Не клони духом, него устај, лечи се чим болест осетиш. Напуштање води у упропашћавање.
Споразумна реч са неким школованим лекарима
Мада је у овој књизи: »Не могу се избројати злочинства што их чине доктори«, итд. итд.
Наводећи речи доктора научара, који жестоко цепају и осуђују »научну медицину«, вољни смо у исто доба признати устима многих научара да једна струка медицинска има утврђене научне основице, далеко јаче и пред судом научне критике, оправданије, за заслуге, учињене човечанству. Та струка медицинских наука зове се хирургија – наука о ранама. Али и та наука не сме дићи нос и прћити се пред народном, простом хирургијом.
[Васа Пелагић веома много критикује рад школованих лекара, а народне лекаресамоуке веома хвали. Међутим познајући тадашњи развитак медицинске науке успех ионако малог броја лекара у то време није ни могао бити већи. Рад лекара није могао бити добар, јер су и прилике у Србији у то време биле веома неповољне. Мала продуктивност рада утицала је на материјално стање људи. Због тога је и хигијенска култура људи била ниска. С друге стране, научно-медицинско спречавање болести, као што је био случај са дифтеријом и шарлахом у Србији у то време, није било могућно, јер су се многе вакцине и серуми јавили у научном свету и пракси тек касније.
Веома сличну ситуацију налазимо и на подручју хирургије у то време. Зато није ни чудно што Пелагић посебно хвали успехе »народних простих хирурга који намештају и лече вештије и успешније све пребијене и изломљене кости руку и ногу од научних хирурга«.
Пре свега потребно је указати на веома мали број лекара у Србији крајем прошлог века. Само да напоменемо да је други по реду дипломирани лекар у Србији био др Рамита Вито, родом Италијан, који је радио у Београду од 1824. до 1827. године.
Но посебна се пажња у Србији поклањала хирургији, што је и разумљиво с обзиром на ратове које је Србија водила против Турака и Бугара. То је утицало и на отварање првих болничких хируршких одељења. Први шеф хируршког одељења у Општој државној болници у Београду био је др Суботић, 1889. године. Скоро истовремено је отворено и хируршко одељење у Војној болници у Београду. После тога отварају се нова хируршка одељења 1891. године у Крагујевцу, у Нишу 1896. године, а касније у Зајечару и Ваљеву.
У првој декади 20. века у Србији већ постоји десетина хируршких одељења.
Историјски преглед развитка превентивне медицине показаће зашто су се свугде у свету, па и у Србији, јављале заразне болести у епидемијском облику.
Прва искуства у вакцинисању против великих богиња објавио је доктор Џенер (Jenner) 1798. г. У Србији је та вакцина против великих богиња уведена 1881. г. Вакцинисање против дифтерије обављено је тек 1923. г. од стране научника Рамона (Рамон), па није ни чудо што је до тог времена дифтерија код деце била редовна појава и што су харале епидемије.
Борба стручњака против колере била је велика. Трајала је много година. Први пут је човек вакцинисан против колере 1884. г. од стране научника Ферана (Ferran). Савршенију вакцину против колере направио је Хафкине (Haffkin) 1895. године. Први пут против колере вакцинисана је српска војска почетком 1915, године. Вакцина против трбушног тифуса пронађена је 1896. г. од стране научника Пфајфера (Pfeiffer) и Колеа (Kolle). Српска војска је такође вакцинисана први пут против трбушног тифуса почетком 1915. г.
Разумљиво је што је Пелагић, као просветитељ у то време посебну пажњу поклањао народној медицини. У недостатку лекара и савремених индустријских лекова Пелагић препоручује многе лековите материје и траве.
Савремена медицина одбацује многе старе лекове. Али мора се напоменути да су лековите траве често корисне. И данас се у неким земљама негују веома старе методе лечења. Тако је познато да се у Кини много употребљава акупунктура тј. бодење појединих делова тела иглама. Данас чак постоје и институти за акупунктуру. Исто тако је познато да се и данас у неким земљама испитује дејство појединих састојака биљака. Показало се нпр. да бели лук може деловати на зарашћивање ране и спречавање инфекције у рани (фитонциди). Дејством белог лука на рану и инфекцију бави се нарочито професор Тумаков у СССР-у (у Кијеву).]
Сад прелазимо на саму ствар овога одељка који почињемо овим редом:
За овај одељак прибрали смо многобројне опробане лекове већином из народне и нешто из научне медицине, за све оне болести за које знадосмо да народ од њих страда и пропада.
За једну и исту болест често је наведено више лекова зато да би народ могао изабрати онај који му је јевтинији и подеснији за његову природу. То смо учинили и зато што знамо да има болесника са таквом природом да му не помогне један лек као што је другоме помогао од исте болести. Ту много чини здрава и покварена крв, здрав и снажан, и нездрав и слабуњав човек и друго. Због тога пружамо велики и богати избор, па нека сваки бира онај лек који за нужно нађе.
Према реченоме упутно је, дакле, да на прво место у Јеванђељу лекарства, дође:
Малаксалост, оскудица у крви
(Анемиа)
[Крв се састоји од крвне течности и честица (црвена и бела крвна телашца и крвне плочице). Црвена крвна телашца служе за преношење кисеоника који је неопходан за живот. Бела крвна телашца помажу у одбрани од инфекције.
Болести крви могу настати кад се мења бројни однос крвних честица (било да се повећавају или смањују) у кружећој крви, или кад се смањује способност згрушавања крви, због чега долази до крварења у телу или кожи па се тако смањује волумен кружеће крви. Може и да се распрсне неки крвни суд (убод ножем или слично), па се крв излије у шупљине тела или тече ван тела, због чега такође долази до губитка крви. На тај начин, у најгрубљем облику, можемо говорити да долази до оскудице у крви или до анемије. Ако долази до болесних промена у самој крви и њеним састојцима, онда говоримо о примарној анемији, а кад се ради о губитку крви због повреде и слично онда говоримо о секундарној анемији.
Анемија смањује способност крви да преноси кисеоник који је потребан за живот ткива и органа човека. Најосетљивији органи човека према недостатку кисеоника су мозак и срце. Због тога настају сметње као што су главобоља, физички и психички умор, склоност ка несвестици, бледило на лицу и уснама, вртоглавица, зујање у ушима итд.]
Немарност је опасна. Чим се болест опази, намах јој треба тражити узрока и отклањати узрок и саму болест.
Основни лек противу тога је да се болесник тачно придржава здравствених правила која су раније у књизи овој изнесена. Без тога су узалудни сви трошкови око лекара и лекарија. То ће признати и казати сваки поштен доктор.
Због ове болести и ради бољитака и олакшице таквих болесника, упутно је да овде кажемо ово:
Правила противу малаксалости
Ако је неко опазио ма себи прве знаке болести, ево лека против њих:
Прво, крећући се у пријатном друштву и какав олак рад вршећи, ваља од себе удаљавати све мисли које би навлачиле туговање и жалост; радећи или шетајући се ради оздрављења по ваздуху чистом, ваља дубоко звиждукати, јер тако се болесник пренесе из једног душевног стања у друго, те тако заборавља и губи прилику и не може се бацити у мисли које га сатиру.
Друго, избегавати, што се већма може, сваку љутњу и свађу, а нарочито при јелу и легању у постељу, и свако умно и телесно јако напрезање.
Треће, држати у стану, око стана, у постељи и на телу највећу чистоћу.
Четврто, пити млеко. Пиће млека ваља отпочети са једно три омање чаше дневно, и на тој мери остати који месец дана.
Пето, уместо хлеба јести житну вару – варицу, о којој смо потање говорили напред, или бар хлеб од непросејана брашна или качамак.
Шесто, сваки дан по двоје, по троје ровитих, сасвим мекано обарених, скорашњих јаја попити. Здравија су јаја кад се мало загреју и уместо соли са ситним жутим шећером пију и са којом кашиком варице заложе.
Седмо, уопште је корисно, па и за ову болест као добро може се препоручити једење у што већој мери слатких зрелих трешања, свежег и сувог грожђа, соса од црног лука и пресне роткве. Роткву је боље јести без соли; вара и ротква чине те човек има правилну столицу, а црни лук даје пријатан сан.
Осмо, уживање полне љубави свести на најмању временску меру.
Девето, ако прилике допуштају, становати преко целог лета у неком жупном и здравом месту.
Десето, неопходно је у летње доба сваки дан по сат-два пре подне шетати на чистом ваздуху, метнувши руке на леђа, усправно ходајући и неку најдубљу песму звиждућући. Ако се находи неки брежуљак у околини, удесније је ову шетњу пењући се на њега и силазећи са њега чинити.
Једанаесто, још боље и спасоносније утичу на опорављање џигерице* и свега организма, тела и мозга, кад се издисање и удисање ваздуха овако уреди: Чим се уграби топал дан и како се у одређено време дође на чисто место у шетњу или на рад, треба усправљено стати, прса испупчити и уздигнути увис, и обе руке на крстима прстима спојити. Заузевши такав положај, треба полагано ваздух у се на нос удисати и у исто доба сасвим полагано руке уз леђа увис ка плећима подизати. Кад се већ дубоко удисало, нужно је тако исто полагано издисати и руке наниже спуштати. Оваквим удисањем и дизањем руку дају се широке просторије џигерици да се рашири и кроз све своје сунђерасте рупице и каналиће чист ваздух пропусти. А спуштањем руку и дубоким издисањем сужавају се прса и плућа, те се тако сав покварени ваздух из тела изгони. Тим се крв обнавља и плућа лече. Ово је најблагодетнији мелем за болесно и здраво човеково тело. Овим се удише живот а издише болест и смрт; издише малаксалост, слабост, јектика, а удише здравље.
* Џигерица или бела џигерица – то су плућа којима се дише, тј. врши измена гасова (кисеоника и угљен-диоксида) у организму.
Него и у овоме мора се бити опрезан и вешт, да се не би уместо користи штета стекла. Првих дана ваља удисати тек по неколико пута дневно и то са осредњом дубином удисања. Друге седмице повисити удисање на 10 до 15 пута, па онда сваким даном све по 3-4 удисаја умножавати док се не дође на меру 50. На овој мери треба остати један месец дана. Тад се може удисати до најдубљих дубина. Колико се више удисани чист ваздух задржи, толико се више крв пречишћава и плућа шире и опорављају поремећене своје делове. Дубоко и лагано удисање и издисање траје читав минут, тј. 30 секунда удисање а толико и издисање. Кад се науми престати, мора се постепено на мање спуштати, док се до обичног дисања не дође. И за ово треба најмање 10-15 дана, јер нагли скокови могу шкодити и у овоме, као и иначе при другим одвикама.
[Сигурно је да ова правила могу бити корисна, али она су недовољна, и не делују на узроке малаксалости услед болести анемије.
Данас савремено лечење анемије полази од узрока настанка анемије, који се могу открити лабораторијским путем. Постоје различити облици примарне анемије, па се према томе оријентише и лечење. Тако се често у лечењу анемије дају витамини, особито група В-витамина, затим С-витамина и фолна киселина. гвожђе у различитим облицима и трансфузије крви или трансфузије чистих црвених крвних телашаца итд. Одређена дијетална исхрана такође игра извесну улогу (полукрваво месо, џигерице и други животињски органи, разно поврће и воће итд.). Секундарне анемије које настају због крвављења најбоље се лече кад се најпре лечи основно обољење (нпр. крвављење чира у желуцу, крвављење плућа оболелих од туберкулозе и сл.). Затим се лечи и сама анемија, најчешће давањем трансфузије крви. Трансфузија крви успут подиже и отпорност организма против инфекције. Важно је напоменути да се код анемије јако смањује отпорност организма према инфекцијама, па се стога често дају и антибиотици.]
Туберкулоза, јектика или сушица
(Туберцулосис)
[Скоро би се могло рећи да је туберкулоза стара као и сам човек. Још пре наше ере, у доба познатог грчког лекара Хипократа, који се назива оцем медицине, била је туберкулоза већ позната, мада се није знао узрок ове болести. Други велики лекар старог доба, Гален, веровао је да је туберкулоза заразна болест, па је препоручивао да се овакви болесници изолују од здравих. Даљи развитак медицинске науке, посебно бактериологије (науке о бактеријама) и појава микроскопа омогућили су Роберту Коху (Роберт Koch) да 1882. г. открије правог узрочника ове болести, бацил туберкулозе. Овај се бацил по откривачу и зове Кохов бацил или Б. К.
Кохов бацил је непокретан, танак штапић, дужине 1,3-8 микрона, а нађе се појединачно или у групама у испљувку болесника. Овај бацил је врло отпоран и тешко се уништава, тако да у испљувку, земљи и води може да живи по неколико месеци. Занимљиво је да је врло неотпоран према сунчаној светлости. Довољно је да сунчеви зраци озраче бацил ТБЦ па да овај буде уништен. У томе је вредност сунчања постељине, рубља и др.
Бацил туберкулозе напада човечје тело кроз уста и нос, посредством ваздуха или хране. Зато се бацил туберкулозе обично и зауставља у плућима (белој џигерици), која најчешће оболи. Али од туберкулозе може да оболи сваки људски орган: црева, полни органи, црна џигерица (јетра), бубрези, кожа, око, ухо и друга органи.
Туберкулоза је хронична болест и обично дуго траје
Знакови болести у човека који се разболео од туберкулозе су: брзо и лако замарање
чак и при лакшем раду, општа слабост и малаксалост која се јавља обично ујутро, после спавања, кад би се нормалан човек обично осећао најсвежији, затим губљење апетита и опадање телесне тежине. Ову болест прате најчешће мало повећане температуре (од 37°37,5°) и то после подне. Скоро редовно се јавља суви и голицави кашаљ који надражује. Уз кашаљ обично долази и испљувак. Ако болест ухвати маха, уз кашаљ и испљувак почесто се нађе и крв, У народу је познато да је онај који уз кашаљ избацује и крвав испљувак вероватно болестан од сушице. Уз ове знакове јавља се и отежано дисање, па и болови и боцкање, нарочито између лопатица. Често се болови јављају заједно са кашљем.
Утврђивање ове болести врши се не само куцањем прстима по грудном кошу или слушањем дисања него је пре света потребно пронаћи бацил туберкулозе. Овај се може наћи помоћу разних модерних метода истраживања у испљувку, у мокраћи итд. Ради сигурније дијагнозе ове болести веома много се користе рендгенски зраци (рендгенапарати), као и друга методи испитивања плућа, душника, бронхија (душница), мокраћне бешике (мехура), мокраћних канала (цеви) итд.
Лечење туберкулозе плућа и других органа је веома усавршено и обавља се са великим успехом, јер је модерна медицина за борбу против ове болести направила велики корак напред. Тако савремено лечење може се у потпуности обављати и код нас како конзервативно тако и хируршко.]
Грехота је, штета је и срамота је што заборављамо на потребу народних лекова и савета, па трчимо у Беч, Пешту, Глајхенберг, Италију и даље, да питамо за савет бечке докторе и да трошимо грдне новце у име тог путовања и вршења онога што нам они препоруче. А то нам скоро махом потроши кесу и кућу без икаквог основног успеха.
[Основно у лечењу туберкулозе јесте мировање, климатско лечење са сунчањем на лепом и свежом ваздуху, дијетална исхрана која јача организам, лечење лековима као и хируршко лечење.
Хигијенско-дијетални режим у лечењу туберкулозе има велики значај. У то се рачуна добра нега, мир душе и физичко мировање, задржавање на чистом ваздуху и светлости, посебна и довољна исхрана. Посебно је важна исхрана оваквих болесника: боље више пута дневно јести али у мањим оброцима, узимати храну са доста беланчевина, масти, разних врста шећера и витамина.
У народу се увек водило рачуна каква је исхрана туберкулозног болесника, па су често и препоручивали мед, медовину, јаја и сл., која је имала циљ да јача одбрану организма.]
У Црној Гори и Далмацији сушицу и јектику лече и овим леком доста успешно. Направе путер од доброг слатког млека. Тај путер промешају са истом количином меда из саћа исцеђеног. Пошто се ова смеса добро измеша, онда је једу са нешто хлеба од непросејаног брашна, али од чисте пшенице. Било би још боље са добро свареном пшеничном и кукурузмом варом. Може се јести неколико пута прекодан. За шест недеља болесник оздрави. Писац је видео такве болеснике излечене, али ови су се држали и других здравствених препорука. [Само овим се не лечи, али је путер и мед као храна врло издашна и богата витаминима.]
Није згорега да споменемо овде и један простачки босански лек од сушице. Из ове приповетке видеће читаоци у чему је ствар, а та вели ово. Једном босанцу, ђаку, саветују бечки доктори да иде у место свог рођења, јер иначе мора скоро подлећи оштрици јектике, која га је већ увелико напала била. Он их послуша. Чим дође кући, мајка му одмах поче варити пуру (качамак) од просејаног чистог кукурузног брашна, у коју је стављала повише тазе сала свињског, или самог кајмака слатког са нешто меда. Осим воћа и слатког млека није ништа друго ни јео ни пио за пуних три месеца дана. Уместо воде мати му је давала сурутке хладне, помешане са нешто мало киселог млека. Постеља његова висила је поваздан на плоту обешена. Ноћивао је у кошу свагда кад је угодно време, а кош је био на високим дирецима поред шљивика. Ни супе, ни рибље масти, ни других лекова није тад ни видео, а камоли окусио, па ипак не само да је потпуно оздравио него је још угојен и снажан постао. Само киселу чорбу пилећу и кокошињу јео је више пута.
[Много пута раније није могла бити тачно утврђена дијагноза туберкулозе, па су се лакша обољења или мршављење због замора и слично лечило као ТВС, а оваквим лековима приписивани су велики успесн.
Поред хигијенско-дијеталног режима, добре исхране и повољних климатских услова, савремено лечење туберкулозе све више је усвојило лечење антибиотицима (стрептомицин), затим лековима ПАС, еутизоном и изонијазидом. Савремена хируршка техника пружа велике могућности лечења и туберкулозе плућа и туберкулозе свих других органа.
Речено је да је туберкулоза заразна болест. За спречавање ове болести важна је хигијенско-здравствена пропаганда и просвећивање. У то спада упућивање људи да се редовно купају и одржавају чистоћу тела, чистоћу стана. Такође је потребно водити рачуна о правилности исхране. Препоручује се бављење спортом. Али кад говоримо о сузбијању туберкулозе и о заштити од ове болести, онда треба пазити да се не пљује на под, да се стави марамица пред уста кад се кашље, да се не љубе у уста мала деца, а и старији да избегавају да се љубе у уста, да радне просторије буду светле, чисте, суве итд.
Болести зуба и уста
Зубобоља
[Овде се наводе многоструки разлози као узрок кварењу зуба и зубобољи. Тако се, између осталог, наводи да до тога долази услед нечистоће уста и зуба, узимања врло хладног пића и врло врућег јела, последица разних заразних болести, употребе отровних лекова и метала, малаксалости итд. У уводу се почиње негом зуба.]
Да човек одржи зубе и њихово здравље
Да човек одржи зубе и њихово здравље, треба му се од свега реченог чувати. Уз то, нужно је зубе прати често овим одваром који је посве користан, а мало кошта. Он се састоји у овоме. Узети једну шаку траве рутвице и две шаке жалфије, све скупа једну прегршт, па метнути у један литар воде и оставити да се више од по сата вари. Вода се онда најпре процеди и у чисто, добро заптивено стакленце остави. С том водом треба сваки дан, а у време напада зубобоље два пута дневно, зубе и уста испирати.
Добар и јевтин прашак за зубе добија се од ћумура (угљена) било од винове лозе, било од липова дрвета, било од изгорелих хлебних корица, кад се ситно истуче и просеје. Њиме треба сваке недеље зубе два пута испирати.
[Кад човек једе, колико год добро жвакао чврсту храну, увек између зуба остане доста остатака. Такви заостаци хране између зуба често подлежу врењу и утичу на кварење зуба. То се особито догађа ноћу ако пре спавања нисмо очистили зубе. Може се понешто успети да очистимо зубе чачкалицом, али то није препоручљиво. Најбоље чишћење зуба и уста може да се изврши водом и четкицом за зубе, уз додатак добре пасте за зубе.
Четкица за зубе не сме бити састављена од превише густих нити чврстих длачица. Најбоље су четкице од природне длачице. Купљену четкицу за зубе пре употребе потребно је добро опрати водом и сапуном па тек онда употребити. Паста за зубе, присуством својих хемијских састојака и пене, раствара и одстрањује честице хране из уста и пукотина између зуба, а уједно освежава уста и даје угодан мирис.
Како се перу зуби
Најпре се уста испирају мућкањем водом да би се одстранили груби и већи остаци хране. Затим се сувом четкицом скидају мањи и лаки остаци хране са зуба. Онда се тек стави на мокру четку паста и њом трљају зуба са спољне и унутарње стране. При трљању зуба четкица се покреће одоздо нагоре и одозго надоле. Тиме се постиже чишћење заостале хране. Није добро трљање четкицом лево-десно јер се тим покретима не ишчисти храна, већ само премешта с једне на другу страну зуба. Вештом чишћењу зуба мало се поклања пажња, па долази до кварења иако се уредно перу зуби. Након тога се поново водом исперу зуби. Прање зуба четком не сме бити грубо и не смеју за време прања да се повреде десни и да дође до крварења. Чишћењем и прањем зуба штите се зуби од кварења, јер се спречава врење остатака хране и развој бактерија.
Најбоље је прати и чистити зубе пред спавање. Деца могу почети да перу зубе већ од навршене друге године живота. Пасте и прашкови за прање зуба су више или мање подједнако добри. Али посебно за децу може се и у кући направити добар прашак који се ставља на четкицу. Дечји прашак за зубе у кући може мајка направити на следећи начин: добро самлевена, истучена кухињска со измеша се са содом бикарбоном, и то на једну кашичицу кухињске соли узима се три кашичице соде бикарбоне и добро измеша.
У новије време се сматра да је чести узрок кварењу зуба недостатак флуора његових соли. Зато се све више у свету флуор додаје у водоводну мрежу да би се пијаћом водом уносио у организам.
Кварни зуби нису само дефект зуба или уста. Они су често узрочници многих човекових обољења. Зато се на зубе мора пазити већ у најраније дечје доба. Почев од шесте године живота, детету се морају и контролисати зуби. Ако се примети неки кваран зуб, мора се одмах лечити. Услед кварних зуба може да дође до обољења бубрега, разних врста реуматичних обољења зглобова и мишића, затим до обољења очију. И до обољења срца може да дође услед кварних зуба. Такође је широко познато да обољење желуца и црева може бити последица лоших и кварних зуба. Уста и зуби су уско повезани са свим другим органима у телу и могу једни на друге да утичу.]
Задах из уста
(Фацтор ex оре)
[Нормално се при дисању осећа у човека благ, лаган и помало сладуњав мирис из уста. Задах из уста није у току дана увек једнак, обично је најјачи ујутро после спавања. Задах из уста је различит и према годинама живота – код старијих особа обично је задах јачи и мало накисео. Задах из уста може да настане услед лошег варења у желуцу, затим услед јаке миришљаве материје, која преко циркулације крви при издисају даје јаке мирисе (пример бели лук). И нека се хемијска једињења, која се јављају у организму као последица болести такође при издисају појављују као мириси (нпр. приликом тешких бубрежних обољења, шећерне болести итд.). Разни болесни процеси у плућима и бронхијама (душницама), или у душнику такође дају непријатан задах из уста (нпр. гнојење плућа услед тумора плућа и сл.). И гнојни синуси (у шупљинама костију лица) могу дати непријатан задах из уста.
Само по себи се разуме да и кварни зуби могу стварати непријатан задах из уста.
Лоша хигијена уста и зуба због распадања хране у устима такође ствара неугодан задах. Зато је потребно прати зубе и уста! Коначно и разна друга обољења уста и зуба могу изазвати непријатан задах.
Да би се лечио задах из уста, мора се прво утврдити узрок. Ако су оболели зуби и уста узрок непријатног задаха, онда се најпре они лече. Ако су узроци изван уста (споменуто је гнојења изван уста и зуба, шећерна болест итд.), онда треба најпре лечити болести које изазивају непријатан задах.
Зубни каријес, шупаљ зуб
(цариес дентис)
[Ово обољење зуба је најчешће код човека. Оно се не може само излечити, односно зуб се не може сам од себе регенерисати, већ мора да се лечи код зубног лекара.
Каријес зуба настаје тако што се од остатака хране јављају киселине које одузимају фосфор са површине зуба, па тако зуб постаје мање отпоран и почиње да се квари. Каријес зуба се јавља највише у оних зуба на којима се најчешће задржавају остаци хране. Општи узроци појаве каријеса зуба могу бити и други природно слабији зуби, слаба нега зуба и уста, честа употреба киселина у храни, слабија исхрана (недостатак витамина и неких минерала у храни). У пубертету, за време трудноће, услед промене зуба код старих особа, и коначно услед разних других обољења (нпр. сифилис, шећерна болест, туберкулоза, анемија итд.) може доћи до кварења зуба.
Лечење зубног каријеса може се обављати само код зубног лекара. Али важније су мере које могу спречити појаву зубног каријеса: треба, пре свега, водити рачуна о дечјим зубима. Детету треба давати храну богату витаминима, то значи доста поврћа и воћа, а посебно оних материја које садрже доста Д витамина (рибље уље). Затим треба уредно прати и чистити уста и зубе и повремено ваља стављати флуор у воду. Важно је редовно прегледати зубе. Чим се примете кварни зуби, потражити помоћ код зубног лекара. Важно је одмах зуб лечити док је оболео само један. Код трудних жена ваља водити рачуна о исхрани (витамини и минерали). Добра исхрана и нега зуба спречава побољевање зуба у мајке, обезбеђује и добар развитак основе зуба дечјег плода, будућег члана породице.
Труљење десни(парадонтопатиа)
[Чести узроци овог обољења су: зубни каменац, лаке наслаге од остатака хране (нарочито белог хлеба, колача, слаткиша и џемова) на зубима, гризење страних предмета (разбијање ораха зубима, гризење оловке или ноката итд.), јако стискање и стезање зуба, остаци хране на жвакаћој површини зуба, разне аномалије вилице и зуба; коначно и нека општа обољења могу бити узроци труљења десни (болести због поремећаја исхране, скорбут, пелагра итд.), затим крвне болести, алергичне болести, разна зрачења (рендген) а и хронична тровања тешким металима које се јављају код радника (тровање оловом радника у рудницима, акумулаториста итд.)
.
Лечење овога обољења зависно је од узрока. Али је важно знати да може бити и више узрока. Једино успешно лечење, које обично дуго траје јер је болест упорна, најбоље може обавити зубни лекар.
Ради предохране од ове болести, па и у току самог лечења, потребно је водити рачуна о хигијени уста. Зато је добро уста испирати воденим раствором кухињске соли, благим воденим раствором хипермангана, или чајем од камилице и жалфије.
Овде се помиње болест скорбут или пољачина. То је више или мање болест сиротиње. У Пелагићево време те болести је било веома много. Данас је то ретка болест.
Скорбут или пољачина
Ова болест познаје се по томе кад је болесник јако немоћан, слаб, малаксао, побледео у лицу, рукама и деснима, и кад је нека боља у ногама и рукама, кад су десни модре, задах смрдљив, и кад из уста иду слине ноћу при спавању а дању при говору, кад десни боле при жвакању, кад из њих иде крв и кад по телу или по ногама отврдну нека места, па онда помодре или пожуте, и кад се зуби почну њихати све више и више док напослетку и сами један по један испадати почну.
Ова болест долази код оних који живе у влажним и нечистим становима, по хапсанама, који путују по хладним и влажним ветровима и који не једу довољно беланчевине и киселог купуса и краставаца, и који пију воду устајалу у нечистим судовима, а нарочито у дрвеном суду који се не пере и не осуши на сунцу сваке недеље. Оваква вода из таквих судова доноси још и друге болести и опасности за здравље.
[Скорбут настаје онда кад у исхрани нелостаје витамин С. Ову болест су најпре открили код морнара на дугим прекоморским путовањима кад су се ови хранили већином конзервисаном храном. Због недостатка С витамина долази до поткожних крварења, до отока зглобова, до крварења на зубном месу и деснима. Десни су обично отечене, а јављају се и болови у зубима и устима. Због промене на зубном месу долази до лабављења, па и до испадања зуба.
Лечење скорбута постиже се храном богатом С витамином, којег особито има у воћу и поврћу (лимун, кисео купус, шипак, борове иглице и друго).]
И овде велимо свакоме, а нарочито омладини женској и мушкој: чувај зубе као драгоцени накит живота свога, јер зуби су не само пола здравља и моћ за јасан и чист говор него су и огледало здравља и чисте крви омладине. Жалосно је видети крезубу омладину, која је делимице и сама крива за унакаживање тог дивног украса.
Заразне болести
Маларија или грозница
[Ово је још увек једна од најраспрострањенијих болести на свету. И данас се рачуна да годишње од маларије оболи скоро 150 милиона људи. Ова је болест одавна позната, још пре наше ере. Највише се јавља око мочварних терена и баруштина. Отуда и потиче њезин назив (мала ариа – рђав ваздух). Маларије особито има у пределима са умереном климом, уз велика језера, велике реке и њихове притоке, нарочито где воде плаве. Долине Мораве, Вардара, Саве итд. биле су некада легла маларије.
Узрочника маларије пронашао је Лаверан 1880. г., а такође је откривен и комарац као преносник. Узрочника маларије има 3 врсте. Комарац се зарази сишући крв болесног човека. Летећи даље преноси болест на другог здравог човека. Комарац који има у себи клице маларије убоде здрава човека и тада унесе у крв те клице. Оне брзо улазе у црвена крвна телашца. Кад таква клица у црвеном крвном телашцу израсте, разбија га и продире у друга црвена крвна телашца. Тако се та клица обнавља у крви зараженог човека.
Узрочници маларије изазивају три врсте ове болести: маларију. тзв. терцијану, квартану и тропску.
Маларија се брже и лакше преноси под посебним условима терена, температуре, а највише од јуна до новембра месеца. Маларије је било у нашој земљи пре рата веома много (у зараженим крајевима на 1000 људи боловало је око 27). Али после употребе заштитних средстава и уређењем бара и мочварног тла (DDT прашак као средство против комараца и његових ларви), маларија је постала веома ретка. Док је број регистрованих оболења у 1937. години износио 244.769 случајева, у 1949. г. износио је 8.562 случаја.
Први знак болести маларије је језа, зимица, дрхтавица, а затим коначно наступа права грозница са високом температуром и трескавицом која траје 1-2 часа. За то време болесник је блед, узнемирен, има болове у крстима и листовима, малаксалост, каткад повраћање, несаницу, па и болове у целом телу.
Температура се после неколико часова или дана потпуно враћа на нормалу, али уз јако знојење, па се после тога болесник смирује. После 24-48 часова опет се јавља грозница и температура. То значи да се грозница понавља. То наизменично појављивање грознице са високом температуром и знојењем, а затим потпуно опадање температуре у паузи од 1-2 дана, управо је карактеристично за маларију. Ако се болесник не лечи, грозница га исцрпе, организам слаби, долази до мршавости великог степена. Често трбух расте због великог увећања слезине. Грозница и малаксалост доводе и до смрти.
Најбоље ћемо се заштитити против маларије уништавањем легла комараца, посебно на местима где се они задржавају, као што су баре, мочваре, плавна поља, реке и потоци. Комарци се преко дана задржавају и у зеленилу, затим по стајама и старим зидинама. Треба их уништавати поливањем раствора DDT-a, петролеумом, уљима, париским зеленилом итд.). За личну заштиту човека на маларичном терену могу се употребити заштитне мреже, могу се растеривати комарци димом, бухачем, а може се и премазивати кожа етеричним уљем, мастима итд. Добро средство предохране је и узимање малих доза кинина.
За лечење маларије данас се употребљавају ови лекови: кинин, атебрин, плазмохин и палудрин.]
Папатачи – грозница
[Друга врста грознице која је релативно честа у нашим крајевима је папатачигрозница, (»псећа«, »вардарска« грозница).
Ова врста грознице је блажа него маларична грозница, и краћа је по трајању. Њу преноси комарац који се зове папатачи. Ова грозница почиње нагло, зимицом и нелагодношћу и повећаном температуром. При томе се јавља тешка главобоља, болови у костима и мишићима, особито у мишићима ногу. Очи постају мутне, крваве и сузне. Температура, која је обично висока и до 39,5°, траје 2-3 дана и спада потом на нормалу. Човек се после осећа јако сломљен, осећа болове у мишићима, али се температура више не понавља.
Заштита од ове врсте грознице је иста као и од маларије.
Лечење се састоји од дијеталне и лаке исхране. Оболелом се даје аспирин или пирамидон.]
Болесницима грозничавим препоручује се умереност у свему и чување од назеба, покварених вода, масних, тешких и пресланих јела, влажног стана, зеленог воћа, великог умора итд.
При свакој грозници нужно је пре свега очистити желудац обилатим пићем сурутке.
Она боље делује топла него хладва, и боља је данашња него јучерашња.
Кашаљ
(tussis)
Кашаљ и мука у прсима
Има много особа које нешто мучи у прсима и које кашљу, а нису ни јектичави ни ударом повређени. Некима то бива са кашљем и главобољом, а некима и без тога обадвога. Некима то бива једнако, а некима то долази или недељно или дневно покоји пут. Некима то бива олако, а другима врло тешке болове и тешкоће причињава, па чак и сам говор одузме и тешко дисање донесе.
Долазило то тако или онако, било то због простуде, или дубоке нервозности, или отровних лекова пре тог узиманих, овај лек одлично помаже болеснику:
Треба сварити теја, одвара од зовиног (зобиковог) цвећа, па га пити са медом по 1 добру чашу свако јутро и свако вече, али не одвећ врео. За 10 до 20 дана избавиће се болесник своје муке. Ово је опробано на много места.
Или: узети теја од белог слеза, подбела и кунице (хајдучке траве), па то у чисто заптивеном лонцу добро сварити и процеђено у стакло оставити на хладовину. Од тог одвара ваља свако јутро и вече по једну шољицу одлити, угрејати и пити, пошто се у лек саспе ситно очишћеног нишадора једну четвртину кашичице. Засладити се може медом или шећером. То је врло непријатно пити, али продужити треба бар 10 дана, па ће се болесник кашља курталисати. Тај је лек здраво прослављен, чак и тамо где су и бечки доктори дигли руке од болесника.
Поред тих лекова, за све који кашљу добро је да носе вунене чарапе и фланелу на прсима и трбуху, и коначно да оставе кафу, дуван, ново вино, ракију и сва љута и папрена јела, као и сва места у којима се налази дима, прашине и влаге. Ко то не учини, дуго ће од кашља патити.
[Кашаљ није посебна болест. То је само знак (симптом) многих болести, посебно болести плућа, бронхија (душница), душника, гркљана, ждрела. У ствари кашаљ је нагло и гласно избацивање ваздуха из плућа.
Кашаљ се често јавља као пропратни знак туберкулозе плућа. Такав кашаљ може бити сув, тј. без избацивања слузи, али касније обично се уз кашаљ налази и испљувак.
Кашаљ се затим јавља при запаљењу плућа, при гнојењу плућа (апсцес или bronchictasiae), као и при другим упалним или туморозним процесима у плућима, бронхијама или душнику. Кашаљ се јавља и приликом изолованог запаљења бронхија или душника, те може бити сув или влажан (са испљувком). Кашаљ може настати изазв