Рад и одмор

Шта треба знати о начину рада и одмора?

Ради мудро, не троши се лудо!
Сваки разуман човек радник је.

Колико је рад неопходна потреба човекова, друштвена, толико је исто и правилан одмор по раду нужан, као и начин како да се удесимо па да нам тежи радови лакше падају. То одмарање и начин рада нужно је уредити и увек вршити правилно и пажљиво. То је важно као год ваздух и избор хране, јер смо тим сигурнији за телесно и умно здравље и напредовање наше.

Стога треба да се свако сети да је неопходна потреба престати од рада, био он умни или телесни, чим се прилични умор осети, и да се пријања за рад чим се добро одмори човек.

Прекомерно пословање сатире човека исто као и дембелска лењост, нерад. Радити посао онај који не волимо, такође је нездраво за тело и мозак, па тако исто и пословање једног рада, заната.

Нерад је извор зала и многих болести, а прекомерно напрезање у раду доноси малаксалост телесну и умну. Ако још уз то оскудева добра храна, онда наступа двострука малаксалост. То бива по неумитним законима физиолошким. Стога јако убијају народ они закупници људских снага који мање од три-четири сата дневно у летње доба својим радницима одмора дају. За фабричке раднике најбољи је одмор у здравим баштама и воћњацима. Ако се то не може и неће удесити и вршити, фабрички покварени ваздух, чађ и прашина, струготина и фарба учиниће их прво телесним а доцније и умним богаљима. Рад у подрумима и тесним и мрачним радионицама право је убиство за раднике, како у погледу телесном тако и у умном. Због тога сви човекољубиви људи, а нарочито социјалисте-комунисте, озбиљно раде да се радничко стање уопште праведније и правилније уреди. (Овде је умесно сетити се чланка »Који је рад тежи и кориснији«, који смо мало час поменули.)

Спавање је главна чињеница за прави одмор сваког радника

Неспавање сатире човека, исто као и претеривање у раду. Но и сувишно спавање шкоди као и неспавање. Много спавање олабави, улењи и у мозгу затупи човека. Оно отежава дисање, одузима апетит и доноси чамотињу и нерасположење. Од дугог неспавања долази малаксалост телесна и умно растројство, а дубоки учени мислиоци због дугог неспавања могу доћи до већег или мањег лудила. Спавати треба сваког реда* бар по 6-8 сати за одрасле. Спавати више од 6-8 сати шкодљиво је. Не треба да је спавање одвећ кратко, одвећ дуго, ни у невреме.

* Народ сеоски у Босни под реч један »ред« разуме време од 24 сахата – дан и ноћ.

Најприродније је, и по томе од највеће користи, спавати ноћу. Научници веле да добар сан пре поноћи највише здрављу прија. И народ у својој пословици дивно вели: »Рано лези а рано устани!« што захтева и наука од свакога ко је пријатељ свога умног и телесног здравља. За све људе који су дубоку старост дочекали зна се да су се држали тог правила здравственог. О средствима за добар сан биће реч доцније, у лекарском одељку.

У ред умора и одмора спадају и полни односи – полна љубав. У томе треба бити још умеренији но у осталим радовима, јер се тим губи нарочито умна и телесна снага, па тако и једна и друга енергија; а особито се губитак тај опажа код особа које онанишу. У овоме треба паметније уздржљивости но у свему осталом. Омладини нашој што учи, уз силно напрезање и дуго седење у школи, ово највише сатире драгоцено јој здравље. Крајње је време да се постави уредба како би се народни подмладак школовао радећи и слушајући науку: у воћњаку, у башти, на њиви, у радионици, у пчелињаку, у тору, на ливади, у шетњи, у купатилу итд., а не као данас у задавању и слишавању лекција међу четири загушљива зида школска. Тада не би имао нико времена и прилике онанисање вршити, нити губити драгоцено здравље ума и тела учећи напамет којекакве веће и мање књижурине, које већином никакве стварне вредности немају за живот човеков.

Осим тога, таквим начином изучавајући науку, развило би се стварно знање и сачувало телесно и умно здравље и морална јачина. И данас напредније државе и васпитачи народа већ су усвојили начин школовања да се ученици пре подне занимају науком, а по подне телесним радом и одмором наизменце. Где је среће да и наша општина и држава тим путем пође; па не би нам школска омладина овако слабуњава изгледала, нити бисмо виђали код ње онолико болесних и смртних случајева и других несрећа.

Одавно је још време да се освестимо и бољим путем упутимо.

Говорећи о светом раду и одмору, треба да напоменемо за машинисте и ложаче ово. Посведочено је искуством да дуготрајно обављање једног и истог посла страшно руши бистрину и јачину ума и марљивости. То шкоди и телесном здрављу. То највише штети машинистима и ложачима паробродским и фабричким. Због тога они најчешће болују. Ложачи страдају од болести груди и главе, а машинисте од заборавности, суморности а често и лудила. И једни и други су кратковечни, а нарочито они што служе на паробродима и у фабрикама, код којих су фуруне и машине унесене под неку дубину, и које једнако без престанка раде. Ложачи не могу издржати ни неколико година, а да у болест не падну, која их учини богаљима на цео њихов кратки живот.

Да би они отклонили колико-толико те опасности, нужно је да излете у чист ваздух и пријатну шетњу и забаву свагда и свуда кад год имају слободни часак, а тај часак треба израдити да буде што дужи. Затим они треба да једу добра и масна јела, са довољно воћа и зеља. Обилато пиће или једење зејтина посве је удесно за њихов посао. Храна, коју данас једу капетани паробродски и разне газде фабрика, који раде посве лагано послове, треба да се и њима одреди, али само да не буде разнолика и луксузна, као што бива већином код крупне господе. Уз то, машинисте, ложачи и други радници около њих треба да уреде певачко друштво на лађи или око фабрике, па да сваки дан по два часа и удружно певају разне песме, да проводе разне шале и причају један другоме веселе приче и повести. Ово разгони чаму, заборавност и болест. Ово им нико поштен неће и не сме забранити, тим пре што су крманоши, ови матрози, права душа покреталица на сваком пароброду и у свакој парној фабрици. Они могу управљати пароходом и без капетана, који им данас то весеље забрањују и зараду откидају за себе и акционаре. Плата њихова треба да је много већа, а радно време да је много краће, док свест радничка не извојује потпуну економску и политичку једнакост.

Радимо све што је могуће радити у отвореном ваздуху, а не у соби и загушљивој школи и радионици
Велика би се корист учинила за наше телесно и умно здравље да се овај предлог усвоји бар онолико колико се може. И у садањем, овако накарадно уређеном друштвеном устројству многи и многи домаћи, просветни и пољски послови могу се вршити у отвореној природи, у чистом ваздуху, само ако смо свесни и марљиви.

Готово сви женски послови шивења, плетења, прања и удешавања рубља могу се све од почетка пролећа па до краја јесени вршити изван стана. Дадиља са дететом такође може проводити време и свој посао већином изван собе.

Паметан и поштен наставник може дивно учити своје ученике у башти, у шуми, у пољу, под хладником, не само свима природним наукама и земљопису него и друштвеним и здравственим наукама, па чак и граматици и математици (језичница и рачуница); јер највећег материјала за изучавање језика, и природе, и друштва има у поменутим местима, у отвореној природи. Занати: обућарски, кројачки, дрндарски, каменорезачки, котаричарски, ковачки итд. могу се удесити да се раде под неким хладником у отвореном ваздуху. »Научници«, писци књига и новина такође могу удесити да свој посао врше у башти и у отвореној хладовини, или бар у стану где су отворени прозори а при тихом времену и врата.

И други многи послови могу се обављати изван соба и станишта, али незнање и немарност неда људима да излете из отровних зграда и места, из болести и смрти у здравље, у живот, у напредак. Они виде а не знају да хиљадама хиљада варошких жена и људи пате од разних болести, губе умну јачину и постају жртве пре времена само зато што највише времена проводе у затвореним собама, радионицама и школама, а могли би све избећи, само да раде оно што је могуће изван собе, кухиње, радионице, школе итд. на отвореном ваздуху. Има »изображених и неизображених« мудраца који поваздан држе прозоре и врата затворена, усред најдивнијег времена зато, да не уђу у стан мушице, комарци и да се не поквари намештај собни од сунчаног зрака. Ови умни богаљи не знају да је прече здравље ума и тела но намештај и да још нико нити је пао у болест нити је умро због зујања мушица и комараца, а страхота многи страдају и пропадају због бежања од сунца и отвореног ваздуха. Време је да овај предлог усвојимо, ако смо ради здравља за нас и наш подмладак.

Родитељи, учитељи и учитељице и овде, као и на другом месту, могу доста учинити, само ако су свесни, вредни и честити.

Рад у подрумима опасан је

Ово је питање врло важно за телесно и умно здравље човека и за његову енергију и расположење. Јер радити дуже времена у подрумима и местима испод и поред земље, врло је опасно по оба здравља човекова, а нарочито ако су та места влажна, нечиста и мрачна. Тамо где радник дуже времена ради у таквим локалима, он је мало помало и неосетно сахранио своју снагу и своју боју лица, затим живост, телесну и умну бистрину, па напослетку видно малаксава телесно и умно, и пада у апатију, и у ову или у ону болест. Незнање сиротог радника ни тад не увиди откуда је то све дошло и већ није у стању више да диже протест против тога творца његових несрећа.

Почем данашња као и пређашња себична и грабљива ћивтарија подиже и одржава на много места такве нездраве радионице и нагони раднике, сироте, да у подрумима и другим нездравим ћорбуџацима поваздан раде, нужно је да држава, да дотичне власти и општине, и санитетско друштво озбиљно и неодложно пораде да се такве радионице сместа укину, и друге зидају по плану науке о здрављу.
Зборове и састанке треба држати, кад год је могуће, изван собе и стана, изван кафане и пивнице, под откритим небом, на чистом ваздуху.

Овај предлог нужно је усвојити и спроводити: прво, зато што се у собама ужасно квари ваздух и трује здравље од многог сакупљеног света; друго, стога што се у затвореним собама и салама свет озноји и озебе, због чега се често не само кијавица него и гушобоља, вратобоља, пробади, кашаљ па и разна запаљења добијају; и треће, зато што се лакше говори и удесније сабере скуп око говорника и предлагача. Због саборисања и говора у затвореним локалима многи су претрпили разне болести, па и саму смрт, а и ово се може поправити, само ако смо свесни и марљиви.

У то име треба држати зборове и скупове у отвореној природи, у башти и шумици, бар онда кад је време за то угодно. А у зимско и кишно доба треба удесити са управљачима цркви и других великих државних зграда да се допусти држати збор у тим празним народним просторијама, док не дође оно свето време кад ће свако место имати таква зборишта, у којима се покоја хиљада људи комотно скупити могу, и то без опасности да пада у зној и несвест због несносне тесноће, и у затвор због искрено изречене истине, праведне и напредне речи и идеје.

Где је најздравије спавати у летње доба

Ко жели да буде ведрији и здравији и да се предохрани од многих бољетица у будућности, тај треба да удеси на чистом и проветрастом месту један чардак, који је уздигнут повисоко од земље на дирецима и оплетен прућем, а покривен даскама или црепом. У њему се може спавати, па и одмарати, од раног пролећа до позне јесени, један и једна као и више њих. За све то време ту се и преконоћ удише чист ваздух, јер кроз шепер, плитер, увек ћарлија ветрић, који износи покварени ваздух који издишемо и испаравањем кваримо, па уноси чист и здрав ваздух. Таква спасоносна промаја не шкоди ни почетнику, који се свикао и разнежио са кужним салонским и собним животом, а још мање шкоди ономе који се за то поступно неколико дана привикавао буде. И из овог спавалишта треба постељу изнети прекодан на сунце, а за то се може удесити згода пред тим самим чардаком, па чим си устао из постеље, одмах је обеси на одређено место да се сунча и проветрава. То није никакав труд, као ни истресати их редовно од прашине.

Овакво спавалиште добро је и здравоносно не само по тело него и за умну бистрину и јачину. Ово је средство противу суморности, чамотиње и разних болести. Оно лечи и сами кашаљ и јектику.
Овакву спаваоницу треба да има и свака школа у којој ђаци живе и станују, јер народни синови грозно се поболевају и умиру од заједничког спавања у заједничким озиданим собама школским, до којих допире и онај кужни ваздух из школе.

Овакво станиште и спавалиште било би спасоносно и за болничке и за домаће болеснике, а тако исто и за касарне, док ово варварско ратовање у свему постојало буде.

Овакве спаваонице нису скупе и може их имати свако ко има своје кућице, а нарочито сеоски народ.
Устај из постеље чим одспаваш неколико сати
Има света који лешкари у кревету иако не спава, а има их међу интелигентним који читају књиге, новине или друго што лежећи.

Истина је да се уморан човек најбрже одмори кад мало пролежи. Где је тако лежање нужно, нека се чини. Оно је нужно и корисно ако није дуже од једног до два часа. Али лежати у кревету, постељи по десетину и више сати нездраво је, а још нездравије кад се не спава, него преврће или са пола сна, или у бунилу неком. Читати лежећке нездраво је ма где оно било, а највише у постељи. То је зато што и најчистија постеља издаје из себе приличан део прашине, труња и запаре неке. Осим тога, лежач је са органима за дисање и гледање ближе тлу него кад седи и стоји, а ваздух је вазда покваренији на тлу и до тла, а нарочито ако је тле прљаво, прашњаво и нечисто. За лежача-читача још нездравије је то што му се пре тако угреју нерви главе, мозак и кости лубање, а то удвостручи раздраживање и већма шкоди здрављу. Ко дуго време много лежи без сна у постељи, и ко дуго чита лежећи тај омлитави, олењи, побледи, губи уредност столице и стомака, постаје бунован, нервозан и немоћан.

Да до тога не би дошло, треба избегавати читање лежећке и дуго лежање и превртање у постељи.
[Рђава је навика излежавати се у постељи. То ствара осећање тромости, досаду и чисто је губљење времена. Када се човек пробуди, треба да се протегне у постељи, дватри пута да испружи руке и ноге, а затим да одмах устане. Корисно је да се крај отвореног прозора ради јутарња гимнастика бар 5 минута. Дубоко удисање добро проветри плућа, убрза кружење крви (циркулација), растегну се сви мишићи и постиже се гипкост тела и лакоћа покрета. Тада сви који имају купатило треба да се истуширају, прво топлијом а затим све хладнијом водом. Трљање тела и масажа водом потпомаже да тело задржи своју једрину, кожа постаје чиста, а одстрањују се прљавштина и зној. Такво тело је цео дан крепко и орно за рад. Ко нема купатило треба да се на чесми допола умије или тело добро истрља влажним пешкиром.
О личној хигијени детета брине се мајка до треће године живота. А од тада само дете уз помоћ мајке, треба да одржава своју личну хигијену.

Значи свако јутро и вече треба се умити, опрати зубе, по могућности купати; ако се то не може сваког дана, онда обавезно треба једанпут недељно окупати цело тело и опрати косу. Доње рубље (комбинезон, гаћице, мајице) мењати што чешће, зависно од прљања, врсте рада. Деци мењати рубље више пута дневно, зависно од прљаља, а старији треба да мењају рубље сваки или сваки други дан. Нема ништа пријатније него опрати се па обући чисто рубље.

Деца почињу са прањем зуба када им никну сви млечни зуби. Личном хигијеном се ствара и јача навика за уредним животом.

Поподневни одмор за децу треба да траје два сата, а за одрасле, један сат. Треба избегавати да се цело поподне проведе уз телевизор гледајући све што је на програму. Седење дуже од једног сата шкоди организму, а и касно остајање – гледање телевизије нарушава здравље деце, ствара навику несанице, скраћује потребно време спавања. Програм на телевизији треба да се одабере, да се зна шта ће се и кад гледати. Свакодневно треба провести бар један сат у шетњи и спорту на чистом ваздуху у зеленилу.]

О домаћој и телесној чистоћи

Чистоћа је пола здравља и живота.
Чистоћа је огледало наше вредноће и душе.

Чистоћа је врло важна чињеница за бољитак умног и телесног здравља. Многи цене и моралну чистоћу човека по чистоћи телесној и на дому. »Ако човек не може бити богат, може чист« – вели згодно пословица. Родитељи и васпитачи ово никад не би требало да с ума сметну. Ко посматра само, увериће се да је човек далеко бистрији, и лакши, и задовољнији него обично кад се окупа и опере, кад обуче на се чисто рухо и постељу пресвуче.

Правила за чистоћу ова су: да свако јело и пиће буде чисто спремљено и у чистим судовима зготовљено, па и одећа треба да је чиста; у име тога би требало недељно бар једанпут чисту преобуку променити и цело тело опрати.

Они што у прашини раде, треба да свако вече бар ноге оперу, и руке и лице умивају, ако нису у стању све тело млаком или хладном водом опрати. Ако није свако богат, а оно има воде да буде чист.

Уопште за све, да би били здравији телом и бистрији умом, потребно је недељно бар дваред сву кожу чистом рукавицом мокром истрљати. Често трљаље свега тела мокром и чистом крпом благодетно упливише и на цело наше здравље и отклања многе бољетице и болести, које би иначе могле наступити. Јер то чисти кожу од нечистоће, покреће струјање крви, мишићи се тим јачају и умна бистрина добија. И храна коју смо у се примили тим се боље вари. Тако и животињи два пута боље прија храна кад се дневно бар једном чешагијом тимари, и кад јој се штала чисто уредно држи. Марва тако бива веселија и живља, здравија и напреднија. Дајмо човеку чистоће бар колико дајемо доброме коњу!

Постељу ваља држати чисто, и, ако је икако могуће, сваки дан хаљине јој износити да се проветре. У постељи не би требало да се нађе ништа обојено, већ све бело. Сламњаче би требало на годину бар двапут опрати и сламу променути. Сељаци би требало да своје поњаве, губере (ћебета), ћилиме, бар четири пута добро оперу.

Посуђе, намештај, патос, прозори, врата, астал и друго треба да се блистају чистоћом. Собе, станове и радионице треба држати обзирући се на правила која смо изнели кад смо говорили о ваздуху. Добро би било да и варошани по примеру сељака изобичаје правити проходе у блиској близини куће или у кући, јер проходи јако здрављу сметају. (Како се уклања смрад из њих, показано је напред.)

Све то дало би се удесити како ваља кад бисмо више размишљали о неговању здравља но о освајачким тежњама Катарине Велике, Наполеона, Душана, Звонимира, Марије Терезије, Александра македонског и других крволока људских. Камо пусте среће да такозвани отмени свет, и мушки и женски, троши на праву чистоћу, а не на убитачни и срамни живот помодни и раскошни. Више бисмо имали здравља, памети и среће. Здравија и напреднија била би нам омладина садашња и будућа; подмладак народни бивао би с колена на колено све здравији, напреднији, паметнији и срећнији.

А док лутамо по овој пустој и убитачној духовној магли, дотле ћемо све више опадати и кржљавити. Милиони се њих славе као изображени и просвећени људи, а у ствари самој они се даве у глупостима и заблудама, што не доликује здравоме мозгу и моралу. Ако у помодном и раскошном животу има памети и морала, онда ништа и нема на свету непаметног и неморалног. Обе те жалосне друштвене навике равне су навици срамног и несрећног ратовања и оружања. Кад би свет толико био паметан да онолико троши труда и новца око чистоће тела и стана, хране и одела, постеље и околине, колико на помодан живот и оружање, тад би народ и људи далеко срећнији и напреднији били. Али још влада тамна ноћ поред извикане цивилизације.

У име чистоће стана, посуђа, тела, радионица и хаљина, треба уредити и одржавати по свима селима и варошима друштва чистоте, која ће на то пазити, и која ће ширити од детињства до старости проповед и пример по народу и породици: да су свака жена и сваки човек недостојни имена човека, који се не стиде лењости и нечистоће, који носе прљаве, неопране кошуље, хаљине и друго.

Ако нема свако сапуна, има начина и другим средствима опрати се и чистоћу одржавати. Јадни су они родитељи који имају образа изаћи сами и са децом нечисти пред остали свет, и који не знају да је чистоћа пола здравља, и јасно, вечно огледало њихове душе и ваљаности.

Честитим наставницима и управницима народа дужност је да и ту врлину што више унесу тамо где је нема, и да је свуда одржавају тачно и достојно.

Две-три речи о хигијени стана

[Чистоћа стана обухвата послове као што су: пајање зидова, прање прозора, врата, намештаја, брисања прашине са намештаја, ствари, прање и чишћење подова, одржавање чистоће свих ствари у кући. Чишћење и прање испред улазних врата у стан, чишћење дворишта, гајење цвећа, воћа и др.

Пајање зидова

Обавља се четком са дужом меком длаком, причвршћеном на дугој дршци и служи само за пајање зидова (»портвиш«). Ако су зидови почађавели и прашина са њих дуже времена није скидана, тада се портвиш обавије меком крпом и трљају се зидови. После трљања крпом поново се зидови опају само четком. Сва се чађ и прашина скину а зидови добију чисту свежу боју као да су кречени. Особа која то ради мора косу добро повезати марамом а преко уста и носа ставити маску од дуплог платна, како се не би удисала та ситна прашина, која би продрла дубоко у плућа. Пајање је потребно обављати једанпут месечно.]

Прање прозора

[Припремити два суда са водом, јеленску кожу, крпу, или сунђер, или гуму за брисање прозора-стакла, новине, крпу за прање и посушивање дрвеног дела прозора, детерџент (прашак, бис-течан, петролеума 1 кашика на лавор воде). Одабран материјал за рад и прибор припремити тако да се не би прекидао посао за доношење овог или оног материјала, при чему се губи време а и снага. Прво се добро оперу дрвени делови, затим стакло.]

Прање врата

[Лакирана врата треба прати пажљиво да им се не скида лак и боја. Перу се једанпут месечно, кухињска једанпут недељно, што зависи од прљања. У лавор сипати воде 3 литра и 1 велику кашику петролеума јер не скида боју а даје одличан сјај. Све лакиране делове треба прати гасом. Вуненом крпом се трљају врата после прања да би опет добила сјај и да не би остајале мрље на дрвету.]

Прање и чишћење подова

[Усисивач за прашину је користан апарат за одржавање чистоће у стану. Поред усисавања прашине са тепиха и пода, може се усисавати прашина са свих предмета у стану. Користи се и за глачање и зато служе његови допунски делови. Предност усисивача над метлом је велика јер не премешта прашину са пода на ствари, лакше и брже се обави посао. Ко нема усисивача треба да: прво, влажном крпом пребрише под, да се не би дизала прашина, затим метлом или портвишом да се све почисти. Стан треба свакодневно чистити и влажном крпом брисати незастрте делове пода. Ивице тепиха треба одићи да би се прашина и ђубре које западне почистило. Уколико су на поду крпаре, треба их истрести добро, а тепих, ако нема усисивача, ишчисти влажном метлицом.

Пошто има више врста подова, то је и материјал за одржавање многоврстан. За рибање патоса може се користити цеђ, који добијамо ако на 1 кг пепела од дрвета додамо 10 литара воде и кувамо 20 минута. Цеђ се може употребити и за прање веша, судова, и др. Али су бољи разни детерџенти у прашку и течности.

За паркет је потребна жица за жицање-стругање и разна средства (као »4 АСА«, »Линопаркетин«, »Варикина« и сл.) да га избеле (паркет-маст и др.). Мазање ксилолита може се обављати наведеним средствима, а може специјалном машћу у којој је додата црвена боја да би се одржао равномеран изглед и задржао сјај.]

Чишћење металних делова

[Никловани делови, затим предмети од сребра, бакра, могу се чистити сидолом, пуролом, полир-прашком итд. Плочице од керамике, и емајла – чисте се детерџентима (»Вимом« и др.).
Средства за чишћење рерне, тепиха, политираног намештаја могу се набавити у трговинама. За прање посуђа користе се разна средства: »Вим«, »Ата«, »Таш« итд. А за прање рубља велики је избор детерџената који олакшавају прање.

Месечно спремање стана – велико спремање – је потребно да би се сва прљавштина, од таванице до пода, одстранила. А затим се свакодневно одржава чистоћа. Када је велико спремање стана, треба сву постељину (сламарице, душеке, јоргане, јастуке, покриваче), тепихе-застирке изнети на ваздух и сунце, па их унети у кућу када је прање и чишћење обављено. Тада је у стану други – свежији ваздух. Све мирише на чисто, а постељина истресена-излупана пракером просто нарасте. Мењање постељног веша врши се на 15 дана, а по могућности чешће! Поред детаљно уређеног стана на селу је потребно извршити једанпут месечно рибање и дезинфиковање нужника.

То се постиже сипањем кречног млека или хлорног креча. Корисно је да се и земља око клозета прелије овим пречистачем. КРЕЧ је јевтино, познато и распрострањено средство за дезинфекцију. Употребљава се гашен креч.]

Кречно млеко

[Око 1 кг креча полијемо тричетвртином литра воде; на то додамо још 4 литра воде и добијемо кречно млеко. Оно мора бити увек свеже. Њиме се могу дезинфиковати: измет, мокраћа, нужничке јаме, испљувак. Ове излучевине увек треба држати у посудама са поклопцем; треба их добро измешати са истим количинама кречног млека и оставити да стоје измет 6 сати, мокраћа 1 сат. Ово се ради кад је неко болестан од цревних болести (или се сумња да је од њих оболео), да се изметом и мокраћом болесног не би зараза преносила и на друге здраве укућане или околину. Зато је корисно да се чешће кречним млеком прскају нужници, кокошњици и ђубришта, стаје и свињци. У исте сврхе може да послужи и хлорни креч. Он још отклања и непријатне мирисе.]

Хлорни креч

[Бео прашак који мирише на хлор. Треба га држати добро упакован, на сувом месту, јер упија влагу. Најбоље је држати га у добро затвореном суду. Ако на 1 литар воде додамо 200 грама хлорног креча, добија се ХЛОРНО КРЕЧНО МЛЕКО. Њиме се исто дезинфикују мокраћа, измет, бљуванак, клозетска шоља, сандук у нужнику.

Хлорним кречем дезинфикује се и вода (15 грама хлорног креча на 1000 литара воде).

О привредној гимнастици и уопште о гимнастици у води – купању и пливању

Привредна гимнастика је творац снажних мишића и јаки чувар телесног и умног здравља и морала. Без привредне гимнастике школовање и живот не вреди ништа. Јер народу су потребни здрави и свесни привредници и поштењаковићи, а не школовани готовани, богаљи и развратници.

За правилно развијање тела, за правилан крвоток, за уредније варење јела у желуцу, као и за умну бистроћу и лакоћу – привредна гимнастика је од големе важности. Без такве гимнастике би завладао застој у телу, а застој доноси собом укоченост, млитавост и опадање.

Гимнастика се састоји у правилном кретању тела. Помоћу обичног рада врши се такође и гимнастички посао. И тим се мишићи јачају и крв обнавља. Пословање у башти, њиви, ливади, воћњаку, пољу и на води, далеко је важнија и здравија гимнастика него у затвореним зградама. Ту привредну народну гимнастику мора сваки вршити у интересу свог опстанка. Њој треба да се срдачно одамо, али на сваки начин треба да и вештачку гимнастику научимо и уредно практикујемо; јер у њој се свестрано мишићи развијају и тело снажи. Међу школским предметима гимнастика треба да заузима прво место.

Гимнастика намењена весељу и здрављу врши се: трчањем, скакањем, бацањем камена с рамена, куглањем, играњем, пливањем, шетњом, рвањем, возањем на чамцима и вештачким – турновањем. При скакању и свуда при гимнастици треба памтити свуда и свагда да се нипошто не скаче и не пада на пете, јер то је посве опасно, не само да се угане и искриви нога него што може и мозгу наудити. Али то кретање и прегибање тела не мора бити у салонима и собама, као што се данас врши вештачка, господска гимнастика. Јер најкориснија је за здравље тела и мозга привредна гимнастика.

Свака врста гимнастике само је онда од праве користи ако се правилно изучи, умерено и постепено врши. То је нужно, па вршила се гимнастика у соби или негде у отвореном ваздуху, напољу. Гимнастичити се треба у пространим хаљинама и чистом ваздуху.

Трчање и пливање заузимају прво место, јер се том гимнастиком покреће васколики организам, склоп тела, па отуд добија човек све што је нужно за правилно развијање тела и обнављање крви. Како човек треба да по нужди у себе ваздух дубоко удише и издише, најбоље је ту врсту гимнастике вршити о дневима кад је ваздух благ, и у здравим местима. И трчање, као и свака друга врста гимнастике, мора се научити и постепено вршити, јер од‌једном нагло трчање уместо користи могло би штету многима донети. Зато су нужне недељне школе и гимнастичке задруге. У зимско доба свако се може бавити гимнастиком ако буде покоји сат тестерисао или цепао дрва осим обичне гимнастике собне, вештачке и друге.

Научни лекари тврде да гимнастика у води, као и све јој врсте, чврсти и јача тело, узвишава дух, ободрава вољу, уништава зачетке разних унутарњих болести и лечи од бољетица које су се већ развиле. А и сваки је од нас могао приметити на себи да купање и пливање доноси сан и отвара човеку вољу за рад; редовним купањем и пливањем човек је стаситији, угледнији, разборитији и задовољнији.

За јектичаву чељад, и за оне који имају лупање срца, није повољна никаква јача гимнастика, на прилику с дрвима, куглама итд. А напротив, за шкрофулозну децу врло је нужна и лековита. Нек то упамте сви они којих се то тиче, као и сва остала правила. Колику корист доноси телу и уму нашем купање и трчање, то зна сваки који зна да кожа наша дише, упија, лучи и осећа, и да је ово крупна чињеница за наше здравље.

Купати се мора у чистој, и ако икако може бити, у текућој води. Купати се човек не сме више од четврт сата. Знојавом и јако уморном опасно је у воду улазити. После купања ваља се угрејати било ходањем или омањим радом. Зими, кад се човек код куће купа, боље се купати с вечера неголи изјутра, јер излазити влажан на хладан ваздух јутарњи није пробитачно. Уосталом, не шкоди ни купање изјутра, само што би човек морао кад се окупа, који часак у соби остати, док се сва влага на телу добро осуши. Купати се не ваља после јела, док не прође бар три сата. Родитељи ово нарочито нек узму на ум, јер деца не знају, или неће да знају за зло.

Посве је упутно да овде наведемо неколико редака од чувеног доктора Павла Мантегаца, са неким нашим допунама, који узвикују овако са овом честитом напоменом:

»О ви очеви и мајке, који љубите своје синове, ако имате у кући младића између 15 и 18 година који је вечито блед и отегао се као трска, ком подозриво плаветнило окружује очи, који је увек суморан и замишљен, ком су руке хладне, а дах покварен, који је погрбљен и кад иде, и кад седи: не оклевајте, шаљите га одмах у чиста поља, њиве, брежуљке, баште и шумарке да се тамо бави ма којим послом који покреће цело тело и причињава јако дисање и добар апетит. Тиме ћете га избавити од порока, од пропасти, од лудила, спашћете му живот.

И ви, родитељи, који сте спретнији од поменутих, те имате у своме сину некога млада генија, који зна врло добро немачки и француски, који учи и дању и ноћу, те добија у школи све награде, не оклевајте, шаљите га одмах на дело речене привредне гимнастике. Нека мишићи зауставе мало грозничави рад мозга, како овај не би сву животну снагу себи присвојио, а напослетку и живот му угасио.

Ви пак очеви и мајке којима су, по несрећи, деца рахитична, шкрофулозна или наклоњена сухој болести, посаветујте се одмах са каквим лекаром, који више верује у хладну и врућу воду и телесно вежбање неголи у свемогућност апотеке, па одмах пошљите вашу децу у светињу чисте и отворене природе, на дело поменутог пословања привредне гимнастике. Сетите се да је много боље оставити својој деци сто дуката мање, а сто грама здравља више, јер ће се ово претворити у сто хиљада часова здравља, радости и среће.«

Посве су здравствене и лековите и оне разне народне игре које се у празничне и одморне часе и дане играју у дворишту пријатеља у виду кола или у виду другог чега. Сви научници и практичари тврде и слажу се у томе да свака живља игра не само што покреће на рад и у живот све нагомилане сокове у нама, и не само што развија и тело и живост него она још развија марљивост, радост, веселост и изоштрава дух и усавршава лепоту и правилност тела. Доктор Рајх и други тврде и то да се умереним играњем разних живљих игара народних предупређују и отклањају и многе болести и свака чамотиња, које би могле наступити услед застоја у крви. Ово све сведочи и дојакошњи живот српског народа. Док је играо до сите воље разне игре и певао разне песме на збору и на раду, на селу и на разним свечаностима, дотле је био стасит, угледан, ведар, здрав и одважан.

Због тога наставницима је света дужност да науче децу, још из ране младости, разним народним играма и да их често упражњавају под откривеним небом и на зеленој трави, кад год ове има.

У то име они треба да оснују у сваком селу друштво играња народних игара, где се задругарски игра и пева, које ће сабирати народ сваке недеље и празника на одређено место на песму и играње. Ово треба вршити лети под откривеним небом, а зими у великим и чистим ограђеним и покривеним просторијама. Одбацити треба засвагда господске игре: полку, мазурку, валцер и кадрил, јер су удешене тако да драже полне удове и да преносе разне болести од особе на другу особу.

Наш народ, на жалост, опада у здравственом погледу. То видимо сви. Све више и више нестаје оних старих стаситих и јуначких Срба, који не трпе тиранију, него се одмећу у хајдуке да се освете за нанесену увреду, за погажено право, за отету зараду. Општим гимнастичењем у школи и ван школе могао би се од опадања сачувати, и своју телесну, па тако и умну, и моралну снагу узвисити. Стога би нужно било да се оснивају по свему народу, у селима и варошима, задруге гимнастичења, у којима би се свако прво народној па онда вештачкој гимнастици вежбао. Трчање, скакање, рвање, разне игре и бацање камена боља је гимнастика од сваке научне, вештачке гимнастике.

Пријатељи народа треба да се око тога важног дела својски постарају. Требало би да свака општина пре набави гимнастичке справе за школу и за одрасле грађане но литургијске утвари и којекакве слике.
Учитељи би велику услугу народу учинили кад би са општином и државом удесили како би се школска деца преко целог лета обучавала сваки дан пливању, Тако би исто било од неоцењиве користи за народ, за друштво, кад би се општине и држава постарале и донеле уредбе које би дале могућности да сви друштвени чланови преко целог лета могу упражњавати купање, пливање и осталу гимнастику.
– Морална је дужност сваке општине и државе, цркве и школе, сваке књиге и новина да се свуда и свагда озбиљно брину како ће се најлакше подмирити такве и друге потребе друштвене.

Ваздушно купање

Овде се разуме собно умивање тела хладном водом и упут (одмах) хитно ходање тамо-амо по соби или другом месту.

Овим се купањем у часу врућине тело одлично расхлади и човек одмах – упут лакши и бистрији постане за овај или онај рад ручни и умни.

Овакво купање врло је корисно и иначе за све оне који немају згоде да се у води купају. Тиме се човек навикне на све промене времена, па тако отклони од себе многе болести и напасти. Многима оно и сан донесе кад га немају. Ваздушним купањем може се и сиромашак користити, само ако има који литар воде и мало простора за ходање.

Купање то може се обавити и изван собе и стана: у башти и на другом месту, ако није хладно и сувише ветровито. (Писац ових редака то је пробао и на ветру, па му ништа није шкодило.)

Радници који морају радити лети у некој топлој згради могу се, ето, на тај начин расхлађивати да отклоне све оно што јака запара и врућина донети може.

ВЕЖБЕ ТЕЛА

Шта човек треба да ради да би увек био здрав?

Трчање, пливање и бацање кугле или камена здраво је и лековито.

Ко иоле уме мислити и расуђивати тај зна да трчањем, скакањем, пливањем и бацањем камена покреће у живот сав организам тела и да се тим мишићи јачају и крепе, а џигерица више но икад шири и скупља; а то је спасоносно за здравље тела и ума. То ће још лакше разумети онај који се сети да се тада удише ваздух дубље и јаче него обичним ходањем и да при трчању и скакању удишемо само чист ваздух; јер тада онај отровни издисај из носа и уста наших брзо пројури мимо нас даље, а ми удишемо посве нов, чист ваздух; а кад лежимо или седимо, онда удишемо скоро половину оног поквареног ваздуха којим смо издисали. Наравно, на ту дивну народну и забавну гимнастику треба се поступно навикавати. О томе види опширније у здравственом одељку чланак »О гимнастици уопште« итд.

Због велике важности овог предлога треба да узвикне сваки пријатељ омладине ове речи свуда и свагда:
Децо, ђаци! радите нужне послове, али сваком приликом играјте се, трчите, скачите, певајте, звиждукајте, пливајте и гимнастичите се; јер то је јаки творац вашег телесног здравља, енергије и умне бистроће. Ко вам то смета, сматрајте га за неразумног створа или непријатеља, па ма ко тај био. Која школа и кућа нема простора зато дело здравственог кретања, она је пука гробница.

Тоциљање по леду крепи и осигурава здравље

Ко зна како се дете спрема на борбу при клизању да одржи равнотежу, да не падне; ко зна како се оно тада правилно удеси, исправи и држи; ко зна како оно мора тада бити при себи и мишиће своје укочити; ко зна какву радост и срећу то тоциљање причињава деци; ко зна како се она тада утркују ко ће боље ту вештину вршити; ко зна колико вреди тако упражњавање за здравље и будући живот човека; и напослетку, ко зна да је то јака полуга навикавању на промену времена, што је врло нужно за сваког ко није рад бити роб сувог живота, – велимо: ко то и све друге користи здравствене зна, које се добијају од тоциљања на леду, тај ће гласати за наш предлог, којим препоручујемо свима општинама сеоским и варошким, да удесе недалеко од школе и села по једно место где може бити леда у зимско доба, и да учитељи и учитељице згодном приликом изводе и вежбају сваки дан своје ђаке у тоциљању док леда траје.

Педагогија је признала нужност гимнастике у школи, а тоциљање је један јаки део гимнастике, тим више што је при овој врсти гимнастике скопчана вештина и весела игра, која је врло нужна за умни и телесни напредак деце и људи. Није далеко време кад ће и глупаци и развратници признати да им је нужније ићи на тоциљање него у цркву и кафану. – Пријатељи народног здравља треба да и за ово агитују.

Поштапање, тестерисање и цепање дрва као лек

Такозвани »фини и отмени свет« често пати од протисли у рукама, раменима и врату с потиљка. Ове болести, док су још нове, излече се посве успешно кад се неколико дана редовно по сат-два цепају и тестеришу дрва, и кад се идући одупиремо свом снагом о штап којим се поштапамо. Вршећи ове делове гимнастике треба руке наизменце мењати до малог умора. За неколико дана болести ће нестати у реченим деловима, а и иначе је то добро за цео телесни и мождани склоп, а нарочито цепање дрва на отвореном и чистом ваздуху. Овако упражњавање, дакле, и лечи и ојачава. Камо лепе среће да се свако тог сети и лати!

Отворене собе као многоструки лек

У најновије доба научно се доказује да су отворене собе од неоцењене користи за здравље, здравог и болесног. Ваздух треба и дању и ноћу да је приступачан постељи и станишту свих и свакога. То је најсигурнији лек против многих болести. Живети у затвореном стану, било при неком пословању или весељу, значи удисати болести и смрт. Пастири који вечито, и дању и ноћу, на отвореном ваздуху живе, увек су здрави и дуговечни. Чувени Хумболт пише у својим књигама како је гледао на лађи где матроз умире од грознице у једној загушљивој собици. Другови његови желећи да им друг умре на крову лађе изнесу га горе и оставе на чистом ваздуху. Но место смрти он је за неколико сати потпуно оздравио. Оживео га је највећи животодавац у природи – чист ваздух.

Стога је нужно да родитељи, наставници и друштво приуче децу од ране младости на отворени ваздух и на све природне промене, и да раде, да се одмарају и од болести опорављају у отвореној природи свуда где је могуће, и да привикну спавати у собама на којима су и преконоћ прозори отворени. Тим ће се сваки осигурати од многих болести, које би га иначе спопадале и давиле, па можда и удавиле. Једино кад је напољу јака влага и маглуштина, нужно је прозоре затворити, иначе никад више изузимајући круту зиму. И због овога нужно је градити станишта високо од земље.

Кад човек удише живот и здравље, а када ли болест и смрт?

Наука је испитала и осведочила да човек сваким удисајем чистог ваздуха уноси у себе здравље, енергију и живот, а издисајем избацује из себе отров који је у стању порушити најбоље здравље и најактивнији живот. По томе се види да је чист ваздух први чинилац човековог здравља и живота, па затим долази вода, храна, рад и одмор.

У то име довикујемо свима и свакоме да не живи, да не седи и да се не задржава дуго у нездравим местима, и да ради озбиљно да таквих места, станишта и радионица и не буде нигде у свету. Притом га упућујемо да што боље проучи, запамти и спроводи у дело здравствена правила која су означена у првом одсеку ове књиге.

Поздравити зору у шетњи и у неком пословању врло је здраво и лековито

Ко је посматрао како је човек прекодан окретан и бистар кад поздрави зору у шетњи или у неком раду у башти или пољу, тај само зна колика је корист рано устати, обући се, умити се, очешљати се и на чисти јутарњи ваздух изаћи. Писац ових редака опажао је да је веселији, живљи, угледнији, здравији и бистрији у памети кад је неколико пута узастопце рано ранио и зору у шетњи поздравио, угледао. Насупрот томе, био је тежак, суморан, нерасположен, тром, дремован, збуњен и ломан кад га је сунце у кревету затекло. Зна се да су чувени Виктор Иго и Чарлс Дарвин живели преко 80 година живота, мада су и један и други урадили на просветном пољу више него хиљаду других »научара« и »просветитеља«, и мада су они чеда загушљивог Париза и Лондона. То је зато што су рано легали и рано ранили. Увече, око 9 до 10 сати они одлазе у постељу ма колико гостију код њих било, а зором ујутру они су у башти, те први залива, треби, чисти и заређује воћке, цвеће и друго поврће, а други посматра и негује разну живину и животиње. Поред њиховог телесног здравља и дугог века они су у исто доба и велики мислиоци и енергични посленици били. Ова кратка напомена нека нас научи много. Желети би било да се наша интелигенција угледа на ове великане људске, па би и остали кафански људи бољим путем пошли, као и цела омладина.

Посао оздравља и лечи

Као што човека сатире претерани рад, тако га исто сатире и беспослени живот.

Беспосленост млитави и лабави и телесну и умну снагу, а нарочито ако она дуго траје. Беспосленост је у исто доба и мати разног разврата.

Беспосленост код варошких становника још већма шкоди, јер беспосличар »од дуга времена« тумара и »време убија« по кафанама, пивницама, собама и убилачким и срамним јавним кућама.

Беспосличар не само што тоне у разврату, не само што се већином одаје игрању билијара, картању и другим сличним беспосличарским играма и насладама него он често пада у меланхолију, хипохондрију, апатију, пати од затвора, нервозе и од других болести. А поменуте болести вуку често за собом гомилу других већих и мањих бољетица. Ову истину засведочава и наука и свакидање посматрање људи.

Умерен рад и умерен одмор са упражњавањем гимнастике, а нарочито на чистом ваздуху, отклања скоро све поменуте болести и неуредности. Кретање у раду занимање час овим, час оним послом и упражњавање гимнастике не допушта многим болестима одомаћити се у телу нашем, и ако нас каквим случајем покоји пут спопадне у овоме или у ономе виду. Ко пажљиво посматра друштвено кретање он ће се и сам уверити у то без много научног мудровања и »штудирања«.

Као што умерен рад доноси здравље, тако исто претерано пословање доноси прво телесну немоћ а са тим разне болести, а нарочито ако се то дуго продужава и ако се трпи оскудица у доброј и здравој храни, у здравом пићу и стану.

Ова кратка напомена нека подсети све беспосличаре и беспосличарке да се прихвате рада и ових или оних послова, а утруђеног радника нека ово подсећа на борбу, на одважну борбу противу свих закона који дају друштву беспосличаре и беспосличарке и сувише утруђене посленике и посленице, који поред свега свог вечног пословања трпе оскудицу, неправду, поругу и презирање од стране тих беспосличара, беспосличарки и других готоваца светских.

Људству су потребни закони и сва друштвена уређења која неће трпети ни беспосличара, ни сувише утруђених радника, ни оскудице, ни раскалашног уживања, но ће гарантовати сваком члану друштвеном посве умерени рад са посве добрим справама, здраву храну и воду, здраву стају и околину, праву слободу и разумну – корисну наставу.

Трљање мокрим а хладним чарапама или чаршавима здраво је и лековито

Трљање чаршавима умоченим у хладну воду добро је као предохрана, предупредно средство противу назеба од кога долази зубобоља, севање, пробади, гушобоља, запаљење плућа итд. Ко нема згоде да се купа, нека свако јутро, бар у дане топле, умочи чаршав или другу крпу у хладну, чисту воду и нека се тим обложи и трља. Да не капље вода, треба чаршав или крпу мало оцедити. Неки се тако трљају или сунђером или оштрим фланелом, чарапом. Такво трљање доноси не само тренутну корист него још освежава и тело и паметовање и јача мишиће и дисање. Кад се нема времена и згоде за купање, овакво трљање не би требало никако пренебрећи. То бар не шкоди кеси: јевтино се добија. Треба се прати по свему телу, врату и глави; може се ујутру и увече, али боље је изјутра кад се устане.

Овакво трљање добро је чинити кад кога ухвати грозница, али што дуже, а нарочито кад је тело у ватри. У овом случају треба чаршав неколико пута хладити, испирати у другој чистој води.
Кад је неко нешто суморан, тежак у телу и памети, нека се добро истрља на овај начин и главу добро облије хладном водом, па ће одмах бити свеж и умно и телесно лаган.

Некима то помаже и онда кад не могу да спавају ноћу.

При јакој летњој врућини најлакше је и најбрже доћи у природно стање облагањем хладног, мокрог чаршава на тело, трљањем њиме и брзим ходањем тамо-амо. Памтимо и користимо се у часима неких потреба и том простом поуком.

Суво трљање тела такође је здраво и лековито

Ово је признато не само у народу него и у науци. Колико користи трљање, видимо и од самих коња. Коњ кад се уредно истрља чешагијом, одмах је угледнији, здравији, боље једе и редовно мокри. Краве дају више млека и здравије су кад се »тимаре« као коњи.

Кад се човек увече добро истрља оштром чарапом по прсима, плећима, око врата, по леђима и по свему телу, боље спава ако му је сан покварен, добије правилнију столицу, ујутру је лакши кад устане, мокраћа му се правилније одељује, крв правилније струји итд.

Кад боли трбух, нестаће бола чим се нађе вештак да га зејтином и камфором истрља по правилима трљања.

Леђа и крста такође престану да боле кад се тако и тиме добро истрљају. Кад коме дању озебе врат, такво трљаље око врата и ушију спасоносно је, јер отклони болест која би могла доћи. Трљање утопљеника и громом удареног повраћа у живот. Кратко речено: трљање је за одраслог и неодраслог, слабог и здравог од велике користи.

У то име родитељи би хиљаду пута боље и поштеније учинили да сами прво науче од вештака па онда своју децу да науче правилима трљања неголи што их уче оченашу, клавиру и љубљењу у руку, и другим таквим глупостима.

Ради здравља треба да се свуда оснивају забавни састанци и зборови

Ради здравља треба да се свуда по селима и варошима оснивају забавни састанци и зборови, јер то развија свест, здравље и енергију, радост и братску узајамност.

Ко зна суштину пређашњих народних зборова, моба и других састанака, тај ће лако моћи оценити голему корист коју доносе народу речени састанци и зборови. Још већу цену даће томе онај који зна како је оживљавала електрична струја радости оне чланове задруге народне који чују реч од старешине задружног да се спреме ићи на збор тог и тог дана. У њима се утростручи енергија за све послове, у њима гране сунце радости, која их прави срећним. А онај коме се изјави да не може ићи на збор, изгледа снужден и невесео као да је нешто важно изгубио, као да је оболео. И једно и друго осећао је и писац ових редака кад је као дечак од 14 година живео и радио у таквој породичној задрузи.

Шта их тако вуче на тај састанак и збор? – Вуче их помисао да ће тамо видети много света из села и вароши, да ће тамо разговарати са познаницима и пријатељима, да ће се поздравити, састати, и прошалити се, у колу поиграти, а можда и драги своју драгу испросити и прстеновати итд. Са збора враћало се све весело, радосно и задовољно; а то им је чинило и део среће која све скупа живље покреће народ сутрашњег дана на разне радове домаће.

Али тамо се нису само драги и драга упознали, разговарали и заверили него тамо су се често састали, договорили и заверили и политички једномишљеници и борци за право и слободу угњетених.
Укратко речено: јавни састанци и зборови били су досад у народу нашем крупна чињеница за умни и морални развитак.

За време турске владавине они су се одржавали под видом религиозним или економским. У слободним земљама то бива данас под видом политичким и економским, или научним, или забавним.
У Немачкој бивају сеоски забавни зборови сваке недеље по великим биртијама или у засебним местима. Ту долазе само ради играња, музике и забаве уопште. То бива дању и без сваке формалности. Тамо долази искључиво млађи мушки и женски свет.

Стари српски зборови, а тако и моба и село, скоро су сасвим пропали и по селима. Зборови бивају још код цркви и манастира и на вашарима. Села такође ређе бивају, а моба се тек у неким крајевима чути може. Састанци бивају, али и они немају пређашње живости и милине. Због оскудице политичких слобода и политички састанци ретки су, а и где их има, једнострани су. Јер тамо не иде омладина мушка и женски свет. И тамо нема весеља, но само озбиљност, која често не вреди ни колико поштена шала.
Што је добро, па га нема, треба га створити.

Састанци и зборови добри су скоро у сваком погледу. Њих треба обновити и препородити по духу науке о здрављу и науке о народном благостању.

Састанке треба уобичајити и држати сваке недеље и сваког празника у сваком селу и засеоку.
У великом селу могу бити два-три састанка. У летње доба треба да бива у некој шумици или башти, под хладовином на зеленој трави, у отвореној природи; а зими тако исто. Ако је кад нужна зато зграда, она треба да је посве пространа и тако удешена да у њој не сме бити прашине и врућине. Они треба да бивају само дању.

Циљ тих забавних састанака нека буде прво вежбање у певању, игрању и музици. И ту треба да буде постављено правило науке о здрављу. Оно каже: играње нека траје до малог умора, а затим одмах нека се приступи певању, а после певања разговор и шала. Затим изнова играње, певање и разговор. Не би згорег било уобичајити да се на тим састанцима и вештачка гимнастика упражњава. Јер помоћу играња и певања не покрећу се правилно сви делови тела, а ово треба да буде ради бољег здравља. Такви састанци треба да буду слободни за сваког, без разлике стања и занимања. Ово би увећало друштвену солидарност, свест, радост, удружљивост, задовољност и здравствену снагу, а то све скупа чини нас срећним и даје нам енергију за живот и пословање.

Због тога треба да и политички зборови бивају свакад кад се потреба појави за њих и за договорно решење неког питања. У часу повољног времена и њих треба држати у отвореној природи. Кад тог није, онда је нужна пространа и мало више прохладна зграда, снабдевена добром вентилацијом. Треба уобичајити да и женска има права у њих доћи, говорити и гласати. Глас потреба народних и глас науке и прогреса захтева да народ има право свуда и свагда према потреби сазивати зборове политичке и држати беседе без икакве сметње од стране власти.

Ради здравља треба имати на пољским њивама добре бунаре и хладнике

Ко зрело посматра по свету, видеће огромну оскудицу код мученика – радника пољских, – оскудицу да они ни при таквом тешком раду немају бунара ни живих природних ни вештачких хладника. Због тога утруђени радник пије неваљалу и млаку воду, одмара се и једе оно мало чемерног оброка под ударцем жарких сунчаних зрака. Угњетачи светски и дембели поред хладовине салонске имају и скупоцене павиљоне у прелепим баштама, а творац културе човечанске – радник већином нема у околини свог тешког и претешког рада ни бунара да се чисте и хладне воде напије и њоме своје прашњаво и утруђено тело опере, нити хладњака да под њиме од умора душом дане и малко се одмори и потрошену снагу надокнади. Има ли ту правде и морала?!

Рад такав је права робија право мучење. И заиста има право сваки радник не поћи на такав рад док му се бар те две потребе не удесе. Стога је нужно, у интересу здравља и правичности, да се постара свака општина и држава да се законом утврди да се свуда на пољским њивама удесе ваљани бунари, и то један бунар на сваких 100 хектара земље, и густ хладњак на сваких 20 хектара, па био он вештачки на подобије шатре или од насађене шумице. Тамо где се то због оскудице не може постићи, дужност је државе, општине и цркве да потребним у помоћ притече. Ко на ту важну потребу народа и сличне потребе не своди бриге и не даје помоћи и савета, тај или је незналица или угњетач и гробар народа.
Време је да се увиди да је прече намиривати народ таквим потребама, па онда алатима и машинама, којим се лакше и брже послови пољски врше, но подизати касарне и звонаре, градове и кубета, ратне лађе и олтаре, арсенале и манастире итд.

За умне раднике, ђаке и раднике уопште, што седећи радити морају

Да би се ови радници и при најтежем пословању своје врсте у добром здрављу одржали, потребно им је, поред здраве хране, ова правила испуњавати:
Прво, сваког сата од седења устајати, мало се прошетати и који део собне гимнастике обавити.
Друго, да радећи седе на столицама мрежасто исплетеним.
Треће, да сваког месеца бар покоји сат даљине пешице обиђу.
Четрто, најмање једном у недељи да се прођу по узвишеној околини и у даљину што дуже посматрају. То путоваље очима за њих је врло нужно, јер то оснажава не само снагу вида очнога него и снагу мозга, моћ умовања.

Пето, да сваке године коју недељу у одмору проведу, путујући од места где живе обично на неколико дана даљине. Чинећи тако, човек се чисто подмлади и препороди. Тада се снага исцрпена у знатној мери надокнади. Скучени собни појмови разграњују се кад се у путовању посматрају разне слике у друштву и природи, брда и планине, кршеви и равнице, реке и потоци, језера и море, села и вароши, рушевине и дивне грађевине итд.

Шесто, да се посао остави чим се опази терет, било у глави или у осталом телу.

Изнуђено напрезање зле последице доносн: умно и телесно растројство.

Седмо, да се никада и нипошто не чита с напрезањем при сумраку или слабој светлости. И сувише јака светлост шкоди.

Осмо, у полним одношајима, у полној љубави мора сваки умни радник сасвим умерен бити, мора се клонити лумповања и кафанског живота. То нам је многе књижевнике и ђаке сатрло и у гроб сахранило.

Девето, нужно им је да свако јутро све тело, нарочито врат и прса, мокром крпом добро истрљају.

Десето, удесити треба тако храну, рад и понашање да се сваку ноћ одспава бар по 4 до 5 сати.

Једанаесто, за умне раднике нужно је умивати лице, уши и чело увек пре поласка на рад.

Дванаесто, нужно би било да радници који пишу књиге и друге списе састављају и смишљају ове у природи чистог и свежег ваздуха под каквим хладњаком или у чардаку; а обоје то треба да је удешено или у башти, или у шумици, или у воћњаку, и ако је могуће на узвишаном месту, које би било згодно да се са њега у даљину гледа. – Мишљење се развија кад се почешће једе младих махуна зготовљених (»боранија«), зелених зрна од грашка, једење свежег јајета несвареног у супи, и уопште на меко обарених јаја, маслинки, соса од слачице, ајвара и кад се пије која чаша чаја с лимуном.

Уопште треба да бирају храну у којој има довољно фосфора, јер он је нужан мозгу и нервима.

За све раднике који морају седећки радити било умне било телесне послове, нужне су набројане промене покретљивости, такве просторије и чистоћа. За њих је неопходно да уобичаје да радећи послове држе прса увис уздигнута и да често траже промену рада. Један те исти посао грозно сатире и умно и телесно здравље. Уз ово, за ђаке је нужно да се идући у школу и излазећи из ње добро проходају. Стога је за сваког добро ако станује подаље од школе, јер тако, хтео – не хтео, мора довољно ходати. То исто врло је нужно чинити и свима оним радницима који било у фабрикама или канцеларијама послују. Управљачи просвете и школе ваљало би да уреде да се само пре подне учи наука, а по подне да се ученици одмарају од тога и неки телесни рад обављају. Држави би, пак, света дужности била да удешава да све школе и занатлијске радионице најздравије буду, да су окружене шумицом разних воћки и другог корисног дрвећа, како би на тај начин радници-привредници вазда чистом ваздуху приступни били и, у часу одмора, туда се могли прошетати и живота удисати. Творци културе људске то потпуно заслужују, а они, то јест, радници најстварнији су творци свеколике културе, коју у свету видимо и уживамо.
За оне који су наклоњени окобољи или умном растројству врло добро чини да носе плаветне, затамљене наочаре. Ово је осведочено науком и практиком.

Још једна корисна напомена за ђаке и наставнике

Камо лепе среће да нема потребе о овоме говорити. Али посматрајући основне и веће школе, видимо да је нужно и о томе још много и много говорити и подстицати. Стога велимо да је нужно наставницима народним да се сећају вазда да није довољно за ученике и ученице да их само покаткад изведу у шетњу, да удишу чистог ваздуха у некој здравој и лепој пољани него да треба уз то још нешто што одговара науци о здрављу и благостању народне омладине.

Шетња треба да је редовна, да се чини са удвојеним кораком – као што марширају војници. Правилно корачање, кретање, држање и обртање двоструко користи здрављу тела и ума, и знатно доноси енергију и лепоту стаса.

Уз такву шетњу треба да следује песма и звиждање. И једно и друго треба изучити правилно. Правилно марширање са певањем или звиждањем, удешено према марширању, дивно упливише на здравље умно и телесно одраслих и неодраслих.

Наука о здрављу каже посве убедљиво да деца и људи више удахну ваздуха за 20 минута при певању, пливању и јаком игрању неголи иначе за цео сат. А тиме се отклањају многе и многе болести, па и сама јектика, заборавност и лудило.

Наука тврди и то да такво ходање, певање, играње и звиждање пружа још једну благодет, а то је та што се умножава ведрина духа и расположење за живот и рад, и што се тиме шири грудни кош и покреће радња органа: врата и грудног коша. Тим јаким удисањем чистог ваздуха обнавља се крв, здравље и живот. То чини за умно и телесно ојачање неисказану корист; јер при таквој шетњи, кад се правилно стоји и креће, грудним кошем и главом увис уздигнутим, најправилније се удише ваздух и остављају посве добре последице.

Укратко речено: таква шетња оставља најблагодетније последице на цео организам тела и мозга, а нарочито кад се врши умерено и на узвишеном простору – висоравни.

При тој шетњи, после нужног одмора, нека деца играју разне шаљиве игре. Затим нека их наставници упуте да познају корисне и некорисие, лековите и отровне биљке. Нарочито треба изучавати само оне биљке које су најнужније и које имају и могу имати за живот наш здравствену или привредну вредност.
Тад им се може тумачити и давати најкориснија и најморалнија поука. Отуда се види природа и њене појаве, људи и њихове радње, марва и њихова помоћ за људску радњу итд. Ту се види и чита жива и вечна књига, која је најкориснија и највећа; ту виде ученици и ученице књигу која попуњава све књиге на свету. Из те најсветије књиге простране природе и друштва људског, треба црпсти науку за садашњи и будући живот мушког и женског подмлатка нашег. Без тог не вреде ни школа ни наука.

Због свега поменутог нужно је да наставници народни не само из женских и мушких основних школа него и из виших завода, редовно изводе ученике у такву шетњу бар двапут недељно, док дође оно свето доба кад ће се омладина људска школовати онако како смо означили на крају ове књиге у »Новој науци о јавној настави.«

У исто време нужно је да и ученици и наставници што више путују очима, то јест да изаберу таква места од куда ће моћи посматрати у разноврсне даљине. То путовање очима оснажава не само снагу очњег вида него и снагу мозга и уопште мислености. Овакво путовање очима треба чинити ако је могуће сваки дан. Нема ли зато згоде, онда треба изводити ученике до таквих места од куда ће и ову здравствену и лекарску потребу намиривати моћи.

Који наставник зна да је таква шетња корисна не само за ђаке него и за њега, који има знања нужног наставнику, који има поштења да изврши своју дужност, и који има честитости да користи ближим својима, он ће овакву и оволику шетњу драговољно вршити свагда и свуда.

Помодне ленштине, који тај најважнији задатак науке педагогије не врше, треба испудити са светог места учитељског, па био он у сукњи или панталонама. Општина и држава која то не врши, она не врши своју дужност, она је хотимични и нехотимични убица подмлатка свога и народног, – тог најдрагоценијег аманета нашег.

Ради здравља нужно је обратити пажњу на болеснике, мртваце, гробља и баруштине

Нездраво је да у једној соби станују чељад здрава са болесником, и да обноћ седе и спавају код мртваца, као што то, на жалост, код нас уопште бива. Испаравање оно из болесника и мртваца шкодљиво је јако за присутну чељад а у врло многим болестима и смртоносно. Стога је неопходно нужно и једне и друге изван круга породичног удаљити било у општу болницу или у другу засебну зграду. У име тога би требало уредити да свака општина може имати своју потпуну уредну заједничку болницу и мртвачки кабинет. У болници би се сваки болесник правилно неговао, а мртвац на страну у мртвачки кабинет од света удаљио. Тако, исто шкодљиво је, па и смртноносно, љубити мртваце и болеснике. Примећујемо да уопште и међусобно љубљење није пробитачно, а за децу је јако нездраво оно силно љубљење од стране родитеља и пријатеља. Љуби их срцем, а не болешљивим и смрдљивим устима.

[Издвајање болесника који се негује-лечи код куће има за циљ да се спречи преношења заразе од болесника на остале чланове породице и да се отклони могућност да болесника заразе неком новом болешћу чланови породице или остали људи који долазе у кућу. Треба увек болесника издвојити кад год се појави оболење у кући. Овим се постиже да болесник мирује и добро се одмара.

Издвајањем болесног најбоље постижемо смештањем у засебну собу. Издвајање у посебну собу је обавезно ако је болест заразна, а може се лечити код куће. Болесник обавезно треба да има своју постељу, лично и постељно рубље, прибор за јело (тањир, чашу за воду, шољу, кашику, виљушку, нож и друге ствари потребне за негу). Важно је да се увек и на време одвоје чланови породице од болесника. Ако је болест заразна на органима за дисање, треба болесничку собу често ветрити да има чистог ваздуха, уклањати прашину влажном крпом.

Ако се ложи зими, ставити суд са водом или мокар чаршав да се испарава како би у соби било влажности, јер сув ваздух дражи и отежава дисање. Ако је случај цревне заразе, онда се нарочита пажња обраћа на уклањање излучевина (измета, мокраће), на њихову дезинфекцију и прање ноћног суда. Болесника треба да негује само једна особа, која би се бринула и о прању болесникових судова и другог прибора. Судове треба прати одвојено, искувавати у цеђу или детерџенту. Издвојити место у болесничкој соби за њихово држање како се не би мешали остали судови са болесниковим.]

[Важно је да особа, која негује болесника, одржаоа личну хигијену болесника (јутрање умивање болесника до појаса, чешљање, праље зуба, одржавање чистоће усне дупље и прање руку). У току дана болесник пере руке пре јела, после јела, после вршења нужде и увек кад су прљаве. Болесник се поново умије увече, а код тешких болесника измасирају се осетљиви делови на притисак (крста, задњица, леђа, врат, потиљак) алкохолом или комовом ракијом, просуше се и поспу пудером-талком. Болесника треба пресвлачити у чисто рубље, мењати му постељину чим се испрља. Тешког болесника треба купати у кревету два пута недељно и косу му прати једном у 15 дана. Веш болесников треба искувавати, постељину често излагати сунцу, излучевине (измет, мокраћу, испљувак, повраћене масе), дезинфиковати хлорним или кречним млеком. Судове ваља искувавати и не мешати са осталима. Особа која негује болесника по обављеном послу треба да опере руке и да их покваси добро алкохолом или љутом ракијом. Потапање руку може се вршити у 3% раствору дезола, цетавлона и др. Треба све ствари које нису од вредности, и које су неупотребљиве а долазе у додир са болесником,
СПАЛИТИ.

За прање руку важан је сапун, који раствара маст, скида прљавштину са коже а са њом и заразне клице. Текућа вода механички испира све. Многе болести, нарочито цревне болести, су БОЛЕСТИ ПРЉАВИХ РУКУ.]

Борба против вашију

[Када се ваши појаве у оделу: искувавати рубље 15-20 минута у кључалој води; тада угину све ваши и гњиде. Добро је и пеглање рубља врелом пеглом, нарочито оних делова где се вашке радо задржавају (шавови). Још боље је пеглање преко влажне крпе. На селу добро је загрејати пећ за хлеб, одстранити из ње сав гар и пепео а затим ставити одело на даске у пећ. Водити рачуна да се пећ не прегреје да не би дошло до оштећења одела.

Запрашивањем 10% DDT-ijem у прашку или прскањем течним DDT-ijem са 2-5% раствором, такође се уништавају вашке.

Ако се вашке налазе у коси: треба запрашити главу прашком DDT-ija, повезати је добро марамом и тако да стоји 12 сати. Затим добро опрати главу сапуном или шампоном, цеђем. Осушити косу, па добро ишчешљати – ишчеткати. Ако је потребно, поновити још једанпут.

Уништавање вашију постиже се и на овај начин:
Одело, рубље закопа се у рупу толике дубине да рубље-одело може стати у рупу, затим се закопа тако да се један крај, најужи (учкур, рукав), остави да вири из земље. После краћег времена, у недостатку ваздуха, вашке напуштају одело у земљи и излазе оним делом што вири из земље на површину. После два сата одело се извади очишћено од вашију. Али на жалост, гњиде остају!
Може се излагати одећа сунчаним зрацима. Најповољније је време од 11-14 часова.

Партизанско буре

Оно служи за уништавање вашију и уништавање заразних клица. Састоји се од два бензинска бурета. У једно буре се налије вода, а у друго, чије је дно избушено рупама величине динара, послаже ss одећа на дрвене решетке-преграде, које се поставе у бурету. Буре са одећом стави се у буре са водом, али тако да вода не допире до дна на коме су рупе, већ кључањем водена пара пролази кроз рупе-отворе на бурету и продире, стварајући влагу и топлоту, у буре са одећом. Буре се затвори поклопцем на који се стави камен. Буре са водом постави се на гвоздени троножац или цигле, а испод бурета заложи ватра. Одећа у бурету стоји 2 сата и за све време ложи се ватра, да би вода стално кључала у бурету са водом. После два сата буре се отвори и одећа извади. Све ваши су угинуле, а клице уништене. Овај начин увек и свуда корисно је послужио. Погодан је начин за село и места где нема бољих апарата (аутоклав). У већим градовима тиме се баве Заводи за дезинсекцију, дезинфекцију и дератизацију (уништавање инсеката, клица, гамади и пацова).]

ГРОБЉА треба далеко изван вароши и села смештати, и то не на узвишеном месту, него у најдубљој долини. Мртваца треба дубоко сахранити, а гробља засадити лиснатим дрвећем и засејати каквим крупним травама, а око свега унаоколо одгајити шумицу од обичног дрвећа или воћа. То зауставља кужна испаравања из гробних лешина. Тако треба чинити развијајући свест у народа и људства да што пре престане од садашњег начина сахрањивања, па да мртваце, како наука прописује, сагорева или у какву општу, по плану удешену гробницу слаже и кречом или којом другом есенцијом залива.
Баруштине треба прокопавати и оцедити, биле оне у околини или на близу, поред људских станишта. Оне заражавају ваздух и пијаћу воду, која је неопходно нужна за човеков опстанак и добро здравље, као што смо већ напомињали. Увиђавна држава и општина треба на то пажњу да обрате и ту потребу намире, или да се цело насеље на здрава места и земљиште пресели. Ако се то не може одмах извршити, неопходно је да се око баруштина засади доста живог дрвећа, и да се сва бара засеје великом шашом и трском. Шумица од лиснатог дрвећа и шаша задржава нечисто испаравање и кварење ваздуха.
Сви бунари који се находе тако близу таквих бара дају врло нездраву и грозничаву воду. Таква вода шкодљива је и за људе и за марву.

За све општине на свету нужне су опште чесме или општи артески бунари. А свако насеље неопходно је да се тиме снабде, и то научним начином, јер има хиљаде примера да су таква насеља не само често и ужасно оболела већ из темеља се затрла. Користимо се очигледним примерима, фактима. Погледајмо на варош далматинску – Пулу, главно место аустријских ратних лађа, која беше пре 28 година прави Кајен (око 1860. године) због страшних грозница. Данас грознице нема, јер су оне баруштине канализиране, исушене и предео засађен аустралијским дрвљем. Која држава и општина жели народу здравља, треба да сваку баруштину канализира, исуши и воћем и дрвљем засади.

Ово су предлози од огромне користи за садашње и будуће људство. Учинимо народу и напретку своју пошту: размишљајмо о њима и остваривајмо их неодложно.

Ради здравља очију и мозга нужно је путовати очима и придржавати се следећих правила
Прво, сваки дан гледати у даљину, у зелене шуме, ливаде, баште и плаво небо; покоји сат дневно то би могао чинити свако.

Друго, мити и испирати очи чистом водом дневно покоји пут, и дуго их прскати, при чему капци морају бити отворени. Ако ко не може држати отворене очи кад их шкропи водом, треба прстима горњи капак да подигне и држи док се очи довољно водом не испрскају; ово јако очи поправља. Вода не сме бити одвећ хладна; не треба такође очи прскати како се из кревета устане, већ треба малко почекати, иначе очи могу назепсти, а нарочито док се не навикну.

Треће, не гледати дуго у сјајне предмете: свећу, лампу, тенећке, одблесак од огледала, од стаклета, од воде, од сунца и уопште од свега што се јако блиста.

Четврто, не стајати дуго у прашини, диму и смраду; из таквих места треба хитно излазити, јер удисањем таквог ваздуха, удише се болест и смрт.

Пето, не прелази нагло из светлости у помрчину, нити из помрчине у велику светлост.
Шесто, не читати дуго ситна писмена, а нарочито при слабој светлости.

Седмо, уопште не писати и не читати при сумрачку и мајушној светлости, јер то јако напреже живце очне и доноси главобољу, несвестицу и окобољу.
Осмо, не држати мокраће у соби где се спава.
Девето, не живити у мрачним и влажним становима. Све то страховито руши здравље очију и снагу доброг вида.

Ради здравља зуба

Нужно је да се уста и зуби јутром и вечером, и после сваког јела пажљиво исперу. После јела треба их још танким перцетом, четкицом, пажљиво ишчистити. Врућа одвећ јела шкоде зубима и уопште здрављу. После врућег јела не треба ништа сувише хладно узимати, нити зубе после тога хладном водом испирати. Зуби су скоро као и стакло, наглу промену не трпе, руше се. Поред тога, неопходно је бар два пута недељно испирати зубе ситним прашком од липова угљена и прашком од пржених хлебних корица, помешаних с нешто жалфије, ситно истучене. Прашкови ту не само што подржавају здравље зуба већ их још чувају да не поцрне.

Американци, па и Турци, имају дивну навику да и зубе и руке после сваког јела оперу. И босански сељаци упражњавају овај обичај; камо среће, да га још боље усаврше, па уз то и да приме и уобичаје вршити и све ове здравствене препоруке.

Она глупа и страшна мода белила и руменила ужасно је убитачна здрављу зуба (због присуства живе!).
Тако исто шкоди прекомерно вршење полне љубави, и лумповање, и кафански живот. Такви треба да знају да су здрави зуби пола здравља. Ово треба имати на уму, као и то да зубима и костима треба хране у којој има довољно фосфорне киселине, креча и других сличних материја.

[Зубе треба почети на време неговати. Када? Чим никну сви млечни зуби, треба детету купити четкицу за прање зуба и учити га да их пере ујутру, после јела и пре одласка на спавање. Прање зуба се обавља на тај начин што се четкица накваси водом, стави се на њу мало пасте за зубе и почне се прање од десни према врху зуба; надоле горње и одоздо нагоре зубе доње вилице. Затим се трљају зуби са унутрашње стране. Водом се уста добро исперу и деци родитељи треба да ишчачкају остатке хране, уколико су остали између зуба или у поквареном зубу. Здраво је увече појести јабуку, која добро чисти зубе и јача десни. Зубе треба прати четкицом од длаке, јер најлон четкица је тврда, оштећује глеђ и слабије механички чисти зубе. Контролу зуба треба почети већ у трећој години живота. Важно је лечити млечне зубе, да трају до одређеног времена када се замене сталинм зубима. Тиме се обезбеђује да не би дошло до неправилног раста и заузимања простора израстањем сталних зуба. Није ретка појава да се виде стални зуби како су израсли насађени један на други или укриво.

Кошуља за ратно време и за путовање

Бива таквих ратова и таквог путовања да човека живог ваши, уши хође да поједу. Не дају ни сна ни мира.
Да би се то избегло, треба узети кошуље и гаће од дебелог платна па их намазати воском или петролеумом. И једно и друго стамањује ваши.

[Добре су све кошуље од материјала који пропушта ваздух, да кожа може дисати и да се човек не мора претерано знојити. Такве су кошуље од платна пуплина, конца памука, теритала и др. Најлон кошуље су погодне што не морају да се пеглају, али у њима кожа не може природно да дише; човек се зноји, а најлон не упија зној као друге кошуље те се има неугодан осећај као да је човек у оклопу. Многима припадне мука, или се стално чешу – увек их нешто сврби, стално осећају неку нелагодност и нервозу.

Вунена кошуља (фланела) као лек

Кад ко озебе па га ухвати дрхтавица, трбобоља, протисли, или опажа малаксалост или болове у руци једној или у обадве, у рамену једном или у обадва, за вратом, између плећа, испод ребара, по кичми, у ногама и тако даље, онда је врло нужна топла вунена кошуља. Чим се опази такав бол ма где у поменутим местима, одмах треба прво истрљати све тело оштром вуненом чарапом или крпом умоченом у јаку ракију па онда обући вунену кошуљу и носити је. Ако је бол у ногама, тад треба носити и вунене гаће бар неколико дана. За неколико дана бол се утиша и прође, а нарочито ако се буде сваки дан јело или пило повише врућа млека с чајем, или неке чорбе, или пило топлог ма каквог теја свако вече и свако јутро. Не само то него писац ове књиге испитао је на себи да је човек уопште здрав кад носи на кожи вунену кошуљу, али оштру, па ће тада и умом бити лакши и бистрији. Због тога ваљда носе капуцинери, калуђери римски увек вунене кошуље или сукно уместо кошуље и сви су здрави као курјаци. Неистина је да се фланела не може оставити кад се човек једном навикне на њу. За оног који је био наметан да се навикне на све промене времена и на промају та промена ношње ништа неће шкодити, а ко није нека се навикава неодложно, јер друштво није дужно трпети којекакве богаље који беже од природе која даје живота, енергије, веселости и поштеног осећања.

Ако је баш некоме нужно поступно навикавање, он може носити неку тању и мрежасту кошуљицу неколико дана, па тек доцније и њу оставити. Али купањем или прањем хладном водом било код куће или у реци најбоље се човек навикава на сваку промену времена. Вршимо га!

Обојци за рат и путовање

При сваком јаком путовању често се ноге тако оједу да од раница ходати не можеш, Тада се и жуљеви попну и досађују јако.

Да би се то отклонило и да лакше ићи можеш, намажи обојке или чарапе изнутра лојем и обуци на ноге, Од тога ће за дан-два све речене незгоде проћи, и за путовање путник постаје лакши.

Тесне јаке, хаљине и ципеле шкодљиве су за здравље

Тесна обућа и одећа далеко више шкоди здрављу но што се то обично мисли, јер то причињава застој крви, а сваки застој, сваки неправилан, поремећен ток крви нездрав је; јер се због неправилног тока крви гомила леност и зачињу болести. Сви знамо да због тесне обуће добијамо унакажене прсте, оједине између прстију, жуљеве и квареж крви, а због тесног оковратника (јаке) многа деца добијају главобољу, гушобољу, крв из носа, а одраслим особама зауставља се крв у мозгу, у лицу, у врату итд., то све даје повода разним болестима. Отклањајмо, дакле, све чињенице лености, нерасположења и болести.
[Тесна одећа и обућа шкодљива је за здравље. Успорава циркулацију (кружење) крви, и отежава дисање коже, органичава покрете мишића, успорава развој и раст. То доводи до деформитета: појављују се жуљеви, чукљеви, закржљала стопала, неправилан ход; неправилно држање тела доводи до повијања-кривљења кичме, до болова у мишићима, листовима, у стопалима. Све ово доводи до општег замора, болова у глави севања и болова у слепоочницама, јавља се мука и вртоглавица.

Зими је много хладније у тесној обући, брже долази до промрзлина.

Тесна одећа зими доводи брзо до смрзавања ако је организам изложен дуже времена хладноћи. Човек се брже замара, спорије корача (ако је купио намерно мањи број обуће ради лепшег изгледа ноге!). И та заблуда за лепшим изгледом ускоро доводи до промена на ногама, те ни одговарајући број више неће добро стојати, неће одговарати. Болесним ногама тада ће требати за два броја веће ципеле а ход постаје ружан, и цело тело даје слику искривљености.]

Нануле као здравствена и привредна домаћа потреба

Све док између наших кућа постоје блатне улице и авлије као што су данас врло је упутно и нужно да у свакој кући има по неколико високих нанула блатнара. Помоћу њих лако може домаћа чељад вршити своје домаће послове, по авлији, око куће и у комшилуку, по улици и преко ових. Високе нануле чувају и ноге и обућу од блата, које без њих грозно искаља и квари обућу нашу. Папуче, опанци, ципеле и босоногост могу ући у велике нануле и остати чисти и суви, а то много чини како за здравље и обућу тако и за чистоћу куће и тела. Нануле нису скупе, а није тешко ни да их научи и сваки учитељ и ученик правити, те тако да то пређе у народни обичај.

Нануле су добре и усред лета јер од њих није врућина, већ врло пријатна прохлада за босоноге и иначе. Нануле су за босоноге сигурно средство које чува од убода, трна, корова кошевине и разних опасних парчића. Лако их је натаћи и скинути. Немци и Чеси а и у неким местима наше Војводине људи имају за зиму дубоке цокуле или кломпе од дрвета, које су добре и противу прозеба и противу блата. Ову ствар овако јевтину и корисну треба да има свака кућа по неколико пари. Ово је прече за кућу но кандило и икона.

Старудијске хаљине и друге личне ствари заражљиве су и отровне

Бедна сиротиња често је принуђена куповати или »на дар« узимати старудијске хаљине, старудијско рубље, старудијску постељу и обућу итд.

Од тих старудија често се добија свраб, шуга, шанкир, сифилис, разне красте, тифус (врућица), разне немоћи и друге прилепчиве болести. Туђа коса стављена на главу још је опаснија.
При том, ја сам приметио да је човек телом тромији, умом тупљи, тужнији и ленији кад носи такве старудије неголи кад речене личне ствари набави нове, па ма какве каквоће биле.

Сиромаштина ово треба да зна, па да презре све господске дроњке, и да се постара да јој све буде ново и чисто. У то име треба да обори све што јој то смета.
Где има узрока који сметају сиромаштини да набавља нове личне ствари, било те или друге, што засецају у животне потребе човекове, она треба да се између себе споразуме, договори, сложи, удружи и уреди тако да буде таква јака чињеница у друштву да отклони све узроке који сметају њој да живи и ради удесно према науци о здрављу.

Како ћемо отклонити потребу за вратним шаловима, па са тим и многе болести које због њих долазе
За ово дело треба да се побрине свако коме није мило да му дође болест тамо куда протиче, пролази и излази живот човеков.

Отклонити потребу за којекаквим шаловима и шалићима није тако тешко, само ако се обрати пажња на ова правила:
1) Истрљај добро цео врат, плећа и прса оштром вуненом чарапом свако вече кадполазиш спавати и кад устанеш. То може и сваки путник чинити, а камоли онај који код куће живи.
2) У летње доба трљај врат и прса мокром крпом или чарапом, и купај се кад годможеш у хладној води по правилу означеном. Тад неће бити потребни никоме шалови и шалићи да врат завија, ни оним који су и трошна, и болешљива здравља.
3) Бежи из влажне, димне, прашњаве и од кречења неосушене собе, јер од кречавлажна соба, влажни зидови и мокар патос прави су носиоци сваковрсне вратобоље, а нарочито за децу и болесне особе.
4) Не једи нипошто леда и снега.
5) Не говори много уз јаки источни, северни и јужни ветар.
6) Бежи из прегрејене собе као од колере. Избегавај да седиш поред топле пећи.
7) Научи се поступно спавати у хладној соби, али никад не покривај главу.
8) Не излази на јак ветар и хладноћу ако си сувише много у врућој соби разговарао иознојио се.
9) Не једи ништа што је ноћило у некалајисаном бакреном суду или у другомотвореном посуђу.
Ради здравља и бољитка његовог величанства мозга и стомака, треба да и о њима коју прозборимо*
Од здравог мозга и стомака зависи здравље и живот сваког човека.
Мада је стомак (желудац) и цео трбушни прибор посве смрдљива и гадна мешавина, која се у садашњем свету скоро махом презире; мада је мозак мајушни прибор у глави нашој, који се састоји од једне пепељасте и влакнасте материје – материје што се састоји од беланчевина и масти; мада тај мозак, који је састављен од безбројних нервних, живчаних кончића, износи само око једну и по килу смесе; ми и поред тога дајемо и једном и другом титулу (назив) величанства. Јер све оно што врши велике послове зове се величином или величанством.

* И овим чланком, као и другим чланцима, ми уносимо у научну хигијену посве важне елементе, којих ни у једној хигијени нема, а треба да уђе у све што их на свету има.
Па зар нису та два мајушна апарата (прибора) већа и јача од свих данашњих титула владалачких, кад од стомака зависи цело тело човеково, дакле и мозак, и кад тај мајушни мозак, који могу олако обухватити две шаке ипак обухвата цео свет, све појаве на свету и сва времена са њиховим безбројним кретањем и менама?

Ко зна да у тој пепељастој и влакнастој материји, да у том мозгу човековом лежи сваколика моћ и памет пословања, моћ воље и мисаоности, моћ сећања и кретања, моћ целог организма нашег, моћ зачињања и развијања свих идеја које створише и које једнако стварају огромну кудтурну зграду човечанства, велимо, ко то све зна, он ће свуда и свагда одобрити нама, а и сваком другом писцу, што дадосмо мозгу и стомаку голему титулу величанства, и што подсећамо народ да се сећа тих величанстава – свуда сваког часа и сата, док год живео буде.
Сви знамо из практичног живота да се не само честити људи него чак и најпокваренији дембели и тирани сећају почесто овог или оног неодморног, вечног радника свог. За ово не треба наводити примере, сви их имамо или смо их имали пред очима.

А мозак наш шта је друго до неодморни вечни радник. Он је телеграфиста, који неодморно и журно ради, који неодморно диктира не само сваку мисао, сваку и најкрупнију и најситнију идеју човекову, него он диктира и сваки покрет организма нашег. Мозак наш само се упола одмара у пријатном часу доброг спавања. Па и тај полуодмор он чини само зато што мора, јер без нужног пријатног сна, спавања, мозак не би могао дуго вршити тај велики, тај свети и вечни посао свој, зато што би тад малаксао, исцрпао своју снагу, ослабео и изнемогао.
Овде дођосмо сад до оног другог величанства, од кога и сам мозак добија битну снагу и величину своју, и који често и сам мозак ставља у зависност. То је његово величанство – стомак, желудац, са својим трбушним органима, приборима. И овде чујемо како се понеки читалац костреши велећи; та, овај писац је помахнитао, кад он и једној смрдљивој мешини даје титулу величанства и ставља је господаром нашег мозга. Верујемо да је ово непријатно многим читаоцима, али нисмо ми баш ниуколико криви. Нека криви мајку природу, која је то тако удесила. Него, трошити на то време посве је непаметно. Мудрије ће бити да се такав читалац побрине сазнати услове, оне моћне услове од којих зависи здравље мозга, стомака и свега организма нашег. У то име нужно је проучити науке: физиологију и хигијену. То препоручујемо и свакоме пријатељу свог умног и телесног здравља.

Па шта треба радити и како се треба владати да одржимо добро здравље њиних величанстава – мозга и стомака? – Ради постигнућа тог не треба ништа друго него само да се држимо упутстава речених наука, то јест, да испуњавамо захтеве физиологије и хигијене. О тим наукама може се говорити много, а могу се захтеви њени и укратко извести, тако да их и неписмен човек може разумети и лако запамтити ради испуњавања и примене.

Напомињемо читаоцима да ћемо и овде означити штошта, што се не може ни код многих физиолога и хигијеничара наћи, прочитати. То је зато што ми обраћамо строгу пажњу на све појаве што се око нас дешавају у часима здравља и болести, рада и одмора, па одмах тражимо узрока и испитујемо последице. Такве прибелешке чинимо непрестано, има већ око двадесет година. О тој напомени доста; пређимо на ствар.

Речене науке не траже много ради благостања њених величанстава мозга и стомака. Оне су посве скромне у своме потраживању, скоро скромније од сваке савремене девојке. Оне не траже ни кадифе, ни сребрних ни златних, па ни других модерних женских и мушких накита, помодних и луксузних потреба. За њих су те ствари много загушљиве и заражљиве, исто онако као шпиритуозна пића и пушење дувана за јектичаве особе.

Науке те ишту од људи да се приближе мајци природи, која има магичне снаге како за одржавање здравља, тако и за његово оправљање и лечење. Оне ишту од свих и свакога да редовно и правилно подмирују потребе организма свог. Под тим се подразумевају и потребе мозга.

Да се подмире потребе организма нашег, то јест, потребе човекове природе, нужна је добра и здрава храна и вода, нужан је чист ваздух и дању и ноћу, и тамо где једемо и радимо, где се одмарамо и веселимо, где се учимо и забављамо, где се рађамо и одгајивамо, где спавамо и болујемо, где се шетамо и уживамо, једном речи: треба нам чистог ваздуха, тог најмоћнијег животодавца, свагда и свуда где год се налазимо, од прве ембриолошке* појаве до последњег издисаја нашег.

• Ембриологија је наука која описује стање и живот организма док је још у зачетку, док још нијена свет изишао, док још није постао самостална јединица. Ембрио значи зачетак.
У то име нужне су нам простране, светле, суве, чисте и просто намештене зграде за станишта, за рад, за одмор, за забаве, за јавну наставу, за породиље, за болеснике и за држање намирница друштвених. Глас науке физиологије и хигијене иште да се друштво уреди тако како ће нестати потребе за зидањем и одржавањем хапсана и касарни, јер и тамо се јако руши не само здравље мозга и осталог организма нашег него тамо се још губи морал и сила мождана и мускулне енергије, без чега не би човек човеком био. Даље, нужан је довољан одмор после сваког телесног и умног умора; јер помоћу таквог одмора и помоћу хране и чистог ваздуха човек надокнађује и попуњава ону снагу коју је утрошио при овоме или ономе раду. Без тог малаксава не само човек него и сама животиња. Без тог се губи не само снага телесна и умна него се помало гаси и стамањује и сами живот. Ако нам случајно није много стало за животом нашим, онда се морамо довољно бринути за одржавање и једне и друге снаге, јер без ових нећемо бити у стању вршити наше физиолошке и моралне* дужности према себи и према ближњим својим, од којих смо наследили целу умну и културну** имовину нашу.
• Морал значи неку обавезу, а морално је оно што је праведно, и праведно је оно што је морално.Само оваквим моралом може се људству користити.
** Култура значи развитак људства и свих људских проналазака, почев од плуга и мотике па до брзојава и телефона, до парне машине и динамо-електричне справе, помоћу које добијамо електрично осветлење и огревање, електрични плуг и железнички воз, па онда од писма до најбољих књига и других културних творевина.
Напослетку, нужна нам је умереност не само у јелу и пићу него потребна је и строга умереност при уживању полне љубави, јер ова неумереност јаче руши снагу тела и ума и енергију можданог и мускулног система од сваке друге неумерености. О, кам’ пусте среће да сваки родитељ и наставник, учитељ, научи децу своју и омладину народну још у раној младости њеној како се утамани за свестрано и правилно развијање тела и ума код оних који пре 18 године почну уживати полну љубав и који су тад и доцније у томе неумерени и облапорни. Па уз то да их науче да се многе и многе болести добију и развију, па и сама заборавност, суманитост и лудило, сушица и јектика, од проклете неумерености уживања полне љубави, па макар у каквој се форми она вршила. Такво и тим подобно знање било би од големе користи за одржавање телесног и умног здравља, за одржавање енергије, стаситости, веселости, лепоте и свежине лица и погледа. У данашње доба добијамо то знање тек онда пошто смо већином порушили сву речену красоту човека, красоту момка и девојке, човека и жене.
Поред свега наведеног, не треба заборавити да руши не само здравље и јачину мозга и тела него и сву речену красоту изгледа и погледа свако досадашње школско собно учење, а нарочито оптерећивање деце многим предметима, учењем наизуст, »напамет« и разним притиском и каштигама. То исто чини и код омладине и код одраслих и старих свака туга, жалост, невоља, страх, мука, неправда, оскудица, очајна брига и несрећа. Овде могу врло много помоћи честити наставници, учитељи народа и они који пишу и издају законе за народ и школу.
Ето, то су главни рушиоци нашег умног и телесног здравља, наше енергије, нашег узраста, наше веселости, наше лепоте и ведрог погледа и осећања. А снагу стомака квари неумереност у јелу и пићу, неумереност у уживању полне љубави, седећи живот и нездрава вода, бојадисана пића и она јела која се држе и преконоћ у бакреним, оловним и другим металним судовима, у смрдљивим и влажним подрумима и другим таквим местима. Даље, стомак квари назеб трбуха и разни лоши лекови који се у у данашње доба дају и од баба и од учених доктора. Тако, на прилику, кинин се даје и узима противу разних грозница и других неких болести. И доиста, он често излечи грозницу, скоро сваки пут, али чешће узимање њега руши здравље желуца. Колико он шкоди величанству мозга и стомака увериће се сваки који зна како изгуби апетит за јело онај који је више пута узимао кинин, а добије зујање у ушима и севање црвених и жутих варница испред очију сваки онај који узме више пута повећу порцију тог отровног лека (зато треба узимати само по одређеној мери). Мада доктори из рационалне школе жестоко осуђују давање отровних лекова болесницама, ипак већина доктора (крајем 19. века) лечи разне болести не само кинином него и меркуриом (живом), арсеником (сичаном) и другим таквим, па и још горим лековима. Такви лекови не само што кваре здравље његовог величаства желуца, не само да руше снаге организма него они доносе доцније тешку столицу – затвор, главобољу, зубобољу, бесаницу, нервозне болести, разна севања, реуматизам итд. Желудац кваре и женске луксузне ствари у виду корсета, мидера и другог утезања. Сувише премасна брашнена јела и кожице од разног печења такође нагло кваре стомак исто као и употребљавање нехигијенског сладоледа.

Према томе треба удешавати и храну, и пиће, и ношњу, и стан, и уживање полне љубави, а и све друго ода шта зависи најдрагоценији накит човека – његово телесно и умно здравље. На то треба обраћати живу пажњу свуда и на сваком месту. То није тако тешко, само ако се једном решимо да то учинимо. А нужда је да се навикнемо и да се решимо на све што одржава и усавршава та наша оба поменута здравља.

Јер сретније се осећа здрав сиромах у свој својој голотињи, него изнемогао и болестан богаташ у својој палати, свили и кадифи. Али за сиромашни свет здравље је још од веће потребе него онима који су имућни и сасвим осигурани. То је зато што сироти свет нема другог прихода да покрије трошкове дневне осим своје зараде. Нездравље њихово одузима им зараду од које живе, дакле гура их у још већу сиротињу, беду и несрећу. То доноси задуживање и стотину других невоља и беда, које овде не можемо спомињати.

Ради одржавања здравља и регулисања стомака, морамо рећи осведочену истину, па макар коме и криво било, да је најудеснија и најбоља она храна какву смо означили у Здравственом одељку или »Јеванђељу здравља«. Ко пати од затвора и ма каквог растројства желуца нека употреби варено жито за коју недељу дана, онако како смо у овој књизи означили. Са том лековитом храном предупредиће а и отераће многе болести које долазе од неуредности у стомаку, јер она умереним начином чисти и црева и желудац од свега што није нужно и што би могло бити шкодљиво у овом или у оном погледу. Коме је нужно да прочисти желудац и црева на брзу руку, тај може то учинити без апотеке. У летње доба има изобиље сурутке, а у зимско доба налази се готово свуда расола. Чим опази ко потребу зато, нека попије у току два сата два до три литара топле сурутке или топлог угрејаног расола. Најбоље је употребљавати то изјутра наштину и то ходајући у чистом, ако је могуће, отвореном ваздуху.

Овај прости и јевтини начин чишћења особито је драгоцен за сиротане и за оне који су удаљени од доктора и апотека. За правилан рад желуца много чини такође да се сваки залогај добро сажваће, па ма каква то храна била.

Где се опажа заборавност и умна исцрпеност, нужан је добар одмор, а нарочито путовање по здравим пределима, посматрање у даљину, уздржавање од сваке полне насладе и алкохолних напитака, дубоко удисање и издисање ваздуха у здравим местима, пијење ровитих јаја и млека, једење житне варе уместо хлеба, једење роткве, рена, лука црвеног, спанаћа, зелених махуна и зрна од грашка, боба и других грахова; једење сочива са зејтином, сланине са реном и луком, јабука сирових, печених и варених, пужева, ајвара, корњача, сарлела, харинге и маслинки. Ово не само да оправља исцрпену умну снагу него још и шири простор мисаоности. Писац ових редака уверио се у свему реченоме.

Овакав чланак написасмо у име оних који ово не знају а таквих има врло много и у »интелигентном«, а камоли у »простом« свету, у маси, у редовима земљорадничког и занатлијског народа. Ако се буде бар све оно што је могуће данас чинило, много ћемо учинити за здравље и усавршавање његовог величанства мозга и свега организма, од кога он снагу своју добија.
Оваква поука, овакво пшрење знања може бити од битне користи и сеоском и варошком свету. Овакво знање даће му повода, поред осталог, да размишља и о таквом друштвеном уређењу и поретку које би му пружило средства да може да има и да ужива бар поменуте намирнице свуда и целог живота. Без тога не вреди ни живети.
А шта је нужно ради здравља његовог величанства мозга и осталог организма нашег?
Да би мозак, и све оно што стоји у вези са њиме у организму нашем, био здрав и остао моћан и снажан за своју неодмориву и вечну радњу, нужно је, по гласу речених наука, за сваког одраслог и радног човека да унесе у себе просечно по оволико и овакве хране: беланчевина 80 до 100 грама; масти око 100 грама и око 500 грама угљених хидрата.
То је неопходно за сваког, ако нисмо ради да губимо од своје снаге и од свог здравља умног и телесног. Ту физиолошку потребу треба да зна сваки и свака. То знање важно је и неопходно за све људе и народе, исто онако као и знање како ћемо удесити друштвене уредбе и односе, па да сваки човек, а и свака корисна и радна животиња, буде у стању одговорити томе моћном захтеву науке и природе.
У име намиривања ове природне физиолошке потребе није нужно ићи у посластичарнице и велике гостионице и пивнице, Ради овог није нужно ни великог знања ни богатства.
Толику количину беланчевина, масти и угљених хидрата можемо наћи и у најпростијој кући сеоској. Такву храну добићемо једући често и довољно: сочива, грашка, разних грахова, житне варе, млека, јаја, сира, скорупа, путера, масти, зејтина, лука, шљива, јабука, јагода, роткве, репа, патлиџана, грожђа и другог поврћа, воћа и смока. Давољно ће бити ако сваки поједе по три-четири врсте од поменутих јела. Добро чини за здравље да се свака новина употреби што више у своје време. Зелених коприва, спанаћа, пужева, ракова и кисељака може сваки уживати још уочи пролећа и у пролеће. Затим долази рано воће и махуне грашка, боба и пасуља итд. Треба се користити овим благом природе, чим које приспе. Ко тако чини тај одржава своје телесно и умно здравље и предупређава долазак бола. Топло време учи нас да се купамо и да пливамо, а хладно да трљамо све наше тело оштрим чарапама. И тиме одржавамо здравље и отклањамо разне болести, а нарочито разне вратобоље и гушобоље.
За боље здравље нужно је спојити телесни рад са умним, и умни са телесним. Једноставан рад, па био он мускулни или мождани, штетан је за човека. Кад су спојени ти радови, онда доносе благодетне последице.
Овакво знање, умовање и старање треба да дају народу и књига и новине, и школа и општина, држава и црква, док их на свету имало буде. Сваки законодавац и управљач народа треба да пише законе и уредбе и да управља народом само на основу науке физиологије и хигијене. Као што не вреди школа и настава, која није удешена према захтевима педагогије.* Тако исто не вреди ниједан закон, ниједна управа и ниједна друштвена, државна уредба која не одговара светим и срећоносним законима, захтевима речених наука. И сама прослављена цивилизација (просвета, знаност), наука и култура људска не вреде много ако нема задатака да људи буду здрави, срећни и међусобно солидарни, а овог не може бити док се сви друштвени закони, сви људски послови, сви занати за производњу и односи не удесе према науци о здрављу. Такво уређење друштвено треба да тражи сваки пријатељ свој и народни. Док се то не оствари, трајаће у свету не само разне болести и епидемије (редње), проституција (курварство) и разноврсна деморализација, разврат, поквареност, него и све могуће крађе и преваре, убиства и буне. Дотле, дакле, није и неће бити сигуран са својим здрављем и животом ни онај који трпи оскудицу, ни онај који плива у сваком изобиљу. Дотле ће већина људстава бити умно ограничена, морална, болесна и наказна у погледу естетичном.**
* Педагогија је наука која учи наставника и родитеља како ће што лакше и што успешније научити омладину народну свему ономе што развија, појачава и усавршава телесну и умну снагу, материјално благостање и јачину енергије, морала и карактера.
** Естетика означава науку која збори о лепоти, красоти и пријатности нечега. Та наука тражи да зграде и све друго буде тако удешено да испољава за посматрача задовољство, лепоту и милину.
Ово нам даде повода да кажемо, успут, свима естетичарима да је излишно па и штетно свако писање о естетици и захтевима њеним, ако она у исто доба не тражи да сви људи уживају оно што траже за човека закони физиологије. Кад се одговори томе захтеву, онда одмах наступа дивна естетика у свима људским грађевинама културним, а мало доцније, за који нараштај, завладаће дивна естетика и у конструкцији организма човековог, и у његовом облику и погледу. Тад би нам било све на сваком кораку по укусу естетике, а данас ретко нас сусретају слике људске и грађевинарске које одговарају законима естетичким.
Многи научници веле да је социологија* стожер око ког се све науке окретати морају, да је она матица којој све, ама баш све остале науке служити морају. Ми немамо ништа против тог разлога и мишљења многих, јер оно је посве умесно; али желети би било да бар одсада постане физиологија и хигијена стожер, око ког не само да се све остале науке окрећу него да тим наукама служи и школа и држава, и црква и религија, и народ и људство, и књига и новине, и наука и цела култура.
* Социологија је наука о друштву, наука равнотеже и кретања друштвеног, то јест, она је наука која показује законе који владају друштвом. (В. П.)
Мозак научника и »простака« треба да мисли и да ради вечито за благостање и правилно усавршавање његовог величанства човековог мозга и да уреди све друштвене уредбе, законе, послове и односе тако како ће свако друштвено чељаде моћи свуда и свагда уредно подмиривати потребе и одржавати добро здравље другог још јачег чиниоца и величанства, а то је његовог величанства стомака.
Радећи на томе одиста узвишеном и спасоносном делу, треба да има вазда на уму да је осигурано благостање појединог мозга и стомака само онда кад смо удесили да и сваки други друштвени члан тако осигуран буде.
При завршетку овог ретког у свету чланка тражимо још једну реткост, коју ће само свесни људи одобрити, а та гласи овако:
Да би људи водили што разумнију бригу о та два величаства – стомаку и мозгу, нужно је да се израде најлепше и највеће слике засебно његовог величанства стомака и засебно, поред њега, његовог величанства мозга, па да свуда по учионицама и канцеларијама, кафанама, механама и приватним кућама висе о зиду уместо дојакошњих икона и династијашко-монархијских слика и величанстава, које ни у чему нису биле величанствене за добро народа, правде, истине, слободе и напретка.
Кад људи и народи буду и честити и разумни, онда ће се овај наш предлог остварити, а дотле ћемо бити оговарани од монархистичких удворица и себичних подлаца, којима више годи мрак него истинско светило народне свести.
Познавање основних темперамената
Ради здравља нужно је познавање главних или основних темперамената.
1. Колеричан темперамент (нарав).
Колеричан темперамент или нарав код човека одликује се својом јаком узбуђеношћу и својим јаким отпором. Састав тела човекова колеричног темперамента, стиснут је, кратак и стешњен, пун израза, снаге или снажан у мишићима, зглавцима, месу, глас му је јак, снажан и пун, кретања и ход брз и снажан, поглед отворен, ватрен, продирући (сече), говор брз, моћан, који показује одрешитост, снагу, упорство и непокорност.
У душевном смотрењу налази се код колеричног темперамента: окретност, брзина и јачина за све душевне радње, оштрина чувства или чула, ватрена и бурна уобразиља (фантазија), јако памћење, оштрина, и дубина ума. Што колеричног темперамента човек схваћа он снажно и дубоко, с интересом и одушевљењем и тражи то тако исто брзо и моћно у живот провести. Је ли он заљубљен, то љуби он ватрено, и ступа у брак што скорије без многих церемонија. Он је више наклоњен друштвеном породичном животу, практично, радено приљежно делати, него ли миран засебан и непокретан живот проводити или животарити. У своме предузећу никакав отпор и никаква промена неће га поплашити и одвратити.
2. Флегматичан темперамент.
Ход једног флегматичног човека лаган је и тром, тако исто држање и кретање целог тела. И говор му је спор, лаган и тром. Поглед му је миран и умиљат. Уопште он тешко учи ма шта, а још теже схвата. Флегматичаи човек не подузима никад никакав велики посао, не да се лако на рад покренути, или за што велико, благодарно и узвишено са одушевљењем заузети; он избегава сваки посао, који већег напора, труда и муке изискује. Он је страшно равнодушан и немаран према радости и жалости, његова чувства и осећања готово су у непрестаном спавању; зато га је ретко и тешко из сна пробудити и покренути; али ако га је кадгод какво велико зло напало и снашло, то се предаје и подлеже тако безгранично утиску, да долази сасвим изван себе. Његова постојана и стална лењост ни најмање није му на досади и не прави му дуго време. За најсрећнијег осећа себе онда, кад не мора баш ништа радити. Он је у свету гледалац без икаквог саучешћа; он се не љути и не једи на ниткове и обешењаке, не радује се доброме, и ако на хиљаде браће његове несретнима постају, и ту он не осећа никакова бола и сажаљења, јер кад он сам за себе ништа не осећа, то још много мање за друге може осећати.
Ако није човек флегматичне нарави добио ваљано, правствено свјетовање и изображење, то показује он ниску себичност, простоту у мишљењу и понашању, сопствену корист, лакомство за имањем, особито пак тврдоћу, лукавство, подлост и превару. Падне ли он у нужду, које врло често бива, јер лењост и нерад родитељи су нужде, сиромаштва и слепачког штапа, то ће радије красти и просити, него ли радити. Лењост, наклоност нераду, љубав миру, жеља за добрим животом и уживањем, које он себи без икаква напора и труда прибавити гледа, где јело и пиће главну улогу играју, јесу главна својства флегматичног човека, ако је он без икаквог доброг и ваљаног васпитања и изображења одрастао. У брачном животу није понајбоље веран. Једном речи: мир и нерад то је небо и блаженство света флегматичног човека, он осећа и ради највише за своју сопствену, њему једину драгу и милу личност. Притом је он лаком и завидљив, и што други с радом и напором себи прибави и стече, он се труди то лукавством и преваром, шта више варањем и обманом себи присвојити и отети. Је ли он од кога увређен, то помишља и кује планове у тајности, како би се лукаво и подмукло њему осветио; он не заборавља тако лако учињену му и претрпљену увреду, ако му само за руком испадне и после дужег времена осветити се.
Ако је флегматичан човек великом и знатном снагом снабдевен, онда је он способан на свашта, па и најгадније недело учинити.
Што се пића тиче: флегматичан човек може више поднети, а при пићу је нешто окретнији, ведрији и веселији, али наскоро заборави на своје достојанство, преда се више и више пићу, и тако хотимице и нехотице забаса и ували себе још у већи порок и неуљудну страст.
3. Сангвиничан темперамент.
Човек сангвиничног темперамента показује, брже, веселије покретање, већу телесну гипкост и окретност, живљи и пријатни поглед. Поглед му је весео, покретан и несталан. Он учини све врло лако, само му оскудева стрпљења да о ствари озбиљно промишља, да би је темељито сватио и лако је забораву не предао. У своме предузећу и намери показује он много окретности и снаге, али слабог издржања; је ли пак уверен да ће му ствар или предузеће по плану и по његовој вољи испасти, то је онда пун самопоуздања, али управо баш због тога често несмислено, непредострожно и лакоумно долази и пада у опасности и у рђав избор средстава. Он се лако даје покренути и задобити за каква предузећа, али у теснацима кад га снађу какве непредвиђене тешке препоне, тад му брзо клоне дух и воља за даље издржавање. премда при почетку није на срчаности и одважности оскудевао; нада се и ишчекује много од будућности и јако се на срећу ослања. Понајвише одаје се телесном-полном ужавању, он ужива садашњост безбрижно. Љуби свирку и игру, проводи љубав са женскињама без сваког избора, његово све старање клони се и управљено је једином уживању. При непријатним осећањима не задржава се он много и дуго; у своме животу већином веселе дане ужива. Лако га се косну и радост и жалост; али задовољство и бол, радост и жалост, смеј и плач, брзо се и наскоро код њега измењују и једно друго замењују. Брзо се с људима опријатељи; али због своје опорости и несталности брзо и прекине пријатељство; он је пун љубави, осећања и саучешћа, али само за магновење; он је у непрестаном и непрекидном послу и радњи, али без сваког плана – циља – и постојаности. Он је велики пријатељ и љубитељ моде и весељак у друштву; али кад је без дара и душевног изображења несношљив је брбљивац, и због своје надутости и засебног мишљења и схваћања не ретко досадан.
Отвореност, веселост, простодушност, издашност, дружељубност, доброчинство, то су добре и асновите (корисне) стране сангвиничног човека; а напротив тога слабе су му и рђаве; безкарактерност, лакоумље, нерасудљивост, лакомисленост, непостојанство и сујета.

Јака пића не може много поднети. Брзо постане фантаст, заљубљен и другима служи за шалу и исмевање.

Он се врло лако нађе увређен и одмах плане, али не увек у озбиљности, осим ако је његова сујета увређена.

4. Меланхоличан темперамент.
У покретима тела човека меланхоличног темперамента показује се и примећује достојанство, озбиљност и страсност. Његов поглед више је мислећи, него ли миран. Глас му је слаб, безвучан, говор тих и једнообразан. Обдарен је добрим памћењем и разумом. Мање даровит и без душевног изображења, више ћути него што говори. Обдарени меланхолици добри су математичари – рачунџије – и метафизичари. Он тихо, мирно посматра, исписује и дубоко мисли. Лако заборавља око себе овај спољашњи свет, да би само задубити се могао у испитивање научног унутрашњег и духовног света, због чега често долази и пада у непријатне околности, штавише може лако пасти у душевну болест, душевно растројство и најпосле памећу фалити. Човек меланхоличног темперамента осећа дубоко, јако и дуго, и лако својим осећањима подлеже, јер је он без јаче снаге и ватре, због чега је његово расположење душевно мрачно и тамно; почем код њега више непријатна осећања утиска и корена имају и захватају, неголи пријатна и та свога израза у спољашности имају. Због тога је меланхоличар невесео, замишљен, озбиљан и зловољан, сав му је свет пред очима црн, сваку ствар и предмет сматра само са рђаве стране, боји се и плаши будућности, јер он држи да ће од ње саме непријатности дочекати; због тога живи он више у прошлости, од које је тако исто непријатне утиске задржао. Због своје страве нема он никаквог поуздања у себе самог, а тако исто и остале; штавише не поверава се својим пријатељима нити се у њих узда. Због тога је предострожан у делу и речи.

Не да се лако наговорити и задобити за каква подузећа, али кад је једанпут пристао, започео, то показује онда велики рад и делателност, стрпљење и издржање. Због неповерења које је у његовом срцу настањено и готово сасвим укорењено, држи он сабраћу своју да су једва достојна његовог саучешћа.

Лакомство, мржња и завист њему су својствени.
Човек меланхоличног темперамента често је на дому прави демон који мучи и кињи целу породицу, напротив у друштву је кадикад человођа, шаљивчина и до раскалашности весео.

Чулна и телесна уживања не могу меланхоличара разведрити и развеселити, и што су она више јача и силнија тим му мање годе и задовољавају га: он радије има и ужива задовољства у тишини. – Уосталом меланхоличног темперамента човек је осетљив, неповодљив и непослушан, хладан, својевољан, досадан, непрестано сам са собом заузет, смућен и тужан, тврдица, намргођен без сваке веселости и разговорљивости, зловољан, често незадовољан, сваки час нађе се увређен, али опет није здраво славољубив.
Што се тиче пића, меланхоличар може највише поднети и издржати. У веселом је стању само нешто осетљивији, и лакше га се може што коснути, али никад није отворено весео и рашћеретан. Врло добро зна кад треба страст своју зауадати, над њоме господарити и у право и згодно време с њоме престати.

Ове чланке о основним темпераментима донели смо само зато што смо ради њима побудити вољу код обичног света да себе и друге боље проучава, сазнаје и одржава, а научаре да овај важни предмет што дубље и тачније обраде и народу на проучавање и паметовање предају.