za sejanje. Prevrtanje žita. Opravke i zidanje građevina. Priprema za bačijanje. U pivnici i u vinogradu Dovršetak radova.
U vinogradu preduzimati mere protiv slane i poznih mrazeva: Dimljenje. Kopnja. Zalamanje. Privezivanje loze za tačke. Dovršetak orezivanja. Prašenje jednogodišnjih sadova.
[Kalemljenje loze na stalnom mestu može se vršiti na zrelo, sa zdrvenjenim vijokama u aprilu mesecu, pred samo kretanje loze. Kalamljenje se vrši na podlozi koja je već posađena i ukorenjena u cilju stvaranja kalema koji će na tom mestu ostati i dati čokot.
Đubrenje vinograda azotnim đubrivima može se obaviti u aprilu, naročito posle jakog prolećnog mraza.
Oko stoke
Postupan prelaz od suve hrane na zelenu. Košenje ozime kupusne uljene repice i njeno korišćenje kao zedene stočne hrane za ishranu stoke, tako što se meša sa suvom hranom. Muža ovaca i odbijanje jaganjaca. Nastaje bačijanje. Ovce prihranjivati kod pojate, na močarnim danim čuvati od močarnih mesta, zbog brlje i metilja.
[Krajem aprila počinje striža ovaca. Kod muznih ovaca trebalo je posle jagnjenja izvršiti podstrig radi higijene dojenja i kasnije muže. Priprema ovaca za strižu sastoji se u tome što se ovce na 10-12 časova pred strižu ne hrane. Iz runa se odvoje zaprljani delovi vune, a zatim se runo sortira po kvalitetu i tipu vune.
Na njivi, livadi i pašnjacima
Sejanje kukuruza, pasulja, tikava, krompira, stočne repe. Kukuruz se seje oko Đurđevdne. Da li ranije ili docnije da se seje, u nas upravljaju se na mesta po listanju bukve; kad bukva listava najpre po donjim granama, onda vele da će biti bolji pozni kukuruz, a kad lista najpre po vršnim granama, onda će biti bolji rani.
Najbolje vreme za sejanje kukuruza smatraju ponegde da je o mladom Nikolj-danu (9.
maja). Stariji ljudi vele: »Nema proje bez nikoljske njive.«
U drugoj polovini sejanje konoplje i lana. Na livadama navodnjavanje.
[Kukuruz, proso i sirak treba sejati onda kada se zemljište na dubini od 5-10 cm zagreje na 10-12 °S i kad prođe opasnost od poznih prolećnih mrazeva. Kukuruz se u našim prilikama obično seje polovinom aprila, a sirak proso i heljda u drugoj polovini aprila, dok pirinač krajem aprila i u prvoj dekadi maja.
U voćnjaku
Sasecati promrzle grane. Podmlađivanje starih, nerodnih voćaka. Kod bresaka i kajsija, već se mogu razlikovati plodna okca od okaca za drvo i treba ih sasecati; u prvim godinama po kalemljenju moraju se jako potkresivati, te da bi ostale u snazi i zdrave.
[Primenjivati dimljenje voćnjaka i vinograda, ako je to potrebno, radi njihove zaštite od mraza. Postupak je opisan ranije.
Izvršiti đubrenje azotnim đubrivima, ako nije isto obavljeno u martu. Azotna đubriva pospešuju obrazovanje cvetnih začetaka ako se upotrebe na 10 do 15 dana pred cvetanje (cit. Stanković-a). Fosforna i kalijumova đubriva treba unositi u jesen ili rano u proleće i to na veću dubinu kako bi mogla koristiti žilama.]
U gradini i u voćnjaku
Pokrivene rasadnice otkrivati na toplim danima, i pleviti i čistiti. Plevljenje. Rasađivanje rane zeleni. Zalivanje jutrom il’ večerom, naročito na suvom vremenu. Jagode okopavati.
[Nega povrća i rasada u toplim lejama. Berba gotovog povrća u toplim lejama. Rasađivanje crvenog patlidžana na otvoreno polje krajem aprila uz primenu dimljenja u slučaju iznenadnih mrazeva. Setva boba, boranije, krastavaca i tikvica. Setva cvekle i rotkve (za letnju i jesenju proizvodnju). Sađenje krompira za kasnu proizvodnju. Pored plevljenja, treba primeniti prašenje, prihranjivanje i zalivanje (ako treba) zeljastog povrća. Krajem meseca može se obaviti i setva dinja i lubenica.]
Na kovanluku i oko svilenih buba
Dobrih godina počinje rojenje. Leta šire otvoriti. Čišćenje i u nuždi prihranjivanje.
Dud počinje listati. Seme svilenih buba iz hladovine izneti na suvo, toplo mesto (20-25 °S), da se razvije i zatim izvede. Prvo kožuranje. Boljih godina i drugo kožuranje.
Na duvaništu
U rasadniku pleviti. Češće otkrivati i samo noću pokrivati. Pri kraju meseca, na lepom vremenu, rasađivanje i zalivanje.
[Zaštititi rasad od bolesti i štetočina primenom raznih sredstava u zavisnosti od prirode bolesti i vrste štetočina.
Zalivanje rasada u toplim lejama treba vršiti samo toliko da bi zemlja u toploj leji bila vlažna. Ako je rasad slab, pored zalivanja treba vršiti i đubrenje nekim od brže rastvorljivih azotnih đubriva ili osokom. Ako se rasad neće pikirati, treba vršiti proređivanje. Takođe treba zaštititi rasad od napada biljnih bolesti i štetočina.
U šumi
Počinje letnja seča u visokim planinama. Krčenje, proređivanje. Obaranje bresta i lipe za guljenje like. Seče se vrbovo, rakitino pruće za pletenje lesa, kotarica, košara. – Sečenje bukve i četinara; najpre lisnatih drveta, pa onda četinara.
U Maju
U domu i na dvoru
Sušiljke za detelinu i seno popravljati i graditi. Opravka građevina, koševa, ambara. Dezinfekcija skladišta i magazina za žito. Klepanje i oštrenje kosa i srpova.
[Pregled i opravka mašina za žetvu i nabavka rezervnih delova.]
Osiguravati se kod društva za osiguravanje protivu grada, poplave i požara.
[Ovo treba ranije obaviti, još tokom zimskih meseci, zato što u maju već može biti kasno.]
U pivnici i u vinogradu
Dovršetak poslova i opravka sudova. – U vinogradu druga kopnja, zalamanje, skidanje zaperaka i privezivanje za tačke. Dimljenje protiv mraza. Čišćenje jaraka i putanja.
Na njivi, livadi i pašnjacima
Plevljenje žita. Prašenje i kopnja kukuruza, krompira, repe itd. Nastaje vreme za prvo košenje deteline.
[Na jarim usevima može se primeniti prskanje sa herbicidima protiv korova, kao i na parcelama gde je posejan kukuruz (i biljke formirale 4-5 listova) odnosno uoči prvog prašenja. Zaštita biljaka krompira protiv krompirove zlatice primenom efikasnih sredstava za uništavanje njenih larvi, a to su uglavnom ovi insekticidi: diditin (0,4%), zoralin (0,2%), sevin S-50 (0,2%), pepein S-50 (0,2%), Maltoh E-50 (0,15%), lindan R-1 (ZOkg/ha), pepein 53 (30kg/ha) itd. Kod šećerne repe, po završenom prašenju vrši se proređivanje biljaka koje može biti ručno ili mehanizovano – pomoću specijalnih prašača.]
Na livadama navodnjavanje, no samo još sa bistrom vodom i na najvećoj suši. Kosidba.
Oko stoke
Hranjenje zelenom hranom. Popaša i čuvanje stoke. Bačijanje i spravljanje sira, skorupa, masla. Striženje ovaca. Ostrižene ovce zaklanjati na suši i hladnih noći. Škopljenje pastuva. Neraste pripuštati međ svinje.
U gradini i u voćnjaku
U gradini uveliko rasađivanje rasada: kupusa, kelja, kelerabe itd. Seje se bostan na jaku, đubrevitu zemlju. Na suvom vremenu zalivati rasad i to samo jutrom i večerom. U pasulju se pobadaju pritke. Buranija se bere. Grašak zelen takođe. Rasađuju se i neguju semenjaci: od šargarepe, kupusa, kelja, kelerabe, rotkve itd. Pobadaju se pritke uz semenjake. Plevljenje i okopavanje svega povrća.
[Uz proređivanje biljaka izvršiti prvo prihranjivanje; a kod nekih vrsta povrća i drugo prihranjivanje.
Berba zrelog povrća u toplim lejama od nekih vrsta povrtarskih biljaka. Iznošenje povrća na tržište. Nastaviti sa rasađivanjem crvenog patlidžana, modrog patlidžana, paprike i celera i to na otvorenom polju. Početkom meseca seje se praziluk i pozni kupus radi proizvodnje rasada i rasađivanja na stalno mesto. Setvu obaviti u otvorene leje uz zalivanje radi održavanja umerene vlažnosti zemljišta. Pri pojavi kasnih prolećnih mrazeva, vršiti zaštitu povrća putem dimljenja i orošavanjem veštačkom kišom. Kod patlidžana početi sa zakidanjem zaperaka koji izrastaju iz pazuha lista i to svakih sedam dana, kada biljke porastu 5-10 cm dužine. Vršiti zaštitu povrća od bolesti i štetočina prskanjem sa određenim preparatima. U slučaju pojave biljnih vašiju, treba prskati 0,2% rastvorom etiola, a protivu plamenjače i antrakioze 0,3% rastvorom cineba.]
Kod cveća leje brižljivo pleviti. Cveće s lukom koje je precvetalo, treba obići i semenjače poseći. Georgine i kana rasađuju se još u početku meseca. Brižljivo zalivanje.
U voćnjaku se neprestano tamane gusenice. Fidani se kidaju. Kalemljenje krušaka i jabuka: pod koru i na kozju nogu. U prošlom mesecu nakalemljene voćkice negovati. Očenje – kalemljenje s listom.
Na kovanluku i oko svilenih buba
Na kovanluku početak rojenja krajem meseca. Kod svilenih buba treba paziti na čistoću i na hranjenje zdravim, svežim i suvim listom. Brinuti se o provetravanju prostorije. Treće kožuranje. Obraćati pažnju na ravnomernost kožuranja. Brinuti se za dovoljno dudovog lista, jer sad bube mnogo jedu. Četvrto kožuranje. Prve gusenice počinju se uvijati.
Na duvaništu
Rasađivanje duvana.
[Prašenje i uništavanje korova i po potrebi zalivanje.]
U šumi
Dovršetak sejanja, sađenja i sviju poslova. Dovršetak letnje seče. Pripremanje za sejanje brestovog semena. Guljenje kore za tabačenje. Štavljenje koža. U Junu
U domu i na dvoru
Raspremanje i čišćenje koševa, žitnica. Premetanje žita. Pripremanje za žetvu.
U pivnici i u vinogradu
Zatvoriti busenjem podrumske prozore zbog vrućine. Neprestano dopunjavati burad.
U vinogradu ne treba ništa raditi za vreme cvetanja. Po cvetnji završetak zakidanja, zalamanje i privezivanje za tačke.
[U cilju zaštite vinove loze od plamenjače (peronospore), potrebno je izvršiti jedno ili dva prskanja (po potrebi). Prvo prskanje se najčešće obavlja kada se grozdići potpuno odvoje od lastara i lišća. Prskanje se izvodi 1,0-2 % rastvorom bordovske čorbe. Prskanje ne treba obavljati u fazi cvetanja. Naknadna prskanja treba obaviti posle potpuno završenog cvetanja loze, odnosno posle izvršenog zalamanja posle cvetanja. Tada je umnogome olakšano prskanje. U toku juna može se izvršiti jedno ili dva zaprašivanja protiv oidijuma, a preparatima na bazi sumpora. Poslednje zaprašivanje protiv oidijuma vrši se na 20 dana pred šarak, jer čim se ovaj pojavi dalja su zaprašivanja nepotrebna.
Na njivi, livadi i pašnjacima
Okopavanje kukuruza i krompira, [uz primenu prihranjivanja.] Otkidanje snjetljivih i bolesnih klasova u žitu. Žetva ječma [i useva od ranozrelih sorti pšenice u nekim krajevima.]
Branje konoplje »belojke« i lana. Popunjavanje, rasadom, praznina u stočnoj repi. Košenje deteline (drugi i treći otkos).
[Zaštita krompira protiv krompirove zlatice i plamenjače.
U prvoj polovini juna završava se vađenje ranog, odnosno mladog krompira i obavlja priprema zemljišta za setvu druge povrtarske kulture.]
Na livadi dovršetak kosidbe i spravljenje sena. Posle kosidbe navodnjavanje.
Oko stoke
Motriti, da stoka ne prejede i ne dobije nadun. Konje i goveda kupati. Isto tako i svinje goniti da se kupaju – najbolje u čistoj vodi. Krmače se prase.
U gradini i u voćnjaku
Brižljivo okopavanje i zalivanje u gradini se nastavlja. Razređuju se i razmeštaju vreže od tikava, krastavaca i bostana. Branje boranije i mladog graška. Kuhinjska zelen može se iznova sejati.
[Nastavlja se berba useva u toplim lejama, a početkom meseca počinje i berba paprike. Setva pozne boranije za potrebe konzervne industrije kao i za domaću preradu. Za setvu je potrebno 100 do 200 semena po 1 ha u zavisnosti od krupnoće semena. Seje se kao druga kultura.]
Na kovanluku i oko svilenih buba
Pravo vreme rojenja. Obilno sabiranje meda. Med istresati i prazno saće opet namestiti, da pčele dalje med nose.
[Sakupljanje cvetnog praha najpogodnije je u junu, jer ga tada ima najviše u prirodi. Prah se sabira na letima košnica pomoću naročitog hvatača. Od jedne košnice, u toku dana, može u hvataču da se skupi do 50 grama cvetnog praha. Kad se prah pokupi iz kutija suši se u zamračenoj promajnoj odaji. Izvođenje mladih i zamenu starih matica najbolje je vršiti kada počne bagremova paša. Krajem juna može se vršiti seljenje košnica gde se nalaze usevi industrijskih biljaka ili u mesta sa većom nadmorskom visinom.]
Kod cveća nastavlja se prašenje, zalivanje i prorezivanje. Seme sabirati. Polaganje karavilja. Razmnožavanje lejandera, mesečarski ruža.
U voćnjaku
Kaleme treba osloboditi veze. Na suši zasejano seme od voća i presađene voćkice zaliti. Može se još kalemiti, na terajuće okce. [Berba jagoda, trešanja i višanja.
U savremenom voćarstvu primenjuje se proređivanje plodova u cilju obezbeđenja boljeg razvića, krupnoće i kvaliteta plodova kao i sprečavanja većeg iznurivanja voćaka. Time se izbegava alteriativno plodonošenje tj. donošenje, rađanje plodova svake druge godine. Proređivanje plodova kod koštičavog voća (šljiva) vrši se kada su plodovi veličine lešnika, a to najčešće biva u drugoj polovini juna (posle junskog otpadanja plodova).
Kod svilenih buba. Nabavljanje materijala za upredanje (hrastove grančice, metle itd.). Upredanje, učauravanje. Odmotavanje čaurica. Izbor mehuraka za priplod. Izletanje leptirova. Sparivanje i oplođenje. Nošenje jaja.
Na duvaništu
Prašenje i okopavanje.
U šumi
Tamanjenje štetočina. Sejanje brestovog semena, za dobijanje mladica. Plevljenje u rasadniku. U planini dovršetak proletnjeg sejanja i sađenja. Dovršetak guljenja kore, u hrastovoj gori. U smrčevoj gori pripreme smole. U Julu
U domu i na dvoru
Staro i novo žito prevrtati. Polivati đubre, na đubrištu, pištevinom.
U pivnici i u vinogradu
Provetravati i polivati vodom, da drži hladovinu. Burad dopunjavati.
U vinogradu dovršuje se druga i otpočinje treća kopnja. Posle jakih vetrova ispravljati oborene tačke i ponovo pobadati. Pregledati vinograd, da nema mesta zaraženih filokserom. [Nastaviti sa zaštitom protiv bolesti.
Na njivi, livadi i pašnjacima
Okopavanje kukuruza i zalamanje klasova. Kosidba deteline, ostavljene za seme. Tamanjenje viline kosice u detelini. Žetva strmina se nastavlja. Zaoravanje strnjike. [Kamarenje sena i slame. Obaviti letnje sađenje krompira u ravničarskim krajevima u cilju proizvodnje semenskog krompira uz primenu zalivanja (navodnjavanja). Setva jare uljane kupusne repice vrši se posle žetve stranih žita, ili vađenja ranog krompira, ili berbe nekog ranog povrća.]
Na livadi produžuje se kosidba i navodnjavanje.
Oko stoke
Zaklanjati stoku na velikoj vrućini. Češće je kupati. Radnu stoku dobro hraniti i naročito zobiti. Uredno bačijati. Kod ovaca letnje jagnjenje i treba čuvati, naročito jaganjce, od žege; – plandrovanje uredno.
U gradini i u voćnjaku
U gradini pleviti, okopavati, izgrtati i proređivati. Beli luk, crni luk, vlašac, aljmu, iskopavati, sušiti i u vence upletati. Sabiranje semena sa semenjaka: od kupusa, kelja, kelerabe, celera, peršuna, salate, repe, rotkvice, spanaća, šargarepe. Sejanje zimske rotkve.
[Rasađivanje poznog kupusa od rasada proizvedenog u poljskim lejama. Pre rasađivanja treba zemljište pođubriti sa kalijevim i fosfornim đubrivima. Zemljište dobro pripremiti za rasađivanje. Za jesenju proizvodnju treba obaviti rasađivanje kelja, karfiola, kelerabe i praziluka.]
Oko cveća okopavati i pleviti. Sabiranje semena, Presađivanje i razmnožavanje ruže.
U voćnjaku po rasadniku pleviti i okopavati. Kalemljenje na spavajuće okce očenje. Otkidanje divljih fidana ili izdanaka na kalemima. Podupirati grane na voćkama, koje su prerodile. Berba ranih sorata šljiva. Navodnjavanje voćnjaka.
Na kovanluku
Pozno rojenje. Treba rojenje prekidati. Više slabih rojeva treba sjediniti. Ubijanje trutova. Prenošenje košnica na mesta, gde će pčele imati bolje paše.
[Kada je nedovoljna paša, u julu se vrši prihranjivanje pčela dodavanjem suvog šećera svakom pčelinjem društvu u iste hranilice u koje se dodaje i sirup. Popravka i farbanje košnica obavlja se u julu i avgustu.]
Na duvaništu
Dovršetak kopnje i ogrtanja. Zakidanje zaperaka. Otkidanje semenih stabljika, koje se neće ostaviti za izvod semena.
U šumi
Tamanjenje štetočina. Čuvanje šume od požara. Pripremanje zemlje za sejanje i proletnje sejanje. U rasadniku plevljenje i kopnja. U planinama se dovršuje letnja seča. U Avgustu
U domu i na dvoru
Vršidba i vejanje žita [u brdskim i planinskim krajevima]. Brižljivo prevrtanje novog žita. [Trijerisanje i selektriranje žita za seme.] Pripremanje vešaljke i svega što je za sušenje duvana potrebno. Sprema za sušenje šljiva i ostalog voća. Opravka bačvi i kaca za previranje i za smeštanje kljuka. Potapanje lana i konoplje. Spremanje semena za sejanje ozamice. [Setva ozime kupusne uljane repice krajem avgusta.
U pivnici i u vinogradu
Paziti na burad da su dobro začepljena, zapušena.
U vinogradu nastaje pudarenje. Privezivanje i zalamanje loze. Zakidanje zaperaka. Treća kopnja. Odsecanje prporaka za upotrebu ili rasprodaju. [Berba grožđa od ranih stonih sorti vinove loze.
Na njivi, livadi i pašnjacima
Dovršetak žetve i vršidba. Zaoravanje strnjike i oranje. Čupanje lana i konoplje crnojke.
[Navodnjavanje ratarskih i povrtarskih kultura, naročito kada je period suše.] Na livadi stiže otava i kosidba otave. Zasejavanje novih livada. Navodnjavanje.
Oko stoke
Mrkanje ovaca. Puštanje stoke na livade, po kosidbi otave. Strižu se jaganjci. Radnu stoku dobro hraniti i često kupati. Sečenje i spremanje lisnika za stoku.
[Ishrana krava zelenom stočnom hranom čiju proizvodnju treba organizovati izborom useva za neprekidnu proizvodnju zelene stočne hrane u toku cele vegetacije.]
U gradini i u voćnjaku
Korov tamaniti, vaditi lukac. Odabrati dinje i lubenice za seme i ostaviti da na vreži potpuno uzru. Rani se krompiri vade. Sabiranje semena od povrća.
[Kod letnje sadnje krompira, u toku avgusta, obavi se prvo a krajem meseca i drugo prihranjivanje, kao i dva prašenja i zalivanje (navodnjavanje) po potrebi. Setva spanaća za jesenju i zimsku proizvodnju, u obzir dolaze sorte matador i viking. One dobro podnose zimu. Krajem avgusta obavlja se setva srebrnjaka (luka) u cilju proizvodnje rasada od kojeg bi se proizveo mladi crni luk što ranije u proleće.)
Kod cveća skuplja se seme. Presađivanje nežnijeg cveća u saksije. Ruže i drugo šiblje kalemiti na spasavajuće okce.
U voćnjaku se dovršuje kalemljenje na spavajuće okce. Kod starih voćaka tamanjenje i otkidanje vodenih izdanaka i fidana. Sabiranje semena od voća i divljaka. [Navodnjavanje voćnjaka. Berba pojedinih vrsta voća. Pakovanje i sortiranje voća.
Na kovanluku
Ubijanje trutova, vađenje meda iz košnica slabih, koje ne mogu prezimiti i pčele iz njih preterivati u jake košnice.
[Prihranjivanje pčela u slučaju nedovoljne paše. Sakupljanje cvetnog praha na poznoj letnjoj paši vrši se samo onda kada se pregledom košnica utvrdi da u gnezdu ima već 2-3 okvira cvetnog praha i da je jedna količina već nalivena pokupljenim medom. Održavanje legla, bilo putem prihranjivanja u slučaju nedovoljne paše, ili pak oduzimanjem i istresanjem suvišnog meda kada je izrazito bujna paša. Potrebno je da u drugoj polovini avgusta plodišni okviri imaju bar polovinu svoje površine slobodnu za izvođenje legla.
Na duvaništu
Zakidanje zaperaka i otkidanje semenih čaurica. Pri kraju meseca podbiranje lošijeg lista.
U šumi
Negovanje rasadnika. Zalivanje, prašenje i tamanjenje korova. Seme od breze počinje sazrevati. Tamanjenje štetočina. U visokim planinama sađenje smrče. Građenje putova i mostova. Počinje lov.
U Septembru
U domu i na dvoru
Prevrtati žito. [Trijerisanje i selekcija žita za seme.] Prerađivati lan i konoplju na trlici. Sušiti voće i šljive. Nizanje i sušenje duvana. Građenje trapova za zimsku ostavu. Ostava voća i jaja za zimu. [Pravljenje detaljnog plana setve ozimih žita.
Obezbeđenje sa potrebnim količinama sortnog semena ozimih žita.]
U pivnici i u vinogradu
U pivnici, razmeštaj sudova i opravka. Pažnja na previranje kljuka. Smotrenost, da bačve ili kace, zbog nagomilavanja ugljene kiseline, ne popucaju. Pošto prvo burno previranje pređe, dopunjavanje buradi.
U vinogradu nastaje četvrta kopnja, naročito jako spečene zemlje. Pri kraju meseca, berba vinograda. Vađenje, iznošenje i ostava tačaka.
Na njivi, livadi i pašnjacima
Branje kukuruza [bilo ručno ili specijalnim beračima]. Zaoravanje strnjike. Sejanje ozimih useva u nekim krajevima. Poslednji otkos deteline. [Setva trava pri podizanju veštačkih livada i pašnjaka uz đubrenje. Posle setve obaviti pokrivanje semena i valjanje.]
Na livadi svršetak kosidbe otavine. Puštanje stoke na popašu. [Počinje đubrenje livada torenjem.] Posle popaše navodnjavanje.
[Žetva suncokreta, bilo ručno ili mašinama. Ručna žetva se vrši: sečenjem stabala zajedno sa glavicama ili sečenjem samo glavica. Mašinska žetva može da se vrši običnim žetelicama ili kombajnima. Kombajni služe za žetvu i vršidbu suncokreta kada su glavice suve. Posle žetve vrši se sasecanje i mrvljenje stabljika, oranje zemljišta uz prethodno đubrenje (pod osnovnu obradu), radi pripreme zemljišta za setvu ozimih žita. Početkom meseca setva ozime kupusne uljane repice, bilo radi semena ili za zelenu stočnu hranu. Ako se gaji za stočnu hranu treba je sejati gusto – na rastojanju 12-15 cm između redova.
Oko stoke
Dobro hraniti i zobiti radnu stoku, zbog jačeg naprezanja. Odvajanje stoke za prodaju. – Bačijanje skoro će se dovršiti.
U gradini i u voćnjaku
U gradini dovršetak sviju radova, berbe, sabiranja semena. Drugo sejanje spanaća, zimske salate, peršuna. Sađenje belog i crnog luka.
[Podizanje toplih leja i setva semena nekih vrsta povrća.] Kod cveća radi se sve, što i u prošlom mesecu ili se radovi dovršuju.
U voćnjaku traje i završava se berba voća; finije voće bere se odelito i zdravo, nenagnječeno, ostavlja se za zimu. Još sad se sa voćaka struže mahovina, lišaji itd.
Iskopati rupe za proletnje presađivanje; za jesenje presađivanje voćaka već je krajnje vreme da se rupe iskopaju.
Na kovanluku
Čuvanje košnica od neprijatelja naročito od osica, vađenje meda, spajanje slabih rojeva, i priprema za uzimljavanje.
[Polovinom septembra treba detaljno pregledati sva pčelinja društva i utvrditi stanje pčela, legla i hrane. U drugoj polovini septembra vrši se prihranjivanje šećernim sirupom (tri dela šećera i dva dela vode – to se kuva 10 minuta)
Na duvaništu
Podbiranje zrelih listova i zaperaka. Branje lista i odsecanje stabljika, sem onih, koje su ostavljene za seme, dokle i seme ne sazre.
U šumi
U planini, sađenje smrče produžava se. Zemlja za proletnje zasađivanje priprema se i kopa. – U rasadniku plevljenje i otkidanje semenih stabljika od travuljina, da se ne rasplođavaju. Skupljanje brezinog semena. Popaša u žiropađima. U Oktobru
U domu i na dvoru
Sušenje voća. Prevrtanje (lopatanje) žita. Podmazivanje, čišćenje i ostava mašina. Skidanje, sortiranje i kalupljenje duvana. Ostavljanje povrća i spremanje zimnice. Proračunavanje potrebne hrane za ishranu sve stoke, preko cele zime. Odvajanja stoke i prodaja. Opravka staja za stoku.
U pivnici i u vinogradu
Paziti na kace i na bačve, u kojima kljuk previre. Posle svršenog vrenja, nastaje otakanje mladog vina i ceđenje kljuka od crnog vina. Opravljanje kazana i ostalog pribora za pecivo komine – rakije.
U vinogradu, dovršuje se berba. Po svršetku berbe nastaje zagrtanje vinograda, a u isto doba jesenja rezidba.
[Đubrenje vinograda vrši se pre zagrtanja čokota, i to stajnjakom, kompostom, fosfornim i kalijumovim đubrivima. Od količine i vremena đubrenja stajnjakom zavisiće da li će trebati ili ako treba, koje količine fosfornih i kalijumovih đubriva upotrebiti za đubrenje vinograda u jesen. Ako nije vršeno đubrenje stajnjakom, potrebno je u jesen zaorati 300 do 500 kg/ha superfosfata i 150-300 kg/ha 40%-tne kalijumove soli u zavisnosti od plodnosti zemljišta. Azotna đubriva bolje je upotrebiti u proleće.]
Na njivi, livadi i pašnjacima
Svršetak žetve svih još nepožnjevenih i neprobanih useva. [Priprema zemljišta za setvu i đubrenje fosfornim i kalijumovim đubrivima i u manjim količinama azotnim đubrivima.] Nastavlja se sejanje ozimih useva. Duboko zimsko oranje, za proletnje useve. Razoravanje ledina, da bi ih u gruboj brazdi mogao mraz istrošiti.
[Jesenje prihranjivanje livada vrši se ili posle drugog otkosa ili pošto se otava iskoristi ispašom. Za đubrenje se koriste fosforna đubriva u količini R205 25-30 kg/ha aktivne materije i kalijumova đubriva u količini 30-45 kg/ha K20. Za jesenje prihranjivanje može se upotrebiti i dobro zgoreli stajnjak. Pri razoravanju prirodnih livada i pašnjaka u jesen, takođe treba izvršiti đubrenje fosfatno-kalijumovim đubrivima, naročito na slabo kiselim ili neutralnim zemljišgima.] Na livadi nastaje navodnjavanje mutnom vodom i muljem.
Na njivi, livadi i pašnjacima, razoravanje odvodnšda, za oticanje vode.
Oko stoke
Popaša strnjike. Paša na pašnjacima naročito mlade stoke, samo još po lepom vremenu. Stoka se drži noću u torovima na livadama. Stoku, u košari i na pojati, prihranjivati suvom hranom i na taj način izvršiti postupan prelaz od letnjeg ka zimnjem hranjenju.
U gradini i u voćnjaku
U gradini završava se berba svega zaostalog letnjeg povrća. Smeštanje povrća u trapove. Prekopavanje i đubrenje leja.
[Pripremiti zemljište za gajenje povrća u proleće i za suvo povrtarenje. U ovom cilju treba zemljište nađubriti stajskim i mineralnim đubrivima i duboko poorati. Stajnjak je korisno upotrebiti za gajenje patlidžana, paprike, krastavaca, tikava, bostana i krompira i to u količini od 30 do 40 t/ha. Količina fosfornih đubriva (superfosfata) koju treba upotrebiti u jesen zavisi od vrste povrća koje će se gajiti ma određenoj parceli od 200-300 kg/ha i od 300-400 kg/ha 40%-tne kalijeve soli.
Provetravanje toplih leja. Zalivanje rasada u lejama. Presađivanje (pikiranje) rasada u toploj leji i nega presađenog rasada. Za ranu prolećnu proizvodnju treba obaviti setvu spanaća, mrkve i sađenje belog i crnog luka.]
U voćnjaku seje se na lejama seme od voća. Matore i sasvim rđave voćke valja seći i za gorivo upotrebiti i njihove žile krčiti. Presađivanje voćkica. Krčenje voćaka. Obrano voće ostavlja se u slamu. [Jesenje đubrenje voćaka fosfornim i kalijumovim đubrivima.
Na kovanluku
Premazivanje košnica. Pokrivanje i čuvanje od vlage, zime i svoju ostalih škodljivih upliva. [Slabe košnice prihranjivati. U nekim krajevima, polovinom oktobra se pčele uzimljuju.
Na duvaništu
Pribiranje i skupljanje potrebnog materijala za građenje rasadnika, đubrevitih leja za iduće proleće.
U šumi
Jesenje sađenje i sejanje lisnatog drveća i jele; a naročigo jovinog drveta na onim mestima, koja će s proleća biti, zbog snega, nepristupačna. U žiropađama, gojenje svinja. Seča i snošenje drveta za gorivo. Sabiranje semena bukovog, hrastovog, javorovog, odnosno branje istoga.
U Novembru
U domu i na dvoru
Spremanje drva za ogrev i građu. Građenje trapova i pokrivanje istih. Žive ograde nove se podižu, a stare se dopunjuju i podsecaju. Pecivo rakije, od komine i od šljiva, otpočinje.
[Čuvanje povrća u podrumima i na tavanima. Nabavka asura za tople leje.]
U pivnici i u vinogradu
U pivnici traje previranje. Dolivanje buradi. Crno se vino otače i kljuk cedi. U vinogradu se dovršuje zagrtanje vinograda. Izvoženje đubreta i đubrenje. [Jesenje đubrenje fosfornim i kalijumovim đubrivima.] Podizanje novih sadova.
Na njivi i livadi
Na lepom vremenu nastavlja se sejanje ozimih žita. Zimnje duboko oranje, takođe. Iznošenje stajskog đubreta i zemlje.
Na livadi traje navodnjavanje, dokle god ne nastupe mrazevi. [Jesenje đubrenje i prihranjivanje livada.]
Oko stoke
Svu stoku treba držati u stajama. Hranjenje i nega stoke u stajama. Škartiranje i prodaja volova i tegleće marve. Brižljivo timarenje konja. Pripuštanje krmača i metanje svinja na hranu.
U gradini i u voćnjaku
U gradini, duboko prekopavanje leja. Đubrenje. Ogrtanje zimnjeg kupusa. Pokrivanje jagoda.
[Trapljenje korenastog povrća u pesak. Setva ozimog graška za ranu prolećnu proizvodnju. Nega rasada u toplim lejama.] Žbunje od ruže i nežno cveće i šiblje uviti slamom i umotati od hladnoće, a na žile dobar sloj šušnja nasuti i naneti. Leje prekopati i đubriti. Zimsko cveće na lejama pokriti.
U voćnjaku se svršava jesenje presađivanje voćaka. Vađenje divljaka, za zimnje kalemljenje, i zatrpavanje istih u zemlju, u podrumu. Potkresivanje voćaka i čišćenje suvaraka. Tamanjenje jaja i guseničnih gnjezda. Duboko prekopavanje i riljanje novih leja, za podizanje rasadnika. Ostava semena od koštičavog voća i zatrpavanje u pesku.
[Završiti jesenje đubrenje voćaka. Krajem meseca početi prskanje voćaka.
Na kovanluku
Čuvanje košnica od vlage i hladnoće. Sužavanje leta.
[Kad se počnu javljati hladne noći i kad prestanu dnevni izleti vrši se uzimljenje pčela.]
Na duvaništu
Duboko oranje. Zaoravanje đubreta.
[Jesenje đubrenje fosfornim i kalijumovim đubrivom.]
U šumi
Svršetak jesenjeg sejanja i presađivanja. Dovršetak u pripremi zemlje, za proletnje sađenje. Branje i skupljanje semena. Tamanjenje štetočina. Seča donjeg drveta, u srednjim šumama. Zimnja seča, u odeljcima za podmlađivanje gore. Početak seče drveta za građu. Potkresivanje i proređivanje.
U Decembru
U domu i na dvoru
[Krunjenje veštački sušenog kukuruza.] Prevrtanje žita i pretakanje kukuruza. Drvodeljski rad. Čitanje poljoprivrednih knjiga, novina i pouka. Sklapanje računa o izdacima i prihodima, po celokupnoj svojoj radnji. Upredanje gužvi i užeta od slame. Prerađivanje lana i konoplje.
U pivnici i u vinogradu
U pivnici nastaje pretakanje vina. Dolivanje buradi. Građenje šilera.
U vinogradu, ako vreme dopušta, valja riljati za nove sadove. Đubrenje. Čišćenje jaraka i jendeka. Nanošenje zemlje.
Na njivi i livadi
Oranje se nastavlja, pri podesnom vremenu. Izvoženje đubreta. Čišćenje odvodnica.
Na livadi se obustavlja navodnjavanje. Čišćenje sviju jaraka i sprovodnica. Opravka ustava i brana i utvrđivanje obala.
Oko stoke
Održava se najveća čistoća u stajama za stoku, a naročito jasala i sudova, iz kojih stoka dobija hranu. Utopljavanje košara. Brižljivo hranjenje i timarenje stoke. Paziti da se stoka ne poji studenom vodom. Na lepom vremenu stoku isterivati napolje, i zato vreme košare provejavati.
U gradini i u voćnjaku
Povrće utrapljeno i smešteno u podrumu, na lepom vremenu pokadšto se provejava, a po potrebi ponekad i zalije a sve trulo i nezdravo izbaca. Đubrenje gradine.
[Rasađivanje sitne paprike u toploj leji. Setva paprike, crvenog patlidžana, krastavaca i rotkvica u toploj leji.]
Cveće u saksijama provetravati i na toplom danu iznositi napolje. Čišćenje semena i obeležavanje sorti, Opravka gradinarskog oruđa.
U voćnjaku traje đubrenje i čišćenje voćaka. Tamanjenje guseničkih gnezda. Sejanje se nastavlja po lepom, toplom vremenu.
Na kovanluku
Čuvanje od miševa i insekata. Na lepom, toplom danu, pregledati sumnjive košnice u cilju kontrole hrane i života pčela u njima. Slabe košnice prihranjivati, ako postoji sumnja da su pčele ostale bez hrane.
[Otklanjati sneg ispred leta košnica ili prosipati plevu ili slamu preko njega. Treba izbegavati zimsko prihranjivanje pčela te zato treba dobro pripremiti pčelinja društva u jesen, pred uzimljenje.]
Na duvaništu
Svršetak poslova oko sušenja, kalupljenje. Đubrenje. Svršetak oranja – po lepom vremenu.
U šumi
Sabiranje i sušenje semena od šumskih drveta. Tamanjenje štetočina. Seča gore za građu i za ogrev. Prevlačenje drveta, po lepom vremenu.
Iz »poljopr. kad.« [dopunjeno]
Povrće održati preko zime
O ovome je govoreno u ovoj knjizi na svome mestu. Ali ne škodi da napomenemo još i ovo: Mrkva se trapi i dobro sačuva kad se ostavi u trapu ili podrumu sve kat peska ili suve zemlje, a kat mrkve, šargarepe. Celer, peršun, rotkvu, cveklu, repu i kelerabu treba zasuti peskom suvim sve do cveta. Jurget možemo sačuvati za nekoliko meseci samo u toplim sklonipšša, a to je nužno, jer su one za hranu pravi mozak biljni, vele Englezi. One se mogu jesti pečene same ili u piti, ili varene s drugom hranom. Crni luk nosi na tavan i razastri ispod njega i preko njega suvu slamu, pa nek stoji tako dogod mrazeva ima, uzimajući ga za upotrebu samo s jedne strane. A kupus dugo očuvati u svežem stanju ovako se može: iščupaj koliko hoćeš glavica kupusa zajedno sa korenom, pa priveži za koren uzicu i obesi na tavanu tako da glavica visi strmoglav i da se ničega ne dodiruje. Tako ćemo sačuvati sveži kupus za salatu i drugu upotrebu preko cele zime.
I trap i podrum gde stoji to povrće, kace kupusa i druge namirnice treba otvoriti i provetravati nekoliko sati dnevno svake nedelje kad je vreme toplije.
Raznovrsne pouke za zemljoradnju i pokućanstvo
Zemljoradnja je osnovica i glavna činjenica života ljudskog.
Orite dublje, orite s jeseni!
U običnom životu govori se, da čovek, životinja i uopšte svaki živi stvor, ne može da živi, da opstane bez vazduha. I odista, tako je u stvari. No ne treba zaboraviti, da je pored vazduha nužno još da svaki stvor uživa nužan stepen toplote i svetlosti. Jer nije dovoljno da samo život održava, već i da može napredovati, razvijati se, te da na taj način posluži ljudstvu što raznovrsnije, što bolje i što duže. U žive stvorove nema sumnje, spadaju i svi naši usevi; jednom rečju, sve biljke, koje takođe zahtevaju, gornje životne potrebe, tj. vazduh, toplotu i svetlost. Zemljodelac je dakle, na osnovu ovoga prinuđen, da se svakom mogućom prilikom toga seća, da svima mogućim načinima u gajenju useva i obrađivanju zemlje ide na to, da usevi u dovoljnoj meri i količini uvek uživaju kako vazduh, tako toplotu i svetlost.
Pažnja njegova treba da se kreće u tome pravcu, i on zaista tako unekoliko i radi, samo što se ne radi ozbiljno, ne radi dovoljno. Obrađivanje zemlje i načini gajenja raznih useva, dva su ponajglavnija načina, kojima se ide na to, da se osigura usevima što više vazduha, toplote i svetlosti.
Ovom prilikom, postavljena pouka ne obuhvata oba načina, koje navedosmo, već samo jedan, i to obrađivanje zemlje.
I mi ćemo se u ovom članku ograničiti samo na to pitanje, koje se deli na dva dela, i to na: 1. Dublje oranje; i
2. Jesenje oranje
Stoga ćemo najpre govoriti o važnosti dubljeg oranja, a potom preći na jesenje, te da razrešimo i raspravimo naše glavno pitanje. To pitanje igra i u nauci i u praktici zemljodelskoj vrlo važnu ulogu, od koje zavisi ne samo osiguranje žetve, već što je glavno i izobilje iste. A da tome uspehu teže svi zemljoradnici, posle znojnog, mučnog i teškog rada i utrošenog kapitala, držimo, da se to po sebi razume, i nije nužno daljeg dokazivanja.
Dakle da pređemo na stvar.
Važnost dubokog oranja
Svaki zemljodelac zna iz iskustva da neki ore plitko, a neki duboko; neki opet široke brazde a neki uske. Zna i to, da se rezultat od takvog raznovrsnog oranja ne pokazuje jednak; dakle da između oranja i oranja postoji razlika, jer ne daju podjednake žetve. Ne može se ni zamisliti, da bi se podjednaka žetva mogla dobiti, kad uslovi za usev nisu jednaki kod plitkog i dubokog oranja.
Zemlju treba orati dublje
Ovo je nužno da bez ikakvog izgovora svagda vrši gde god je samo moguće, jer razni usevi, kao što nam je poznato, ne puštaju podjednako duboko u zemlju svoje žile i žilice, već neki plitko ili pliće, površno pod zemljom, a neki duboko ili dublje. Sva naša žita, tako reći pod samom površinom zemlje granaju žile i žilice, dok međutim, stočna repa svoju žilu pušta dublje, a lucerka i razne deteline opet toliko duboko puštaju svoju žilu, da izgleda čisto neverovatno, kad se kaže da je bilo slučajeva da su puštale žile u dubinu i do jedan i po metar. [Lucerka i do 2,5 m a crvena detelina do 2 m. Glavna masa korena strnih žita obrazuje se u sloju do 35 cm (oko 70%), premda pojedini korenovi pšenice mogu da prodru u dubinu do 1,5 m pa i više.) Ko god sumnja u istinitost ovoga navoda neka se sam uveri na svome dvogodišnjem, trogodišnjem lucerištu, na primer, neka pokuša da iščupa ili otkopa glavnu žilu od lucerke, pa će videti da će imati muke.
Šta više mahom se dešava pri čupanju, da se ne može sva žila ni iščupati već se prekine, te se i opet ne može da sazna prava njena dužina. No, dovoljna mu je i ona dužina žile, pa da se uveri s jedne strane, koliko duboko teraju neki usevi svoje žile u zemlju, a s druge strane o tome, koliko je važno duboko oranje, koje ne samo u ovom slučaju već u opšte kod svih ostalih useva čini tu uslugu, da se žile i žilice pravilno razvijaju, prema prirodi svojoj; dalje, da se usev svojim žilama utvrdi što je moguće jače za zemlju, jer se u protivnom slučaju, lako može prelomiti, poviti ili polegnuti na zemlju, usled kakve pojače kiše ili vetra, ili spržiti i osušiti od suše i žege, jer kad je zemlja plitko uzorana ona se po površini brže suši i speče pošto zraci sunčani ne mogu dublje da prodru. Kad je zemlja duboko uzorana, rastresita i tako trošna da zraci dublje prodiru, onda nema opasnosti, jer žile zajedno sa žilicama u stanju su u takvoj zemlji da ulaze dublje i usled toga nalaze sebi dovoljno vlage, za kojom usevi osećaju manju potrebu, nego što osećaju oni usevi, koji su posejani na plitko uzoranoj zemlji koja se, kao što maločas rekosmo, okori i speče.
Šta je posledica ovoga? To da se u sušnim godinama na plitko uzoranim parcelama osuše usevi. Primera radi, dovoljno će biti kad napomenemo ili bolje reći, da se upitamo zašto drvlje u opšte, ili i oni usevi, koji dublje svoje žile puštaju i pri najvećoj i najdugotrajnijoj žezi i suši ne osete tako reći, sušu, dok međutim, trave po livadama i usevi na plitko uzoranim zemlama osuše se, jer ne mogu da naću dovoljno vlage, da bi mogli odoleti spoljnoj žezi? Dakle, dubokim oranjem, usevi se čuvaju od suše. Ali mi napred rekosmo i to da usevi protivstaju i bujnim kišama. Da vidimo na koji način. Grdna količina vode, koja se prospe na plitko uzoranu zemlju, nije u stanju da prodre dublje u zemlju već samo do onoga sloja zemlje, dokle je orano: dakle, do onoga sloja, koji je rastresit. U takvom slučaju, zar nije lako moguće, da će ta voda jureći i vršljajući po njivi vrlo lako moći ne samo da obori useve, kojima žile nisu mogle duboko da prodru, te usled toga i da se kako treba utvrde, no šta više da ih i sobom odvuče. Očevidno je da je tako, što u ostalom svaki zemljodelac zna, jer je često puta gledao takve pojave. Druga je sasvim stvar, kad je zemlja duboko poorana.
Ne samo da se usev kako valja utvrdi žilama svojim na zemlju, jer su žile njegove odveć lako mogle dublje u zemlju prodirati; usled čega bujica ne može baš tako lako da ga iščupa, odnese ili obori na zemlju, no je i zemlja rastresita u većoj dubini, te kad padne kiša, ona nailazeći na trošnu i rastresitu zemlju, prodire u nju bez otpora i razliva se ravnomerno na sve strane, i tako usev može biti sačuvan od manjih bujica. Koliko smo dubokim oranjem učinili tu dobrotu te ga spasli od bujne kiše, pomažemo mu još više i u tome, što ona voda, koja se prosula iz oblaka i koja je utonula u dubinu zemlje, služi još na to, da rastvara one nerastvorene čestice hrane u zemlji, dakle, da uveličava količinu hrane, a s druge strane izobiljem njenim za sve vreme trajanja letnjih dana, kad suša vlada i preti da sprži i upropasti, – letina je unekoliko spasena, jer se u zemlji nalazi dosta vlage, te se zbog toga ublažava štetno dejstvo suše na usev. Uostalom, bujice i najopasnije kiše padaju baš u letnje doba, kad vlada suša.
Najzad, usevi posejani na plitko uzoranoj zemlji ne mogu dovoljno da se ishrane, pošto je u ovom slučaju vreganje žilica sprečeno, usled toga prinuđene su da hranu crpe iz najbliže okoline, zbog čega iscrpljavaju samo gornji sloj zemlje, a donji ostaje nedirnut.
Svi ti uzroci od takve su važnosti, da zemljodelac mora na to dovoljno paziti ako je rad s jedne strane da osigura usev od svih mogućih štetnih uticaja naročito nepogode, a s druge strane, da se i on za uloženi i utrošeni kapital, rad, trud i muku, obilatom žetvom ili berbom nagradi.
Posle podubljivanja oranice, dubokim oranjem teži se još i tome, da se usevima osigura i stavi pa raspolaganje što je moguće više hrane. Jer, kad je oranica plitka, tada oni usevi koji svoje žile i žilice plitko puštaju, a koji se u nas najviše i redovno hrane; ali dok izrastu i dokle se požnju ili oberu, oni iscrpe sav taj sloj zemlje, te tako za onaj usev, koji dolazi odmah posle žita, nema dovoljno hrane. A žita sejati neprestano jedno za drugim i na jednom istom parčetu, – ne ide, što zemljodelci vrlo dobro znaju, jer tako neki i od njih i rade. Dakle šta? Dolazi na red drugi koji usev. Da bi se taj usev sada osigurao od gore navedene sasvim moguće nevolje, zemljodelac mora svoju zemlju da podubi, jer svi oni neraspadnuti delovi zemlje, koji leže odmah ispod zdravice i još dublje u zemlji nisu plodni, i kao takvi ne mogu da posluže za hranu useva.
Da bi se, dakle, priugotovili i prepravili moraju biti izloženi vazduhu i toploti i treba pristupiti njihovom obrađivanju i to valjanim dubokim oranjem. Tako smo u stanju da osiguramo usevima za sve vreme njihovog života dovoljnu količinu hrane. Još nešto. Iskusni i valjani ekonomi hoteći da se uvere od kolike je važnosti po količinu žetve uticaj vazduha, tj. kad je ovaj u stanju da prodire, pliće ili dublje u zemlju, pravili su naročite probe, pa su postigli ovakav rezultat: kad je zemlja odveć plitko poorana, tako da je bila tako reći sasvim zbijena, tvrda i nerastresita, dakle, kada vazduh nije mogao prodirati usev se u tom slučaju odveć slabo razvijao, tako slabo, da nije nikakvu žetvu obećavao, jer se krajnje siromašno ishranjivao.
Međutim, kad je zemlja bila nešto dublje poorana, kad je vazduh istina prodirao, ali ne baš u dovoljnoj količini i dovoljnoj dubini, usev se ishranjivao prilično i dao je žetvu priličnu. Najzad kad je zemlja bila duboko poorana, tako, da je vazduh i lako i duboko u zemlju prodirao, jer je zemlja bila rastresita i trošna mnogo više i mnogo dublje, usev koji je zasejan na tako duboko pooranoj zemlji, koristeći se blagodetnim uticajem vazduha i obilnom hranom, rastao je i razvijao se ne može bolje i krasnije biti, a žetvu je dao potpuno zadovoljavajuću, tj. takvu, koja je nadoknadila zemljodelcu ne samo uloženi kapital, već i učinjeni trošak, muku i rad. I tako, dakle, samo dubljim oranjem uz dovoljno đubrenje i primenu ostalih agrotehničkih mera postiže se sigurna i bogata žetva.
Dubljim oranjem postiže se još i ta dosta znatna korist, što se uništavaju razni korovi, bilo oni koji se iz semena razmnožavaju, bilo pak oni iz žila, podzemnim stablom.
Zemljodelac orući duboko svoju zemlju u cilju da je produbi, kako bi bio moćniji, deblji oranični sloj, u isto vreme postiže i tu korist, što korovljivo seme, koje je opalo, pri oranju unosi u dubinu zemljinu, gde ono nema povoljnih uslova za klijanje, a još manje za nicanje, jer nahodeći se u sredini gde je obilna vlaga, ono istruli, a posle toga ako na nesreću i klija, pretrpano je tolikim slojem zemlje, da mu je bar većinom baš nemogućno, da izađe na površinu zemljinu i da nikne. Sem toga žile onih korova, koji se razmnožavaju iz korena, kao što je pirevina, zubača, itd. dubokim oranjem iznose se na površinu, na kojoj ne nalaze povoljnih uslova da bi se mogle razvijati i iz njih savršena biljka izrasti, koja bi docnijim svojim porastom na razne načine naše useve upropašćavala, smetala im, da se pravilno i napredno razvijaju, no bi morali da uginu. Ovim, dakle, putem, zemljodelac je u stanju, da pored glavne koristi izvuče još i ovu, koja u nekim prilikama može takođe da bude glavna i poradi koje je zemljodelac baš i prinuđen, da poore duboko ovu ili onu korovljivu njivu, kako bi spasao useve od korova.
Najzad dubljim oranjem postaje zemlja trošnija, rastresitija; uopšte laka za obrađivanje. A da je zemljodelac dužan za tim da teži da mu je zemlja laka ne samo za povoljno uspevanje i razvijanje useva, već i za obrađivanje, – držimo da će dovoljno biti objašnjeno i jasno samo kad se upitamo: koliko na plitko uzoranoj zemlji odlazi radne snage bilo ljudske ili sprežne oko nege ovoga ili onog useva, naročito još onih, kao npr. kukuruza, krompira, stočne repe itd., koji zahtevaju za sve vreme svoga života do berbe ili vađenja, da se zemlja nekoliko puta oko njih obrađuje, sitni i troši, a posle toga i korov pleve, a koliko opet na duboko uzoranoj? Odgovor će svakojako sledovati, da će biti potrebno, u prvom slučaju daleko više no u drugom, kad je zemlja dovedena dubljim oranjem do izvesnog stepena trošnosti i rastresitosti, a posle toga i korova mora biti daleko manje, jer iz napred navedenog vidi se da je seme njegovo uništeno. Dakle, troši se uopšte i manje snage oko useva na duboko pooranoj zemlji. Ta korist u toliko pre ne može se reći da je malena, neznatna, kad uzmemo u obzir doba kada se najviše troši radna i sprežna snaga. Svaki zemljodelac zna, da se jedna i druga snaga najviše traži i upotrebljava u ono doba, kad su svi usevi u najvećem jeku rastenja, kad svi zahtevaju negu; najzad u doba, kada se svi poljski radovi sustižu, kad svi zahtevaju da se bez ikakvog odlaganja odmah izvrše, ako se ne želi štete da ima.
Ovim putem, kao što vidimo, zemljodelac je postigao gornju korist i u stanju je, da sasvim bez ikakve zebnje prepolovi radnu snagu, da se poslovi u jedno isto doba na dve strane vrše, jer neće biti nužno recimo, da se sva za jednu njivu upotrebi, pošto nema te potrebe, zemlja je laka za obradu, a korova nema – prilike taman tako povoljne, da se posao brže svršava. I tako, sa omanje radne i sprežne snage moći će se svi poslovi posvršavati na vreme, bez ikakvog uštrba.
Da se zadržimo još malo, pa da završimo sa prvom polovinom postavljenog pitanja. Vrlo je važno da zemljodelac obraća pažnju, to je, da ne sme odjednom oranicu duboko da ore, već postepeno, kako bi se onaj donji neplodni sloj zdravičin, koji se izbaci na površinu, do seidbe idućeg useva, mogao tako doterati uticajem vazduha i toplote, da bude plodan sloj, podesan za ishranu useva. Inače, ako bi se odmah za deset ili više santimetara, počela oranica da podubljava, koja je do jako plitko orana, onda bi se učinila grdna greška, takva, koja bi prve godine izvesno neznatnu žetvu donela, i tek druge godine bila bi žetva dobra, pošto bi se u toku prve godine tek kako treba doterala.
I opet pominjemo, da je odveć nužno paziti na postupno podubljene oranice, kako bi se moglo opaziti blagodetan uticaj od podubljene oranice još prve godine.
[Ne treba željenu dubinu oranja postići u jednom jedinom potezu, već se to može deliti na pojedine i odvojene radnje. Jedna brazda se pusti na dubinu od 20 ili 25 cm (u zavisnosti od toga na koju dubinu je do tada vršeno oranje), a posle naknadnim oranjem se podubi još za oko 10 ili 15 cm. Imajući u vidu naše prilike, osobito one krajeve gde preovlađuju divlja zemljišta (pepeljuše, smonice, gajnjače), preporučljivo je za ove poslove pored običnog pluga upotrebiti naročiti plug podrivač. Plug podrivač nema daske već samo raonik kojim razriva i drobi zemlju, on ne prevrće zemlju i ne izbacuje na površinu nerodni sloj.
Uporedo sa podubljavanjem oranja neophodno i neizostavno mora se u isto vreme vršiti i đubrenje. Ponajbolje je oranični sloj đubriti sa stajnjakom. Putem prisne veze između stajnjaka i oranice povećava se plodnost toga zemljišnog sloja; on postaje pristupačniji uticajima toplote, vode i vazduha, a zemljište obrazuje i povoljniju strukturu i postaje otpornije prema sleganju i sabijanju.]
Mislimo da smo dosta jasno predstavili i izložili koristi koje se postižu dubokim oranjem. Tim samim pak, dokazano je u isto vreme i to, od kolike je važnosti duboko oranje u praktici zemljodelskoj.
Važnost jesenjeg oranja
Jesenje oranje ili upravo oranje pred zimu, vrlo je važno u poljskoj privredi. Pa ipak zato, malo je njih zemljodelaca, koji se koriste blagodetima jesenjeg oranja. Uzroka ovome ne znamo gde da tražimo, što se ono tako nemarno preduzima, kad vrlo dobro zna svaki zemljodelac, da se velike koristi postižu od njega.
Govorili smo pri pretresanju prve polovine pitanja na jednom mestu i o tome, da u koliko lakše i dublje vazduh prodire u zemlju, da je u toliko obilatije hranjenje useva na toj zemlji, da se u toliko pre može zemljodelac s pravom nadati obilnijoj žetvi. To je pravilo koje važi uvek i svuda, zbog čega ga ne smemo uopšte nikako iz vida izgubiti, a naročito pri pretresanju ovoga pitanja, pitanja o jesenjem oranju; jer bi u protivnom slučaju promašili cilj i otišli bismo na stranputicu. Još i stoga razloga ne smemo se udaljavati što je to pravilo tesno skopčano sa onim pravilom, koje preporučuje jesenje oranje. Upravo jesenje oranje i preduzima se u toj celji, pored ostaloga, da se olakša pristup vazduha i ostalih činjenica u zemlju, kako bi se mogle razne koristi postići.
Da vidimo sada, zašto se jesenje oranje preduzima. Ono se preduzima da se pre svega zemlja više puta obradi do setve useva, da tako bude što ugodnija za dobar rod.
Razni usevi, kao što nam je poznato, a naročito sve strnine, ostavljaju zemlju za sobom, pošto se žetva svrši, tvrdu, zbijenu toliko, da se na njoj vrlo slabo može razvijati onaj usev, koji će na mesto njihovo doći. Da bi se dakle zemljodelac osigurao sa povoljnom žetvom toga budućeg useva, prinuđen je, da sve sile upotrebi na to, kako će zemlju taman tako pripremiti, kako bi za usev najpovoljnija bila. Jesenje oranje, sredstvo je, koje zemljodelac na prvom mestu ima u vidu pri popravljanju svoje zemlje.
Na svaki način, ne može se ni malo poricati, da je odista jesenje oranje prvo i najbolje sredstvo kad se kako valja i na vreme preduzme. No na žalost, većina naših zemljodelaca ne samo da ga često na vreme ne izvršava, već što je još žalosnije ima ih i takvih, koji ga nikako i ne praduzimaju. Običaj, koji je zaostao od naših starih, da se zemlja poore odmah posle žetve ili pošto se snoplje i krstine sa njive ukloni, što biva najdalje do druge polovine avgusta – taj običaj zaostali od starina možda je jedini, koji bi trebalo ne samo zadržati da ostane i dalje u snazi, već šta više i poželeti da ga svaki zemljodelac usvoji i oberučke prihvati, jer je vrlo koristan. To ima svog velikog smisla i opravdanja zbog toga, što se zemlja zaista može više puta do sejanja obraditi; u protivnom slučaju, tj. kad se docnije oko Male Gospođe ore, ne postižu se potpuno one koristi, koje želimo postići blagovremenim jesenjim oranjem, jer je kratko vreme za ugar – pliće i za jesenje – dublje oranje.
Pre svega pometnja je u tome, kad se zakasni sa oranjem, što se zemlja ne može dva i tri puta do sejanja orati, jer se sustiže u to doba i berba kukuruza i berba vinograda – dva posla, koja ne trpe odlaganja. A nama je glavno, da se zemlja kako valja pripremi. Dakle da bi to postigli mi moramo preduzeti prvo oranje odmah posle žetve, kako bi na taj način drugo nastupilo posle berbe kukuruza ili vinograda, a ako zatreba i treće pred samo oranje za sejanje.
Kad se tako uradi, zemlja se istroši, isitni ili izmrvi kako treba, a kad uzmemo još u obzir i to, da se drugo oranje preduzima pred samu zimu kada nastupaju mrazevi, koji svojim uticajem na trošnost zemlje tako povoljno utiču, onda odista pravo veli naša poslovica: »da je mraz najbolji orač«, jer je u stanju da izmrvi zemlju, tako, da postane prava prašina.
Posle ove koristi, jesenjim oranjem postiže se i ta, što se oranica može bez brige podubljivati, bez bojazni od štetnog uticaja o kome smo imali prilike, ranije da govorimo. Govoreći tom prilikom o podubljivanju, mi smo napomenuli, da se ne sme oranica odjedared mnogo podubiti već pomalo, postepeno, naročito zbog toga, da se zdravični sloj, koji se iznese na površinu može do sejanja idućeg useva pripremiti tj. da postane takav, da može poslužiti bilju za hranu. Prema ovome dakle, jesenjim oranjem cilj se potpuno postiže, naravno, kad se ono blagovremeno preduzme, tj. kad se prvo oranje izvrši odmah posle žetve; kojom prilikom ne sme se duboko orati već plitko, naročito iz jednog razloga, kao što ćemo niže videti. Oranični sloj tim prvim oranjem, dolazi u dodir sa vazduhom. Drugo oranje kao što rekosmo, nastupa posle berbe vinograda i kukuruza. To oranje već se dublje izvršava a zdravični sloj biva razriven i izmrvljen uz dodavanje đubriva, u kom položaju ostaje preko cele zime, te na nj utiču u punoj meri vazduh i toplota.
Iz ovoga jasno se vidi, da se taj neplodan zdravični sloj do trećeg oranja s proleća pred samo sejanje, potpuno može pripremiti za hranjenje useva. Ukupno uzevši, oranični sloj je postao veći, dublji ili kako se uopšte kaže, moćniji. A posle svega toga otpada i ona bojazan, da se usev neće moći da ishrani u neplodnoj zemlji, kad se podubljavanje preduzme, jer je bilo dovoljno vremena od avgusta do marta tj. pola godine da se kako treba priugotovi.
Treća korist od jesenjeg oranja ta je, što se strnjika – ostaci od požnjevenih ili posečenih useva blagovremeno zaoru, te se na taj način koliko toliko od njih povrati zemlji one hrane, koju su požnjeveni usevi za ishranu svoju odneli. Nema sumnje da je to dobit; jer se zemlja za onoliko ispostila na hranećim česticama koliko je iznešeno iz nje. Dakle, jesenjim oranjem zemlji se povraćaju u dosta znatnoj količini hraneće materije.
No valja ovom prilikom da primetimo da je odveć nužno, da se ti ostaci moraju pri prvom oranju plitko zaorati, kako bi na njih što pristupačnije mogao dejstvovati i vazduh i toplota, te da što pre i što potpunije istrule. Uostalom, ne treba se ništa bojati što neće potpuno istruliti do drugog oranja. Ništa to ne mari. U koliko nije do tog doba istrunulo, sigurno će posle drugog ili tako reći zimskog oranja, kada se može dublje oranje izvršiti. Preko zime pa dok ne nastupi s proleća treće oranje, glavna masa od tih ostataka istruliće, a ostali deo ako bi ga bilo, pri daljem obrađivanju i premetanju zemlje nasigurno će se raspasti.
[Prvo oranje posle žetve strnina naziva se ljuštenje ili zaoravanje strnjike. Ostavljanje strnjike da leži nezaorana vrlo je štetna pojava, jer njive gube na taj način mnogo od svoje vlažnosti. Osim toga nesmetano se razmnožavaju korovi i biljne štetočine. Naročito je škodljivo po njive ako se stoka pušta da pase po strnjici.
Iskustvom je utvrđeno da su njive na kojima se blagovremeno vrši zaoravanje strnjike plodnije od njiva tde se to ne radi. Ukoliko je podneblje suvlje, utoliko su pomenute koristi od zaoravanja strnjike veće. Zaoravanju strnjike pristupa se istovremeno kad i žetvi strnjike. Poznate su narodne izreke: »Orač goni žeteoce« i »Srp za sobom vuče plug«. Iskustvom je dokazano da je od kasnog zaoravanja strnjike manja korist, a veća šteta od takvog rada.
Da spomenemo još nešto. Ne samo da se truljenjem strnjike i uopšte sviju ostataka zemlji povraćaju hraneće čestice, već je baš tim truljenjem postignuta i još jedna sporedna korist, a na ime, što se pri truljenju strnjike razvija jedna isparina, koju učeni ljudi zovu »ugljena kiselina« i koja dejstvuje da se u okolini raspadaju ostali delovi, ili ako su ovi već otpočeli da se raspadaju, onda da se što pre raspadnu, da što pre istrule.
Najzad, da se jesenjim oranjem uništavaju i korovi naročito još oni, koji su najopasniji, koji se teško daju iskoreniti iz neke njive, kao što je npr. zubača, pirovina – to je takođe dovoljno poznato, pa mislimo da je izlišno i da to objašnjavamo utoliko pre, što smo o tome govorili prilikom pretresanja pitanja o dubokom oranju. Sem toga utamanjuje se i korov, koji se semenom razmnožava, jer se posle plitkog oranja – ugara – izvršenog na vreme, sve seme korovsko pripremi i nikne, kako će se drugim, zimskim oranjem sav poništiti i zatrti.
Seme da brzo nikne
Ko ovo želi nek pomeša seme sa komadićima trula drveta i dobro saveže u krpu ili džaku, pa kroz dan, dva posije. Ovaj zavežljaj valja u vodu zamočiti da se seme dobro pokvasi, pa sa tim ćemo držati ga desetinu sati u toploti i sijati. Ovim ćemo učiniti da seme za dva dana nikne, ako je iole zemlja suncem ugrijana. Tako ćemo kupus, kelj, patlidžan, repu, rotkvu, papriku itd. brzo za rasad imati.
[Danas ovaj način ne primenjuje se u praksi zato što je potrebno pre setve ispitati procent klijavosti semena, a zatim seme staviti u dobro pripremljenu zemlju i pod povoljnim uslovima toplote, vlage i vazduha ono će relativno brzo nići.] Poznati, je li seme zrelo i za sijanje udesno
[Klijavost je najvažnija osobina semena i označava procent (od 100) klijavog semena (zrna) koje daje normalne klice pod povoljnim uslovima toplote, vlage i vazduha. Za ispitivanje procenta klijavosti, sitna semena (kupus, detelinsko seme i dr.) koristi se najčešće upijaća hartija. Za seme žitarica, pasulja, repe i dr. najbolje je ispitivati klijavost na pesku. Dužina klijanja semena traje kod kukuruza 6 dana, pšenice, ječma, raži, pasulja 7, graška 8, deteline, ovsa, kupusa 10 semena trava 20, šumskog semena 40-60 dana.]
Način da tvrda semena pre i lakše proklijaju, preporučuje Bose, da se natope pre sejanja u kravlju pištevinu, ili da se pištevinom zasejana leja dobro zalije. Što je kome lakše nek bira. Za one koji ne znaju šta je pištevina, napominjemo da je to ona voda, izcedak, što teče iz đubrišta kuda spada i mokraća.
O žitu
Kukolj iz pšenice ukloniti
Za ovo valja pre svega da je seme dobro zrelo i čisto od svakog krtoga, nečistoće. Onda ga treba lužiti sa slanom vodom. Jedno 200 grama soli treba rastopiti u 4 litra vode i tom smesom poškropiti oko 80 kila semena pred sejanje. Prema potrebi može se ta količina umanjiti ili povisiti.
Jedan francuski ekonom preporučuje za luželje da se uzmu jednake količine zagašena kreča, sumpora i stipse.
Drugi iskusni ekonomi preloručuju još i ovaj način; pre sejanja, seme treba natopiti plavetnim kamenom (Blaustein) rastopljenim u vodi.
[Osnovni Zakon o semenu koji je objavljen u »Službenom listu SFRJ«, br. 13/65. predvideo je norme kvaliteta poljoprivrednog semena raznih vrsta kulturnih biljaka, i to u pogledu: a) najmanje čistote semena u % po klasama, v) najvišeg dozvoljenog sadržaja drugih vrsta, s) najvišeg dozvoljenog procenta korova itd. Prema pomenutom Zakonu seme pšenice koje se stavlja u promet i treba da se koristi za setvu kao sortno seme, treba da bude sasvim bez korova, jer u protivnom ne bi se smelo stavljati u promet. Danas se proizvođači žitarica, a i ostalih kultura, uglavnom orijentišu na upotrebu sortnog semena, koje im je u znatnoj meri garancija većih prinosa.
Sačuvati seme od crvi i buba kad je u zemlji
Treba ga držati tri četiri sata u dobro razloženom finom sumporu, dok mu ljusku ne probije. Ovo se čini pred sejanjem. Učinivši tako, semenu se u zemlji nikakva životinja primaknuti ne može. Taj fini sumpor dobiti se može kad se zaište švefelleber (Schwefelleber), ma u kojoj dobroj bakalnici.
[Danas su u primeni noviji preparati koji se preporučuju od strane stručne službe za zaštitu bilja. Tako aldrin, lindan, heptahlor upotrebljavaju se za uništavanje insekata u zemlji: žičnjaka, skočibuba, podgrizivajućih sovica i sl.
Geolin G-1,5 u količini od 30-35 kg/ha ili timet G-10 u količini od 10 kg/ha odlično služe za suzbijanje žitnog bauljara pre njegove pojave. Treba ih unositi u zemljište prilikom setve. U slučaju jačih oštećenja od žitnog bauljara mogu se koristiti sledeći insekticidi: Geolin prašivo (30 kg/ha), Lindan R-1 (30 kg/ha),
Pepein 53 (20-30 kg/ha), Dieldrin R-2 (15-25 kg/ha), Neosol 10 (3-5 l/ha) i dr.
Užeženu pšenicu popraviti
Valja je samo oprati u slanoj vodi, pa je po tom na suncu osušiti, i ona će biti u svome redu.
Spasiti od truleža pokislo i vlažno žito
Ova beda vrlo često snađe zemljodelca u vreme vršidbe zbog dugotrajnih kiša. Kao praktično sredstvo za sušenje ovakvog žita, preporučuju negašen kreč; ovaj se pomeće u korpe, ili tako nešto, u gomile žita vlažnog, u ambaru ili košu, pa se gomile pokriju džakovima, ili pokrovcima. Po činjenoj probi trebalo je za 80 hektolitara raži 1 i po hektolitar kreča. Posle tri nedelje raž se povratila, dobila običnu jedrinu, beše iščezao »memljiv« zadah, zrna su opet ostala glatka i sjajna. Protiv vlažnog i memljivog žita dobro se dokazao i prašak od ugljena (drvenog), koji se posle toga može lako prevejavanjem na vetrenjači otkloniti. Ako je žito dobilo već jako memljiv miris, on se može otkloniti, ako se 1 kg fino istucanog onajza izmeša sa 15 litara vode (dovoljno za 100 hektolitara žita), pa se pomoću štrcaljke kakve, koja jak mlaz izbija, poprska tako da svako zrno bude ovlaženo. Žito ne sme biti odveć debelo naslagano, a mesto na kom leži valja da je promajito. Kad se ovo sredstvo dva tri puta upotrebi daje žitu sasvim prijatan miris.
Za pivarski ječam, zbog jakog onajzovog mirisa, ovo sredstvo nije zgodno i zato treba upotrebiti pepeo. Ali za ovas, koji najlakše povuče vlagu i dobija rđav zadah, ovo je sredstvo odlično. Uopšte treba paziti pri hranjenju stoke ovsem, pa davati samo dobro osušen ovas, jer od vlažnog, memljivog ovsa, sva stoka, a naročito konji, jako stradaju.
[Mnogo je lakše osušiti pokislo i vlažno žito rasturanjem snopova na sunčanom lepom danu pa tek onda obavljati vršidbu prosušenog žita, nego odstraniti suvišnu vlagu iz ovršenog žita. Danas se za sušenje većih količina žita sa prekomernom vlagom, koriste sušare, u kojima se može regulisati temperatura po želji. Sušare se naročito koriste za dosušivanje partija namenjenih za semenski materijal.
Pšenicu oprostiti buđavog mirisa
Nije retko, da ovršena pšenica kad se saspe u ambar, posle kratkog vremena dobije miris koji zaudara na buđ. Uzrok je tome u svima slučajevima taj, što ima u pšenici mnogo vlage a pristup vazduha nije dovoljan, tj. promaje nema. Ako se vrlo malo opaža buđav miris, onda treba preduzeti lopatanje. No ako se opaža odveć jak miris, dakle kad su zrna počela da se kvare, onda je čišćenje teže, i mora se energičnije preduzeti, da se iz pšenice ukloni taj miris. Treba uzeti drvenog ćumura ili ugljena i mešati sa pšenicom. U ovom slučaju smeša se otprilike pola procenta, tj. na jedan hektolitar pšešše pola litra, sitno istučenog i prosejanog svežeg drvenog ugljena, i pazi da se mešanje izvrši što je moguće ravnomernije, pa se posle dve nedelje pšenica prorešeta na rešetu. Ako se mešanje pšenice sa drvenim ugljenom povtori [ponovi] još jednom ili dvared, onda će izvesno buđavog mirisa iz nje nestati. Za sve vrste žita, vrlo je dobro ovo sredstvo, samo već ako nije sasvim jak miris. Ima i ovo sredstvo. Treba izručiti pšenicu u kakvo korito, pa je sasvim politi vrućom vodom. Kad se voda sasvim ohladi, onda treba vodu odasuti a pšenicu razastrti na sunce ili na kakvo toplo mesto, da se čas pre osuši. Na svaki način ovo je sredstvo praktično samo u slučaju kad se ima mogućnosti, da se dovoljna količina vode na raspolaganju može imati.
Da svako žito izgubi zadah na buđ
Gde se može dobiti prašine od uglja, lako je izlečiti žito koje zaudara na buđ. Treba ga (pa bila to pšenica, ječam, ovas ili drugo što) dobro pomešati sa prašinom od uglja, i ona će povući u sebe neprijatan zadah. Zatim treba dobro izvejati dotično žito, te da se istera iz njega prašina, – i žito je izlečeno.
Drljanje ozimih strnina s proleća, korisno je
Svaka biljka bolje uspeva kad se praši ili okopava, pa tako je i kod strnina. Stoga u novije doba s divnim uspehom praše žito naročitim ručnim plugovima prašačima (u Češkoj pa već i u Ugarskoj). No ovo prašenje prilično košta, a i da se izvršiti samo onda ako je žito sejano u redove na izvesno odstojanje, dakle mašinom. Pa kako mašina dosta košta te je ne može svaki poljoprivrednik ni da nabavi, to nema ni mesta govoriti opširnije o prašenju žita prašačem. Međutim drljaču treba da ima svaki zemljoradnik. Ona će mu pored ostalih važnih poslova koje njom vrši, zameniti i plugove prašače za žito, te će mu žito bolje roditi. No za drljanje ozimih žita, treba izabrati zgodno vreme tj. kad zemlja nije ni suviše vlažna da se lepi, niti pak suva da se grudve izvaljuju. Drljanjem se korov počupa, razlomi kora koja se preko zime na zemlji uhvatila i žito se opraši te više i boljeg roda rodi: Ne treba nikog da zastraši što se po koja biljčica iščupa pri drljanju, jer to nije gotovo nikakva šteta. Podrljana njiva s usevom gadno izgleda posle drljanja, kao izrivena, ali zato lepo izgleda o žetvi; jer mnogo bolje rodi.
[Danas se na društvenim gazdinstvima primenjuje drljanje jedino na zbijenim zemljištima, kao i na parcelama gde se uhvatila čvrsta pokorica, a takođe i tamo gde je velika gustina useva – u cilju razređenja sklopa. Setvom visokorodnih sorti pšenice, uz upotrebu određenih normi semena pri setvi po jedinici površine, postiže se potreban (optimalan) sklop biljaka, te bi se drljanjem na dobro pripremljenim parcelama za setvu, smanjio broj biljaka u izvesnom procentu, što se ne bi moglo nadoknaditi kod sorti koje se slabo bokore.]
Poleglo žito podignuti
Da bi poleglu pšenicu, ječam, raž itd. podigao kad polegne, pohvataj žito u rukoveti, podigni i slamom poveži, ali potvrđe pritegni, da se bolje drži. Tim će se zemlja pre isušiti. Jedan radnik, poslenik, može za sat jedno čitavo jutro zemlje povezati. Ko hoće da od svoga truda dobije nagradu, nek se u tome ne ulenji isto kao ni u trebljenju kukolja, sneti (glavnice), travuljage, grahovine itd.
[Ovaj način je neprihvatljiv, jer iziskuje veliki utrošak radne snage, pri čemu dolazi do oštećenja (lomljenja) stabljika u velikom procentu. Pri intenzivnoj proizvodnji pšenice, primena preparata hlor-holin-hlorida (SSS), omogućava primenu većih količina azotnih đubriva, čak i kod sorata sa dužom stabljikom, uz sprečavanje poleganja. Sa pomenutim preparatom najbolje je tretirati pšenicu u fazi 5-7 listova, i to sa 2-3 kg preparata SSS (cikocela) za sorte sa kratkom slamom i 4-6 kg/ha za sorte sa dužom slamom.
Zašto pšenica glavniči?
[Pšenica glavniči zato što spore iz glavničavih zrna dospeju na zdrava zrna prilikom vršidbe ili docnije. Ove spore dospevaju u zemlju zajedno sa semenom gde klijaju istovremeno sa klijanjem semena, ako su povoljni uslovi vlažnosti, i njihove bazidiospore na taj način mogu da pređu na mladu biljčicu koja se razvija iz semena i da je zaraze. Intenzitet zaraze zavisi od broja spora koje se nalaze na površini semena kao i od temperature i vlažnosti zemljišta u toku klijanja semena. Takođe je uspešno izvršiti dezinsektizaciju zrnevlja na temperaturi od 55-58 °S preparatima: CS2 150250 gr/m3 ili CCL4 400 do 500 gr/m3. Protiv glavnice treba primeniti dezinfekciju semena organskim živinim preparatima od kojih se najviše primenjuje »Radosan«, 200 gr na 100 kg semena žita.]
Ne zaboravljajmo prevrtanje žita.
Veća vrednost žita ponajpre zavisi od jedrine i dospelosti istog; žito, kome je zrnevlje žilavo i vlažno, daleko se jeftinije ceniti mora, no suvo ili dobro očuvano. Pa i takva hrana, koja je duže pre ili posle žetve kisla i od kiše stradala, može se brižljivim postupanjem, čuvanjem i prevrtanjem, kao i za vreme same vršidbe, za nekoliko nedelja samo: od 5-10 procenata u vrednosti svojoj popraviti i doterati.
Za tu celj preporučuje jedan poljoprivrednik sledeći način:
Žito (zrno) treba što tanje razastrti i prevrtati ga svakad kad je ladovinasto i suvo vreme, a nikad za vreme kiše i to tako, da svako pojedino zrno, što više s vazduhom u dodiru ostane tj. da se što bolje i što više uzbacuje lopatama u visinu. Ako je usled čestog zahvatanja i »lopatanja« postalo žito dovoljno dospelo, onda je dovoljno, da se od tada pa do februara svake druge nedelje, a od marta do vremena cvetanja svake četvrte nedelje prevrće. No svaki put treba na to motriti, da se ovaj posao – prevrtanje preduzima onda kad je ladovina i suvo vreme, dakle za letnjih dana samo u prvim jutarnjim časovima. U svakoj gomili žita nalazi se međ zrnevljem izvesna količina vazduha, od čega mnogo zavisi dobrota i održavanje hrane. Dakle, ako se hrana prevrće po kišnom vremenu, onda se međ zrna unosi vlažan vazduh, čime se potpomaže previranje i trulenje; dakle onda, kad se prevrće po ladnom a suvom vremenu, ulazi u žito topal i suv vazduh, koji je neophodno potreban za dobro čuvanje žita, osobito kad su kišne godine, od tolike je važnosti po dobrotu hrane, da bi svaki zemljodelac trebalo na vratima svojih koševa i ambara da napiše krupnim slovima: ne zaboravlaj prevrtanje hrane!«
Kad treba pšenicu kositi ili žnjeti
Pšenicu, ječam i raž, što se mora upotrebiti za hranu, treba malo prizelenu kositi ili žnjeti. Tim zrna slađu hranu daju, a uz to, manje ih se pri tom poslu izgubi iskruni. To važi za žita određena za hranu.
A žita, koja mislimo ostaviti za useve, treba čekati da potpuno sazru i pobrati samo zdravo klasje.
Sredstvo od kilavih kukuruza preporučuje čuveni ekonom Kun u ovome: uzeti valja po kilograma modre galice na 1 merov semena. Galicu treba u vodi rastopiti i u njoj to seme potopiti tako, da voda izvan njega bar po prsta oblije. Ostavi seme nek stoji u toj rastopici dogod ne nabrekne. Kad se to opazi sejati ga valja. I to je sigurno sredstvo da kukuruzi ne budu kilavi – snjetljivi.
[Potrebno je uništavati zaražene ostatke kukuruza na njivi, primenjivati plodored i druge agromere. Najveći efekat dostiže se gajenjem otpornih hibrida.] Kad koji usev valja žnjeti i brati
Žita se žnju, kad im vlat počne žutiti, a zrna više ne puštaju mleko kad se pritisnu, nego su još tako mekana, da među noktima lako rasprsnu. Jedan ili nekoliko dana ranija žetva, naročito kod raži, škodi manje negoli docnija; poglavito ako se žito može ostaviti, da za nekoliko dana ostane na polju nevezano ili da se snopovi ne naslažu odmah u krstine, i tada se da maha žitu da nadozri. Ne samo da se zrno manje rasturi, nego je i cena žitu veća, jer se pod prstima ovakvo žito bolje oseća; lepše se daje samleti i mesiti kego kad prezre, rožničavo i staklasto; zatim i slama mu je veće hranljive vrednosti. Samo žito za seme valja žnjeti kad bude savršeno zrelo; ali opet ne treba pustiti ga da prezri.
Kao znaci, da useve valja žljeti jesu:
Kod pšenice, kad joj stabljika za nekoliko santimetara ispod klasa dobije slamnožutu boju.
Kod ječma, kad mu se klas obesi, a zrna tada počnu otvrdnjavati.
Kod ovsa (zobi) kad mu paljice počnu blediti.
Kod kukuruza, kad mu zrna na gornjem delu klipa postanu sjajna i tvrda i kad mu se gornji listovi što klip obmotavaju, lako skidaju.
Kod mahunastih plodova: pasulja, graška, leća i dr. kad im prve mahune budu mrke a donji deo biljke požuti. Najbolja zrna kod sočivnjača rasture se, ako se žetva preduzme istom onda, pošto sazru i one docnije zavijene mahune; ako se dakle hoće da čeka, dok i zelene mahune sazru. Potpuno sazrela zrna sočivnjača pre će da porastu, a i teže se kuvaju.
Eljda se žnje, kad veći deo ploda postane mrk, bez obzira, da li ima još cveta.
Vreme kada treba žnjeti trgovačke biljke vrlo je različito. Uopšte pak valja paziti, da deo biljke, radi kojeg se ova obrađuje, dostigne onakvo razviće, kakvo je nužno za upotrebu na dotične celi u prerađivanju. Ako se izvesne biljke radi semena gaje, naravno – treba čekati dok seme sazre. Biljke za predivo – daće, onda najnežniju liku, kad se čupaju u zelenom stanju pre nego se seme razvije; čim procvetaju.
Duvan se bere za cigare, kad tamno-zeleni listovi počnu bivati žuto-zeleni i pokažu se žućkasti, plikovati, lepljivi su i pod vetar puštaju miris po medu. Za lulu – bolje je da listovi prezru, kad se počnu uvijati.
Krompire i repe valja smatrati da su zreli za žetvu čim lišće obamre i krompiri se lako od korena otkidaju, a repe se pak lako od zemlje odvijaju. Što duže poslednje u zemlji ostanu, tim će se bolje i duže vremena moći da održe.
Kupus valja seći, čim se glavice čvrsto zaviju i spoljašnji listovi počnu venuti.
Detelinu kao zelenu piću valja kositi uvek ranije; a kao suvu piću (seno) kosi u prvom punom cvetu; za seme kosi kad joj glave dobiju jaku mrku boju, stabljika i lišće uvenu.
Pri kosidbi trave za seno valja uzimati u obzir gustinu kao i vrste trava, koje su nadmašnije; zatim – vrstu zemlje i kakva je klima. I prema svim ovim okolnostima valja preduzeti kosidbu ili odmah u početku cvetanja ili kad je u punom cvetu.
Očistiti brašno od crvi. Tako brašno treba prosejati i staviti u njega više kesica napunjenih sa kimom. Ako nema kima onda treba brašno sa malo soli pomešati i crvi će nestati.
Hmelj je pouzdano sredstvo protivu crnog žiška i pšeničnog moljca
U to ime treba poviše hmelja razastreti na sva mesta, gde ima tog gada, žiška i moljca. Tako isto strašno beži žižak kad se drži na tavanu žitnom neko mirisavo seno. Ko je to jedne godine probao, druge godine već nije imao u žitu žižaka. Katran protiv žižaka
Po Gehotu katran je (najbolji drveni) vrlo dobra pomoć protiv žižaka. U činiju naspi malo katrana i para će ih podaviti. Ambari se tako isto čiste od žižaka. Katran treba ostaviti u otvorenom sudu u ambar ili ga po daskama razmazati.
Od pokvarenog žita dobiti dobar i ukusan hleb
Da se ovo dostigne treba žito samleti pa kuvati, umesiti hleb u onoj vodi, u kojoj si skuvao koprive, to jest naberi kopriva pa ih svari i procedi, pa u toj vodi zamesi hleb od ukvarena brašna i žita.
Da bi se ovo ne samo u letnje nego i u zimnje doba učiniti moglo, treba u maju mesecu nabrati kopriva podosta osušiti ih zajedno sa stablom i listom u nekoj ladovini, gde je neprestana provetrina, i za zimu ih ostaviti u denjcima, ali na čistom mestu da se nađu za takvu i drugu upotrebu privrednu i lekarsku.
[Ne treba dozvoliti da se žito pokvari, a od pokvarenog žita sigurno je da se ne može dobiti dobar i ukusan hleb kao od nepokvarenog, zdravog žita.] Brašno od crva sačuvati
Brašno treba osušiti, u vreće sasuti i metnuti po nekoliko javorovih listova u njega, pa ćemo ga savršeno sačuvati od tog gada.
Hleb održati svež na duže vremena
U seoskom gazdinstvu, gde se mesi veća količina hleba najedanput, dešava se, da se hlebac uplesnivi (ubuđa, upaučljivi). Kao sredstvo protivu toga preporučuju »Nemačke opšte novine za zemljoradnike i šušare«, da se hleb odmah, čim se iz peći izvadi, metne u džak, u kome je bilo brašno i u kome ima još malo brašna; hlebovi da se tako nameste, da gornja kora leži jedna uz drugu. Zatim treba džak zatezati i obesiti da na promajnom mestu visi. Na ovaj način održava se hleb svež za 4-5 nedelja, a da se ne ukori i ne uplesnivi. Pre upotrebe očisti se kakvom četkom i metne se jednu noć ranije u podrum da odmekne.
Popraviti usparenu, pokvarenu zob i ječam
Kad su ova žita usparena ili inače pokvarena zdravo su škodljiva za konje. Koga se ovo tiče nek na ovo obraća živu pažnju.
Usparenost ta može se ovako popraviti: Uzmi jedno kilo friška ćumura od breze na tri kila zobi ili ječma, pa sve skupa dobro izmešaj. Tako ostavi na stranu da stoji jednu nedelju dana, ali svaki dan treba da se dobro izmeša. Ima slučajeva gde treba prisipati dva tri puta novog ćumura dok usparenost iščezne: a gde je manja usparenost, dosta je samo jedanput.
Posle toga roka držanja treba ječam ili zob provejati i tako čist konjima slobodno davati za jelo.
O povrću
Povrće treba usavršavati
Povrće je krupan deo čovekovih potreba za jelo i uz jelo, a naročito kupus, sočivo, razni grahovi, spanać, mrkva, lukovi itd. O najvažnijem povrću kao odličnoj hrani i leku, govoreno je u ovoj knjizi u odeljku biljarskom, u trećem odseku. Čitači treba da i taj odeljak posve marljivo pročitaju i zapamte one mnogobrojne koristi, koje taj odeljak pruža svima, svakome i svagda.
Zbog toga što je tamo opširno govoreno o mnogim sastavnim delovima povrća, ovde ćemo označiti samo neke pouke o tome, i to ovim redom:
Koristi sejanja zeleni u redovima
Onu zelen, koja se obično ne presađuje, sejemo svi iz ruke naširoko, kao npr.
salatu, peršun, itd. pa je posle razredimo, ako je na kojim mestima vrlo često iznikla, i to najslabije povlačimo.
Mi smo na ovaj način sejanja već naučeni, i teško ćemo se odučiti od njega, no dužnost je naša baštovanima našim kazati, kako su u baštovanluku iskusniji ljudi providili, da je sejanje u redovima mnogo korisnije od sejanja naširoko. Oni, vele, da je naširoko sejanje nezgodno, što se između pojedinih baljaka ne može zemlja kad je potrebno, malo razdrobiti, pa ako se malo s motičicom i sme prokopati, ne sme se duboko, jer se može žila pojedine biljke povrediti, a može se vrlo lako i proseći, što bi biljci smrt nanelo. Zato je mnogo korisnije svaku zelen u redove sejati; daljina reda od reda upravlja se po vedičini zeleni, jer što je biljka veća, tim redovi dalje jedan od drugog biti moraju. Između ovih redova pak može se zemlja kopati i drobiti, a ovo kopanje veliki upliv na veličinu zeleni ima.
Svaki će čitalac morati uvideti, da se zemlja u pravoj liniji duboko kopati dade, a da se žile s jedne i druge strane stojeće zeleni najmanje povrede; a ovako se lakše i pleviti daje.
Stoje li pak biljke bez reda na leji raštrkane, to se onda ne može od 2 palca dublje kopati između njih, ma one i razdalje jedna od druge stajale; bez reda pak uvek na leji stajati moraju, kad se iz ruke na široke seju. Kad se pak zemlja između zeleni ne okopa, to jako škodi, osobito pri neprestanoj suši. Drobna zemlja se nikad tako duboko isušiti neće, kao kad je gore okorela; kad je dakle zemlja dublje izdrobljena, ne mora se tako jako i često zalivati, a bilje će se mnogo većma usavršiti moći, jer se u izdrobljenoj zemlji mnogo lakše i bolje širiti može.
Svaki neka pokuša, neka metne na jednu leju po jedno dva palca peska, pak će se uveriti, da je ta peskom pokrivena leja mnogo vlažnija, od onih drugih nepokrivenih, i pri najvećoj suši. Duboko kopanje pak ima svojstva, što i pokrivanje peskom. Iskopana i razdrobljena zemlja, uvek duže vlage u sebi drži; a vlaga drži i dohranjuje bilje. Kako tvrda voda na zelen i cveće korisno upliviše
Kako tvrda voda na zelen i cveće korisno upliviše, veli baštovan Jeger ovo:
»U mestu, gde sam kao dvorski baštovan služio, nije bilo meke vode, a imadosno veliki povrtnjak i mnogo cveća, za koje je trebalo mnogo, a dobre vode. Imadosmo samo bunare sa vrlo tvrdom vodom, koja sprečava svako bilje u porastu; po učinjenim raznim probama, koje obično vrlo malo pomogoše, postignem naposletku svoj cilj na sledeći način: Iskopao sam ukraj svakog bunara po jednu poveću rupu i sproveo u nju vodu iz bunara, pa pošto je voda u tim rupama od jutra do večeri postojala, pretvori se u vodu, koja je vrlo plodonosno na zelje i cveće uplivisala. Ko želi dakle, da mu bunarska voda bude korisna za zelen i cveće, taj treba da radi tako.
Crvena repa (cvekla, blitva) da slađa bude
Da bi ona slađa bila ne treba je kuvati u vodi za jelo, nego je valja u vreloj peći ili u pepelu vrućem ispeći, ali ne dugo, nego da samo omekne.
Tako će biti mnogo slađa, zato, jer sva slast u njoj ostane, a ne izgubi se kao kuvanjem u vodi.
Dobiti više roda od posejanog pasulja
Za ovo treba uzeti ono seme, koje je godinu dana ležalo, jer to će dati više mahuna i roda, nego lanjsko seme, kome se godina dana navršila nije.
Kome je ovo s neruke ili ko nema takvog semena, može se i ovim načinom pomoći: pokidaj vrhove od loze pasulja, pa će veća snaga u rod ići, a ne u lozu.
[Ovakvo tumačenje zahteva dalja proveravanja i istraživanja u ogledima, gde bi se ispitao uticaj stanja zrelosti semena i perioda mirovanja semena na prinos (rodnost) pasulja. Za setvu treba upotrebljavati samo ono seme koje potiče od berbe u punoj zrelosti semena. Takvo seme je fiziološki sazrelo i može se upotrebiti za setvu u narednoj vegetacionoj sezoni.
Zelenog graška za zimu ostavljanje
Još istog dana kad se grašak obere, treba zrno povaditi iz ljuske i svako zrno koje je od graškara nabodeno treba izdvojiti. Onda treba prokuvati u salamuri, onako sasvim vrelo još, treba sručiti u čiste zagrejane flaše i metnuti u sud s vodom, te prokuvati 30 minuta. Flaše treba povezati bešikom ili potopljenom, pergamentskom hartijom, koja je pre povezivanja omazana smolom. Zato treba polako i duže kuvati, da se umrtve klice što truljenje i raspadanje graška izazivaju, a grašak se neće raskuvati. Rotkvica letnja da bolje rodi i ukusnija bude
Poznato je da rotkvica ova na mekoj zemlji neće da rodi, ma kako da se čovek izmuči
oko nje. To je zbog oskudice soli u zemlji. Zato se preporučuje, da se sa semenom pomeša malo proste soli, pa da se s njom poseje, ili da se u svaku rupu turi na dno soli, koliko se međ dva prsta uhvati, pa na nju stavi seme i zatrpa. Tako rodi rotkva mnogo bolje i bude sila ukusnija.
[Dodavanje soli (NaCl) biljkama može da ima povoljno dejstvo na neke vrste biljaka, kako zbog natrijuma tako i zbog hlora. Natrijumu se pripisuje korisno posredno dejstvo na biljke. Dodavanjem natrijumovih soli povećava se korisno dejstvo kalijumovih đubriva. Tako je dokazano da NaCl u manjim količinama povoljno utiče na stočnu repu i lucerku, a što nije isključeno i za rotkvicu. U većini slučajeva pri korišćenju manjih količina soli (NaCl), dejstvo natrijuma nije odvojeno od dejstva hlora.]
Rotkvicu treba jesti preko celog leta za ručkom i večerom, jer i ona čisti i ublažava krv i otklanja time od mnogih bolova, koji bi mogli nastupiti.
Da rotkve i rotkvice ne prozuknu. Što rotkve i rotkvice ponekad brzo prozuknu, uzrok je tome nepravilno porašćivanje usled suše, ili odviše čvrstog zemljišta. I rotkve i rotkvice najpravilnije porašćuju u trošnoj ali vlažnoj zemlji. Najglavnije je pak to, da uvek ima dosta vlage, i onda ni rotkve, ni rotkvice prozuknuti neće. Pa i kad se iz jutra i s večera redovno zaliva, opet zato mogu i rotkve i rotkvice u čvrstoj zemlji da prozuknu, ako je preko dana velika pripeka, te se zemlja osuši i otvrdne. Stoga je dobro, da se s rotkvama i rotkvicama zasejane leje pospu drvenim strugotinama (što otpadne kad se drva testerišu), koje će vlagu neprestano održavati, a koje će vremenom istrunuti i onu leju, nađubriti. Umesto strugotina, može se upotrebiti i sitna pleva. Grdne količine lubenice dobiti
Valja zemlju, u kojoj će se sejati lubenice, natopiti krvlju dok ne postane crvenkasta, mesto to ograditi i načiniti kućice docnije kad ustreba, razgrnuti ih i metnuti seme i oko toga opet metnuti zemlje krvlju natopljene. Kad lubenica počne puštati vreže, valja je s večera zalevati krvlju nekoliko puta.
[Za postizanje veće rodnosti kod bostana, savremena tehnologija preporučuje đubrenje sa stajskim i mineralnim đubrivima. Umereno đubrenje sa stajnjakom (do 20 t/ha) zajedno sa mineralnim fosforno-kalijumovim đubrivima daje vrlo dobre rezultate. Ako se đubriva unose u zemljište plitko (pod drljaču ili kultivator) pred setvu, ne mogu u sušnim godinama da ispolje povoljan uticaj na rodnost bostana. Unošenje mineralnih đubriva pod plug, i naročito u redove, a takođe đubrenje kućica, utiče na povećanje rodnosti. Rodnost bostana zavisi od sorte, plodnosti zemljišta, vremena setve, hranljivog prostora za svaku biljku itd.]
Velike bundeve i krastavce dobiti
Treba da metnemo u pun čabar kišnice, jednu litru bela vitriola, tri četiri pregršti ovčija đubreta i 2-3 kile u prah stucanih kostiju; smesu takvu valja na dan nekoliko puta promešati pa uveče zaliti leju, gde su krastavci i bundeve.
[Za bundeve važi uputstvo koje je dato za bostan.
Od svih povrtarskih biljaka krastavci daju najveće povećanje prinosa posle đubrenja stajnjakom. Najbolje vreme za unošenje stajnjaka je jesen. Količina stajnjaka koju treba uneti zavisi od plodnosti zemljišta. Za već đubreno zemljište dovoljno je 40 t stajnjaka uz dodatak fosfornih i kalijumovih đubriva, a u proleće mineralnog azotnog đubriva. Treba izabrati sorte otporne prema bolestima i štetočinama, a takođe obratiti pažnju na klijavost semena, razmak i dubinu setve itd.] Da dozru dinje
One dinje, koje nisu mogle dozreti na vreži, treba pokidati, uviti u pamuk i ostaviti za 8-10 dana u sobi u kakav sanduk. Posle toga vremena one će biti potpuno zrele i biće prijatnije i mirisnije nego na vreži da su ostale.
Luk, rotkva, cvekla, špargla itd. da bolje rodi
Radi ovog treba uoči sejanja, pomešati nužno seme sa sitno utučenim ugljenom od drveta, pa onda posejati. Još bolje rodi pomenuto povrće kad se seme pomeša sa praškom od izgorele lukovine. Ova lukovina ne samo da je za ovo korisna nego je ona dobra i za lečenje bolesti kod čoveka. Ali ipak naš svet čim pojede luk sa venca, on baci na đubre lukovinu. Mnogi opet i ne pletu luk u vence, nego otkidaju lukovinu pera lukova – i ostave luk gde god onako neuvenčen, bez lukovine. Vreme je da domaćice obraćaju pažnju na ovakve predmete, umesto vrzlanja za minđuše, konđu, brasletne i druge nekorisne nakite.
[Rodnost luka zavisi od niza faktora, a među najvažnije spadaju ishrana, izbor sorte i pravilna nega biljaka. Luk dobro podnosi sušu i dobro iskorišćava obilne rezerve vlage u zemljištu.
Luk koji se proizvodi iz arpadžika zahteva veću količinu hranljivih elemenata nego luk koji se proizvodi iz semena. Ogledima je utvrđeno da na plodnijim zemljištima treba imati više biljaka po hektaru uz češće prihranjivanje mineralnim đubrivima. Prašenje bilja i borba protiv korova spadaju u važne mere za postizanje visokih prinosa luka.
Luk da ne proraste
Treba ga staviti u dimnjak (odžak) u nekoj mreži ili onako uvenčen, kako ga mnogi uvenčavaju. Treba ga ostaviti tako na dimu, povisoko od vatre oko dve, tri nedelje dana. Time luk ne gubi nikakvu svoju snagu, a sačuvan je od prorašćivanja, koje ne samo kvari vrednost luka; mnogi tvrde da je prorastao luk i krompir škodljiv za zdravlje.
[Dozreli luk se dobro čuva u hladnjačama na temperaturi 0-3 °S. Nepotpuno dozreli luk prethodno se prosuši u specijalnim sušnicama na temperaturi od 35-40 °S. U običnim podrumskim prostorijama luk se čuva u sloju od ½-1 m visine.] Velike glavice crna luka
Za ovu celj treba metnuti obične glavice luka, preko zime kod peći, pa ih dobro isušiti; takav s proleća posadi i brižljivo obrađuj, pa ćeš imati krupan luk. Preduprediti izbijanje bikova u crnom luku
Krupniji arpadžik najlakše tera u bikove, zato se i bira radije sitniji arpadžik za sađenje. Ali mi možemo ovom izbijanju bikova prostim oprobanim sredstvom na put stati: pri sađenju arpadžika treba odvojiti krupne glavice, uzeti dobar i oštar nožić (perorez) pa odseći one stare žilice na glavici do samoga mesa, a onda unakrst malo iseći svaku glavicu, i onda ih usaditi. Na ovaj način oduzeće se arpadžiku suvišna snaga, i on će veselo rasti i krupnim, najlepšim i najrazvijenijim glavicama uroditi.
Mnogi tvrde da seme arpadžika, koje se drži neko vreme na dimu, ne izbija bikove.
[Izbijanje bikova (»bičanje«) kod luka povezano je sa periodom mirovanja i prolaženjem stadijuma jarovljenja kod arpadžika. Mirovanje je dublje i duže traje kod sitnog nego kod krupnog arpadžika. Dalje, treba nastojati da se dostigne rano dozrevanje arpadžika. Takav arpadžik ne uspeva da prođe stadijum jarovljenja pri čuvanju bez zagrevanja i pri narednom sađenju u proleće na otvorenom polju, zbog čega neće ni nastupiti izbijanje bikova.
Sejanje krompira (krtole)
[Ako su krtole sitne (ispod 20 g) nisu podesne kao semenski materijal za sađenje. U slučaju krajnje nužde mogu se saditi i takve krtole i to cele i po dve u kućicu. Ako su krtole krupnije (iznad 70gr), potrebno ih je raseći na dve kriške, i to uzdužno, kako bi na obema kriškama bilo po nekoliko zdravih, vršnih okaca. Kod krtola iznad 100 gr težine, može se odseći pupčani (ne vršni) deo krtole i upotrebiti za ishranu (ukoliko krtole već nisu dovoljno klijale), jer na tom delu krtole se nalaze slaba okca. Najpodesnije za sađenje su krtole od 40- 60 gr.
Izbor krompira za seme
Pri izboru krompira za seme treba se pridržavati ovih pravila:
1. Za seme treba uzeti krtole srednje veličine; ali bolje je uzeti i krupnije negositnije.
2. Treba uzeti seme od krompira koji dosta rađa, jer je ova osobina nasledna, dakle,bolje rodi krompir kad je seme uzeto od rodnog krompira, pri inače jednakim okolnostima.
3. Izbor krompira za seme treba izvršiti još dok je u zemlji, na njivi, ili privađenju krompira, jer se onda najbolje može oceniti njegova rodnost.
4. Za seme treba ostaviti krompir, koji nije patio ni od kakve bolesti, jer će takavkrompir i u buduće manje patiti od bolesti.
5. Rodnost krompira uzetog za seme vrlo će rđavo uticati na prinos, ako se rodankrompir poseje u slabu zemlju, jer će u takvom slučaju roditi istina mnogo, ali sitnih krtola, koje se dakle zbog oskudice hrane u zemlji nisu mogle da razviju, – a bolje je da rodi i brojno manje krupnih krtola, nego mnogo a sitnih.
[6. Bolji je semenski krompir iz brdskih (planinskih) nego iz ravničarskih krajeva. Ovo zato što u ravnicama krompir brže degeneriše (izrođava) usled visokih temperatura zemljišta i napada bolesti (virusa) nego u planinskim predelima.
7. Najbolje je, po mogućstvu, upotrebljavati za sađenje aprobiran semenski krompir, za koji postoji uverenje od naučnog zavoda ili poljoprivredne stanice.
Detaljnije o proizvodnji krompira može se naći u knjizi: »Proizvodnja krompira« od M. Jakovljevića, A. Bokića i A. Smiljanića (Izdanje »Zadružne kljige«, Beograd, 1967).
Kreč kao sredstvo protiv trulenja krompira
Treba uzeti komade pečenog kreča u veličini pesnice, pa ih metnuti u kakvu kotaricu ili vreću i ovu metnuti u trap ili podrum usred krompira. Kreč će usisavati svu vlagu i očuvati krompir od trulenja.
[Postoje razne vrste truleži kod krompira, kao posledica raznih vrsta bolesti (plamenjača, crna noga, prstenasta trulež itd.). Trulenje krtola može da nastupi još dok su u zemljištu, kao i kasnije u trapovima ili podrumima gde se čuvaju. Kao sredstva borbe protiv trulenja krompira: upotrebljavati za sađenje zdrav, nezaražen semenski krompir i primenjivati višegodišnji plodored; protiv plamenjače vršiti preventivna prskanja biljaka bakarnim ili organskim preparatima i gajiti sorte otporne protiv plamenjače.
Krompir da ne proklija
Krompir da ne proklija valja ga metnuti u vrelu slanu vodu, da postoji jedno petšest trenutaka, pa potom izvaditi i na suncu razrediti i osušiti.
[Ovaj način borbe protiv klijanja krompira, verovatno, danas niko ne primenjuje. Danas postoje efikasna sredstva za sprečavanje klijanja krtola u skladištima tokom decembra, januara, februara, pa i marta. To se postiže zaprašivanjem krtola preparatima koji se mogu nabaviti u poljoprivrednim apotekama. Odlični rezultati postižu se primenom preparata Tuberofen-a (proizvod hemijske iidustrije »Župa« Kruševac). Pri kupovini preparata dobije se i uputstvo za njegovu primenu. Na 1000 kg krompira 1 kg preparata Tuberofena.
Mesto za trap treba da je mračno i suvo, jer od vlage trunu. Zato je dobro u trap metnuti najpre slamu pa na ovu krompire, a povrh ovih opet podebeo red slame a vrh svega odozgo pritisnuti zemljom, da vetar slamu ne odnese. Ako li stoje van trapa, treba da su u mračnom mestu.
Najbolji krompir (krtole) dobija se
Najbolji krompir (krtole) dobija se: kad se uzme za seme i to odaberu kvrge od krompira s tuđe zemlje, a ne one, što su na istoj zemlji rodile, jer su one s druge zemlje bolje i manje bolesti podložne.
Kad se pre sejanja rašire kvrge na policama ili gde je zgode, da provenu, od provenutih kvrga bude više roda i rod krupniji, koji i dospe ranije i drži se duže, nego od kvrga neprovelih; kad se u svaku kućicu pri sađenju turi po malo pepela, osobito od uglja, koji ujedno i najbolje sačuva krompir od bolesti.
Najposle dobija se krtola mnogo krupnija, suvlja i ukusnija, kad se cvet saseca. Ko to pokuša samo na nekoliko kućica uveriće se, kolika je razlika na rodu u ovim i onim od nesečena cveta kućicama.
Krompir umesto sapuna
Za čišćenje finih i farbanih haljina, a i za druge haljine, sok od friškog krompira vrlo je dobar, jer ne kvari boju haljine. Za tu celj natari (oribaj) nekoliko friških sočnih krompira na trenici, pa iscedi iz njih onaj sok i njime peri i čisti prljotine sa haljine. Neki tvrde da i kuvani krompiri mogu čistiti, pa zato kome je lakše nek i to proba.
Krompir od bolesti sačuvati
[Krompir je podložan napadu bolesti i štetočina više nego ijedna druga vrsta poljoprivrednih biljaka. Za svaku vrstu bolesti i štetočina postoje posebne mere borbe i zaštite. U ovom cilju, uputstva se mogu naći u knjizi »Priručnik za zaštitu bilja« (Izdanje »Zadružne knjige«, Beograd, 1966).
Krompir da slađi bude
Ko želi da jede krompira slatka i ukusna, nek ga ne kuva u vodi, nego neka ga peče u vrućem pepelu ili u peći. Kad se tako ispeku mogu se ukusno čak i posle ručka jesti, kao začin. Ko je u stanju da ih tako pečene i tople raseče i namaže sa puterom ili skorupom – e onda je prava slast.
Vodnjikast krompir
Vodnjikast krompir postaje suv i sipkav kad se ostavi na suhom mestu kod peći, da nekoliko sati postoji. Na taj način voda se ispari i krompir se sipka kao brašno. Glavičastu salatu više nedelja svežu i lepu održati
Izvadi je iz zemlje sa žilom zajedno, pa je zabodi u vlažan pesak u podrumu; u zemlji ostavljena poterala bi u seme, a ovako neće.
Kad i u koje doba dana najbolje je zalivati povrće i cveće
Najbolje je zalivati u leto onoga dana, kada je oblačno i mutno vreme, a evo zašto:
Kad je oblačno i sprema se za kišu, vazduh je rashlađen i vlažan, te zemlja ne isparava onu vodu kojom su zelen i cveće zaliveni, već je skroz i skroz natopi i tada su zalivene biljke tako vesele kao da im je pala blaga i tiha kiša. Celer najkrupniji da dobiješ
Čim izađu tri lista, izvadi strukove pa presadi, pošto si koren noktom do pola otkinuo, i to presadi za stopu razdaleko u zemlju dobro podgnojenu. Okopavaj i zalivaj, i kad glave malo porastu, načini između njih sa šake duboke jarkove uzduž i popreko, i u te nalivaj tečan gnoj. Donje lišće sasecaj ili sve poveži, da ne može više rasti.
Tako sva hrana, što bi išla u list ide u glavu i ova bude veća a list ostane malen i mlad, te i on kuvan vrlo je dobar za jelo.
[Celer najbolje uspeva u plodoredu posle ranog krompira, kupusa, mahunjača, spanaća, salate i kelerabe. Zemljište za celer treba da je plodno i sa dosta kreča, jer celer ne podnosi kisela zemljišta.
Postoje tri vrste celera: korenjak, rebraš i lišćar. Rebraš se sadi u naročito pripremljene brazde dubine 25 cm, a na razmaku 40 x 40 cm. Za vreme razvoja zemlja se sve više nagrće oko zadebljalih peteljki, dok se površina poravna. Time se postiže da peteljka bude bela, nežna i ukusna za jelo. Od sorta dolazi u obzir: pariski, krupni praški i alabaster. Od ranih sorti erfurski rani (M, Vasiljević: »Rokovnik radova u povrtarstvu«. Izdanje »Zadružne knjige«, Beograd, 1968).]
Orasi ne plesnive (ne buđave) i mezgra im ostane sasvim bela
Orasi ne plesnive (ne buđave) i mezgra im ostane sasvim bela, kad se s njima na ovaj način postupa: Pre svega treba ih sve dotle na drvetu ostaviti dok sami s drveta ne otpadnu. Razume se, da na taj način neće svi najedanput popadati, no povremeno; pa kako otpadnu, tako ih treba skupiti i ostavljati na promajno mesto, da se polagano, lepo i dobro prosuše. Kad ih bude već više na gomili, onda ih treba nedeljno 2-3 puta preturati, da se što bolje prosuše. Na ovaj način prikupljeni i čuvani orasi, ostaju uvek zdravi i beli.
Da proizvedeš vrlo krupan ogrozd
Izberi džbun ogrozda koji i inače rađa krupan plod, pa kad zrnca dostignu otprilike polovinu svoje obične krupnoće, a ti izberi nekoliko najbujnijih grana na džbunu, pa ih ispod roda obmotaj mahovinom i uveži vunenim koncem. Krajeve od konaca spusti na niže u kakav sud koji treba da podmetneš pod džbun i da ga napuniš vodom. U sudu treba uvek da ima dovoljno vode. Voda se usled kapilarnosti penje po vunenom koncu i vlaži mahovinu, i ogrozd na tim granama koje se neprestano vlaže za nekoliko nedelja razvije se do neobične krupnoće.
Vešto ostavljanje kupusa za zimu
Kad metneš kupus na pokazani način u kacu, onda ne treba sipati vodu odmah, nego tek pošto kupus proleži u kaci bez vode dva, tri dana. To čini da so uđe i u gornje slojeve glavica. Vodu treba naliti kroz posve čiste i guste čaršave, jer to čuva kupus od truleža i raso čini da rezi.
Ispočetka pretakanje rasola treba da se vrši dva puta nedeljno – sve jednako dok kupus ne uskisne; tad ćeš imati kupus »žut kao dukat« i čvrst i ukusan – i kupus i raso – sve do uskrsa, a naročito ako se i duge i daske pokrivače budu često lelo otirale, brisale od one pene i plesna, i ako se u raso po malo vode jednom mesečno dosipalo bude.
Kupus najkrupniji dobije se
Kupus najkrupniji dobije se, kad se turi rasad pre rasađivanja u vodu, u kojoj je rastopljeno đubreta kokošijeg osobito golubijeg, i ostavi da dva tri sata postoji, pa onda rasađuje, a pri rasadi zaspe se malo gipsa ili pepela. To natera velike glavice, makar zemlja i pološa bila, a na dobroj zemlji još i veće, osobito kad se zemlja još s jeseni dobro nađubri svinjskim đubretom, koje je za kupus najbolje. Isto se tako hvali sitno stučeni drveni ugalj, koji natera vrlo jaki rast kupusa kad se podanj pospe. Kupus da sačuvamo od gusenica
Kupus da sačuvamo od gusenica, treba oko njega posejati na 3-4 stope široko konoplju, pa će ih unutra u kupusu nestati, a ni spolja neće polaziti, jer zadržava ograda konopljina.
[Za zaštitu kupusa od gusenica treba primeniti ista sredstva koja su preporučena protiv buvača. Prednost imaju preparati na bazi Lindana, DDVP, Malationa i preparat Fosfamid-40 (Kolektiv autora: Program kompleksne zaštite najvažnijih poljoprivrednih kultura – Zorka – Šabac, 1968)
Buhač
Protivu ovoga, vrtarima vrlo škodljivoga gada, hvali se najvećma čađ: kad se čađ pospe po rasadu, odmah buhač pomre, i retko je kad nužno, da se i po drugi put posipa.
Gusenice i buvan goni duvan. Izvrsni nemački povrtar Majer priča, kako je gusenice i buvače s kupusa, rotkvica i rasada utamanio ili ih rasterao duvanom. Treba veli istući suvo duvansko lišće u sitni prah, pa tim prahom posuti ono povrće, na kom se rečeni neprijatelji našega povrća nalaze, ili uzeti čađi iz odžaka pa njime posuti listove rasada.
Buvač na kupusu i uopšte po vrtovima utamaniti
Pelin je najbolji lek, od sviju dosad poznatih lekova, protivu ovog najgoreg zatirača vrtova. U 1 akov ključale vode baci se koja šaka pelina, da postoji od 10 do 20 sati, pa se tom vodom prelije onaj rasad na koji je naišao buvač. Od toga ne samo da pocrka buba, nego ostanu mrtva i gnezda i čaure. Uz to svaki vrtar i domaćin mora paziti da nipošto u ogradi ne bude kolja s korom. Njega treba od kore dobro oljuštiti, jer pod korom tamo najviše se tih bubica zaleže i zimi od mraza sačuva. Kad nema takvog kolja s korom nestaće i buba, jer zimi nema gde da se sačuva. Pod lišćem i u zemlji buvač ne može opstati, tamo ga mraz i nepogoda uništi.
Tako isto radi se protivu buvača na usevima kad se usevi poliju čorbom od duvana, to jest vodom u kojoj je duvan varen.
[Počev od nicanja pa sve do rasađivanja, rasad treba na svakih 6-7 dana prskati fungicidima na bazi kaptana (konc. 0,2%), cineba (konc. 0,2%) uz dodatak insekticida na bazi diazinona.
Zaštitu biljaka u polju treba vršiti čim se primeti prvi napad buvača i za ovu svrhu postoji čitav niz insekticida, kao što su: Zoralin (konc. 0,2%), Lindan R-1 (30 kg/ha), Lindan R-2,8 (10-20 kg/ha), Maltoks R-5 (30 kg/ha), Maltoks E-50 (0,1-0,15%), Fosfamid E-40 (0,1%), Diditin (0,4%), i dr.)
Žiška uništiti u varivu: sočivu, grašku, pasulju itd.
Da se ne bi taj gad uvukao i utemeljio u našu hranu, treba nju češće pregledati, bar dva puta svakog meseca. Čim se gad opazi da se useljava, odmah treba naći raka živa pa staviti u sud tde je hrana, i ostaviti ga tamo dogod ne crkne, pa i posle toga dva, tri dana. To je pomor protivu tog gada, samo šteta što se u svako doba ne može dobiti raka.
[Suzbijanje graškovog žiška uspešno se obavlja zaprašivanjem sa Lindan R-1 u količini od 60 kg/ha ili Maltoks R-5 (30 kg/ha). Zaprašivanje treba izvoditi onda kada je 5% mahuna dostiglo dužinu od 1 cm. Ako je jači napad žiška, zaprašivanje treba ponoviti posle 7-10 dana.
Žižak iz hrane iščistiti
Treba na nju metnuti ovčiju kožu, ali tako da runo odozgo dođe. U runo kožno uđe žiška koliko god može stati, kožu onda treba istresti živini i nanovo praznu na hranu metnuti, dok se sav žižak na taj način ne iščisti.
Neki preporučuju i katran (najbolji drveni) protiv žižaka. Treba ga u otvorenom sudu ostaviti u ambaru, pa će njegova para podaviti žiške; ili njime namazati daske ambarske. – Tako isto se može katran upotrebiti, kad hoćemo malu količinu žita za kućevnu potrebu, da očistimo: treba ga samo u onu fučiju, gde stoji žito, nasuti malo. Crveni patlidžan protivu žitnog žiška, žitnih crvića i druge životinjice.
Osuši u svoje vreme i stablo i rod na stablu prema suncu, pa razreži stablo i rod na tri četiri cepke i stavi oko i između žita, pa se ne boj da će ti doći u žito žižak, i drugi crvići.
O pravljenju sira kačkavalja
Među mlečnim proizvodima, koje dobijamo unašoj zemlji, spada i sir. Po svojoj kakvoći ne može se smatrati za trgovinski predmet, jer nije u stanju da izdrži duži transport; pored toga i sam način pravljenja nije tako udešen, da ga spremi za takvog.
Zbog toga nije nikakvo čudo, što gotovo po svima krajevima naše zemlje nalazimo tuđ sir. Švajcarskog sira, kod nas ima po svima skoro bakalnicama; on je takav, da može izdržati duži transport, i da duže traje. A i kakvoćom svojom preporučuje se, pa onda ko ga ne bi trošio. Kod nas ima uslova za pravljenje finijih sireva, no što je ovaj današnji, ali niko ne obraća pažnju na tu prerađevinu, niko zar ne pomišlja, da od našeg prostog srpskog sira može da se dotera bolji i trajašniji.
Ovom prilikom radi smo da obratimo pažnju naših stočara, na jedan sir, koji svojom prostom izradom, svojim ukusom, svojom prijatnošću, odista zaslužuje, da mu se pokloni daleko veća pažnja no dojako. Ovo velimo zato, što se ovaj sir proizvodi u našoj zemlji, i nalazi potrošnje, kako u Bugarskoj i istočnoj Rumeliji, tako i u Turskoj, a kod nas na našim pijacama, vrlo se slabo troši. I ovde nasigurno važi sa potpunim pravom ona uobičajena, ali i bezrazložna izreka »nije iz preka zato ga nećemo«.
Ko god proba ovaj sir, kačkavalj, zaista se neće potužiti da je loš, no će uvek kazati, da je dobar. Pored toga i jevtinoća njegova naspram švajcarskog sira, neka se uzme u obzir, pa neka se presudi, koji je sir bolji, a koji lošiji.
Uostalom, dovoljno je i ovoliko o ovome siru, a koji je rad da se koristi spravljanjem njegovim, mi ćemo mu evo pokazati način.
Sirište je jagnjeće, i za upotrebu spravlja se na ovaj način: pošto se osuši na suncu, onda se sa listavcem nosi na mesto sirenja. Ovde se izdvoji od listavca, pa se onda čisto sirište izmeri, i ako se pri tom merenju nađe 1 kila, opet se na tu jednu kilu sipa 30-35 kila, vode ladne, zatim se meša sve dotle, dok se sirište potpuno razbije. Pošto se sirište dobro razbilo i izdvojilo, onda se posoli sa 6-7 kila soli na tih 30-35 kila vode, pa opet neprestano meša, dok se sva so ne rastvori.
Tako se sirište spravlja; a što se tiče količine njegove pri upotrebi, upravlja se prema količini mleka. Tako, ako se želi da podsiri 100 kila mleka, onda se uzme 1 kila od one gornje smese sirišta i sipa u mleko.
Mleko se odmah siri, čim se pomuze, dok je još mlako; inače ako bi kakva god smetnja bila, da se ne bi moglo odmak podsiriti, onda se baca usijan, vreo kamen u mleko; ili uzavri voda u bakraču, pa se nad mlekom u kaci drži, a odozgo kaca pokrije ponjavom, da se od one pare mleko zagreje. Svakojako gleda se i motri, da se odmah mleko podsiri, čim se pomuze.
Pošto se izmeri mleko, onda se prema količini uspe sirišta u onoj srazmeri koju smo malo čas naveli, pa se zatim malo probućka, ali nekoliko puta, 5-10 puta, pomoću jednog držaljeta, koje ima na jednom kraju prekrštene daščice u vidu krsta. Kad je to urađeno, onda se kaca pokrije ponjavom, i ostavi da prestoji 1-2 sata. Pošto prođe ovo vreme, onda se vadi sir, ali se prethodno pritisne kamenom u kaci, da bi se koliko toliko izdvojila surutka, čega radi uzme se i platno to jest cedilo, koje se razastre, nad kacom, i surutka, koja se cedi kroz platno, hvata se u sudove i ostavlja na drugu stranu.
Pored ovoga, radi što potpunijeg ceđenja, pošto se izvadi iz kace, meće se na tezgu, koja koso stoji, te se surutka sliva u drugi sud. Pošto se dobro iscedi, ostavi se na tezgu i pokrije da dospe, kao ono testo što se ostavlja kod naših domaćica da dospe. Ovo dospevanje ima vrlo veliku važnost; jer ako se ne pazi na dospevanje, onda može da uskisne, i onda će sir biti kiseo. Duže ili kraće vreme dospevanja zavisi od kakvoće vremena; jer ako je hladno, onda traje i dan i dva, a inače 1-2 sata biće dovoljno, No, da se ne bi oklevalo toliko, upotrebljuje se vruća voda, kojom se sir pospe, pa zatim pokrije da dospe što skorije.
Pošto je mlad sirac dospeo, što se poznaje po žilavosti, a ova opet proba se na ovaj način: kad se jedno parče odseče, pa se metne u vruću vodu, i ako se daje dobro razvući, onda je dospeo; inače, ako se kida, onda: ili nije još dospeo, ili je prespeo; s toga se na ovo dospevanje mora najveća pažnja obratiti tj. da se svaki čas proba u vrućoj vodi, radi razvlačenja.
Kad se uvidi, da je sirac dospeo, onda se seče u poduže, ali tanke kriške, i baca u jedan košić ispleten od leskine kore, koji se tj. košić sa kriškama u kazan nad vrućom vodom metne da pliva, kriške se neprestano u košiću, kroz koji prolazi voda, rukama dobro mese, dok se ne ražilavi i dobro ne rastegne i što je najglavnije, dok sir ne dobije lice, tj. žutu boju, koja mu je svojstvena i karakteristična. Posle se odatle vadi i dobro na astalu izmesi, da ne ostanu šupljike sa vodom, i odmah zatim metne u kalupe. Ovi se kalupi prave od bukovog drveta, a nisu ništa drugo, do obruči ili prstenovi u prečniku od 25 cm, a u visini 3, 4 santimetra.
Pri smeštanju sira u kalupe s jedne strane (ako se hoće ime prerađivača ili fabrikanta da zna) meće se daščica.
Pošto jedan dan prestoji sir u kalupu, onda se vadi i soli. Samo soljenje biva na sledeći način; naslažu se koluti jedan na drugi, i svaki se donji nasoli, pa se onda pokrije drugim kolutom, i ovaj se takođe posoli, pa pokrije trećim itd. dok se naslaže jedna gomila. Ovako posoljena gomila stoji jedan dan, pa se posle preokrene i opet soli. Ovo soljenje i prevrtanje čini se 7-8 puta, što zavisi od vremena; jer ako je ono kišno onda se i više puta soljenje ponavlja, a ako je toplo onda 6-7 puta. Pošto se primeti da više ne upija vodu, što je znak, da je više u siru nema, onda se sir ispere, i ostavi da se suši jedan dan. Kad je sve ovo svršeno, onda je sir već postao trgovački artikl, i nosi se u vrećama ili džakovima na prodaju.
Ovi koluti ili pogače sira teški su 1, 2 i po, do 3 kila. Sudovi, koji se pri ovoj fabrikaciji upotrebljuju jesu sledeći: kaca, i to naročito od čamovine, jer praktičari vele da bolje drži i čistija je. Treba da hvata 200-250 litara mleka.
Od surutke, koja se dobija prilikom sirenja ovog sira pravi se maslo ovako;
Naspe se u kazan, koji je nad vatrom i meša sve dotle, dokle ne provri. Čim to stanje bude nastupilo, onda se pomoću bakrene rešetke iz kazana ona gruševina spravlja i sipa u cedilo, da se dobro iscedi, zatim se metne u kacu i dobro nogama [Danas se sve to radi mašinskim uređajima – centrifugama, separatorima i dr.] gnječi; upravo tako, da se zgusne. Da bi se još više zgusnulo, i što više masnih kuglica izdvojilo, sipa se hladna voda. Zatim se vadi iz kace i kajiš po kajiš soli morskom solju i slaže u drugu kacu da svu vodu izvuče. Ovako usoljeno maslo može da traje mesec i više dana.
Kad se dobije vremena, tj. kad prestane fabrikacija sira, onda se vadi iz kace i topi. Ali pre nego što pređemo na samo topljenje, imamo da kažemo, da je sve maslo netopljeno, vrlo ukusno i vrlo prijatno, kako za zapržavanje jela, tako i inače, kad se želi jesti sa hlebom.
Pri samom topljenju, pazi se dok maslo ne provri, a čim proključa, onda se naspe ladna voda u kazan, kao što se čini i ispod kazana, da se vatra naprasno ugasi. Radi toga se ova voda sipa, da se maslo preseče tj. da trunje i ostala nečistoća na površinu vode izađe, koja se izbaci, i maslo zatim, pošto se ohladi – vadi i naliva u sudove.
Dakle to je sva veština pravljenja ovog sira, zvanog »kačkavalja«.
[Pored kačkavalja, ima raznih vrsta sireva, kao što su: beli sir, kamamber, rokfor, trapist, edamski, somborski itd.
Iz 100 litara mleka dobije se 12-14 kg belog sira, 10-12 kg somborskog, 13-15 kg kamambera, 11-12 kg rokfora, 9-10 kg kačkavalja itd.
Za kačkavalj procent soli u presolcu iznosi 20-22, trajanje soljenja 36-60 časova. Podsiravanje traje 40-45 minuta pri temperaturi od 30 do 32° S. Drugo dogrevanje 30-45 minuta pri 42° S, a temperatura zrenja 15-18° S.
Hemijski sastav nekih vrsta sireva bio bi sledeći: u belom siru 65,06% vode,
34,94% suve materije i 15,20% masti; u kačkavalju 36-37% vode, 63-64% suve materije i 28-30% masti; u kamamberu 54,84% vode, 45,16% suve materije i 20,62% masti itd.
(Kolektiv autora: »Stočarski priručnik«. Izdanje »Zadružne knjige«, Beograd, 1965.)] Buđav sir
Buđav sir očistiće se kad se prelije buđavo mesto blagim rastvorom mangankalija. Buđavost će spasti i više neće buđati.
Novo sredstvo protiv kvareži sira, masla, mleka, vina i voća
Hamburški hemičar Buse, učinio je to važno otkriće, da je vodonična kiselina
(S26N16O14V) novo sredstvo za očuvanje vina, rakije, voća i sokova od voća i da je njena upotreba od vrlo velikog značaja za mlekarstvo, a naročito za podrumarstvo; jer se od vodonične kiseline špirituoze i vina potpuno oblagorođavaju. Važne su pri tom osobine vodonične kiseline, jer to je tečnost bez mirisa i posle njene upotrebe ne ostavlja nikakav miris, niti pak štetno upliviše na čovečiji organizam.
U mlekarstvu ona služi za razne celji: mleko, maslo i sir mogu se pomoću nje dugo očuvati od kvarenja, sem toga sir dobija od nje prijatan ukus. Meso koje je već došlo u stanje kvareža, zaudaranja, gubi odmah miris, čim se polije tom kiselinom. Ali daleko značajnija je vrednost vodonične kiseline, kao što već pomenusmo, u podrumarstvu, radi kojeg je ona i pronađena, jer pomoću nje vina i špirituoze dobijaju veću zrelost i izdržljivost, ne gubeći pri tom svoj ukus.
Značajno je pri tom, da kod novih vina promena biva brža, i da nova bela vina dobijaju lepu žućkastu boju, koja se tako mnogo ceni.
Koliko je značajno ovo otkriće za vinarstvo, lako je uvideti, jer će se od sada moći očuvati hiljadama akova vina koja se godišnje po podrumima kvare.
Takav isti uspeh postigao se i kod špirituoza. Pravi konjak može se za 50%, a prava jamajka rum za 75% prefiniti.
Sa ovim Buseovim pronalaskom činili su opite tirolski hemičari Maks i asistenti hemičari Portele i Erdelji, koji su se osvedočili u istinitost ovog pronalaska.
[Danas postoje raznovrsna sredstva kojim se namirnice čuvaju od kvarenja. Teško je, međutim, reći da se to može postići jednim jedinstvenim preparatom, jer su uzročnici kvarenja različiti. A veoma je opasno pouzdati se da se već pokvarena hrana može koristiti bez štete po zdravlje.]
Štetočine uništiti
Miševe razgoni lišće od leandra
Utuci suvog lišća tog, pa pomešaj taj prašak sa suvim peskom i pospi u rupe mišije. Od tog će se svi miši razbeći, jer ne mogu trpeti onaj otrov.
Stamanjujmo pacove kao tvorce svinjskih bobica, – trihina
Ovu bolest, trihinu, čovek dobije od svinjskog mesa u kome ima trihina, a svinja je dobije od pacova i to onih, koji se nalaze oko nužnika i nečistoće. Ima svinja koje jedu pacove i takve svinje kao i one, koje se hrane svakom nečistoćom, dobiju bobice.
Zbog toga nužno je da se svi svojski zauzmemo stamanjivati pacove, a naročito prohodske i podrumske. U isto doba treba uklanjati lešinu svinjsku, da je ne jedu svinje, jer i od lešina tih i drugih, svinje dobijaju trihinu koju posle predaju čoveku. Protivu miševa i pacova
Protivu miševa i pacova ovo pomaže: treba zaliti sve rupe njihove katranom od kamenog ugljena, i svi će se razbeći. A u Španiji i Italiji sipaju u te rupe utrvene kore s grana i stabla oleanderova.
Pacove utamaniti
Uzmi malo sičana (mišomora), pa ga dobro izmešaj s lojem, pa istom smesom namaži ivice od rupa, iz koje pacovi izlaze. Prolazeći kroz rupe, oni će omastiti svoju kožu (čapru). Pacovi, kao i sve njima srodne životinje, ne trpe nikakvu nečistoću na sebi, pa će onu otrovnu mast sa sebe olizati i time se otrovati i crći.
[Za trovanje pacova koristi se Cink fosfid (Zn3R2). Mamci se pripremaju od mesa, slanine ili hleba. Meso iseći na sitne parčiće, zatim ga ispržiti na masti, ohladiti i dodati mu 3 – 5% od težine mesa cink fosfida i dobro izmešati. Mamci se stavljaju na hartiju, malo dalje od rupe gde dolaze pacovi. Cink fosfid je jak otrov za ljude i životinje i zato treba mamce čuvati na odvojenom mestu da do njih ne dođu domaće životinje ili neupućena lica.
Protiv poljskih miševa
Našlo se da je najbolje trovanje sa sičanom, bilo da se žitno zrno u sičanu natopi, ili da se umese zrna od sičana. To se čini ovako: uzmi 1 deo sičana, 12 brašna i 2 ordinar sirupa, pa da se to sve umesi kao testo i podeli na delove i u rupe mišije podmeće. – Ali se mora dići narod iz sviju sela onih, pa svi u jedan mah da otrov podmeću, u svaku mišiju rupu po 1 zrno, rupa se ta mora odmah zatrpati, da ne bi tica ni druga životinja na otrov došla. Samo će se tako za nekoliko nedelja dana miši istrebiti, drukčije ne. Ovaj lek ujedno je i najjevtiniji, jer na jedan ektar zemlje ne staje više od nekoliko novčića.
[Za suzbijanje poljskih miševa upotrebljaoa se natrijum arsenat (Na3AsO3) od kojeg se prave mamci na sledeći način; na 10 litara vode stavlja se 500 grama natrijum arsenata. U ovaj rastvor potope se zrna od pšenice ili raži, ili ječma ili ovsa. Zrna u rastvoru treba da ostanu 24 časa uz povremeno mešanje zrna. Ako se zrna kuvaju 30 minuta ne treba da ostanu 24 časa u rastvoru. Zatim zrna treba osušiti. Zrna treba obojiti zeleno ili crveno, da se ne bi upotrebila slučajno greškom za ishranu. U svaku rupu treba staviti 15-20 zatrovanih zrna, Sa 1 kg zrna može se zatrovati blizu 1.000 rupa. Takođe se može upotrebiti i cink fosfid, sa kojim se prave mamci na sledeći način; uzeti 10 kg pšenice ili raži, 250 grama cink fosfida i 200 grama skroba ili brašna. Skrob ili brašno rastvore se u 2 litra tople vode i sa tom količinom se preliju zrna i ostave 1 čas da stoje. Zatim se uz stalno mešanje dodaje 250 grama cink fosfida. Kad sva zrna budu ravnomerno pokrivena crnim praškom, treba ih malo prosušiti pred upotrebu, tj. za mamce. Suzbijanje poljskih miševa se vrši takođe preparatima endrina i toksafena.
Protiv miševa u žitnicama i kućama
Blizu hrane ostavi korenje divlje majkine dušice pa se miševi neće ni približiti.
Dr Miler veli da miševi beže od mišjaka trave kao od smrti. Jedan kapetan lađarski priča opet kako su miševi u vodu skakali od zadaha mišjakove trave koja je ponameštana po lađi, gde su se miševi opažali.
Travu tu treba nabrati u junu mesecu i namestiti je po mestima kuće, žitnica, njiva gde miševa ima, i njih će za jedan dan nestati. Ali to treba da i komšije čine, da ne bi miši tamo bežali.
Još jedan siguran lek od miševa
Rastopi u pola čaše vode kutiju žigica pa kad odpadnu glavice izvadi drvca i baci, pa stavi u tu vodu kašiku masti i toliko hleba kako će biti gusto kao kačamak (mamaljuga) pošto se sve skupa dobro izmeša. Tim namaži rupe mišije, i nestaće ih sasvim. Za ambare treba rastopiti dve-tri kutije žigica. Ovo je oprobano. Da miševi posejan grašak u polju ne jedu
Natopi ga pre sejanja u ladnu ceđ, tj. baci u vodu prosejana pepela i u tu vodu natopi grašak pre sejanja. Na ovaj način nećeš samo grašak očuvati od miševa i drugih crvi i buba, nego će i mnogo pre nići i bujnije rasti.
Vrane da rasteraš
Vrane da rasteraš, valja ti ubiti nekoliko vrana i položiti ih raširenih krila po zasejanoj njivi na izvesnom odstojanju, pa na tu njivu neće vrane sletati. S početka će obletati njivu, ali će brzo pobeći.
[Protiv poljskih vrana treba u toku zime upotrebiti zatrovane mamce strihninom.
Kakvo je i koliko je koje đubre važno
Od svega đubreta, u nas se najviše proizvodi marvenog i to: od rogate stoke.
Nije tome ni čudo, jer i najveći siromah gleda da drži bar jednu kravicu. Ovo je đubre dobro za svaku zemlju, jer trošnu peskovitu zemlju vezuje, toplu laporaču hladi, a tešku smolnicu troši i sitni; đubre najduže ostaje u zemlji i deluje, dok ga ima, jednako i postojano.
Ovčije
Ovčije jedno je od najboljih; ono je suvlje od goveđega te s toga, što je vrlo toplo, priliči bolje za ladna i teška zemljišta, koja troši, sitni i zagreva, ako leži na gomili i u vlazi. U većim gomilama, hrpama, razvija ono toplotu od 60-70 stepeni Reomirovih.
Konjsko
Konjsko đubre mnogo brže deluje od ovčijega, no ne traje dugo; kad u dovoljnoj vlazi na gomili leži vrlo brzo uzavri, i ugreje se do 50-60 stepeni Reomirovih. Konjsko je đubre dobro samo za ladne i teške zemlje, jer je uzdiže i troši, i time je otvara da može u nju vazduh bolje prodirati.
Svinjsko
Svinjsko je đubre hladno i sporo, i dobro je samo za tople zemlje. Zato, što je svinjska hrana većinom žitka i vodena, vodeno im je i đubre. Svinje, što se hrane žirom, kukuruzom, krompirom itd., daju i bolje đubre, nego li one, što se hrane pomijama itd.
Đubre od perušadi
Đubre od perušadi ima u sebi najviše azotnih delova, jer se kokoši, golubovi, ćurke itd. najviše hrane zrnevljem, crvima itd., te je od perušadi i đubre najjače; ono brzo deluje, pa ga moramo zato pažljivo upotrebljavati. Dobro je ovo đubre u vlažnoj zemlji i za krastavce, dinje, uopšte za bostan, čijem se semenu po malo podmeće; izvrsno je takođe i za kupus, konoplju, lan i duvan.
Kao đubre zauzima važno mesto i bunjište; koje se pravi od zemlje, lišća, slame, pleve, dlaka, izmetina ljudskih i životinjskih i svega što se iz kuće i avlije kao đubre (smet) isčisti. – Ako hoćemo, da nam se sve te razne tvari toga đubreta što pre sa zemljom sluče i sagore (strunu), treba da među pojedine slojeve naspemo malo živa negašena – kreča. Svaku gomilu takvog mešanca treba preko godine po nekoliko puta ispreturati, da pre strune i za upotrebu sazri. Ovo je đubre dobro za svaku zemlju i za svaki usev, a naročito za povrće. Prema opisu raznih đubriva, vidi se da je čovečja balega s mokraćom najbolja za gnojenje njiva i livada, ali se kod nas još ne upotrebljava. Sramota ga je i izneti od kuće na njivu i livadu, a nije sramota što ga oko kuće i pored stanova naših gazimo i smrad njegov udišemo.
Koristimo se blagom, koje preziremo i pred nosom oko kuća trpimo, ili u vodu i druge ćor-budžake bacamo, te time i vodu kvarimo i gotovo blago bacimo.
Đubrišta treba zasejati
Da đubrište (gomila đubreta) ne izgleda ružno u avliji, može se vrlo korisnim načinom prikriti. Treba ga zasejati krupnim bundevama. Bundeve će svojom vrežom prikriti đubre, a urodiće tu najkrupnijim, najsočnijim i najnežnijim bundevama. Na svakoj vreži možemo slobodno ostaviti po 8-9 zametaka, jer će se svi dobro razviti, samo treba redovno i dobro zalivati svaki dan jutrom i večerom, a pri žestokim vrućinama i na podne; onda će biti bundeve vanredno i krupne i dobre. Tako izvode veštaci one krupne bundeve od 60 do 80 i više kila komad. Đubrenje ruža
Kao izvanredno đubre za ruže to je čađava voda. Nakupi se dosta čađi, pa se naspe u kakav sud i vrelom vodom prelije, pa čim se ohladi, onda tom vodom ruže zaliju. Posledica od tog đubreta to je, što lišće dobije zatvorenu boju, što obilatije cveta i što bube – insekti beže na sve strane od ruže. Najzad stare žbunove ružine moći ćemo podmladiti, ako ih nađubrimo čađavom vodom.
[Za đubrenje ruža danas se uspešno koriste mineralna đubriva, bilo pojedinačno
ili mešano u kombinaciji NPK.
Najbolji gnoj za detelinu
Za nju je pepeo od drva. Njime treba nagnojiti mesto, gde će se posejati detelina, pa ga posle uzorati.
A detelinu je najbolje sejati s proleća oko Đurđeva dana.
Uzgred primećujemo da je pepeo vrlo dobar gnoj i za duvan dok ljudi budu voljni taku glupost pušiti i od tog dimove pred nosom izbijati i po kući nečistoću pričinjavati i nužne troškove uvećavati.
[Đubrenje zemljišta za crvenu detelinu sa stajnjakom obično se vrši pod predhodni usev. Fosfatna đubriva utiču povoljno na povećanje prinosa zelene mase, a takođe i semena. Od fosfatnih đubriva može se koristiti superfosfat na zemljištima tipa černozema, i to u količini od 45-60 kg/ha R2O3, dok na podolima i degradiranim černozemima povoljnije je upotrebiti druga fosfatna đubriva (tomasovo brašno i dr.) u količini od 90-120 kg/ha R2O3. Superfosfat se koristi pred setvu, a takođe i u prihranjivanju u toku prve ili druge godine vegetacije. Ostala đubriva treba koristiti ujesen. Kalijumova đubriva su korisna za đubrenje, ako se crvena detelina gaji na lakšim i peskovitim zemljištima. Koncentrovane kalijumove soli upotrebljavati pri normi od 45-60 kg/ha K20 i to neposredno pod crvenu detelinu.]
Detelina se ne sme davati marvi nipošto dok ne procveta, pa i tada ne sme se davati ni ovcama, ni govedima toliko koliko hoće, jer veoma često od suviška ili se razbole ili pocrkaju. Dakle, treba se uzeti na um, jer detelina je koliko blagodetna za znalce i marljive privrednike, toliko i opasna za neznalice i nepažljive.
Kako se postupa da se zemlja ne iznuri pod detelinom?
Često se čuje da se neka zemlja iznuri pod detelinom, ako se suviše često zasejava na jednoj istoj zemlji. Na podesnoj zemlji crvena detelina može se svake šeste godine sejati bez straha, kao što rade po Nemačkoj; a na svaki način još izvesnije i bolje, svake 9 godine. Još bolje je kad se posle crvene deteline seje bela naizmence, pošto ova ima drukčiji koren, a tako i ne bira zemlju kao crvena. A najbolje kad se ni bela ne seje u ovoj prilici sama, već u smesi sa travama. Stoga mahom samu belu detelinu seju samo radi dobijanja semena, inače uvek u smesi.
[Crvenu detelinu ne treba gajiti na istom zemljištu bar za 4 godine, a ukoliko je ovaj vrememski razmak veći, utoliko je bolje. Crvena detelina je odličan predusev skoro za sve useve, a naročito za šećernu repu, za biljke za proizvodnju vlakna i za žita.
Pepeo od kamenog uglja za popravljanje livada koristan je
Na vlažnim livadama rastu rđave trave, koje se ne mogu istrebiti i iskoreniti i pri svoj najozbiljnijoj želji i pažnji. Na pepeo od kamenog uglja, koji se gde, gde u dosta znatnoj količini može naći i prikupiti, pazi se malo te se ne prikuplja već rastura na sve strane. Đubriti njime suve livade nije pametno. Na vlažnim pak zemljama osobito na vlažnim livadama, sasvim je drugojačije. Tu je korist velika. Kad se pođubri tako vlažna livada pepelom od kamenog ugljena, onda se ona nešto malo prosuši, a na njoj malo po malo mesto kiselih ili rđavih trava otpočnu da rastu samo slatke trave. Pored odvodnica ili jarkova kroz koje voda iz livade otiče, razastre se i pepeo po površini i to s proleća, pa se tako i jednim i drugim načinom suvišna voda odvodi. Po prvoj kosidbi, livada se već nešto prosušila i kad se još prebrani, onda se još više postiže celj. Tri četiri godine ovako radeći postignućemo, da vlažnu livadu sa kiselim travama preobratimo u suvu sa slatkim. Takvog pepela mnogo se baca u ništa. Privrednici nek udešavaju prilike da se narod i sa tim izmetom koristi.
[Savremeno livadarstvo i pašnjaštvo preporučuju za popravku livada i pašnjaka; osnovno đubrenje sa krečnim i fosfatnim đubrivima kao prolećno, letnje i jesenje prihranjivanje. Prolećno prihranjivanje se vrši dva puta; pre bokorenje trava i u fazi porasta u stablo i to sa azotnim i fosfatnim đubrivima. Letnje prihranjivanje se vrši posle prve kosidbe ili na pašnjaku – posle prve ispaše i to sa azotnim, fosfatnim i kalijumovim đubrivima. Jesenje prihranjivanje se vrši fosfatnim i kalijumovim đubrivima.
Pomoć od suše
Okopavanje i češće rastrošavanje zemne površine služi dobro mesto kiše. Oni krajevi gradine, koji se najčešće okopavaju daju najbolje uspehe. Poznato je, da kukuruz, lubenice, kupus itd., kad su dobro izrasli, mogu da izdrže dvomesečiu sušu bez velikog uštrba, samo kad su posejani na urađenoj i dubokoj zemlji. Dubokoj, dobro nađubrenoj zemlji suša mnogo manje škodi no plitkoj. Duboko oranje i đubrenje služi do izvesne mere mesto kiše. Vlaga dolazi ozdo. Kanalisanje (dreniranje) ispod zemlje takođe je zaštita od suše. Kuda se pruža linija čunkova (drenova) može se na sušnoj godini lako poznati po bujnom porastu biljki, koje se nalaze nad čunkovima. Gde je mogućno navodnjavanje ono se dobro nagrađuje. Kad je zemlja dobro urađena, ona može korisno da upotrebi duplu količinu vode, koju leti za vreme suše primi u kiši. Dvanaest tačaka o gajenju lana
Sekretar saksonskog društva za preradu lana, daje pouku zemljodelcima u sledećem:
1. ne smeš onu zemlju uzeti za sejanje lana, koja pati od vlage, suše ili je teška;
2. na istoj njivi ne smeš ponovo sejati lan pre 7-8 godina;
3. na zemlji, koju ćeš zasejati lanom, treba da ti je prethodila nađubrena šenica,nađubrena raž, nađubren ovas i jednogodišnja detelina; ali nikako da je prethodno krompir, repa ili ječam;
4. zemlju određenu za lan treba s jeseni duboko poorati i podrljati;
5. sveže štalsko đubre i đubrenje sa pištevinom treba izbegavati;
6. s proleća treba da pooreš još jednom zemlju, da je dobro podrljaš i povaljaš;
7. seme treba da uzmeš najčistije. Na 1 hektar da upotrebiš 3-4 hektolitra, papošto poseješ da ga odmah zatrpaš;
[Prema prof. Đorđeviću, za setvu 1 ha predivnog lana potrebno je 140-150 kg, dok se lan za ulje seje ređe. Gusto posejan lan lako poleže.
Detaljnija uputstva o gajenju lana mogu se naći u udžbeniku »Posebno ratarstvo« od prof. V. Đorđevića.]
8. pažljivo korov da uništavati u lanu kad god se pojavi;
9. lan treba onda da čupaš, kad su mu stabljike više žute no zelene boje;
10. počupan lan da smestiš u šupu;
11. seme ne smeš od stabljike sa mlatilom izdvajati, već trljanjem; i
12. valja lan da močiš u zgodnoj vodi, i onda da ga beliš; samo u izvanrednomslučaju, možeš se rosom poslužiti, da na njoj navršiš močenje.Kad laneno seme osobito dobar rod daje
Staro seme pred sejanje treba da se na 50-60° S zagreje i tako reći, ljuska uprži. Rezultat je osobito dobar, jer je probama dokazano, da dvojinom i trojinom više ploda donosi, pa i na rđavom vremenu.Najbolji gnoj za lan
Taj je ovčije đubre; lan tada biva 1 metar dugačak, dok iz zemlje nagnojene đubretom konjskim, lan naraste po metra, a kad se zemlja nagnoji kravljim đubretom, lan ne iznikne ni toliko. – Lan se seje posle Blagovesti, ako je vreme s proleća toplije, a gde je hladnije, tamo se može sejati tek oko Đurđeva. Zemlju za lan treba još s jeseni uzorati; to joj pridaje veću snagu za bolji rod lana-ćetena.
Uticaj meseca na bilje
Ne sejte za vreme mladog meseca
U više poljoprivrednih listova naiđosmo na belešku, kojom se poljoprivrednici opominju, da ne seju ništa za vreme mladog meseca, jer je, vele ti listovi, iskustvom posvedočeno, da semena, za vreme mladoga meseca usejana, rđav plod donose. Da mesec jako upliviše na rastenje bilja, o tome nema sumnje; to je već ispitano i dokazato.[To se ne može smatrati kao ispravno jer nije niti ispitano niti dokazano. Ako su povoljni vremenski uslovi za setvu određene kulture, šteta bi bila gubiti vreme i ne sejati za vreme mladog meseca, jer bi se izgubilo dosta u vremenu, a što može da ima loše posledice na prinos. Danas je moderna agrotehnika znatno napredovala i primenom odgovarajućih mera nege i agrotehnike, uz povoljne uslove klime i zemljišta, može se ostvariti visoka proizvodnja određene kulture.
Upliv meseca na bilje
Iz sledećeg videće se, da nije baš tako besmisleno, kao što se obično drži, ono kod nas nazvano »babsko gatanje« o sejanju semena u izvesne dane s pogledom na mesec. Naukom je dokazano, da biljke pod uplivom sunčeve svetlosti razlažu u svom organizmu ugljenu kiselinu u njene sastavne delove; no tako se isto zasvedočilo da ovo isto biva i noću i pod uplivom mesečeve svetlosti razume se srazmerno jačini mesečeve svetlosti prema sunčevoj. Bez izuzetka svi baštovani i šumari, na osnovu dugovremenog iskustva potvrđuju ovo na sledeći način: »biljke do kojih nam bujnosti nije stalo toliko koliko do obilnosti u plodu, kao što je grašak, pasulj, sočivo, krompir itd. valja sejati prva četiri dana poslednje četvrti, dakle kad su noći mračne, to jest, kad mesec pred zoru izlazi; a one biljke za koje hoćemo da nam brzo i bujno porastu, kao što je: kupus, salata, spanać, karfiol i drugo, valja sejati o mladini, dakle kad mesec već po zalasku sunca počne svetliti. Kad se dakle seme o mladini poseje, tada je ono s malo izuzetka, pod neprekidnim uslovom svetlosti – danju i noću: proces dnevne ishrane ne prekida se, nego se produžava i noću samo u manjoj meri; te s toga te biljke brže i bujnije rastu i ranije cvetaju. Ako li pak, u prvom slučaju, ne potrebujemo bujnu i ranu biljku, onda umanjavamo vreme dejstvovanja svetlosti, sejući biljku kad su noći mračme.[Objašnjenje ovog pitanja treba povezati sa zahtevima biljaka za dužinom dana tj.
osvetljavanja. Biljke dugog dana zahtevaju duže osvetljavanje za svoj porast i razviće u toku njihovog vegetacionog perioda, što je obratno kod biljaka kratkog dana.] Livade i kosidba
Kad je najbolje travu kositi
Kad uzmemo da hranimo travom onu stoku, od koje dobijamo mleko, onda nije svejedno, kad ćemo kositi travu; da li onda dok ne procveta, ili kasnije?Domaćin neki iskusio je to najbolje. On je uzeo, pa je razdelio svoju livadu na tri dela. Prvi deo pokosio je onda, kad trava nije još nigde cvetala. Drugi deo onda, kad je trava bila u najlepšem cvetu. Naposletku treći deo, kad je sasvim precvetala.
Te tri vrste sena upotrebio je taj domaćin na to, da na kravama muzarama izvidi i uporedi, koliko koja vrsta bolje hrani i koliko će kad dobiti mleka.
A evo šta je našao. Od onog sena, gde je trava pokošena pre cvetanja, trebalo je 127 kila, a od onoga sena, gde je trava pokokošena, posle onoga cvetanja trebalo je 133 kila pa da dobije onoliko isto mleka, koliko je trava pokošena u najlepšem cvetu.
Iz toga se vidi, da za muzare valja samo onda kosit travu, kad je ova u najboljem cvetu, a ne pošto požuti, kao što naši seljaci čine.
[Trave sadrže više hranljivih materija dok su mlađe. Količina hranljivih sastojaka smanjuje se od momenta cvetanja pa do pune zrelosti. Ako se procenat hranljivih jedinica obeleži sa 100 u doba klasanja trava, u doba cvetanja iznosi 102, a u punoj zrelosti 61 (prema prof. Đorđeviću).
Poglavito se smanjuje količina belančevina, masti i mineralnih materija.Pozne kosidbe štetne su
Naši zemljoradnici veoma mnogo greše, što suviše dockan kose livade. To je dokaz da naš svet nije dovoljno pojmio, da hranljivost sena sa jednakog zemljišta i klime zavisi najviše od vremena, u koje se trava kosi. Nauka nam je odavna pokazala, da u početku cretanja biljke imaju najviše onih važnih hranljivih sastojaka, naročito belančevine i fosforne kiseline, od kojih se dakle stvaraju meso, mleko i kosti. Što biljka duže zri, sve više gubi belančevinu, a njeno mesto zauzima drveno tkanje, koje je nesvarljivo; s toga je van svake sumnje da je rano košenje, tj. u samom jeku cvetanja trave najpogodnije. Seno hoćemo da kosimo a ne slamu. Čim počne seme da zameće, stabljike biljkine sdrvenjavaju se. Sa toga se neposredno ima gubitak u hrani, koji je u toliko veći, u koliko onda naročito detelini i svima zeljastim biljkama opadne mnogo lista kao najvažnijeg sastavnog dela. Pored toga, dockan ukošena pića teže se vari u želudcu.Ne treba ni to iz vida izgubiti, da se prvo poznom kosidbom krati vreme, da može porasti dobra trava za drugu kosidbu; time odocni se i ne razvije kao što treba, za košnju nastupe veće teškoće, vreme se promeni i retko da bude dobro seno. Umesto dužeg čekanja prve kosidbe, bolje je da se livade očiste i dobro nađubre, jer će onda s proleća rano trava bujna ponići i rano stići za kosidbu prvu, pa i za drugu ostati dovoljno vremena dok trava dospe za košenje.
No ponajglavnija je šteta od pozne kosidbe ta, što stvaranjem semena, koje kao što se zna i najviše hrane traži, livadi se mnogo oduzima hranljivih materija, slabi se. Uz to pozno pokošena i gotovo uzrela trava teže i rđavije poniče ponovo, i livada ne ozelenjava podjednako.Najposle ne treba prevideti, da zbog pozne kosidbe mnogo semenje raznih korova sazre i za ponik istoga povoljni su uslovi te po livadi prevlada korov ubrzo. Iz svega ovoga izvodi se, da je šteta od poznog košenja trave ne samo za to, što ukošena pića gubi izvestan deo najhranjivijih materija, teško se vari i stoka je nerado jede, nego što livada uopšte manji prinos daje iz godine u godinu i lošiju travu.
Za košenje livade ne upravljajte se po kalendaru, nego po samim livadskim travama. Ako su trave dobro cvetale, vreme je kosidbi i onda će se dobiti najviše i najbolje piće, bez ikakve štete za livadu.
Krtica škodi
Krtica škodi, ali otuda se ona može oterati kad se nekoliko dana sa zgodnom motkom prošire poduboko rupe krtičnjaka tako da u njih slobodno udara sunce i vazduh. Od toga će ona pobeći na drugo mesto, gde nije štetna.
Da njiva oranica nabrzo travna livada postane
Treba posejati svud po njoj trinje u proleće, pa će gusta i dobra trava odmah prve godine izrasti i za pašu vrlo korisna biti.
Nerodnu livadu nabrzo u vrlo rodnu pretvoriti
Na mnogim livadama, pašnjacima i baštama, nađe se udolica i mesto gde raste koješta, što nije ni za pašu, ni za seno, ni za ugled. Da se takva mesta učine rodnom, dobrom i zdravom travom, treba to mesto uzorati ili uskopati tako da zemlja sitna, prospita bude, pa tad posejati sa semenom druge trave koja se svuda po varošima kupiti može za malu cenu. Ona se zove »trava za sejanje« ili seme »muar«. Muar je osobito dobra hrana za krave i uopšte marvu, a bogato rađa na svakoj zemlji. Da se izbegne buđanje sena
Usled nepovoljnog vremena, ili nepogode preporučuje Goldener Schatzhramuer, sledeće sredstvo: najpre se složi jedan sloj slame pa onda povrh nje pospe obične soli ili one, koja se za stoku upotrebljuje pa onda vlažno seno i tako se neprestano slaže.
Na 10 kg sena dolazi prema vlažnosti njegovoj 1 do 3 kg soli i 12 do 15 kg slame.Neophodna pažnja pri žetvi i kosidbi
Počem prirodne udese i neudesne pojave ne zavise niukoliko od mantijaškog i svemoćnog savaota, niti od volje slovesnog stada popovskog, to neophodno je nužno da svaki zemljoradnik obrati živu pažnju na ono što mu treba činiti pa da mu ne propada gotov rod, krvlju i znojem zalivena zarada.Ovu primedbu donosimo zato, što smo mnogo puta gledali kako propadaju požnjevena žita i pokošene livade. Kad nama, samo kao posmatraču, tužno beše gledati propadanje požnjevene i pokošene zarade, onda lako je zamisliti kakva duboka tuga i žalost obuzima imaoca te zarade. – On tuži i žalosti se. Po neki viče tada i na boga i na prirodu, a većina veli »božija volja«. Malo ko ima da reče: da sam ja bio razumniji i pažljiviji odklonio bih tu propast ili bih je znatno umanjio; a da su narodni upravljači i nastavnici razumni, pošteni i marljivi, retko bi se ove i ovome slične nesreće događale.
U to ime treba se upoznati sa znacima, koji nagovešćuju kako će vreme biti danas, sutra, idućih dana, i celog meseca, treba upotrebiti sve radne snage za sve prešne poslove, da se hitno svrše; treba požnjevena ili pokošena žita odmah posle nekoliko sati ili sadeti ili staviti pod krov, gde neće prokisnuti i proklijati. Ispod njega treba staviti udesnu podninu od granja ili izprekrštano drveće. Završiti ga treba tako da nijedan snop ne može propasti. Sa senom pokošenim tako isto raditi treba. Treba birati vreme kad ćeš kositi, ali za koscima treba da idu radnici da svaki otkos sitno rastresu i tanko razastru po livadi, da se tako trava brže osuši. Požnjeti i pokositi mnogo žita ili sena pa ga ostaviti prekonoć da leži na polju i na livadi u rukovetima, snopovima položenim, otkosima, naviljcima i plastovima vrlo je nerazumno. Jer ako to zateče duža kiša i nepogoda, često prokisne, proklija i izgnije trećina ili polovina te trudne zarade, a često i posve propadne, ako kiša ustraje nedelju i više dana. Godine 1869. gledao sam kako u sarajevskom polju propadoše sva požnjevena žita i pokošene livade, pa i samo ono što beše u krstinama i u plastovima sabrano. Kiša je padala dve nedelje dana. Godine 1883. takvu istu propast gledao sam u Vlaškoj oko Kalafata.
A tog ne bi bilo da se radi razumno i pažljivo. A ovih šteta i nesreća ne bi nikako bilo, kad bi narod uredio svoju opštinu, svoje zadrugarstvo, svoju državu, svoju nauku i svekoliku radnju po nauci socijalizma. Država, crkva i škola, koje ne rukovode narod da izbegne ne samo rečene, nego i sve druge sitnije i krupnije nesreće i štete, nisu ništa drugo do organizirano i zakonito neznalaštvo, i nehotično izdajstvo i ubistvo naroda – izdajstvo koje vodi u siromaštinu, prestup i bunu.
Ovsena slama za muznu stoku
Ovsena slama važi kao najhranljivija i najsvarljivija od sviju slama drugih žita, tako piše dr Emil Pot u »Landw Thierzucht« Ovsena slama iseckana, važi kao najbolji dodatak od sviju drugih vrsta slama, za goveda, ovce, koze – uopšte za preživare. Ono mišljenje, koje veli da je od veće količine ovsene slame, mleko dobija stran ukus – nije istinito, pa i maslo izlazi vrlo dobro. Naravno, slama ne sme biti pokvarena, kao što ne sme ni ikakav drugi hraneći materijal. Ali kad je zdrava slama, ona se može davati, da se ukus mleku promeni. Govori se protiv ovsene slame i to, da od nje postaje maslo grudvasto kao i salo; no to ne dolazi od ovsene slame, već od obilnog hranjenja pšeničnom slamom.Ne sme se nipošto davati ona ovsena slama, koja ima mnogo na sebi »hrđe« ili je prašljiva. Ili, ako se mora upotrebiti zbog nužde u hrani, onda se mora iseckati pa onda vrućom vodom popariti. Kad se ohladi, onda se može davati ne samo teglećoj i gojećoj se stoci, već i muznoj.
Ječmena slama
Ječmenu slamu nikako ne valja davati kravama, jer od nje mleko i maslo postane gorko. A plevu ječmenu ne treba davati ni konjima, ni rogatoj marvi, jer od onoga oštrog klasja konji dobiju sipnju i druge bolesti u želucu.Da utamaniš mahovinu na livadi
Livada naročito starija, može biti sva puna mahovine, ili mogu samo neka mesta mahovinom obrasti. Ovako obrašćena mesta treba posuti štalskom pištevinom pomešanom sa peskom, i to u februaru mesecu. Na tim će mestima mahovine nestati, a divna će trava porasti.
I čađ iz odžaka dobro ovde čini.[U cilju suzbijalja mahovina na livadama, sve mere površinskog obrađivanja mogu se smatrati kao nedovoljne i privremene. Mahovine se mogu uništiti jedino ako se otklone uzroci njihove pojave. Pojava mahovina je na kiselim i vlažnim zemljištima.
Za njihovo suzbijanje treba primeniti odvodnjavanje i đubrenje sa krečnim đubrivima.]
Livade rđave poprave se i bolje rodeLivade rđave poprave se i bolje rode, kad se na tle od smolnjače navuče peska, a na tle peščano navuče zemlje, tim se osobito na vlažnoj livadi ubije mahovina, te se odmah trava bolje otme. Ako na to dodaš još i malo gnoja dobićeš dva puta više trave ili sena. Ko sa 1. hektara obično dobije 1500 kila sena, s nagnojenog i pozubljenog, podrljanog dobiće 3.000 i više. A ko još s prvog proleća livadu gvozdenom drljačom dobro podrlja, i mahovinu počupa i skine, da se tle odguši, dobiće i do 6.000 kila; a još više će dobiti, ako na suho tle navede vodu ili iskopa bunar i vodu dobro upotrebi, il ako je tle suvšie močvarno, pa vodu na jarkove otvorene il podzemne odvede.
[Danas postoje znatno efikasniji načini od ovoga.
Za popravku postojećih livada i pašnjaka preporučuje se čitav niz agrotehničkih i tehničkih mera, kao što su; navodnjavanje, odvodnjavanje, i površinsko obrađivanje (bez uništavanja travnog pokrivača). Površinsko obrađivanje sastoji se u drljanju, sejanju i potsejavanju livada i pašnjaka, valjanju površine livada i pašnjaka, đubrenju (osnovnom i prihranjivanju), uništavanju krtičnjaka i mravinjaka, delimičnom uništavanju mahovina itd.Drven pepeo na livadama
Drveni je pepeo uopšte za svaku biljku i za svaku zemlju vrlo dobro sredstvo za đubrenje, a nigde očiglednije ne pokazuje svoje dejstvo, kao na livadama kad se ove sa pepelom posipaju.Da utamaniš »mrazovca« (mrazovu sestricu)
Na livadama podkidaj svaki taj cvet na koji naiđeš, jer ćeš time razviće semena preduprediti, a s proleća, kad se njegovo lepo zeleno lišće ukaže, pokidaj il pokosi njega, tako radi dve-tri godine, pa ćeš ga utamaniti. On je stoci škodljiv. Leteći pesak otkloniti
Ima pokrajina, u kojima leteći pesak čini omanje ili goleme štete. On dolazi od neke strane po vetru i zatrpava njive, livade, vinograde i pašnjake. Često od rodne ravnice on načini peskoviti brežuljak. Takvog peska opaža se dosta između Velikog Gradišta i Golupca, u Stigu. Ovde taj pesak čini veliku štetu.U Francuskoj i Vlaškoj ovako suzbijaju leteći pesak: nasade nekoliko gustih redova bagrema od one strane otkuda on dolazi, i kroz nekoliko godina njega nestane, a onaj što je poplavio zemljište obraste travom i prorašćem bagrema, i postaje ugodno zemljište. Umesto bagrema neki upotrebe jablanove. Mnogi hvale ovaj drugi način, veleći:
Živi, leteći pesak predupredićemo ako zasadimo sva ta mesta sa kiseljakom (drvetom), koje se još zove i pajasen.Ritove i močvarne livade upotrebiti za ribnike
U predelima gde ima poviše ritova i podbranih livada dolazi se do većih koristi i prihoda, ako se u njima prigaji riba šaran i linjak. Ima primera da je od 2 i po hektara veliki i neupotrebljivi rit preobraćen u veoma koristan izvor znatnog prihoda. U taj rit pušteno je preko leta nekoliko hiljada sitnih šarana koji su nahvatani u obližnjoj reci ili bari, drugog i trećeg leta učinjeno je isto, i prvo pušteni šarani trećeg leta već su odrasli za upotrebu i težili su od 2 do 2 i po kila svaki šaran, i tako od nekorisnog rita i močvara, gde raste trska i ševar može se doći do velikog prihoda novčanog.
[Postoje značajni savremeni rezultati naših istraživača u ribarstvu, na bazi kojih bi se pored šarana i linjaka mogle preporučiti i druge vrste riba, sa kojima bi se postigla veća ekonomska dobit.Da ne rđaju poljoprivredna oruđa i alati
Poljoprivredna oruđa i alati mogu se sačuvati vrlo lako i prosto. Za to se upotrebljuje naročiti maz od slanine i smole pa se to zajedno rastopi i meša. Ovim mazom, valja, pomoću četkice ili krpe, namazati sve gvozdene i čelične delove na oruđima tako, da se na njima odozgo uhvati tanka prevleka. Maz treba imati svakad u pripravnosti, pa njime namazati oruđe odmah po upotrebi, dakle uvek pre nego se ostavi. – Da se gvozdeni i nelični delovi sačuvaju od rđanja, treba samo sprečiti uticaj vazdušnog kiseonika koji i proizvodi rđu, a to se potpuno postiže gornjim mazom.
[Danas se za zaštitu poljoprivrednih oruđa i alata od rđe mogu nabaviti u trgovini razna motorna ulja i masti koja su vrlo efikasna zaštita protiv rđe.] Kad koji usev treba žnjeti?Pšenica
Pšenicu treba žnjeti pre no što potpuno sazri, tj. kad slama za nekoliko santimetara ispod klasa požuti, a zrna ne puštaju više mleko kad se stegnu međ’ prste, ali su još meka i daju se gnječiti. Čim pšenica toliko uzre, da se ne da gnječiti međ’ prstima, ona je prezrela i nikad ne može biti tako dobra kao što bi bila da je na vreme požnjevena.Raž
Raž treba žnjeti kad toliko sazre da se lome zrna kad se saviju preko nokta, dakle, kad se ne mogu više meljati međ’ prstima.
Ječam
Ječam se žanje kad zrna i osje ravnomerno požute i klas se počne savijati, a zrna počnu da čvrsnu. No bolje ga je dan dva ranije no docnije žnjeti.
Ovas
Ovas (zob) treba žnjeti čim slama za nekoliko santimetara ispod metlice požuti i zrno počne da čvrsne, a da mu se košuljica ne otvori. No ovas se može obaliti i ranije, čim se prošara, samo ga onda treba duže vremena ostaviti u otkosima ili rukovedima da tu dozre.
[Navedene preporuke za vreme žetve pšenice, raži, ječma i ovsa odnose se na dvofaznu žetvu tj. kada je prvo predviđeno sušenje zrna u snopovima i krstinama, pa tek onda njegova vršidba. U slučaju upotrebe kombajna, potrebno je da žito dobro sazri, da bi se moglo u isti mah žeti i vršiti. Ukoliko žito ne bi potpuno sazrelo i ukoliko bi u njemu bio procent vlage iznad 14%, brzo bi došlo do kvarenja žita u skladištima i magazinima (silosima). U svakom slučaju, ne treba odlagati sa žetvom zrelog žita posle njegove pune zrelosti, jer ovo može da ima za posledicu ne samo smanjenje prinosa već i opadanje kvaliteta.Kukuruz
Kukuruz treba brati čim se ljuska na klipu osuši i zrno otvrdne da pod noktom ne utanja. Kukuruz u klipu se suši u koševima za kukuruz ili veštački u sušarama.
Heljda
Heljda se žanje, kad veći deo roda dobije zatvoreno mrku boju, bez obzira na to, da li ima još mnogo cveta u heljdi ili ne.
Sitna proja
Sitna proja (proso) vrlo nejednako sazreva, stoga je treba obarati čim zrna na vrh metlica dozru, pa je onda ostaviti u rukovedima ili snopovima da dozre.
Repica
Repica se žanje čim njiva izgubi svoje zelenilo i preliva se u crveno žutu boju, a zrna u mahunama počnu dobijati mrku boju.
Grašak
Grašak treba žnjeti čim dozri veći deo mahuna koje su se prve zametnule, pa ma na gornjem delu biljke još bilo zelenih mahuna i cveta.
Grahorica
Grahoricu treba žnjeti, čim mahune počnu da dobijaju mrku boju.
Bob
Bob se žanje pre no što mahune sasvim pocrne, dakle, čim se zrno u mahunama potpuno razvije. Samo ga onda treba ostaviti na njivi da na lozi dozri.
Sočivo
Sočivo treba žnjeti čim donje mahune počnu mrko da se boje.