ХРАНА
Шта треба знати о храни
»Све што једемо и пијемо прелази у крв, а наша крв биће таква каква је наша храна, пиће и ваздух.«
Од добре хране зависи благостање и здравље народа.
Само сит човек може да мисли правилно и да ради уредно и довољно.
Ваздух је животодавац, али добра храна јесте грађа животу, телу и уму; без грађе нема зграде, без хране не може бити правилно организованог тела. Ако хоћеш да начиниш добру, поуздану и тврду зграду, мораш употребити здраву грађу; ако хоћеш да ти је пећ врућа, ваља ти гориво једнако обилато обнављати; хоћеш ли да ти пећ и лонац дуже трају, не смеш их претоварити, јер ће од навале попуцати. Умереност је, дакле тако исто од велике нужности у јелу и пићу, у раду и уживању.
Што човек више ради и што више снаге троши на овај или онај рад, то му треба све боље и снажније хране, да потрошену снагу накнади, да даде материјала за правилну промену и обнављање крви. Јер правилно обнављање крви и телесних сокова даје живота телу и духу, иначе наступа малаксалост, болест па и смрт. Никаква застоја у телу не сме бити; непрестана промена градива (материје) једини је услов и творац правилног умног и телесног здравља. Ко се не покорава тим вечитим законима, тај се у сваком погледу у болест и у гроб спрема.
Правилно обнављање крви у нама врши: прво, добра и сварљива храна и чист ваздух; друго, умерени рад телесни и умни и одмор после рада; и, треће, добар сан и срећни и пријатни часови живота.
У то име, храна мора бити здрава, чиста, снажна, свежа и сварљива. Несварљива храна не вреди ништа за здравље; можемо је трошити колико хоћемо, но она нам неће здравље у правилном стању одржавати. Није доста да човек само сит буде, да напуни желудац, већ треба да је здравом и снажном храном нахрањен. Ту треба паметан избор чинити и стечено искуство у томе с колена на колено преносити.
Ко је пријатељ свога здравља, тај мора сваки залогај полагано и добро сажвакати у устима, па га тек онда прогутати, Ако се тако не чини, ни најбоља храна не постиже свој циљ, него још таквим несавршеним храњењем човек на себе навлачи разне боље желуца. Ко сваки залогај полагано, добро сажваће, тај много чини у здравственом и економском погледу.
[Добро жвакање корисио је због тога што припреме за варење и делимично разлагање хране почињу већ у устима. Ту се уситњава, влажи храна и почиње разлагање угљених хидрата. (То су намирнице биљног порекла: житарице, махунасто поврће, кртоласто поврће, свеже и зелено поврће, коренасто поврће итд.) Предњи зуби сецкају, а задњи мељу храну. Жвакањем храна се уситни у мање честице и омогућава брже дејство сокова који учествују у варењу хране. Влажење хране обавља пљувачка коју луче пљувачне жлезде у количини од 1.000 до 1.500 мл дневно. У пљувачци се налази фермент-сок по имену птијалин који још у усној дупљи почиње своје дејство делимичним разлагањем угљених хидрата. То нам и омогућава да осетимо сласт тек после дужег жвакања хлеба и друге хране. Зато је добро жвакање хране важно, како би се потпуније искористили хранљиви састојци.]
Храна може бити од природних и људских производа.
Најздравија храна су млеко и јаја. У млеку су све честице што хране. У њему су сви састојци који су нужни да се у човеку одржи живот. Дете одојче храни се једино млеком или млечном кашом, па живи и напредује. Тако исто теле, јагње, прасе итд. Велика наука физиологија* каже да је добро млеко права крв.
* Физиологија значи »телесница«, то јест, наука која учи како се врше радње у човековом и животињском телу. Она проучава и показује закон, ред, како се врше радње у телу и казује какве су последице од тих радња, функција. Она је наука о природним збивањима у организму, бави се појавама својственим свим живим бићима.
[Намирнице којим се користимо у исхрани садрже састојке потребне нашем организму. Ови састојци служе организму за стварање енергије, за растење и обнову организма, за одржавање нормалне телесне температуре као и за нормално одвијање животних процеса у организму. Приликом варења ови састојци се разлажу или мењају и прелазе у једињења погоднија за упијање. Већина намирница су биљног или животињског порекла. Од биљних намирница за исхрану се користи цела биљка или поједини њени делови или само плодови. Код животињских намирница за исхрану се користе извесни делови заклане животиње и производи које животиња даје у току живота. Неке намирнице се користе у сировом стању, а неке тек после кухињске обраде. Број намирница које се користе за исхрану је доста велики. Избор и начин њихове припреме је врло различит и зависи од више чинитеља: поднебља, навика и обичаја.
У неким крајевима људи нешто једу што им у другом крају ни на крај памети не би пало.
Свака намирница садржи извесне хранљиве састојке због којих се користи као храна.
Месо и махунасте биљке због беланчевина, житарице и кромпир због угљених хидрата, резервно масно ткиво животиња и биљака због масти, воће и поврће као храна богата витаминима и минералним солима итд. Све ове састојке хране неопходно потребне нашем организму обично делимо на: материје из којих настаје енергија, градивне материје и заштитне материје. Организам добија потребну енергију преко намирница које су богате енергетским материјама (угљеним хидратима, мастима и беланчевинама). За одржавање здравља потребно је да се једу намирнице како биљног тако и животињског порекла.]
Најздравије млеко даје здрава марва, а нарочито она која пасе по здравим, сувим и узвишеним местима; подводна и барна паша не даје марви здрава млека. На то треба већу пажњу обратити, а нарочито кад се деца оваквим млеком питају, отхрањују.
Млеко је вазда за здравље добро пити, а маја месеца још боље. Тад оно није одвећ густо. Лако је за желудац кад се једе удробљено с хлебом, као што чине наши сељаци. Овчије млеко је гушће од крављег и теже за желудац, па се боље употребљава за сир. Кравље је млеко врло удесно за пиће, но и овчије долази на степен крављег кад се мало разводни.
Млеко је боље пити преварено него неварено. Наука доказује да се од неварена млека, кад га човек пије, може добити болест, ако је марва какве имала. Варењем се у млеку униште оне животињице од којих се могу добити неке болести од којих краве болују. За болеснике здравије је да га једу и пију топло но хладно.
Млеко, па ни било које друго јело, не ваља оставити да преноћи у бакарним и плеханим судовима. У некалансаном посуђу не треба га ни часа држати – то је прави отров. На жалост оно се још понегде продаје баш из тих отровних судова, и за то мало ко мари и брине. Светске власти лове шта ко говори противу њих и већих од њих, те га онда гоне, затварају и осуђују, а здравствено стање народа њима је 29. брига. Такви су гробари свог храниоца – народа. Те власти не знају да су већ сва научна медицинска друштва испитала да деца ужасно много болују и умиру због нездравог млека крављег и материног.
Најзад ћемо споменути да козије млеко, ван свих, нарочито добро чини људима јектичавим, па и осталим болесницима. Козије млеко је најздравије зато што коза не пасе по тлу, по низини, већ брсти лишће на некој висини до које се она може допентрати, и што познаје отровне биљке, па их не једе. Зато козе мало болују, и окретне су као видре. И одојчад требало би тим млеком хранити.
Ко се највише здравим млеком храни, ретко или никада не болује. Штавише, пити дуже доба повише млека јесте лек противу чаме и многих болести човекових. Доказ за то нек су племена која се сточарством баве и белим смоком хране.
Кисело млеко поправља желудац. – Млеко не годи само грозничавим особама и пијаницама.
[Ко год пије доста млека не треба му апотека!]
И јаја су храна здрава и снажна
Толико има у јајету животних честица, да пиле, ето, прокљује се и изађе с целим огранизмом из јајета. – То треба знати и јести јаја што чешће у облику разних јела, а и сама онако пресна или мало обарена.
Но вредност, снагу хранљивости јајета одређује начин како се оно зготови. Покварено јаје и мућак јако здрављу шкоде. А преварено, препечено и на масти пржено јаје тешко се у желуцу вари, па није за слабе људе. Јаја скорашња и ровито сварена врло су здрава и снажна храна. Што се јаје жиђе једе, тим је здравије, јер у таквом стању брже се претвара у крв.
Ровита јаја је најздравије јести у врућој чорби или млеку. За оне што су умно исцрпени, и услед тога постали заборавни, врло је корисно да по два скорашња жуманцета размуте и са супом поједу, или да их по три свако јутро попију мало смлачена или посве пресна.
За слабе особе најздравије је доручковати два-три ровита јајета с чашицом топлог, ма каквог теја и нешто зрелог воћа. Уместо посољена, боље их јести природно или с нешто ситна шећера. Такав доручак још је удеснији кад је време ружно и влажно, магловито, хладно. Треба заборавити ону грозну заблуду, која се може чути у народу, да јаја шкоде здрављу човека. То је пука лаж. Народ је то јамачно запамтио од ускршњих преварених и покварених јаја, која су доиста јако шкодљива.
И главу измити жуманцетом јајета у млакој води далеко је пробитачније но с цеђем и сапуном.
Месо
Месо је за здравље најсигурније јести варено с каквим поврћем, као са грахом, (пасуљем младим или сувим, свеједно) па онда са купусом, кељем, кромпиром, с воћем и луком (нпр. паприкаш и такозвана папазјанија). Ако се месо, сирово или суво, не свари и не испече добро, опасно је зато што се тако и неке животињице и марвенске болести појести могу, те човек може здравље порушити па и живот изгубити. Тврђења су ова сасвим јасно доказала најновија научна испитивања. Зато треба куповати и јести месо само од прегледаних животиња, да би се тачно утврдило јесу ли здраве.
Које је месо отровно и смртоносно?
Науком је испитано да у месу животиња, а највише код свиња, често се залеже неки црвић – кудрица (Trichina спиралис), који из црева доцније прелази у месо. Вештаци ту болест познају и такво болесно свињче уклањају од продаје. Кудрица, трихина се познаје у месу, а нарочито у куваном и у печеном, јер она изгледа као велика, бела тачка, као мајушно зрнце пиринча.
[Поред трихине месо може бити загађено ехинококусом и тенијом. Сем месом ови паразити или њихова јаја могу се пренети и салатом, зато је неопходно салату добро прати, а месо добро кувати или пећи. Унети у организам, ови паразити изазивају озбиљне болести, које најчешће доводе до поремећаја нормалног рада појединог органа и ткива што може да угрози и опстанак читавог организма.]
Због тога добро чини сваки онај који кува месо заједно с купусом, пасуљем, шљивама, мрквом, келерабом, репом, дуњама, јабукама, крушкама, кромпирима или у чорби итд.
А најбоље би било да се постарају поглавари науке и друштва да се изнађе и отклони узрок због којег та болест долази у свиње и друге животиње, па се онда ни људи од трихине неће разболевати и напрасно гинути.
Ботулизам
[Јустинус Кернер је 1817. године описао болест од које је у М. Енхофу истовремено оболело 13, а умрло 6 особа. Овај случај он је објаснио као последицу покварене хране џигерњаче. Болест је добила назив ботулизам што означава кобасицу-црево (бутулус лат. = кобасица).
Узрок ове болести објашњен је 1896. године, када је у Гану, Белгији откривен њен проузроковач Цлостридиум ботулинум.]
Какав је тај бацил и где га има?
[Распрострањен је у спољној средини. Нађен је на плеснивим намирницама, убуђаном сену, у свињском ђубришту, у земљи. Живи и размножава се у природи независно од људи и домаћих животиња и у храни која није на одговарајући начин конзервисана. Бацил има омотач – спору која га чини отпорним на топлоту. Са земље бацил доспева на биљке. Неопраним воћем и поврћем, ако се не кува, унесемо га у организам и тако доспе у цревни канал. Овај бацил уопште није опасан за човека. Али споре овог бацила могу проклијати и произвести опасан (токсин) отров. У конзервама хране, кобасицама, шунки где нема приступа свежем ваздуху, бацил има погодне услове да лучи отров, јер му та храна и топлота одговарају. Овакве намирнице загађене овим отровом опасне су за исхрану и изазивају тровање.]
Како познати рђаву конзерву?
[При клијању и стварању отрова овај бацил ствара гас, под чијим се притиском испупчи конзерва – лимена кутија (бомбажа). Бомбажа није увек сигуран знак да је намирница загађена, али је таква конзерва сумњива и не треба је употребити за јело. Треба је бацити јер може отровати и животиње. У полутечној храни при отварању конзерве могу се видети гасни мехурићи. Код меса и шунке види се неуобичајено размекшање и осети се нарочито мирис ужеглости и киселине. То је сигуран знак да је отров присутан.
Тровање изазива најчешће храна конзервисана у металним кутијама, затим месо конзервисано у саламури и сушењем ако се једе некувано или недовољно кувано. У многим случајевима избегли су тровање они који су јели такву храну добро кувану.]
Који су знаци тровања?
[Ботулизам је врло тешко и опасно тровање. Код неких, али не код свих отрованих особа, промене се збивају углавном у нервном ткиву и то доста брзо, а претходи поремећај варења и повраћање. Мука и повраћање јављају се у року од првих 24 сата, што зависи од јачине загађености и количине узете хране. Сигурни знаци јаве се у року од 48 сати. У многим случајевима најранији знак је вртоглавица и главобоља. Обично се то приписује затвору. Болесник обично најпре иде очном лекару због тога што уместо једног предмета види два, јер се рано јавља ово удвојено виђење.
Касније настају тешкоће при гутању и отежан говор. Некад болесник описује стезање у грлу, а језик је обично обложен и отечен. У кобним случајевима настаје одузетост мишића ждрела, те се узета течност враћа кроз нос. Мишићи врата су често ослабили. Болесник мало мокри. Због поремећаја у гутању не уноси довољно течности. Температура је обично нормална или снижена. Храна у желуцу се задржава сатима и данима. Дисање постаје неправилно. Смрт наступа услед недовољног и отежаног дисања.
Вештачким дисањем живот је често одржаван у току неколико сати.]
Шта треба урадити
[Конзерву пре употребе прегледати. Сумњиве бацити. Сумњивим месом не користити се у исхрани. Полусирова, недовољно сушена меса обавезно кувати. На прве знаке болести јавити се лекару, јер само тада, што се болест раније препозна и почне са лечењем, има наде за оздрављење. Болесника треба издвојити у мирну средину како би се што спокојније одмарао, треба му рећи да избегава чак и најмање непотребне покрете.]
Варица и хлеб
Говорећи о храни нужно је да речемо коју више о једној посве здравој и лековитој храни, која се ретко кад употребљава, а то је »варица«.
Житна вара је врло снажна, здрава и најјевтинија храна, јер у њој човек једе цело зрно, дакле свуколику снагу његову која храни. А хлеб, који се прави од млива врло много губи од своје зрновне вредности пошто се смеље, просеје, кува, пече и друго. Један научник вели: ниједна од људских храна не изгуби више спремом од своје снаге што храни као што губи жито млевењем. То потврђују опити на многим народима.
Руски народ толико је заволео своју »кашу«, која је готово права житна вара, да ју је прославио у својој пословици називајући је: »Каша мати наша.« Каша та – бунгур је од ражи, хељде или пшенице. Ту кашу Рус зачини путером или скорупом.
Народи у Малој Азији највише се храме зрном, житном варом, па су телом здрави и умом разборити. Арапи, који су најстварнијим наукама и најчистијим уредбама европу даривали, живљаху и по двеста година, а храњаху се вечито житном варом. Многе покрајине Шпаније, Француске, Шкотске, Италије итд. хране се варом, па су здравији од оних који месо једу.
Једући вару и бели смок, човек је сигуран да једе здраву храну.
Стога би било нужно да се народ навикава на ту здраву и снажну а у исто време и врло лековиту храну. Она је нарочито пробитачна за раднички и сиромашни свет. Једна ока жита с мало кајмака или нешто млека или јаја, даће довољно снаге и за најтежег умног и телесног радника за један дан. Доктор Натошевић вели да је он далеко здравији телесно и бистрији умом данас хранећи се том храном него пре кад се месом хранио. То исто тврде и многи други учени и неучени људи који се варицом хране.
За вару се најлакше може употребити пшеница, раж, кукуруз и хељда. За зиму је најудеснија вара од кукуруза, јер у њему има масти више од свих жита, дакле, материје која придаје топлоте телу. Народ Личке крајине највише се храни пуром (палента, мамаљуга), која се прави од кукурузна брашна, па ко је од нас здравији од њега? Тако исто Власи, Руси, Италијани, па видимо да су ти народи и вредни и здрави.
За вару треба чисто зрно. Боља је и сварљивија вара, кад се жито, зрно, дан пре кувања, добро истребљено стави у воду да се отопи и омекша. Натопљено се зрно брже кува. Варица се може јести с нешто скорупа, или масла, или са којом чашом млека у свако доба године. У лето добро је јести вару с нешто зрела воћа; ако се помеша у њу утучених чистих ораха или лешника, то јој придаје особити, пријатан и сладак укус.
Ко хоће и може да му варица буде као сласт укусна храна, нек је спреми овим начином: уз 2-3 кила жита нек пристави једног закланог и очишћеног ћурана или ћурку, гуску или зеца. Наравно, мању порцију жита треба за кокоши, патке, јаребице и голубове. За то треба велики лонац или бакрач калајисан. Месо треба ставити усред жита, налити водом и варити док све месо с костију не спадне. Тад ваља све кости извадити из варице и с месом варицу добро измешати. Јело то зове се »кешкеш«.
Народ у Босни тврди да је таква храна не само веома снажна него још и врло лековита. И ми из свог искуства можемо сваког уверити да је вара уопште врло здрава и лековита храна. Ма како варица зготовљена била – тако или простије, нужно је да се добро свари и да се једући добро сажваће. Ако се добро не сажваће, пролази кроз желудац не давши му храну коју има у себи и која је телу потребна.
Вара чини те је човек лаган и даје му сасвим уредну столицу. Варица помаже скорије одељивање мокраће и разгони тиме многобројне болести. Што је теже житно зрно, тим је варица снажнија храна.
Камо пусте среће да народи свих покрајина уобичаје хранити се овом здравом и јевтином храном, уместо оног хлеба којим се он храни и при најтежим пословима. Хранећи се оваквом храном не би људи заиста изгледали онако јадно и чемерно, ни умно ни телесно, као што је то случај данас са свима који много самог хлеба једу.
У Азији се варица овако спрема: прво се очисти зрно, па затим стави у воду за који сат да се накваси и да се том приликом с врха воде проберу зрна шувељива. Онда се простре на поњаве или чаршаве на сунце да се мало просуши, па се тад тако упола мекано туче у ступи да спадне љуска. Онда провију зрно и љуска се одвоји. Чисто бело зрно сад се опет стави на сунце, да се добро осуши и тад га за зиму оставе. То Азијати варе као наш народ бунгур, зачине скорупом, или млеком, или машћу. Они се хвале да их таква вара добро храни и у здрављу подржава, у што смо се и ми уверили.
Ако се коме од варошке господе никако не свиди јести варицу, онда нека бар уместо хлеба варе и једу качамак, мамаљугу, било кукурузну, било пшеничну, било ражану или хељдину, па нека њу уместо хлеба са осталим јелима употребљавају, За то треба брашно оставити покрупно. Или се, најзад, може правити хлеб од зрна, као што су у Русији недавно (крајем 19. века) почели употребљавати. То је посве нужно зато што се беланчевина налази под љуском зрна у пшеници, и ражи, и јечму. Зато не би требало никада сејати брашно; него очистити добро зрно, па како се самеље, тако га и ухлебити, док се овакав хлеб какав је данас справљао и јео буде.
[Савремена технологија производње хлеба сејањем из брашна издваја мекиње, а по жељи купаца производи црни и полубели хлеб.]
Особиту пажњу обраћамо читаоцима да прочитају упут и запамте чланак »Житна варица као одлична лекарија« у биљарском одсеку.
[Житарице чине разне сорте пшенице, ражи, кукуруза, јечма, овса, пиринча и др. За исхрану се користе зрели зрнасти плодови самлевени у брашно, осим пиринча који се користи у зрну. Житарице су још увек главни енергетски извор у нашој исхрани. Главни састојак житарица је скроб. Житарице се разликују по количини и врсти хранљивих састојака.]
САСТАВ
Врста намирнице
Кал.
Б. гр.
М. гр.
УХ. гр.
пшенично брашно пуно
359
11,6
1.6
72,3
кукурузно брашно
362
9,6
3.1
71,0
ражано брашно
357
5.5
0.4
80,5
сојино брашно
457
34,0
19,0
34,0
кукурузна крупица
365
8,8
1,1
78,0
пшенична крупица
352
9.4
0,2
75,9
Објашњење слова: Б = беланчешше у грамовима,
М = масти у грамовима, УХ = угљени хидрати у грамовима
[Приликом млевења сејањем се одстрањују мекиње јер немају биолошку хранљиву вредност због тога што су несварљиве па се њихови састојци не могу у људском организму искористити.]
Хемијски састав пшеничних мекиња
воде
2,6%
беланчевина
12 г
протеина
14,8%
масти
3,4 г
сирове целулозе
8,8 г
угљаних хидрата
74,2 г
пепела
7,8 г
О једној новој храни
Свршавајући овај чланак о храни, нужно је напоменути да су научни путници испитали да народ Канарских острва једе једну храну која га чини те је врло висок, здрав, јак и развијен.
Због тога тамошњи др Тајлор препоручује ту храну свему свету, као храну здраву и јевтину.
Та храна је као босанска »прга«. Али ова прга прави се само од утученога семена бундевиног и јургетског »од шпица« и од јечма; а канарска храна »Гофно«, прави се од упржене пшенице, кукуруза и другог жита.
За »Гофно«, пргу, треба очистити узето жито од сваке нечистоће, па га испржити толико како се може тући да буде као брашно. Кад се хоће јести, треба узети тога брашна по потреби и ставити у једну порцију млека, или сурутке, или шербета неког, или чисте воде, па чим се спапула одмах се може јести. За то не треба ни варења ни чекања. Чим се измешало брашно са млеком или водом, одмах се једе. Једење је то укусно за све оне који нису покварили природни укус човека готованским слаткишима и зачинима. Ову је храну лако носити на место рада и уз разна путовања. Желети би било да наш свет ову јевтину и здраву храну опроба и уврсти међу остала јела своје хране.
Има ли отрова у сиротињском хлебу?
По доказима доктора енглеског Христизона и других доктора и хемичара, кукољ је отров. Кад има кукоља у хлебу, добија разне болести онај који једе такав кукољив хлеб. Такав хлеб доноси разне болове у овој или оној чести тела, санљивост, бунцање, грчеве, блесавост, већу или мању невољност и суморност, па често и пораз неког дела тела, па и саму привремену смрт, обамрлост.
Бедна сиротиња и најкориснији занатлијски и земљораднички радник принуђен је да једе оваки хлеб. Сиротно стање, а неки пут и незнање, нагоне га да се често храни таквим хлебом.
Коме је мило свето здравље, нека спрема хлеб од чистог жита, без кукоља и друге нечистоће, па или сам чистио своје жито, или га добијао од другог. А ко мора куповати хлеб готов, тај нека пази шта купује. У исто доба нека се сваки бори да отклони све сметње које му прече да може имати чистог жита и здраве хлебне и друге хране.
Кукољ (Agrostemma githago)
[Кукољ је позната отровна биљка која се јавља као коров у житу. Нарочито га има на лошим њивама, где је жито ређе и мање. Сазрева кад и жито.
У семену кукоља налази се, поред осталог, отрован састојак сапонин. Има га око 5 до 6%.
Кукољ у брашну представља опасност за здравље људи и домаћих животиња. Такво брашно је и горко. Човек је осетљивији на кукољ него домаћи травоједи. Изгледа да је свиња најотпорнија.
Некада су међу људима и домаћим животињама владале праве епидемије, такозвани гитагизми услед дуготрајне свакодневне употребе кукољивог хлеба и друге хране која је садржавала кукоља. И данас су таква тровања могућа тамо где се жито недовољно пречишћава од кукоља и друге уродице, где влада непросвећеност и глад.
У савременој млинарској и пекарској индустрији искључене су могућности да се кукољ и друге отровне примесе из жита нађу у брашну и хлебу.
Кукољ се не употребљава у медицини.]
Храњење самим хлебом нездраво је и за тело, и за паметовање
Наука, која је доказала од чега се састоји и зрно хлебно и добар и лош хлеб, каже да није корисно ни за умно ни за телесно здравље хранити се дуго самим хлебом, па ма он био најбољи. Рђав хлеб још више шкоди. Сасвим убедљиви разлози на основу којих се тврди да човек постаје блесаст и туп од дуготрајног једења самог хлеба. Други тврде и то да од такве хране човек постаје плашљив, тужан и лењив. Ко уме да посматра зрело људе око себе, сиротне и имућнике, увериће се и сам у ту научну истину.
Хемичар Либиг је испитао и доказао да зрно губи око половине своје хранеће снаге млевањем и печењем. Према томе, види се јасно да житна вара или бунгуро дупло боље хране но хлеб, тим пре што се зна да у житној вари и бунгуру не може бити никакве опасне примесе, као што бива код хлеба, који варошани добијају из руку препродаваца и препредених шпекуланата.
Кад знамо рђаве последице од дугог храњења самим хлебом, и кад знамо да хлеб далеко мање вреди и онда кад га ми сами спремамо, а камоли кад га туђа рука и туђи рачун и »треби од нечистоће«, и меље, и пече, онда треба да удешавамо згоду да се сва сиротиња и несиротиња храни житном варом, или бунгуром ма ког жита, или качамаком. Тим ћемо више одржавати своју снагу и своје умно и телесно здравље и нужну живахност и веселост, но лошим сиротињским хлебом, у који себична ћивтарија често меша свакојаке нездраве и нехранљиве додатке.
Према томе нека се сваки озбиљно брине да може свуда и свагда уживати оне хране која га не кужи и не убија, која унапређује и у телу и мозгу, и у марљивости и веселости. То је свети задатак свима и свакоме.
[Поред реченог ваља знати да се једноличном храном не могу уносити потребни састојци у организам. Због тога временом долази до поремећаја здравља. Да би човек био јак, здрав, оран за рад, потребно је да свакодневно узима намирнице и биљног и животињског порекла. Друкчије не би могао да подмири све потребе организма беланчевинама, мастима, угљеним хидратима, витаминима и минералним солима. Важно је знати да неке састојке човек мора уносити храном, јер није организам способан да их сам ствара. Према томе, не могу се из исхране избацити месо, јаја, млеко, а узимати само биљна храна или обратно, није добро јести само намирнице животињског порекла.
Најздравија је разноврсна исхрана.]
Кукурузовница да буде укуснија и здравија од пшеничног хлеба, прави се овако:
Узми један део ражаног брашна и дваред-триред толико кукурузнога. У то нали млаке воде у којој је раздробљено нешто квасца, па тад замеси хлеб и остави на сунцу или крај ватре да стоји тако четири-пет сати, а ако је време похладно, и дуже. Затим вади из теста део по део и направи као погачу и пеци на огњишту под пеком или иначе. Ако је тесто било дебело с прста и по, онда нарашће пошто се испече двоструко веће.
Тако умешен и тако печен хлебац слађи је и здравији кудикамо и од најбољег пшеничног хлеба, а камоли од оне наше пресне, тврде прбве, кукурузовнице, проје.
Ово сам научио и испитао у Македонији и јужним деловима Старе Србије. Ко ово једном проба, неће више никад помислити на нашу обичну кукурузовницу, коју Босанци зову »крув« и »прова«.
Пасуљи
Упоредо са довде помињаном храном стоје сви пасуљи и махунарке, само ако се уредно спремају за јело. Међу њима прво место заузима грашак, па онда сочиво. У грашку има још више снаге што храни но и у самој житној вари; но, на жалост, народ наш врло мало производи и једе ово важно вариво. За овима иду обични наши грахови. Међу тима је опет најбољи за храну такозвани трешњо, који Немци зову »путерфизолен«. У махунама трешњиним нема лика (»конца«). Махуне његове са зеленим му зрнима дивно је јело кад се упрже на масти или још боље на скорашњем кајмаку.
Може се и постан јести зачинив га са утуцаним белим луком и нешто мало зејтина. Ово дивно јело сваког задовољити може, тако је пријатно и здраво. И махуне осталих грахова здрава су храна, само кад се лика добро очисти. Храна од махуна даје чисту и благу крв. Онај који се њима чешће храни, не само што се осећа лаган, окретан и здрав телесно већ опажа да је и умно далеко бистрији но обично.
Да би се човек користио свом снагом што храни и што је у граховим зрелим зрнима има, нужно је да се зрна изгњече и процеде кроз ретко сито пошто се сваре за јело. То је нужно зато што тако остану оне љуске које сметају варењу у желуцу и надимају човека. Ако се тако не може справљати, ваља га добро жвакати да би се тако бар што ситније и зрно и љуска она смрвила и згоднији постали за варење. Лику од махуна треба пажљиво требити при спремању и при жвакању.
[Грахови спадају у махунасто поврће велике енергетске вредности. Често се због тога користе у исхрани. То су: пасуљ, грашак, соја и сочиво. Грахови су богати беланчевинама, угљеним хидратима, а соја садржи и веће количине уља. Разликују се по количини и врсти хранљивих састојака:]
Врста намирнице
Кал.
Б. гр.
М. гр.