Rad i odmor

Šta treba znati o načinu rada i odmora?

Radi mudro, ne troši se ludo!
Svaki razuman čovek radnik je.

Koliko je rad neophodna potreba čovekova, društvena, toliko je isto i pravilan odmor po radu nužan, kao i način kako da se udesimo pa da nam teži radovi lakše padaju. To odmaranje i način rada nužno je urediti i uvek vršiti pravilno i pažljivo. To je važno kao god vazduh i izbor hrane, jer smo tim sigurniji za telesno i umno zdravlje i napredovanje naše.

Stoga treba da se svako seti da je neophodna potreba prestati od rada, bio on umni ili telesni, čim se prilični umor oseti, i da se prijanja za rad čim se dobro odmori čovek.

Prekomerno poslovanje satire čoveka isto kao i dembelska lenjost, nerad. Raditi posao onaj koji ne volimo, takođe je nezdravo za telo i mozak, pa tako isto i poslovanje jednog rada, zanata.

Nerad je izvor zala i mnogih bolesti, a prekomerno naprezanje u radu donosi malaksalost telesnu i umnu. Ako još uz to oskudeva dobra hrana, onda nastupa dvostruka malaksalost. To biva po neumitnim zakonima fiziološkim. Stoga jako ubijaju narod oni zakupnici ljudskih snaga koji manje od tri-četiri sata dnevno u letnje doba svojim radnicima odmora daju. Za fabričke radnike najbolji je odmor u zdravim baštama i voćnjacima. Ako se to ne može i neće udesiti i vršiti, fabrički pokvareni vazduh, čađ i prašina, strugotina i farba učiniće ih prvo telesnim a docnije i umnim bogaljima. Rad u podrumima i tesnim i mračnim radionicama pravo je ubistvo za radnike, kako u pogledu telesnom tako i u umnom. Zbog toga svi čovekoljubivi ljudi, a naročito socijaliste-komuniste, ozbiljno rade da se radničko stanje uopšte pravednije i pravilnije uredi. (Ovde je umesno setiti se članka »Koji je rad teži i korisniji«, koji smo malo čas pomenuli.)

Spavanje je glavna činjenica za pravi odmor svakog radnika

Nespavanje satire čoveka, isto kao i preterivanje u radu. No i suvišno spavanje škodi kao i nespavanje. Mnogo spavanje olabavi, ulenji i u mozgu zatupi čoveka. Ono otežava disanje, oduzima apetit i donosi čamotinju i neraspoloženje. Od dugog nespavanja dolazi malaksalost telesna i umno rastrojstvo, a duboki učeni mislioci zbog dugog nespavanja mogu doći do većeg ili manjeg ludila. Spavati treba svakog reda* bar po 6-8 sati za odrasle. Spavati više od 6-8 sati škodljivo je. Ne treba da je spavanje odveć kratko, odveć dugo, ni u nevreme.

* Narod seoski u Bosni pod reč jedan »red« razume vreme od 24 sahata – dan i noć.

Najprirodnije je, i po tome od najveće koristi, spavati noću. Naučnici vele da dobar san pre ponoći najviše zdravlju prija. I narod u svojoj poslovici divno veli: »Rano lezi a rano ustani!« što zahteva i nauka od svakoga ko je prijatelj svoga umnog i telesnog zdravlja. Za sve ljude koji su duboku starost dočekali zna se da su se držali tog pravila zdravstvenog. O sredstvima za dobar san biće reč docnije, u lekarskom odeljku.

U red umora i odmora spadaju i polni odnosi – polna ljubav. U tome treba biti još umereniji no u ostalim radovima, jer se tim gubi naročito umna i telesna snaga, pa tako i jedna i druga energija; a osobito se gubitak taj opaža kod osoba koje onanišu. U ovome treba pametnije uzdržljivosti no u svemu ostalom. Omladini našoj što uči, uz silno naprezanje i dugo sedenje u školi, ovo najviše satire dragoceno joj zdravlje. Krajnje je vreme da se postavi uredba kako bi se narodni podmladak školovao radeći i slušajući nauku: u voćnjaku, u bašti, na njivi, u radionici, u pčelinjaku, u toru, na livadi, u šetnji, u kupatilu itd., a ne kao danas u zadavanju i slišavanju lekcija među četiri zagušljiva zida školska. Tada ne bi imao niko vremena i prilike onanisanje vršiti, niti gubiti dragoceno zdravlje uma i tela učeći napamet kojekakve veće i manje knjižurine, koje većinom nikakve stvarne vrednosti nemaju za život čovekov.

Osim toga, takvim načinom izučavajući nauku, razvilo bi se stvarno znanje i sačuvalo telesno i umno zdravlje i moralna jačina. I danas naprednije države i vaspitači naroda već su usvojili način školovanja da se učenici pre podne zanimaju naukom, a po podne telesnim radom i odmorom naizmence. Gde je sreće da i naša opština i država tim putem pođe; pa ne bi nam školska omladina ovako slabunjava izgledala, niti bismo viđali kod nje onoliko bolesnih i smrtnih slučajeva i drugih nesreća.

Odavno je još vreme da se osvestimo i boljim putem uputimo.

Govoreći o svetom radu i odmoru, treba da napomenemo za mašiniste i ložače ovo. Posvedočeno je iskustvom da dugotrajno obavljanje jednog i istog posla strašno ruši bistrinu i jačinu uma i marljivosti. To škodi i telesnom zdravlju. To najviše šteti mašinistima i ložačima parobrodskim i fabričkim. Zbog toga oni najčešće boluju. Ložači stradaju od bolesti grudi i glave, a mašiniste od zaboravnosti, sumornosti a često i ludila. I jedni i drugi su kratkovečni, a naročito oni što služe na parobrodima i u fabrikama, kod kojih su furune i mašine unesene pod neku dubinu, i koje jednako bez prestanka rade. Ložači ne mogu izdržati ni nekoliko godina, a da u bolest ne padnu, koja ih učini bogaljima na ceo njihov kratki život.

Da bi oni otklonili koliko-toliko te opasnosti, nužno je da izlete u čist vazduh i prijatnu šetnju i zabavu svagda i svuda kad god imaju slobodni časak, a taj časak treba izraditi da bude što duži. Zatim oni treba da jedu dobra i masna jela, sa dovoljno voća i zelja. Obilato piće ili jedenje zejtina posve je udesno za njihov posao. Hrana, koju danas jedu kapetani parobrodski i razne gazde fabrika, koji rade posve lagano poslove, treba da se i njima odredi, ali samo da ne bude raznolika i luksuzna, kao što biva većinom kod krupne gospode. Uz to, mašiniste, ložači i drugi radnici okolo njih treba da urede pevačko društvo na lađi ili oko fabrike, pa da svaki dan po dva časa i udružno pevaju razne pesme, da provode razne šale i pričaju jedan drugome vesele priče i povesti. Ovo razgoni čamu, zaboravnost i bolest. Ovo im niko pošten neće i ne sme zabraniti, tim pre što su krmanoši, ovi matrozi, prava duša pokretalica na svakom parobrodu i u svakoj parnoj fabrici. Oni mogu upravljati parohodom i bez kapetana, koji im danas to veselje zabranjuju i zaradu otkidaju za sebe i akcionare. Plata njihova treba da je mnogo veća, a radno vreme da je mnogo kraće, dok svest radnička ne izvojuje potpunu ekonomsku i političku jednakost.

Radimo sve što je moguće raditi u otvorenom vazduhu, a ne u sobi i zagušljivoj školi i radionici
Velika bi se korist učinila za naše telesno i umno zdravlje da se ovaj predlog usvoji bar onoliko koliko se može. I u sadanjem, ovako nakaradno uređenom društvenom ustrojstvu mnogi i mnogi domaći, prosvetni i poljski poslovi mogu se vršiti u otvorenoj prirodi, u čistom vazduhu, samo ako smo svesni i marljivi.

Gotovo svi ženski poslovi šivenja, pletenja, pranja i udešavanja rublja mogu se sve od početka proleća pa do kraja jeseni vršiti izvan stana. Dadilja sa detetom takođe može provoditi vreme i svoj posao većinom izvan sobe.

Pametan i pošten nastavnik može divno učiti svoje učenike u bašti, u šumi, u polju, pod hladnikom, ne samo svima prirodnim naukama i zemljopisu nego i društvenim i zdravstvenim naukama, pa čak i gramatici i matematici (jezičnica i računica); jer najvećeg materijala za izučavanje jezika, i prirode, i društva ima u pomenutim mestima, u otvorenoj prirodi. Zanati: obućarski, krojački, drndarski, kamenorezački, kotaričarski, kovački itd. mogu se udesiti da se rade pod nekim hladnikom u otvorenom vazduhu. »Naučnici«, pisci knjiga i novina takođe mogu udesiti da svoj posao vrše u bašti i u otvorenoj hladovini, ili bar u stanu gde su otvoreni prozori a pri tihom vremenu i vrata.

I drugi mnogi poslovi mogu se obavljati izvan soba i staništa, ali neznanje i nemarnost neda ljudima da izlete iz otrovnih zgrada i mesta, iz bolesti i smrti u zdravlje, u život, u napredak. Oni vide a ne znaju da hiljadama hiljada varoških žena i ljudi pate od raznih bolesti, gube umnu jačinu i postaju žrtve pre vremena samo zato što najviše vremena provode u zatvorenim sobama, radionicama i školama, a mogli bi sve izbeći, samo da rade ono što je moguće izvan sobe, kuhinje, radionice, škole itd. na otvorenom vazduhu. Ima »izobraženih i neizobraženih« mudraca koji povazdan drže prozore i vrata zatvorena, usred najdivnijeg vremena zato, da ne uđu u stan mušice, komarci i da se ne pokvari nameštaj sobni od sunčanog zraka. Ovi umni bogalji ne znaju da je preče zdravlje uma i tela no nameštaj i da još niko niti je pao u bolest niti je umro zbog zujanja mušica i komaraca, a strahota mnogi stradaju i propadaju zbog bežanja od sunca i otvorenog vazduha. Vreme je da ovaj predlog usvojimo, ako smo radi zdravlja za nas i naš podmladak.

Roditelji, učitelji i učiteljice i ovde, kao i na drugom mestu, mogu dosta učiniti, samo ako su svesni, vredni i čestiti.

Rad u podrumima opasan je

Ovo je pitanje vrlo važno za telesno i umno zdravlje čoveka i za njegovu energiju i raspoloženje. Jer raditi duže vremena u podrumima i mestima ispod i pored zemlje, vrlo je opasno po oba zdravlja čovekova, a naročito ako su ta mesta vlažna, nečista i mračna. Tamo gde radnik duže vremena radi u takvim lokalima, on je malo pomalo i neosetno sahranio svoju snagu i svoju boju lica, zatim živost, telesnu i umnu bistrinu, pa naposletku vidno malaksava telesno i umno, i pada u apatiju, i u ovu ili u onu bolest. Neznanje sirotog radnika ni tad ne uvidi otkuda je to sve došlo i već nije u stanju više da diže protest protiv toga tvorca njegovih nesreća.

Počem današnja kao i pređašnja sebična i grabljiva ćivtarija podiže i održava na mnogo mesta takve nezdrave radionice i nagoni radnike, sirote, da u podrumima i drugim nezdravim ćorbudžacima povazdan rade, nužno je da država, da dotične vlasti i opštine, i sanitetsko društvo ozbiljno i neodložno porade da se takve radionice smesta ukinu, i druge zidaju po planu nauke o zdravlju.
Zborove i sastanke treba držati, kad god je moguće, izvan sobe i stana, izvan kafane i pivnice, pod otkritim nebom, na čistom vazduhu.

Ovaj predlog nužno je usvojiti i sprovoditi: prvo, zato što se u sobama užasno kvari vazduh i truje zdravlje od mnogog sakupljenog sveta; drugo, stoga što se u zatvorenim sobama i salama svet oznoji i ozebe, zbog čega se često ne samo kijavica nego i gušobolja, vratobolja, probadi, kašalj pa i razna zapaljenja dobijaju; i treće, zato što se lakše govori i udesnije sabere skup oko govornika i predlagača. Zbog saborisanja i govora u zatvorenim lokalima mnogi su pretrpili razne bolesti, pa i samu smrt, a i ovo se može popraviti, samo ako smo svesni i marljivi.

U to ime treba držati zborove i skupove u otvorenoj prirodi, u bašti i šumici, bar onda kad je vreme za to ugodno. A u zimsko i kišno doba treba udesiti sa upravljačima crkvi i drugih velikih državnih zgrada da se dopusti držati zbor u tim praznim narodnim prostorijama, dok ne dođe ono sveto vreme kad će svako mesto imati takva zborišta, u kojima se pokoja hiljada ljudi komotno skupiti mogu, i to bez opasnosti da pada u znoj i nesvest zbog nesnosne tesnoće, i u zatvor zbog iskreno izrečene istine, pravedne i napredne reči i ideje.

Gde je najzdravije spavati u letnje doba

Ko želi da bude vedriji i zdraviji i da se predohrani od mnogih boljetica u budućnosti, taj treba da udesi na čistom i provetrastom mestu jedan čardak, koji je uzdignut povisoko od zemlje na direcima i opleten prućem, a pokriven daskama ili crepom. U njemu se može spavati, pa i odmarati, od ranog proleća do pozne jeseni, jedan i jedna kao i više njih. Za sve to vreme tu se i prekonoć udiše čist vazduh, jer kroz šeper, pliter, uvek ćarlija vetrić, koji iznosi pokvareni vazduh koji izdišemo i isparavanjem kvarimo, pa unosi čist i zdrav vazduh. Takva spasonosna promaja ne škodi ni početniku, koji se svikao i raznežio sa kužnim salonskim i sobnim životom, a još manje škodi onome koji se za to postupno nekoliko dana privikavao bude. I iz ovog spavališta treba postelju izneti prekodan na sunce, a za to se može udesiti zgoda pred tim samim čardakom, pa čim si ustao iz postelje, odmah je obesi na određeno mesto da se sunča i provetrava. To nije nikakav trud, kao ni istresati ih redovno od prašine.

Ovakvo spavalište dobro je i zdravonosno ne samo po telo nego i za umnu bistrinu i jačinu. Ovo je sredstvo protivu sumornosti, čamotinje i raznih bolesti. Ono leči i sami kašalj i jektiku.
Ovakvu spavaonicu treba da ima i svaka škola u kojoj đaci žive i stanuju, jer narodni sinovi grozno se pobolevaju i umiru od zajedničkog spavanja u zajedničkim ozidanim sobama školskim, do kojih dopire i onaj kužni vazduh iz škole.

Ovakvo stanište i spavalište bilo bi spasonosno i za bolničke i za domaće bolesnike, a tako isto i za kasarne, dok ovo varvarsko ratovanje u svemu postojalo bude.

Ovakve spavaonice nisu skupe i može ih imati svako ko ima svoje kućice, a naročito seoski narod.
Ustaj iz postelje čim odspavaš nekoliko sati
Ima sveta koji leškari u krevetu iako ne spava, a ima ih među inteligentnim koji čitaju knjige, novine ili drugo što ležeći.

Istina je da se umoran čovek najbrže odmori kad malo proleži. Gde je tako ležanje nužno, neka se čini. Ono je nužno i korisno ako nije duže od jednog do dva časa. Ali ležati u krevetu, postelji po desetinu i više sati nezdravo je, a još nezdravije kad se ne spava, nego prevrće ili sa pola sna, ili u bunilu nekom. Čitati ležećke nezdravo je ma gde ono bilo, a najviše u postelji. To je zato što i najčistija postelja izdaje iz sebe priličan deo prašine, trunja i zapare neke. Osim toga, ležač je sa organima za disanje i gledanje bliže tlu nego kad sedi i stoji, a vazduh je vazda pokvareniji na tlu i do tla, a naročito ako je tle prljavo, prašnjavo i nečisto. Za ležača-čitača još nezdravije je to što mu se pre tako ugreju nervi glave, mozak i kosti lubanje, a to udvostruči razdraživanje i većma škodi zdravlju. Ko dugo vreme mnogo leži bez sna u postelji, i ko dugo čita ležeći taj omlitavi, olenji, pobledi, gubi urednost stolice i stomaka, postaje bunovan, nervozan i nemoćan.

Da do toga ne bi došlo, treba izbegavati čitanje ležećke i dugo ležanje i prevrtanje u postelji.
[Rđava je navika izležavati se u postelji. To stvara osećanje tromosti, dosadu i čisto je gubljenje vremena. Kada se čovek probudi, treba da se protegne u postelji, dvatri puta da ispruži ruke i noge, a zatim da odmah ustane. Korisno je da se kraj otvorenog prozora radi jutarnja gimnastika bar 5 minuta. Duboko udisanje dobro provetri pluća, ubrza kruženje krvi (cirkulacija), rastegnu se svi mišići i postiže se gipkost tela i lakoća pokreta. Tada svi koji imaju kupatilo treba da se istuširaju, prvo toplijom a zatim sve hladnijom vodom. Trljanje tela i masaža vodom potpomaže da telo zadrži svoju jedrinu, koža postaje čista, a odstranjuju se prljavština i znoj. Takvo telo je ceo dan krepko i orno za rad. Ko nema kupatilo treba da se na česmi dopola umije ili telo dobro istrlja vlažnim peškirom.
O ličnoj higijeni deteta brine se majka do treće godine života. A od tada samo dete uz pomoć majke, treba da održava svoju ličnu higijenu.

Znači svako jutro i veče treba se umiti, oprati zube, po mogućnosti kupati; ako se to ne može svakog dana, onda obavezno treba jedanput nedeljno okupati celo telo i oprati kosu. Donje rublje (kombinezon, gaćice, majice) menjati što češće, zavisno od prljanja, vrste rada. Deci menjati rublje više puta dnevno, zavisno od prljalja, a stariji treba da menjaju rublje svaki ili svaki drugi dan. Nema ništa prijatnije nego oprati se pa obući čisto rublje.

Deca počinju sa pranjem zuba kada im niknu svi mlečni zubi. Ličnom higijenom se stvara i jača navika za urednim životom.

Popodnevni odmor za decu treba da traje dva sata, a za odrasle, jedan sat. Treba izbegavati da se celo popodne provede uz televizor gledajući sve što je na programu. Sedenje duže od jednog sata škodi organizmu, a i kasno ostajanje – gledanje televizije narušava zdravlje dece, stvara naviku nesanice, skraćuje potrebno vreme spavanja. Program na televiziji treba da se odabere, da se zna šta će se i kad gledati. Svakodnevno treba provesti bar jedan sat u šetnji i sportu na čistom vazduhu u zelenilu.]

O domaćoj i telesnoj čistoći

Čistoća je pola zdravlja i života.
Čistoća je ogledalo naše vrednoće i duše.

Čistoća je vrlo važna činjenica za boljitak umnog i telesnog zdravlja. Mnogi cene i moralnu čistoću čoveka po čistoći telesnoj i na domu. »Ako čovek ne može biti bogat, može čist« – veli zgodno poslovica. Roditelji i vaspitači ovo nikad ne bi trebalo da s uma smetnu. Ko posmatra samo, uveriće se da je čovek daleko bistriji, i lakši, i zadovoljniji nego obično kad se okupa i opere, kad obuče na se čisto ruho i postelju presvuče.

Pravila za čistoću ova su: da svako jelo i piće bude čisto spremljeno i u čistim sudovima zgotovljeno, pa i odeća treba da je čista; u ime toga bi trebalo nedeljno bar jedanput čistu preobuku promeniti i celo telo oprati.

Oni što u prašini rade, treba da svako veče bar noge operu, i ruke i lice umivaju, ako nisu u stanju sve telo mlakom ili hladnom vodom oprati. Ako nije svako bogat, a ono ima vode da bude čist.

Uopšte za sve, da bi bili zdraviji telom i bistriji umom, potrebno je nedeljno bar dvared svu kožu čistom rukavicom mokrom istrljati. Često trljalje svega tela mokrom i čistom krpom blagodetno upliviše i na celo naše zdravlje i otklanja mnoge boljetice i bolesti, koje bi inače mogle nastupiti. Jer to čisti kožu od nečistoće, pokreće strujanje krvi, mišići se tim jačaju i umna bistrina dobija. I hrana koju smo u se primili tim se bolje vari. Tako i životinji dva puta bolje prija hrana kad se dnevno bar jednom češagijom timari, i kad joj se štala čisto uredno drži. Marva tako biva veselija i življa, zdravija i naprednija. Dajmo čoveku čistoće bar koliko dajemo dobrome konju!

Postelju valja držati čisto, i, ako je ikako moguće, svaki dan haljine joj iznositi da se provetre. U postelji ne bi trebalo da se nađe ništa obojeno, već sve belo. Slamnjače bi trebalo na godinu bar dvaput oprati i slamu promenuti. Seljaci bi trebalo da svoje ponjave, gubere (ćebeta), ćilime, bar četiri puta dobro operu.

Posuđe, nameštaj, patos, prozori, vrata, astal i drugo treba da se blistaju čistoćom. Sobe, stanove i radionice treba držati obzirući se na pravila koja smo izneli kad smo govorili o vazduhu. Dobro bi bilo da i varošani po primeru seljaka izobičaje praviti prohode u bliskoj blizini kuće ili u kući, jer prohodi jako zdravlju smetaju. (Kako se uklanja smrad iz njih, pokazano je napred.)

Sve to dalo bi se udesiti kako valja kad bismo više razmišljali o negovanju zdravlja no o osvajačkim težnjama Katarine Velike, Napoleona, Dušana, Zvonimira, Marije Terezije, Aleksandra makedonskog i drugih krvoloka ljudskih. Kamo puste sreće da takozvani otmeni svet, i muški i ženski, troši na pravu čistoću, a ne na ubitačni i sramni život pomodni i raskošni. Više bismo imali zdravlja, pameti i sreće. Zdravija i naprednija bila bi nam omladina sadašnja i buduća; podmladak narodni bivao bi s kolena na koleno sve zdraviji, napredniji, pametniji i srećniji.

A dok lutamo po ovoj pustoj i ubitačnoj duhovnoj magli, dotle ćemo sve više opadati i kržljaviti. Milioni se njih slave kao izobraženi i prosvećeni ljudi, a u stvari samoj oni se dave u glupostima i zabludama, što ne dolikuje zdravome mozgu i moralu. Ako u pomodnom i raskošnom životu ima pameti i morala, onda ništa i nema na svetu nepametnog i nemoralnog. Obe te žalosne društvene navike ravne su navici sramnog i nesrećnog ratovanja i oružanja. Kad bi svet toliko bio pametan da onoliko troši truda i novca oko čistoće tela i stana, hrane i odela, postelje i okoline, koliko na pomodan život i oružanje, tad bi narod i ljudi daleko srećniji i napredniji bili. Ali još vlada tamna noć pored izvikane civilizacije.

U ime čistoće stana, posuđa, tela, radionica i haljina, treba urediti i održavati po svima selima i varošima društva čistote, koja će na to paziti, i koja će širiti od detinjstva do starosti propoved i primer po narodu i porodici: da su svaka žena i svaki čovek nedostojni imena čoveka, koji se ne stide lenjosti i nečistoće, koji nose prljave, neoprane košulje, haljine i drugo.

Ako nema svako sapuna, ima načina i drugim sredstvima oprati se i čistoću održavati. Jadni su oni roditelji koji imaju obraza izaći sami i sa decom nečisti pred ostali svet, i koji ne znaju da je čistoća pola zdravlja, i jasno, večno ogledalo njihove duše i valjanosti.

Čestitim nastavnicima i upravnicima naroda dužnost je da i tu vrlinu što više unesu tamo gde je nema, i da je svuda održavaju tačno i dostojno.

Dve-tri reči o higijeni stana

[Čistoća stana obuhvata poslove kao što su: pajanje zidova, pranje prozora, vrata, nameštaja, brisanja prašine sa nameštaja, stvari, pranje i čišćenje podova, održavanje čistoće svih stvari u kući. Čišćenje i pranje ispred ulaznih vrata u stan, čišćenje dvorišta, gajenje cveća, voća i dr.

Pajanje zidova

Obavlja se četkom sa dužom mekom dlakom, pričvršćenom na dugoj dršci i služi samo za pajanje zidova (»portviš«). Ako su zidovi počađaveli i prašina sa njih duže vremena nije skidana, tada se portviš obavije mekom krpom i trljaju se zidovi. Posle trljanja krpom ponovo se zidovi opaju samo četkom. Sva se čađ i prašina skinu a zidovi dobiju čistu svežu boju kao da su krečeni. Osoba koja to radi mora kosu dobro povezati maramom a preko usta i nosa staviti masku od duplog platna, kako se ne bi udisala ta sitna prašina, koja bi prodrla duboko u pluća. Pajanje je potrebno obavljati jedanput mesečno.]

Pranje prozora

[Pripremiti dva suda sa vodom, jelensku kožu, krpu, ili sunđer, ili gumu za brisanje prozora-stakla, novine, krpu za pranje i posušivanje drvenog dela prozora, deterdžent (prašak, bis-tečan, petroleuma 1 kašika na lavor vode). Odabran materijal za rad i pribor pripremiti tako da se ne bi prekidao posao za donošenje ovog ili onog materijala, pri čemu se gubi vreme a i snaga. Prvo se dobro operu drveni delovi, zatim staklo.]

Pranje vrata

[Lakirana vrata treba prati pažljivo da im se ne skida lak i boja. Peru se jedanput mesečno, kuhinjska jedanput nedeljno, što zavisi od prljanja. U lavor sipati vode 3 litra i 1 veliku kašiku petroleuma jer ne skida boju a daje odličan sjaj. Sve lakirane delove treba prati gasom. Vunenom krpom se trljaju vrata posle pranja da bi opet dobila sjaj i da ne bi ostajale mrlje na drvetu.]

Pranje i čišćenje podova

[Usisivač za prašinu je koristan aparat za održavanje čistoće u stanu. Pored usisavanja prašine sa tepiha i poda, može se usisavati prašina sa svih predmeta u stanu. Koristi se i za glačanje i zato služe njegovi dopunski delovi. Prednost usisivača nad metlom je velika jer ne premešta prašinu sa poda na stvari, lakše i brže se obavi posao. Ko nema usisivača treba da: prvo, vlažnom krpom prebriše pod, da se ne bi dizala prašina, zatim metlom ili portvišom da se sve počisti. Stan treba svakodnevno čistiti i vlažnom krpom brisati nezastrte delove poda. Ivice tepiha treba odići da bi se prašina i đubre koje zapadne počistilo. Ukoliko su na podu krpare, treba ih istresti dobro, a tepih, ako nema usisivača, iščisti vlažnom metlicom.

Pošto ima više vrsta podova, to je i materijal za održavanje mnogovrstan. Za ribanje patosa može se koristiti ceđ, koji dobijamo ako na 1 kg pepela od drveta dodamo 10 litara vode i kuvamo 20 minuta. Ceđ se može upotrebiti i za pranje veša, sudova, i dr. Ali su bolji razni deterdženti u prašku i tečnosti.

Za parket je potrebna žica za žicanje-struganje i razna sredstva (kao »4 ASA«, »Linoparketin«, »Varikina« i sl.) da ga izbele (parket-mast i dr.). Mazanje ksilolita može se obavljati navedenim sredstvima, a može specijalnom mašću u kojoj je dodata crvena boja da bi se održao ravnomeran izgled i zadržao sjaj.]

Čišćenje metalnih delova

[Niklovani delovi, zatim predmeti od srebra, bakra, mogu se čistiti sidolom, purolom, polir-praškom itd. Pločice od keramike, i emajla – čiste se deterdžentima (»Vimom« i dr.).
Sredstva za čišćenje rerne, tepiha, politiranog nameštaja mogu se nabaviti u trgovinama. Za pranje posuđa koriste se razna sredstva: »Vim«, »Ata«, »Taš« itd. A za pranje rublja veliki je izbor deterdženata koji olakšavaju pranje.

Mesečno spremanje stana – veliko spremanje – je potrebno da bi se sva prljavština, od tavanice do poda, odstranila. A zatim se svakodnevno održava čistoća. Kada je veliko spremanje stana, treba svu posteljinu (slamarice, dušeke, jorgane, jastuke, pokrivače), tepihe-zastirke izneti na vazduh i sunce, pa ih uneti u kuću kada je pranje i čišćenje obavljeno. Tada je u stanu drugi – svežiji vazduh. Sve miriše na čisto, a posteljina istresena-izlupana prakerom prosto naraste. Menjanje posteljnog veša vrši se na 15 dana, a po mogućnosti češće! Pored detaljno uređenog stana na selu je potrebno izvršiti jedanput mesečno ribanje i dezinfikovanje nužnika.

To se postiže sipanjem krečnog mleka ili hlornog kreča. Korisno je da se i zemlja oko klozeta prelije ovim prečistačem. KREČ je jevtino, poznato i rasprostranjeno sredstvo za dezinfekciju. Upotrebljava se gašen kreč.]

Krečno mleko

[Oko 1 kg kreča polijemo tričetvrtinom litra vode; na to dodamo još 4 litra vode i dobijemo krečno mleko. Ono mora biti uvek sveže. Njime se mogu dezinfikovati: izmet, mokraća, nužničke jame, ispljuvak. Ove izlučevine uvek treba držati u posudama sa poklopcem; treba ih dobro izmešati sa istim količinama krečnog mleka i ostaviti da stoje izmet 6 sati, mokraća 1 sat. Ovo se radi kad je neko bolestan od crevnih bolesti (ili se sumnja da je od njih oboleo), da se izmetom i mokraćom bolesnog ne bi zaraza prenosila i na druge zdrave ukućane ili okolinu. Zato je korisno da se češće krečnim mlekom prskaju nužnici, kokošnjici i đubrišta, staje i svinjci. U iste svrhe može da posluži i hlorni kreč. On još otklanja i neprijatne mirise.]

Hlorni kreč

[Beo prašak koji miriše na hlor. Treba ga držati dobro upakovan, na suvom mestu, jer upija vlagu. Najbolje je držati ga u dobro zatvorenom sudu. Ako na 1 litar vode dodamo 200 grama hlornog kreča, dobija se HLORNO KREČNO MLEKO. Njime se isto dezinfikuju mokraća, izmet, bljuvanak, klozetska šolja, sanduk u nužniku.

Hlornim krečem dezinfikuje se i voda (15 grama hlornog kreča na 1000 litara vode).

O privrednoj gimnastici i uopšte o gimnastici u vodi – kupanju i plivanju

Privredna gimnastika je tvorac snažnih mišića i jaki čuvar telesnog i umnog zdravlja i morala. Bez privredne gimnastike školovanje i život ne vredi ništa. Jer narodu su potrebni zdravi i svesni privrednici i poštenjakovići, a ne školovani gotovani, bogalji i razvratnici.

Za pravilno razvijanje tela, za pravilan krvotok, za urednije varenje jela u želucu, kao i za umnu bistroću i lakoću – privredna gimnastika je od goleme važnosti. Bez takve gimnastike bi zavladao zastoj u telu, a zastoj donosi sobom ukočenost, mlitavost i opadanje.

Gimnastika se sastoji u pravilnom kretanju tela. Pomoću običnog rada vrši se takođe i gimnastički posao. I tim se mišići jačaju i krv obnavlja. Poslovanje u bašti, njivi, livadi, voćnjaku, polju i na vodi, daleko je važnija i zdravija gimnastika nego u zatvorenim zgradama. Tu privrednu narodnu gimnastiku mora svaki vršiti u interesu svog opstanka. Njoj treba da se srdačno odamo, ali na svaki način treba da i veštačku gimnastiku naučimo i uredno praktikujemo; jer u njoj se svestrano mišići razvijaju i telo snaži. Među školskim predmetima gimnastika treba da zauzima prvo mesto.

Gimnastika namenjena veselju i zdravlju vrši se: trčanjem, skakanjem, bacanjem kamena s ramena, kuglanjem, igranjem, plivanjem, šetnjom, rvanjem, vozanjem na čamcima i veštačkim – turnovanjem. Pri skakanju i svuda pri gimnastici treba pamtiti svuda i svagda da se nipošto ne skače i ne pada na pete, jer to je posve opasno, ne samo da se ugane i iskrivi noga nego što može i mozgu nauditi. Ali to kretanje i pregibanje tela ne mora biti u salonima i sobama, kao što se danas vrši veštačka, gospodska gimnastika. Jer najkorisnija je za zdravlje tela i mozga privredna gimnastika.

Svaka vrsta gimnastike samo je onda od prave koristi ako se pravilno izuči, umereno i postepeno vrši. To je nužno, pa vršila se gimnastika u sobi ili negde u otvorenom vazduhu, napolju. Gimnastičiti se treba u prostranim haljinama i čistom vazduhu.

Trčanje i plivanje zauzimaju prvo mesto, jer se tom gimnastikom pokreće vaskoliki organizam, sklop tela, pa otud dobija čovek sve što je nužno za pravilno razvijanje tela i obnavljanje krvi. Kako čovek treba da po nuždi u sebe vazduh duboko udiše i izdiše, najbolje je tu vrstu gimnastike vršiti o dnevima kad je vazduh blag, i u zdravim mestima. I trčanje, kao i svaka druga vrsta gimnastike, mora se naučiti i postepeno vršiti, jer od‌jednom naglo trčanje umesto koristi moglo bi štetu mnogima doneti. Zato su nužne nedeljne škole i gimnastičke zadruge. U zimsko doba svako se može baviti gimnastikom ako bude pokoji sat testerisao ili cepao drva osim obične gimnastike sobne, veštačke i druge.

Naučni lekari tvrde da gimnastika u vodi, kao i sve joj vrste, čvrsti i jača telo, uzvišava duh, obodrava volju, uništava začetke raznih unutarnjih bolesti i leči od boljetica koje su se već razvile. A i svaki je od nas mogao primetiti na sebi da kupanje i plivanje donosi san i otvara čoveku volju za rad; redovnim kupanjem i plivanjem čovek je stasitiji, ugledniji, razboritiji i zadovoljniji.

Za jektičavu čeljad, i za one koji imaju lupanje srca, nije povoljna nikakva jača gimnastika, na priliku s drvima, kuglama itd. A naprotiv, za škrofuloznu decu vrlo je nužna i lekovita. Nek to upamte svi oni kojih se to tiče, kao i sva ostala pravila. Koliku korist donosi telu i umu našem kupanje i trčanje, to zna svaki koji zna da koža naša diše, upija, luči i oseća, i da je ovo krupna činjenica za naše zdravlje.

Kupati se mora u čistoj, i ako ikako može biti, u tekućoj vodi. Kupati se čovek ne sme više od četvrt sata. Znojavom i jako umornom opasno je u vodu ulaziti. Posle kupanja valja se ugrejati bilo hodanjem ili omanjim radom. Zimi, kad se čovek kod kuće kupa, bolje se kupati s večera negoli izjutra, jer izlaziti vlažan na hladan vazduh jutarnji nije probitačno. Uostalom, ne škodi ni kupanje izjutra, samo što bi čovek morao kad se okupa, koji časak u sobi ostati, dok se sva vlaga na telu dobro osuši. Kupati se ne valja posle jela, dok ne prođe bar tri sata. Roditelji ovo naročito nek uzmu na um, jer deca ne znaju, ili neće da znaju za zlo.

Posve je uputno da ovde navedemo nekoliko redaka od čuvenog doktora Pavla Mantegaca, sa nekim našim dopunama, koji uzvikuju ovako sa ovom čestitom napomenom:

»O vi očevi i majke, koji ljubite svoje sinove, ako imate u kući mladića između 15 i 18 godina koji je večito bled i otegao se kao trska, kom podozrivo plavetnilo okružuje oči, koji je uvek sumoran i zamišljen, kom su ruke hladne, a dah pokvaren, koji je pogrbljen i kad ide, i kad sedi: ne oklevajte, šaljite ga odmah u čista polja, njive, brežuljke, bašte i šumarke da se tamo bavi ma kojim poslom koji pokreće celo telo i pričinjava jako disanje i dobar apetit. Time ćete ga izbaviti od poroka, od propasti, od ludila, spašćete mu život.

I vi, roditelji, koji ste spretniji od pomenutih, te imate u svome sinu nekoga mlada genija, koji zna vrlo dobro nemački i francuski, koji uči i danju i noću, te dobija u školi sve nagrade, ne oklevajte, šaljite ga odmah na delo rečene privredne gimnastike. Neka mišići zaustave malo grozničavi rad mozga, kako ovaj ne bi svu životnu snagu sebi prisvojio, a naposletku i život mu ugasio.

Vi pak očevi i majke kojima su, po nesreći, deca rahitična, škrofulozna ili naklonjena suhoj bolesti, posavetujte se odmah sa kakvim lekarom, koji više veruje u hladnu i vruću vodu i telesno vežbanje negoli u svemogućnost apoteke, pa odmah pošljite vašu decu u svetinju čiste i otvorene prirode, na delo pomenutog poslovanja privredne gimnastike. Setite se da je mnogo bolje ostaviti svojoj deci sto dukata manje, a sto grama zdravlja više, jer će se ovo pretvoriti u sto hiljada časova zdravlja, radosti i sreće.«

Posve su zdravstvene i lekovite i one razne narodne igre koje se u praznične i odmorne čase i dane igraju u dvorištu prijatelja u vidu kola ili u vidu drugog čega. Svi naučnici i praktičari tvrde i slažu se u tome da svaka življa igra ne samo što pokreće na rad i u život sve nagomilane sokove u nama, i ne samo što razvija i telo i živost nego ona još razvija marljivost, radost, veselost i izoštrava duh i usavršava lepotu i pravilnost tela. Doktor Rajh i drugi tvrde i to da se umerenim igranjem raznih življih igara narodnih predupređuju i otklanjaju i mnoge bolesti i svaka čamotinja, koje bi mogle nastupiti usled zastoja u krvi. Ovo sve svedoči i dojakošnji život srpskog naroda. Dok je igrao do site volje razne igre i pevao razne pesme na zboru i na radu, na selu i na raznim svečanostima, dotle je bio stasit, ugledan, vedar, zdrav i odvažan.

Zbog toga nastavnicima je sveta dužnost da nauče decu, još iz rane mladosti, raznim narodnim igrama i da ih često upražnjavaju pod otkrivenim nebom i na zelenoj travi, kad god ove ima.

U to ime oni treba da osnuju u svakom selu društvo igranja narodnih igara, gde se zadrugarski igra i peva, koje će sabirati narod svake nedelje i praznika na određeno mesto na pesmu i igranje. Ovo treba vršiti leti pod otkrivenim nebom, a zimi u velikim i čistim ograđenim i pokrivenim prostorijama. Odbaciti treba zasvagda gospodske igre: polku, mazurku, valcer i kadril, jer su udešene tako da draže polne udove i da prenose razne bolesti od osobe na drugu osobu.

Naš narod, na žalost, opada u zdravstvenom pogledu. To vidimo svi. Sve više i više nestaje onih starih stasitih i junačkih Srba, koji ne trpe tiraniju, nego se odmeću u hajduke da se osvete za nanesenu uvredu, za pogaženo pravo, za otetu zaradu. Opštim gimnastičenjem u školi i van škole mogao bi se od opadanja sačuvati, i svoju telesnu, pa tako i umnu, i moralnu snagu uzvisiti. Stoga bi nužno bilo da se osnivaju po svemu narodu, u selima i varošima, zadruge gimnastičenja, u kojima bi se svako prvo narodnoj pa onda veštačkoj gimnastici vežbao. Trčanje, skakanje, rvanje, razne igre i bacanje kamena bolja je gimnastika od svake naučne, veštačke gimnastike.

Prijatelji naroda treba da se oko toga važnog dela svojski postaraju. Trebalo bi da svaka opština pre nabavi gimnastičke sprave za školu i za odrasle građane no liturgijske utvari i kojekakve slike.
Učitelji bi veliku uslugu narodu učinili kad bi sa opštinom i državom udesili kako bi se školska deca preko celog leta obučavala svaki dan plivanju, Tako bi isto bilo od neocenjive koristi za narod, za društvo, kad bi se opštine i država postarale i donele uredbe koje bi dale mogućnosti da svi društveni članovi preko celog leta mogu upražnjavati kupanje, plivanje i ostalu gimnastiku.
– Moralna je dužnost svake opštine i države, crkve i škole, svake knjige i novina da se svuda i svagda ozbiljno brinu kako će se najlakše podmiriti takve i druge potrebe društvene.

Vazdušno kupanje

Ovde se razume sobno umivanje tela hladnom vodom i uput (odmah) hitno hodanje tamo-amo po sobi ili drugom mestu.

Ovim se kupanjem u času vrućine telo odlično rashladi i čovek odmah – uput lakši i bistriji postane za ovaj ili onaj rad ručni i umni.

Ovakvo kupanje vrlo je korisno i inače za sve one koji nemaju zgode da se u vodi kupaju. Time se čovek navikne na sve promene vremena, pa tako otkloni od sebe mnoge bolesti i napasti. Mnogima ono i san donese kad ga nemaju. Vazdušnim kupanjem može se i siromašak koristiti, samo ako ima koji litar vode i malo prostora za hodanje.

Kupanje to može se obaviti i izvan sobe i stana: u bašti i na drugom mestu, ako nije hladno i suviše vetrovito. (Pisac ovih redaka to je probao i na vetru, pa mu ništa nije škodilo.)

Radnici koji moraju raditi leti u nekoj toploj zgradi mogu se, eto, na taj način rashlađivati da otklone sve ono što jaka zapara i vrućina doneti može.

VEŽBE TELA

Šta čovek treba da radi da bi uvek bio zdrav?

Trčanje, plivanje i bacanje kugle ili kamena zdravo je i lekovito.

Ko iole ume misliti i rasuđivati taj zna da trčanjem, skakanjem, plivanjem i bacanjem kamena pokreće u život sav organizam tela i da se tim mišići jačaju i krepe, a džigerica više no ikad širi i skuplja; a to je spasonosno za zdravlje tela i uma. To će još lakše razumeti onaj koji se seti da se tada udiše vazduh dublje i jače nego običnim hodanjem i da pri trčanju i skakanju udišemo samo čist vazduh; jer tada onaj otrovni izdisaj iz nosa i usta naših brzo projuri mimo nas dalje, a mi udišemo posve nov, čist vazduh; a kad ležimo ili sedimo, onda udišemo skoro polovinu onog pokvarenog vazduha kojim smo izdisali. Naravno, na tu divnu narodnu i zabavnu gimnastiku treba se postupno navikavati. O tome vidi opširnije u zdravstvenom odeljku članak »O gimnastici uopšte« itd.

Zbog velike važnosti ovog predloga treba da uzvikne svaki prijatelj omladine ove reči svuda i svagda:
Deco, đaci! radite nužne poslove, ali svakom prilikom igrajte se, trčite, skačite, pevajte, zviždukajte, plivajte i gimnastičite se; jer to je jaki tvorac vašeg telesnog zdravlja, energije i umne bistroće. Ko vam to smeta, smatrajte ga za nerazumnog stvora ili neprijatelja, pa ma ko taj bio. Koja škola i kuća nema prostora zato delo zdravstvenog kretanja, ona je puka grobnica.

Tociljanje po ledu krepi i osigurava zdravlje

Ko zna kako se dete sprema na borbu pri klizanju da održi ravnotežu, da ne padne; ko zna kako se ono tada pravilno udesi, ispravi i drži; ko zna kako ono mora tada biti pri sebi i mišiće svoje ukočiti; ko zna kakvu radost i sreću to tociljanje pričinjava deci; ko zna kako se ona tada utrkuju ko će bolje tu veštinu vršiti; ko zna koliko vredi tako upražnjavanje za zdravlje i budući život čoveka; i naposletku, ko zna da je to jaka poluga navikavanju na promenu vremena, što je vrlo nužno za svakog ko nije rad biti rob suvog života, – velimo: ko to i sve druge koristi zdravstvene zna, koje se dobijaju od tociljanja na ledu, taj će glasati za naš predlog, kojim preporučujemo svima opštinama seoskim i varoškim, da udese nedaleko od škole i sela po jedno mesto gde može biti leda u zimsko doba, i da učitelji i učiteljice zgodnom prilikom izvode i vežbaju svaki dan svoje đake u tociljanju dok leda traje.

Pedagogija je priznala nužnost gimnastike u školi, a tociljanje je jedan jaki deo gimnastike, tim više što je pri ovoj vrsti gimnastike skopčana veština i vesela igra, koja je vrlo nužna za umni i telesni napredak dece i ljudi. Nije daleko vreme kad će i glupaci i razvratnici priznati da im je nužnije ići na tociljanje nego u crkvu i kafanu. – Prijatelji narodnog zdravlja treba da i za ovo agituju.

Poštapanje, testerisanje i cepanje drva kao lek

Takozvani »fini i otmeni svet« često pati od protisli u rukama, ramenima i vratu s potiljka. Ove bolesti, dok su još nove, izleče se posve uspešno kad se nekoliko dana redovno po sat-dva cepaju i testerišu drva, i kad se idući odupiremo svom snagom o štap kojim se poštapamo. Vršeći ove delove gimnastike treba ruke naizmence menjati do malog umora. Za nekoliko dana bolesti će nestati u rečenim delovima, a i inače je to dobro za ceo telesni i moždani sklop, a naročito cepanje drva na otvorenom i čistom vazduhu. Ovako upražnjavanje, dakle, i leči i ojačava. Kamo lepe sreće da se svako tog seti i lati!

Otvorene sobe kao mnogostruki lek

U najnovije doba naučno se dokazuje da su otvorene sobe od neocenjene koristi za zdravlje, zdravog i bolesnog. Vazduh treba i danju i noću da je pristupačan postelji i staništu svih i svakoga. To je najsigurniji lek protiv mnogih bolesti. Živeti u zatvorenom stanu, bilo pri nekom poslovanju ili veselju, znači udisati bolesti i smrt. Pastiri koji večito, i danju i noću, na otvorenom vazduhu žive, uvek su zdravi i dugovečni. Čuveni Humbolt piše u svojim knjigama kako je gledao na lađi gde matroz umire od groznice u jednoj zagušljivoj sobici. Drugovi njegovi želeći da im drug umre na krovu lađe iznesu ga gore i ostave na čistom vazduhu. No mesto smrti on je za nekoliko sati potpuno ozdravio. Oživeo ga je najveći životodavac u prirodi – čist vazduh.

Stoga je nužno da roditelji, nastavnici i društvo priuče decu od rane mladosti na otvoreni vazduh i na sve prirodne promene, i da rade, da se odmaraju i od bolesti oporavljaju u otvorenoj prirodi svuda gde je moguće, i da priviknu spavati u sobama na kojima su i prekonoć prozori otvoreni. Tim će se svaki osigurati od mnogih bolesti, koje bi ga inače spopadale i davile, pa možda i udavile. Jedino kad je napolju jaka vlaga i magluština, nužno je prozore zatvoriti, inače nikad više izuzimajući krutu zimu. I zbog ovoga nužno je graditi staništa visoko od zemlje.

Kad čovek udiše život i zdravlje, a kada li bolest i smrt?

Nauka je ispitala i osvedočila da čovek svakim udisajem čistog vazduha unosi u sebe zdravlje, energiju i život, a izdisajem izbacuje iz sebe otrov koji je u stanju porušiti najbolje zdravlje i najaktivniji život. Po tome se vidi da je čist vazduh prvi činilac čovekovog zdravlja i života, pa zatim dolazi voda, hrana, rad i odmor.

U to ime dovikujemo svima i svakome da ne živi, da ne sedi i da se ne zadržava dugo u nezdravim mestima, i da radi ozbiljno da takvih mesta, staništa i radionica i ne bude nigde u svetu. Pritom ga upućujemo da što bolje prouči, zapamti i sprovodi u delo zdravstvena pravila koja su označena u prvom odseku ove knjige.

Pozdraviti zoru u šetnji i u nekom poslovanju vrlo je zdravo i lekovito

Ko je posmatrao kako je čovek prekodan okretan i bistar kad pozdravi zoru u šetnji ili u nekom radu u bašti ili polju, taj samo zna kolika je korist rano ustati, obući se, umiti se, očešljati se i na čisti jutarnji vazduh izaći. Pisac ovih redaka opažao je da je veseliji, življi, ugledniji, zdraviji i bistriji u pameti kad je nekoliko puta uzastopce rano ranio i zoru u šetnji pozdravio, ugledao. Nasuprot tome, bio je težak, sumoran, neraspoložen, trom, dremovan, zbunjen i loman kad ga je sunce u krevetu zateklo. Zna se da su čuveni Viktor Igo i Čarls Darvin živeli preko 80 godina života, mada su i jedan i drugi uradili na prosvetnom polju više nego hiljadu drugih »naučara« i »prosvetitelja«, i mada su oni čeda zagušljivog Pariza i Londona. To je zato što su rano legali i rano ranili. Uveče, oko 9 do 10 sati oni odlaze u postelju ma koliko gostiju kod njih bilo, a zorom ujutru oni su u bašti, te prvi zaliva, trebi, čisti i zaređuje voćke, cveće i drugo povrće, a drugi posmatra i neguje raznu živinu i životinje. Pored njihovog telesnog zdravlja i dugog veka oni su u isto doba i veliki mislioci i energični poslenici bili. Ova kratka napomena neka nas nauči mnogo. Želeti bi bilo da se naša inteligencija ugleda na ove velikane ljudske, pa bi i ostali kafanski ljudi boljim putem pošli, kao i cela omladina.

Posao ozdravlja i leči

Kao što čoveka satire preterani rad, tako ga isto satire i besposleni život.

Besposlenost mlitavi i labavi i telesnu i umnu snagu, a naročito ako ona dugo traje. Besposlenost je u isto doba i mati raznog razvrata.

Besposlenost kod varoških stanovnika još većma škodi, jer besposličar »od duga vremena« tumara i »vreme ubija« po kafanama, pivnicama, sobama i ubilačkim i sramnim javnim kućama.

Besposličar ne samo što tone u razvratu, ne samo što se većinom odaje igranju bilijara, kartanju i drugim sličnim besposličarskim igrama i nasladama nego on često pada u melanholiju, hipohondriju, apatiju, pati od zatvora, nervoze i od drugih bolesti. A pomenute bolesti vuku često za sobom gomilu drugih većih i manjih boljetica. Ovu istinu zasvedočava i nauka i svakidanje posmatranje ljudi.

Umeren rad i umeren odmor sa upražnjavanjem gimnastike, a naročito na čistom vazduhu, otklanja skoro sve pomenute bolesti i neurednosti. Kretanje u radu zanimanje čas ovim, čas onim poslom i upražnjavanje gimnastike ne dopušta mnogim bolestima odomaćiti se u telu našem, i ako nas kakvim slučajem pokoji put spopadne u ovome ili u onome vidu. Ko pažljivo posmatra društveno kretanje on će se i sam uveriti u to bez mnogo naučnog mudrovanja i »študiranja«.

Kao što umeren rad donosi zdravlje, tako isto preterano poslovanje donosi prvo telesnu nemoć a sa tim razne bolesti, a naročito ako se to dugo produžava i ako se trpi oskudica u dobroj i zdravoj hrani, u zdravom piću i stanu.

Ova kratka napomena neka podseti sve besposličare i besposličarke da se prihvate rada i ovih ili onih poslova, a utruđenog radnika neka ovo podseća na borbu, na odvažnu borbu protivu svih zakona koji daju društvu besposličare i besposličarke i suviše utruđene poslenike i poslenice, koji pored svega svog večnog poslovanja trpe oskudicu, nepravdu, porugu i preziranje od strane tih besposličara, besposličarki i drugih gotovaca svetskih.

Ljudstvu su potrebni zakoni i sva društvena uređenja koja neće trpeti ni besposličara, ni suviše utruđenih radnika, ni oskudice, ni raskalašnog uživanja, no će garantovati svakom članu društvenom posve umereni rad sa posve dobrim spravama, zdravu hranu i vodu, zdravu staju i okolinu, pravu slobodu i razumnu – korisnu nastavu.

Trljanje mokrim a hladnim čarapama ili čaršavima zdravo je i lekovito

Trljanje čaršavima umočenim u hladnu vodu dobro je kao predohrana, predupredno sredstvo protivu nazeba od koga dolazi zubobolja, sevanje, probadi, gušobolja, zapaljenje pluća itd. Ko nema zgode da se kupa, neka svako jutro, bar u dane tople, umoči čaršav ili drugu krpu u hladnu, čistu vodu i neka se tim obloži i trlja. Da ne kaplje voda, treba čaršav ili krpu malo ocediti. Neki se tako trljaju ili sunđerom ili oštrim flanelom, čarapom. Takvo trljanje donosi ne samo trenutnu korist nego još osvežava i telo i pametovanje i jača mišiće i disanje. Kad se nema vremena i zgode za kupanje, ovakvo trljanje ne bi trebalo nikako prenebreći. To bar ne škodi kesi: jevtino se dobija. Treba se prati po svemu telu, vratu i glavi; može se ujutru i uveče, ali bolje je izjutra kad se ustane.

Ovakvo trljanje dobro je činiti kad koga uhvati groznica, ali što duže, a naročito kad je telo u vatri. U ovom slučaju treba čaršav nekoliko puta hladiti, ispirati u drugoj čistoj vodi.
Kad je neko nešto sumoran, težak u telu i pameti, neka se dobro istrlja na ovaj način i glavu dobro oblije hladnom vodom, pa će odmah biti svež i umno i telesno lagan.

Nekima to pomaže i onda kad ne mogu da spavaju noću.

Pri jakoj letnjoj vrućini najlakše je i najbrže doći u prirodno stanje oblaganjem hladnog, mokrog čaršava na telo, trljanjem njime i brzim hodanjem tamo-amo. Pamtimo i koristimo se u časima nekih potreba i tom prostom poukom.

Suvo trljanje tela takođe je zdravo i lekovito

Ovo je priznato ne samo u narodu nego i u nauci. Koliko koristi trljanje, vidimo i od samih konja. Konj kad se uredno istrlja češagijom, odmah je ugledniji, zdraviji, bolje jede i redovno mokri. Krave daju više mleka i zdravije su kad se »timare« kao konji.

Kad se čovek uveče dobro istrlja oštrom čarapom po prsima, plećima, oko vrata, po leđima i po svemu telu, bolje spava ako mu je san pokvaren, dobije pravilniju stolicu, ujutru je lakši kad ustane, mokraća mu se pravilnije odeljuje, krv pravilnije struji itd.

Kad boli trbuh, nestaće bola čim se nađe veštak da ga zejtinom i kamforom istrlja po pravilima trljanja.

Leđa i krsta takođe prestanu da bole kad se tako i time dobro istrljaju. Kad kome danju ozebe vrat, takvo trljalje oko vrata i ušiju spasonosno je, jer otkloni bolest koja bi mogla doći. Trljanje utopljenika i gromom udarenog povraća u život. Kratko rečeno: trljanje je za odraslog i neodraslog, slabog i zdravog od velike koristi.

U to ime roditelji bi hiljadu puta bolje i poštenije učinili da sami prvo nauče od veštaka pa onda svoju decu da nauče pravilima trljanja negoli što ih uče očenašu, klaviru i ljubljenju u ruku, i drugim takvim glupostima.

Radi zdravlja treba da se svuda osnivaju zabavni sastanci i zborovi

Radi zdravlja treba da se svuda po selima i varošima osnivaju zabavni sastanci i zborovi, jer to razvija svest, zdravlje i energiju, radost i bratsku uzajamnost.

Ko zna suštinu pređašnjih narodnih zborova, moba i drugih sastanaka, taj će lako moći oceniti golemu korist koju donose narodu rečeni sastanci i zborovi. Još veću cenu daće tome onaj koji zna kako je oživljavala električna struja radosti one članove zadruge narodne koji čuju reč od starešine zadružnog da se spreme ići na zbor tog i tog dana. U njima se utrostruči energija za sve poslove, u njima grane sunce radosti, koja ih pravi srećnim. A onaj kome se izjavi da ne može ići na zbor, izgleda snužden i neveseo kao da je nešto važno izgubio, kao da je oboleo. I jedno i drugo osećao je i pisac ovih redaka kad je kao dečak od 14 godina živeo i radio u takvoj porodičnoj zadruzi.

Šta ih tako vuče na taj sastanak i zbor? – Vuče ih pomisao da će tamo videti mnogo sveta iz sela i varoši, da će tamo razgovarati sa poznanicima i prijateljima, da će se pozdraviti, sastati, i prošaliti se, u kolu poigrati, a možda i dragi svoju dragu isprositi i prstenovati itd. Sa zbora vraćalo se sve veselo, radosno i zadovoljno; a to im je činilo i deo sreće koja sve skupa življe pokreće narod sutrašnjeg dana na razne radove domaće.

Ali tamo se nisu samo dragi i draga upoznali, razgovarali i zaverili nego tamo su se često sastali, dogovorili i zaverili i politički jednomišljenici i borci za pravo i slobodu ugnjetenih.
Ukratko rečeno: javni sastanci i zborovi bili su dosad u narodu našem krupna činjenica za umni i moralni razvitak.

Za vreme turske vladavine oni su se održavali pod vidom religioznim ili ekonomskim. U slobodnim zemljama to biva danas pod vidom političkim i ekonomskim, ili naučnim, ili zabavnim.
U Nemačkoj bivaju seoski zabavni zborovi svake nedelje po velikim birtijama ili u zasebnim mestima. Tu dolaze samo radi igranja, muzike i zabave uopšte. To biva danju i bez svake formalnosti. Tamo dolazi isključivo mlađi muški i ženski svet.

Stari srpski zborovi, a tako i moba i selo, skoro su sasvim propali i po selima. Zborovi bivaju još kod crkvi i manastira i na vašarima. Sela takođe ređe bivaju, a moba se tek u nekim krajevima čuti može. Sastanci bivaju, ali i oni nemaju pređašnje živosti i miline. Zbog oskudice političkih sloboda i politički sastanci retki su, a i gde ih ima, jednostrani su. Jer tamo ne ide omladina muška i ženski svet. I tamo nema veselja, no samo ozbiljnost, koja često ne vredi ni koliko poštena šala.
Što je dobro, pa ga nema, treba ga stvoriti.

Sastanci i zborovi dobri su skoro u svakom pogledu. Njih treba obnoviti i preporoditi po duhu nauke o zdravlju i nauke o narodnom blagostanju.

Sastanke treba uobičajiti i držati svake nedelje i svakog praznika u svakom selu i zaseoku.
U velikom selu mogu biti dva-tri sastanka. U letnje doba treba da biva u nekoj šumici ili bašti, pod hladovinom na zelenoj travi, u otvorenoj prirodi; a zimi tako isto. Ako je kad nužna zato zgrada, ona treba da je posve prostrana i tako udešena da u njoj ne sme biti prašine i vrućine. Oni treba da bivaju samo danju.

Cilj tih zabavnih sastanaka neka bude prvo vežbanje u pevanju, igranju i muzici. I tu treba da bude postavljeno pravilo nauke o zdravlju. Ono kaže: igranje neka traje do malog umora, a zatim odmah neka se pristupi pevanju, a posle pevanja razgovor i šala. Zatim iznova igranje, pevanje i razgovor. Ne bi zgoreg bilo uobičajiti da se na tim sastancima i veštačka gimnastika upražnjava. Jer pomoću igranja i pevanja ne pokreću se pravilno svi delovi tela, a ovo treba da bude radi boljeg zdravlja. Takvi sastanci treba da budu slobodni za svakog, bez razlike stanja i zanimanja. Ovo bi uvećalo društvenu solidarnost, svest, radost, udružljivost, zadovoljnost i zdravstvenu snagu, a to sve skupa čini nas srećnim i daje nam energiju za život i poslovanje.

Zbog toga treba da i politički zborovi bivaju svakad kad se potreba pojavi za njih i za dogovorno rešenje nekog pitanja. U času povoljnog vremena i njih treba držati u otvorenoj prirodi. Kad tog nije, onda je nužna prostrana i malo više prohladna zgrada, snabdevena dobrom ventilacijom. Treba uobičajiti da i ženska ima prava u njih doći, govoriti i glasati. Glas potreba narodnih i glas nauke i progresa zahteva da narod ima pravo svuda i svagda prema potrebi sazivati zborove političke i držati besede bez ikakve smetnje od strane vlasti.

Radi zdravlja treba imati na poljskim njivama dobre bunare i hladnike

Ko zrelo posmatra po svetu, videće ogromnu oskudicu kod mučenika – radnika poljskih, – oskudicu da oni ni pri takvom teškom radu nemaju bunara ni živih prirodnih ni veštačkih hladnika. Zbog toga utruđeni radnik pije nevaljalu i mlaku vodu, odmara se i jede ono malo čemernog obroka pod udarcem žarkih sunčanih zraka. Ugnjetači svetski i dembeli pored hladovine salonske imaju i skupocene paviljone u prelepim baštama, a tvorac kulture čovečanske – radnik većinom nema u okolini svog teškog i preteškog rada ni bunara da se čiste i hladne vode napije i njome svoje prašnjavo i utruđeno telo opere, niti hladnjaka da pod njime od umora dušom dane i malko se odmori i potrošenu snagu nadoknadi. Ima li tu pravde i morala?!

Rad takav je prava robija pravo mučenje. I zaista ima pravo svaki radnik ne poći na takav rad dok mu se bar te dve potrebe ne udese. Stoga je nužno, u interesu zdravlja i pravičnosti, da se postara svaka opština i država da se zakonom utvrdi da se svuda na poljskim njivama udese valjani bunari, i to jedan bunar na svakih 100 hektara zemlje, i gust hladnjak na svakih 20 hektara, pa bio on veštački na podobije šatre ili od nasađene šumice. Tamo gde se to zbog oskudice ne može postići, dužnost je države, opštine i crkve da potrebnim u pomoć priteče. Ko na tu važnu potrebu naroda i slične potrebe ne svodi brige i ne daje pomoći i saveta, taj ili je neznalica ili ugnjetač i grobar naroda.
Vreme je da se uvidi da je preče namirivati narod takvim potrebama, pa onda alatima i mašinama, kojim se lakše i brže poslovi poljski vrše, no podizati kasarne i zvonare, gradove i kubeta, ratne lađe i oltare, arsenale i manastire itd.

Za umne radnike, đake i radnike uopšte, što sedeći raditi moraju

Da bi se ovi radnici i pri najtežem poslovanju svoje vrste u dobrom zdravlju održali, potrebno im je, pored zdrave hrane, ova pravila ispunjavati:
Prvo, svakog sata od sedenja ustajati, malo se prošetati i koji deo sobne gimnastike obaviti.
Drugo, da radeći sede na stolicama mrežasto ispletenim.
Treće, da svakog meseca bar pokoji sat daljine pešice obiđu.
Četrto, najmanje jednom u nedelji da se prođu po uzvišenoj okolini i u daljinu što duže posmatraju. To putovalje očima za njih je vrlo nužno, jer to osnažava ne samo snagu vida očnoga nego i snagu mozga, moć umovanja.

Peto, da svake godine koju nedelju u odmoru provedu, putujući od mesta gde žive obično na nekoliko dana daljine. Čineći tako, čovek se čisto podmladi i preporodi. Tada se snaga iscrpena u znatnoj meri nadoknadi. Skučeni sobni pojmovi razgranjuju se kad se u putovanju posmatraju razne slike u društvu i prirodi, brda i planine, krševi i ravnice, reke i potoci, jezera i more, sela i varoši, ruševine i divne građevine itd.

Šesto, da se posao ostavi čim se opazi teret, bilo u glavi ili u ostalom telu.

Iznuđeno naprezanje zle posledice donosn: umno i telesno rastrojstvo.

Sedmo, da se nikada i nipošto ne čita s naprezanjem pri sumraku ili slaboj svetlosti. I suviše jaka svetlost škodi.

Osmo, u polnim odnošajima, u polnoj ljubavi mora svaki umni radnik sasvim umeren biti, mora se kloniti lumpovanja i kafanskog života. To nam je mnoge književnike i đake satrlo i u grob sahranilo.

Deveto, nužno im je da svako jutro sve telo, naročito vrat i prsa, mokrom krpom dobro istrljaju.

Deseto, udesiti treba tako hranu, rad i ponašanje da se svaku noć odspava bar po 4 do 5 sati.

Jedanaesto, za umne radnike nužno je umivati lice, uši i čelo uvek pre polaska na rad.

Dvanaesto, nužno bi bilo da radnici koji pišu knjige i druge spise sastavljaju i smišljaju ove u prirodi čistog i svežeg vazduha pod kakvim hladnjakom ili u čardaku; a oboje to treba da je udešeno ili u bašti, ili u šumici, ili u voćnjaku, i ako je moguće na uzvišanom mestu, koje bi bilo zgodno da se sa njega u daljinu gleda. – Mišljenje se razvija kad se počešće jede mladih mahuna zgotovljenih (»boranija«), zelenih zrna od graška, jedenje svežeg jajeta nesvarenog u supi, i uopšte na meko obarenih jaja, maslinki, sosa od slačice, ajvara i kad se pije koja čaša čaja s limunom.

Uopšte treba da biraju hranu u kojoj ima dovoljno fosfora, jer on je nužan mozgu i nervima.

Za sve radnike koji moraju sedećki raditi bilo umne bilo telesne poslove, nužne su nabrojane promene pokretljivosti, takve prostorije i čistoća. Za njih je neophodno da uobičaje da radeći poslove drže prsa uvis uzdignuta i da često traže promenu rada. Jedan te isti posao grozno satire i umno i telesno zdravlje. Uz ovo, za đake je nužno da se idući u školu i izlazeći iz nje dobro prohodaju. Stoga je za svakog dobro ako stanuje podalje od škole, jer tako, hteo – ne hteo, mora dovoljno hodati. To isto vrlo je nužno činiti i svima onim radnicima koji bilo u fabrikama ili kancelarijama posluju. Upravljači prosvete i škole valjalo bi da urede da se samo pre podne uči nauka, a po podne da se učenici odmaraju od toga i neki telesni rad obavljaju. Državi bi, pak, sveta dužnosti bila da udešava da sve škole i zanatlijske radionice najzdravije budu, da su okružene šumicom raznih voćki i drugog korisnog drveća, kako bi na taj način radnici-privrednici vazda čistom vazduhu pristupni bili i, u času odmora, tuda se mogli prošetati i života udisati. Tvorci kulture ljudske to potpuno zaslužuju, a oni, to jest, radnici najstvarniji su tvorci svekolike kulture, koju u svetu vidimo i uživamo.
Za one koji su naklonjeni okobolji ili umnom rastrojstvu vrlo dobro čini da nose plavetne, zatamljene naočare. Ovo je osvedočeno naukom i praktikom.

Još jedna korisna napomena za đake i nastavnike

Kamo lepe sreće da nema potrebe o ovome govoriti. Ali posmatrajući osnovne i veće škole, vidimo da je nužno i o tome još mnogo i mnogo govoriti i podsticati. Stoga velimo da je nužno nastavnicima narodnim da se sećaju vazda da nije dovoljno za učenike i učenice da ih samo pokatkad izvedu u šetnju, da udišu čistog vazduha u nekoj zdravoj i lepoj poljani nego da treba uz to još nešto što odgovara nauci o zdravlju i blagostanju narodne omladine.

Šetnja treba da je redovna, da se čini sa udvojenim korakom – kao što marširaju vojnici. Pravilno koračanje, kretanje, držanje i obrtanje dvostruko koristi zdravlju tela i uma, i znatno donosi energiju i lepotu stasa.

Uz takvu šetnju treba da sleduje pesma i zviždanje. I jedno i drugo treba izučiti pravilno. Pravilno marširanje sa pevanjem ili zviždanjem, udešeno prema marširanju, divno upliviše na zdravlje umno i telesno odraslih i neodraslih.

Nauka o zdravlju kaže posve ubedljivo da deca i ljudi više udahnu vazduha za 20 minuta pri pevanju, plivanju i jakom igranju negoli inače za ceo sat. A time se otklanjaju mnoge i mnoge bolesti, pa i sama jektika, zaboravnost i ludilo.

Nauka tvrdi i to da takvo hodanje, pevanje, igranje i zviždanje pruža još jednu blagodet, a to je ta što se umnožava vedrina duha i raspoloženje za život i rad, i što se time širi grudni koš i pokreće radnja organa: vrata i grudnog koša. Tim jakim udisanjem čistog vazduha obnavlja se krv, zdravlje i život. To čini za umno i telesno ojačanje neiskazanu korist; jer pri takvoj šetnji, kad se pravilno stoji i kreće, grudnim košem i glavom uvis uzdignutim, najpravilnije se udiše vazduh i ostavljaju posve dobre posledice.

Ukratko rečeno: takva šetnja ostavlja najblagodetnije posledice na ceo organizam tela i mozga, a naročito kad se vrši umereno i na uzvišenom prostoru – visoravni.

Pri toj šetnji, posle nužnog odmora, neka deca igraju razne šaljive igre. Zatim neka ih nastavnici upute da poznaju korisne i nekorisie, lekovite i otrovne biljke. Naročito treba izučavati samo one biljke koje su najnužnije i koje imaju i mogu imati za život naš zdravstvenu ili privrednu vrednost.
Tad im se može tumačiti i davati najkorisnija i najmoralnija pouka. Otuda se vidi priroda i njene pojave, ljudi i njihove radnje, marva i njihova pomoć za ljudsku radnju itd. Tu se vidi i čita živa i večna knjiga, koja je najkorisnija i najveća; tu vide učenici i učenice knjigu koja popunjava sve knjige na svetu. Iz te najsvetije knjige prostrane prirode i društva ljudskog, treba crpsti nauku za sadašnji i budući život muškog i ženskog podmlatka našeg. Bez tog ne vrede ni škola ni nauka.

Zbog svega pomenutog nužno je da nastavnici narodni ne samo iz ženskih i muških osnovnih škola nego i iz viših zavoda, redovno izvode učenike u takvu šetnju bar dvaput nedeljno, dok dođe ono sveto doba kad će se omladina ljudska školovati onako kako smo označili na kraju ove knjige u »Novoj nauci o javnoj nastavi.«

U isto vreme nužno je da i učenici i nastavnici što više putuju očima, to jest da izaberu takva mesta od kuda će moći posmatrati u raznovrsne daljine. To putovanje očima osnažava ne samo snagu očnjeg vida nego i snagu mozga i uopšte mislenosti. Ovakvo putovanje očima treba činiti ako je moguće svaki dan. Nema li zato zgode, onda treba izvoditi učenike do takvih mesta od kuda će i ovu zdravstvenu i lekarsku potrebu namirivati moći.

Koji nastavnik zna da je takva šetnja korisna ne samo za đake nego i za njega, koji ima znanja nužnog nastavniku, koji ima poštenja da izvrši svoju dužnost, i koji ima čestitosti da koristi bližim svojima, on će ovakvu i ovoliku šetnju dragovoljno vršiti svagda i svuda.

Pomodne lenštine, koji taj najvažniji zadatak nauke pedagogije ne vrše, treba ispuditi sa svetog mesta učiteljskog, pa bio on u suknji ili pantalonama. Opština i država koja to ne vrši, ona ne vrši svoju dužnost, ona je hotimični i nehotimični ubica podmlatka svoga i narodnog, – tog najdragocenijeg amaneta našeg.

Radi zdravlja nužno je obratiti pažnju na bolesnike, mrtvace, groblja i baruštine

Nezdravo je da u jednoj sobi stanuju čeljad zdrava sa bolesnikom, i da obnoć sede i spavaju kod mrtvaca, kao što to, na žalost, kod nas uopšte biva. Isparavanje ono iz bolesnika i mrtvaca škodljivo je jako za prisutnu čeljad a u vrlo mnogim bolestima i smrtonosno. Stoga je neophodno nužno i jedne i druge izvan kruga porodičnog udaljiti bilo u opštu bolnicu ili u drugu zasebnu zgradu. U ime toga bi trebalo urediti da svaka opština može imati svoju potpunu urednu zajedničku bolnicu i mrtvački kabinet. U bolnici bi se svaki bolesnik pravilno negovao, a mrtvac na stranu u mrtvački kabinet od sveta udaljio. Tako, isto škodljivo je, pa i smrtnonosno, ljubiti mrtvace i bolesnike. Primećujemo da uopšte i međusobno ljubljenje nije probitačno, a za decu je jako nezdravo ono silno ljubljenje od strane roditelja i prijatelja. Ljubi ih srcem, a ne bolešljivim i smrdljivim ustima.

[Izdvajanje bolesnika koji se neguje-leči kod kuće ima za cilj da se spreči prenošenja zaraze od bolesnika na ostale članove porodice i da se otkloni mogućnost da bolesnika zaraze nekom novom bolešću članovi porodice ili ostali ljudi koji dolaze u kuću. Treba uvek bolesnika izdvojiti kad god se pojavi obolenje u kući. Ovim se postiže da bolesnik miruje i dobro se odmara.

Izdvajanjem bolesnog najbolje postižemo smeštanjem u zasebnu sobu. Izdvajanje u posebnu sobu je obavezno ako je bolest zarazna, a može se lečiti kod kuće. Bolesnik obavezno treba da ima svoju postelju, lično i posteljno rublje, pribor za jelo (tanjir, čašu za vodu, šolju, kašiku, viljušku, nož i druge stvari potrebne za negu). Važno je da se uvek i na vreme odvoje članovi porodice od bolesnika. Ako je bolest zarazna na organima za disanje, treba bolesničku sobu često vetriti da ima čistog vazduha, uklanjati prašinu vlažnom krpom.

Ako se loži zimi, staviti sud sa vodom ili mokar čaršav da se isparava kako bi u sobi bilo vlažnosti, jer suv vazduh draži i otežava disanje. Ako je slučaj crevne zaraze, onda se naročita pažnja obraća na uklanjanje izlučevina (izmeta, mokraće), na njihovu dezinfekciju i pranje noćnog suda. Bolesnika treba da neguje samo jedna osoba, koja bi se brinula i o pranju bolesnikovih sudova i drugog pribora. Sudove treba prati odvojeno, iskuvavati u ceđu ili deterdžentu. Izdvojiti mesto u bolesničkoj sobi za njihovo držanje kako se ne bi mešali ostali sudovi sa bolesnikovim.]

[Važno je da osoba, koja neguje bolesnika, održaoa ličnu higijenu bolesnika (jutranje umivanje bolesnika do pojasa, češljanje, pralje zuba, održavanje čistoće usne duplje i pranje ruku). U toku dana bolesnik pere ruke pre jela, posle jela, posle vršenja nužde i uvek kad su prljave. Bolesnik se ponovo umije uveče, a kod teških bolesnika izmasiraju se osetljivi delovi na pritisak (krsta, zadnjica, leđa, vrat, potiljak) alkoholom ili komovom rakijom, prosuše se i pospu puderom-talkom. Bolesnika treba presvlačiti u čisto rublje, menjati mu posteljinu čim se isprlja. Teškog bolesnika treba kupati u krevetu dva puta nedeljno i kosu mu prati jednom u 15 dana. Veš bolesnikov treba iskuvavati, posteljinu često izlagati suncu, izlučevine (izmet, mokraću, ispljuvak, povraćene mase), dezinfikovati hlornim ili krečnim mlekom. Sudove valja iskuvavati i ne mešati sa ostalima. Osoba koja neguje bolesnika po obavljenom poslu treba da opere ruke i da ih pokvasi dobro alkoholom ili ljutom rakijom. Potapanje ruku može se vršiti u 3% rastvoru dezola, cetavlona i dr. Treba sve stvari koje nisu od vrednosti, i koje su neupotrebljive a dolaze u dodir sa bolesnikom,
SPALITI.

Za pranje ruku važan je sapun, koji rastvara mast, skida prljavštinu sa kože a sa njom i zarazne klice. Tekuća voda mehanički ispira sve. Mnoge bolesti, naročito crevne bolesti, su BOLESTI PRLJAVIH RUKU.]

Borba protiv vašiju

[Kada se vaši pojave u odelu: iskuvavati rublje 15-20 minuta u ključaloj vodi; tada uginu sve vaši i gnjide. Dobro je i peglanje rublja vrelom peglom, naročito onih delova gde se vaške rado zadržavaju (šavovi). Još bolje je peglanje preko vlažne krpe. Na selu dobro je zagrejati peć za hleb, odstraniti iz nje sav gar i pepeo a zatim staviti odelo na daske u peć. Voditi računa da se peć ne pregreje da ne bi došlo do oštećenja odela.

Zaprašivanjem 10% DDT-ijem u prašku ili prskanjem tečnim DDT-ijem sa 2-5% rastvorom, takođe se uništavaju vaške.

Ako se vaške nalaze u kosi: treba zaprašiti glavu praškom DDT-ija, povezati je dobro maramom i tako da stoji 12 sati. Zatim dobro oprati glavu sapunom ili šamponom, ceđem. Osušiti kosu, pa dobro iščešljati – iščetkati. Ako je potrebno, ponoviti još jedanput.

Uništavanje vašiju postiže se i na ovaj način:
Odelo, rublje zakopa se u rupu tolike dubine da rublje-odelo može stati u rupu, zatim se zakopa tako da se jedan kraj, najuži (učkur, rukav), ostavi da viri iz zemlje. Posle kraćeg vremena, u nedostatku vazduha, vaške napuštaju odelo u zemlji i izlaze onim delom što viri iz zemlje na površinu. Posle dva sata odelo se izvadi očišćeno od vašiju. Ali na žalost, gnjide ostaju!
Može se izlagati odeća sunčanim zracima. Najpovoljnije je vreme od 11-14 časova.

Partizansko bure

Ono služi za uništavanje vašiju i uništavanje zaraznih klica. Sastoji se od dva benzinska bureta. U jedno bure se nalije voda, a u drugo, čije je dno izbušeno rupama veličine dinara, poslaže ss odeća na drvene rešetke-pregrade, koje se postave u buretu. Bure sa odećom stavi se u bure sa vodom, ali tako da voda ne dopire do dna na kome su rupe, već ključanjem vodena para prolazi kroz rupe-otvore na buretu i prodire, stvarajući vlagu i toplotu, u bure sa odećom. Bure se zatvori poklopcem na koji se stavi kamen. Bure sa vodom postavi se na gvozdeni tronožac ili cigle, a ispod bureta založi vatra. Odeća u buretu stoji 2 sata i za sve vreme loži se vatra, da bi voda stalno ključala u buretu sa vodom. Posle dva sata bure se otvori i odeća izvadi. Sve vaši su uginule, a klice uništene. Ovaj način uvek i svuda korisno je poslužio. Pogodan je način za selo i mesta gde nema boljih aparata (autoklav). U većim gradovima time se bave Zavodi za dezinsekciju, dezinfekciju i deratizaciju (uništavanje insekata, klica, gamadi i pacova).]

GROBLJA treba daleko izvan varoši i sela smeštati, i to ne na uzvišenom mestu, nego u najdubljoj dolini. Mrtvaca treba duboko sahraniti, a groblja zasaditi lisnatim drvećem i zasejati kakvim krupnim travama, a oko svega unaokolo odgajiti šumicu od običnog drveća ili voća. To zaustavlja kužna isparavanja iz grobnih lešina. Tako treba činiti razvijajući svest u naroda i ljudstva da što pre prestane od sadašnjeg načina sahranjivanja, pa da mrtvace, kako nauka propisuje, sagoreva ili u kakvu opštu, po planu udešenu grobnicu slaže i krečom ili kojom drugom esencijom zaliva.
Baruštine treba prokopavati i ocediti, bile one u okolini ili na blizu, pored ljudskih staništa. One zaražavaju vazduh i pijaću vodu, koja je neophodno nužna za čovekov opstanak i dobro zdravlje, kao što smo već napominjali. Uviđavna država i opština treba na to pažnju da obrate i tu potrebu namire, ili da se celo naselje na zdrava mesta i zemljište preseli. Ako se to ne može odmah izvršiti, neophodno je da se oko baruština zasadi dosta živog drveća, i da se sva bara zaseje velikom šašom i trskom. Šumica od lisnatog drveća i šaša zadržava nečisto isparavanje i kvarenje vazduha.
Svi bunari koji se nahode tako blizu takvih bara daju vrlo nezdravu i grozničavu vodu. Takva voda škodljiva je i za ljude i za marvu.

Za sve opštine na svetu nužne su opšte česme ili opšti arteski bunari. A svako naselje neophodno je da se time snabde, i to naučnim načinom, jer ima hiljade primera da su takva naselja ne samo često i užasno obolela već iz temelja se zatrla. Koristimo se očiglednim primerima, faktima. Pogledajmo na varoš dalmatinsku – Pulu, glavno mesto austrijskih ratnih lađa, koja beše pre 28 godina pravi Kajen (oko 1860. godine) zbog strašnih groznica. Danas groznice nema, jer su one baruštine kanalizirane, isušene i predeo zasađen australijskim drvljem. Koja država i opština želi narodu zdravlja, treba da svaku baruštinu kanalizira, isuši i voćem i drvljem zasadi.

Ovo su predlozi od ogromne koristi za sadašnje i buduće ljudstvo. Učinimo narodu i napretku svoju poštu: razmišljajmo o njima i ostvarivajmo ih neodložno.

Radi zdravlja očiju i mozga nužno je putovati očima i pridržavati se sledećih pravila
Prvo, svaki dan gledati u daljinu, u zelene šume, livade, bašte i plavo nebo; pokoji sat dnevno to bi mogao činiti svako.

Drugo, miti i ispirati oči čistom vodom dnevno pokoji put, i dugo ih prskati, pri čemu kapci moraju biti otvoreni. Ako ko ne može držati otvorene oči kad ih škropi vodom, treba prstima gornji kapak da podigne i drži dok se oči dovoljno vodom ne isprskaju; ovo jako oči popravlja. Voda ne sme biti odveć hladna; ne treba takođe oči prskati kako se iz kreveta ustane, već treba malko počekati, inače oči mogu nazepsti, a naročito dok se ne naviknu.

Treće, ne gledati dugo u sjajne predmete: sveću, lampu, tenećke, odblesak od ogledala, od stakleta, od vode, od sunca i uopšte od svega što se jako blista.

Četvrto, ne stajati dugo u prašini, dimu i smradu; iz takvih mesta treba hitno izlaziti, jer udisanjem takvog vazduha, udiše se bolest i smrt.

Peto, ne prelazi naglo iz svetlosti u pomrčinu, niti iz pomrčine u veliku svetlost.
Šesto, ne čitati dugo sitna pismena, a naročito pri slaboj svetlosti.

Sedmo, uopšte ne pisati i ne čitati pri sumračku i majušnoj svetlosti, jer to jako napreže živce očne i donosi glavobolju, nesvesticu i okobolju.
Osmo, ne držati mokraće u sobi gde se spava.
Deveto, ne živiti u mračnim i vlažnim stanovima. Sve to strahovito ruši zdravlje očiju i snagu dobrog vida.

Radi zdravlja zuba

Nužno je da se usta i zubi jutrom i večerom, i posle svakog jela pažljivo isperu. Posle jela treba ih još tankim percetom, četkicom, pažljivo iščistiti. Vruća odveć jela škode zubima i uopšte zdravlju. Posle vrućeg jela ne treba ništa suviše hladno uzimati, niti zube posle toga hladnom vodom ispirati. Zubi su skoro kao i staklo, naglu promenu ne trpe, ruše se. Pored toga, neophodno je bar dva puta nedeljno ispirati zube sitnim praškom od lipova ugljena i praškom od prženih hlebnih korica, pomešanih s nešto žalfije, sitno istučene. Praškovi tu ne samo što podržavaju zdravlje zuba već ih još čuvaju da ne pocrne.

Amerikanci, pa i Turci, imaju divnu naviku da i zube i ruke posle svakog jela operu. I bosanski seljaci upražnjavaju ovaj običaj; kamo sreće, da ga još bolje usavrše, pa uz to i da prime i uobičaje vršiti i sve ove zdravstvene preporuke.

Ona glupa i strašna moda belila i rumenila užasno je ubitačna zdravlju zuba (zbog prisustva žive!).
Tako isto škodi prekomerno vršenje polne ljubavi, i lumpovanje, i kafanski život. Takvi treba da znaju da su zdravi zubi pola zdravlja. Ovo treba imati na umu, kao i to da zubima i kostima treba hrane u kojoj ima dovoljno fosforne kiseline, kreča i drugih sličnih materija.

[Zube treba početi na vreme negovati. Kada? Čim niknu svi mlečni zubi, treba detetu kupiti četkicu za pranje zuba i učiti ga da ih pere ujutru, posle jela i pre odlaska na spavanje. Pranje zuba se obavlja na taj način što se četkica nakvasi vodom, stavi se na nju malo paste za zube i počne se pranje od desni prema vrhu zuba; nadole gornje i odozdo nagore zube donje vilice. Zatim se trljaju zubi sa unutrašnje strane. Vodom se usta dobro isperu i deci roditelji treba da iščačkaju ostatke hrane, ukoliko su ostali između zuba ili u pokvarenom zubu. Zdravo je uveče pojesti jabuku, koja dobro čisti zube i jača desni. Zube treba prati četkicom od dlake, jer najlon četkica je tvrda, oštećuje gleđ i slabije mehanički čisti zube. Kontrolu zuba treba početi već u trećoj godini života. Važno je lečiti mlečne zube, da traju do određenog vremena kada se zamene stalinm zubima. Time se obezbeđuje da ne bi došlo do nepravilnog rasta i zauzimanja prostora izrastanjem stalnih zuba. Nije retka pojava da se vide stalni zubi kako su izrasli nasađeni jedan na drugi ili ukrivo.

Košulja za ratno vreme i za putovanje

Biva takvih ratova i takvog putovanja da čoveka živog vaši, uši hođe da pojedu. Ne daju ni sna ni mira.
Da bi se to izbeglo, treba uzeti košulje i gaće od debelog platna pa ih namazati voskom ili petroleumom. I jedno i drugo stamanjuje vaši.

[Dobre su sve košulje od materijala koji propušta vazduh, da koža može disati i da se čovek ne mora preterano znojiti. Takve su košulje od platna puplina, konca pamuka, teritala i dr. Najlon košulje su pogodne što ne moraju da se peglaju, ali u njima koža ne može prirodno da diše; čovek se znoji, a najlon ne upija znoj kao druge košulje te se ima neugodan osećaj kao da je čovek u oklopu. Mnogima pripadne muka, ili se stalno češu – uvek ih nešto svrbi, stalno osećaju neku nelagodnost i nervozu.

Vunena košulja (flanela) kao lek

Kad ko ozebe pa ga uhvati drhtavica, trbobolja, protisli, ili opaža malaksalost ili bolove u ruci jednoj ili u obadve, u ramenu jednom ili u obadva, za vratom, između pleća, ispod rebara, po kičmi, u nogama i tako dalje, onda je vrlo nužna topla vunena košulja. Čim se opazi takav bol ma gde u pomenutim mestima, odmah treba prvo istrljati sve telo oštrom vunenom čarapom ili krpom umočenom u jaku rakiju pa onda obući vunenu košulju i nositi je. Ako je bol u nogama, tad treba nositi i vunene gaće bar nekoliko dana. Za nekoliko dana bol se utiša i prođe, a naročito ako se bude svaki dan jelo ili pilo poviše vruća mleka s čajem, ili neke čorbe, ili pilo toplog ma kakvog teja svako veče i svako jutro. Ne samo to nego pisac ove knjige ispitao je na sebi da je čovek uopšte zdrav kad nosi na koži vunenu košulju, ali oštru, pa će tada i umom biti lakši i bistriji. Zbog toga valjda nose kapucineri, kaluđeri rimski uvek vunene košulje ili sukno umesto košulje i svi su zdravi kao kurjaci. Neistina je da se flanela ne može ostaviti kad se čovek jednom navikne na nju. Za onog koji je bio nametan da se navikne na sve promene vremena i na promaju ta promena nošnje ništa neće škoditi, a ko nije neka se navikava neodložno, jer društvo nije dužno trpeti kojekakve bogalje koji beže od prirode koja daje života, energije, veselosti i poštenog osećanja.

Ako je baš nekome nužno postupno navikavanje, on može nositi neku tanju i mrežastu košuljicu nekoliko dana, pa tek docnije i nju ostaviti. Ali kupanjem ili pranjem hladnom vodom bilo kod kuće ili u reci najbolje se čovek navikava na svaku promenu vremena. Vršimo ga!

Obojci za rat i putovanje

Pri svakom jakom putovanju često se noge tako ojedu da od ranica hodati ne možeš, Tada se i žuljevi popnu i dosađuju jako.

Da bi se to otklonilo i da lakše ići možeš, namaži obojke ili čarape iznutra lojem i obuci na noge, Od toga će za dan-dva sve rečene nezgode proći, i za putovanje putnik postaje lakši.

Tesne jake, haljine i cipele škodljive su za zdravlje

Tesna obuća i odeća daleko više škodi zdravlju no što se to obično misli, jer to pričinjava zastoj krvi, a svaki zastoj, svaki nepravilan, poremećen tok krvi nezdrav je; jer se zbog nepravilnog toka krvi gomila lenost i začinju bolesti. Svi znamo da zbog tesne obuće dobijamo unakažene prste, ojedine između prstiju, žuljeve i kvarež krvi, a zbog tesnog okovratnika (jake) mnoga deca dobijaju glavobolju, gušobolju, krv iz nosa, a odraslim osobama zaustavlja se krv u mozgu, u licu, u vratu itd., to sve daje povoda raznim bolestima. Otklanjajmo, dakle, sve činjenice lenosti, neraspoloženja i bolesti.
[Tesna odeća i obuća škodljiva je za zdravlje. Usporava cirkulaciju (kruženje) krvi, i otežava disanje kože, organičava pokrete mišića, usporava razvoj i rast. To dovodi do deformiteta: pojavljuju se žuljevi, čukljevi, zakržljala stopala, nepravilan hod; nepravilno držanje tela dovodi do povijanja-krivljenja kičme, do bolova u mišićima, listovima, u stopalima. Sve ovo dovodi do opšteg zamora, bolova u glavi sevanja i bolova u slepoočnicama, javlja se muka i vrtoglavica.

Zimi je mnogo hladnije u tesnoj obući, brže dolazi do promrzlina.

Tesna odeća zimi dovodi brzo do smrzavanja ako je organizam izložen duže vremena hladnoći. Čovek se brže zamara, sporije korača (ako je kupio namerno manji broj obuće radi lepšeg izgleda noge!). I ta zabluda za lepšim izgledom uskoro dovodi do promena na nogama, te ni odgovarajući broj više neće dobro stojati, neće odgovarati. Bolesnim nogama tada će trebati za dva broja veće cipele a hod postaje ružan, i celo telo daje sliku iskrivljenosti.]

Nanule kao zdravstvena i privredna domaća potreba

Sve dok između naših kuća postoje blatne ulice i avlije kao što su danas vrlo je uputno i nužno da u svakoj kući ima po nekoliko visokih nanula blatnara. Pomoću njih lako može domaća čeljad vršiti svoje domaće poslove, po avliji, oko kuće i u komšiluku, po ulici i preko ovih. Visoke nanule čuvaju i noge i obuću od blata, koje bez njih grozno iskalja i kvari obuću našu. Papuče, opanci, cipele i bosonogost mogu ući u velike nanule i ostati čisti i suvi, a to mnogo čini kako za zdravlje i obuću tako i za čistoću kuće i tela. Nanule nisu skupe, a nije teško ni da ih nauči i svaki učitelj i učenik praviti, te tako da to pređe u narodni običaj.

Nanule su dobre i usred leta jer od njih nije vrućina, već vrlo prijatna prohlada za bosonoge i inače. Nanule su za bosonoge sigurno sredstvo koje čuva od uboda, trna, korova koševine i raznih opasnih parčića. Lako ih je nataći i skinuti. Nemci i Česi a i u nekim mestima naše Vojvodine ljudi imaju za zimu duboke cokule ili klompe od drveta, koje su dobre i protivu prozeba i protivu blata. Ovu stvar ovako jevtinu i korisnu treba da ima svaka kuća po nekoliko pari. Ovo je preče za kuću no kandilo i ikona.

Starudijske haljine i druge lične stvari zaražljive su i otrovne

Bedna sirotinja često je prinuđena kupovati ili »na dar« uzimati starudijske haljine, starudijsko rublje, starudijsku postelju i obuću itd.

Od tih starudija često se dobija svrab, šuga, šankir, sifilis, razne kraste, tifus (vrućica), razne nemoći i druge prilepčive bolesti. Tuđa kosa stavljena na glavu još je opasnija.
Pri tom, ja sam primetio da je čovek telom tromiji, umom tuplji, tužniji i leniji kad nosi takve starudije negoli kad rečene lične stvari nabavi nove, pa ma kakve kakvoće bile.

Siromaština ovo treba da zna, pa da prezre sve gospodske dronjke, i da se postara da joj sve bude novo i čisto. U to ime treba da obori sve što joj to smeta.
Gde ima uzroka koji smetaju siromaštini da nabavlja nove lične stvari, bilo te ili druge, što zasecaju u životne potrebe čovekove, ona treba da se između sebe sporazume, dogovori, složi, udruži i uredi tako da bude takva jaka činjenica u društvu da otkloni sve uzroke koji smetaju njoj da živi i radi udesno prema nauci o zdravlju.

Kako ćemo otkloniti potrebu za vratnim šalovima, pa sa tim i mnoge bolesti koje zbog njih dolaze
Za ovo delo treba da se pobrine svako kome nije milo da mu dođe bolest tamo kuda protiče, prolazi i izlazi život čovekov.

Otkloniti potrebu za kojekakvim šalovima i šalićima nije tako teško, samo ako se obrati pažnja na ova pravila:
1) Istrljaj dobro ceo vrat, pleća i prsa oštrom vunenom čarapom svako veče kadpolaziš spavati i kad ustaneš. To može i svaki putnik činiti, a kamoli onaj koji kod kuće živi.
2) U letnje doba trljaj vrat i prsa mokrom krpom ili čarapom, i kupaj se kad godmožeš u hladnoj vodi po pravilu označenom. Tad neće biti potrebni nikome šalovi i šalići da vrat zavija, ni onim koji su i trošna, i bolešljiva zdravlja.
3) Beži iz vlažne, dimne, prašnjave i od krečenja neosušene sobe, jer od krečavlažna soba, vlažni zidovi i mokar patos pravi su nosioci svakovrsne vratobolje, a naročito za decu i bolesne osobe.
4) Ne jedi nipošto leda i snega.
5) Ne govori mnogo uz jaki istočni, severni i južni vetar.
6) Beži iz pregrejene sobe kao od kolere. Izbegavaj da sediš pored tople peći.
7) Nauči se postupno spavati u hladnoj sobi, ali nikad ne pokrivaj glavu.
8) Ne izlazi na jak vetar i hladnoću ako si suviše mnogo u vrućoj sobi razgovarao ioznojio se.
9) Ne jedi ništa što je noćilo u nekalajisanom bakrenom sudu ili u drugomotvorenom posuđu.
Radi zdravlja i boljitka njegovog veličanstva mozga i stomaka, treba da i o njima koju prozborimo*
Od zdravog mozga i stomaka zavisi zdravlje i život svakog čoveka.
Mada je stomak (želudac) i ceo trbušni pribor posve smrdljiva i gadna mešavina, koja se u sadašnjem svetu skoro mahom prezire; mada je mozak majušni pribor u glavi našoj, koji se sastoji od jedne pepeljaste i vlaknaste materije – materije što se sastoji od belančevina i masti; mada taj mozak, koji je sastavljen od bezbrojnih nervnih, živčanih končića, iznosi samo oko jednu i po kilu smese; mi i pored toga dajemo i jednom i drugom titulu (naziv) veličanstva. Jer sve ono što vrši velike poslove zove se veličinom ili veličanstvom.

* I ovim člankom, kao i drugim člancima, mi unosimo u naučnu higijenu posve važne elemente, kojih ni u jednoj higijeni nema, a treba da uđe u sve što ih na svetu ima.
Pa zar nisu ta dva majušna aparata (pribora) veća i jača od svih današnjih titula vladalačkih, kad od stomaka zavisi celo telo čovekovo, dakle i mozak, i kad taj majušni mozak, koji mogu olako obuhvatiti dve šake ipak obuhvata ceo svet, sve pojave na svetu i sva vremena sa njihovim bezbrojnim kretanjem i menama?

Ko zna da u toj pepeljastoj i vlaknastoj materiji, da u tom mozgu čovekovom leži svakolika moć i pamet poslovanja, moć volje i misaonosti, moć sećanja i kretanja, moć celog organizma našeg, moć začinjanja i razvijanja svih ideja koje stvoriše i koje jednako stvaraju ogromnu kudturnu zgradu čovečanstva, velimo, ko to sve zna, on će svuda i svagda odobriti nama, a i svakom drugom piscu, što dadosmo mozgu i stomaku golemu titulu veličanstva, i što podsećamo narod da se seća tih veličanstava – svuda svakog časa i sata, dok god živeo bude.
Svi znamo iz praktičnog života da se ne samo čestiti ljudi nego čak i najpokvareniji dembeli i tirani sećaju počesto ovog ili onog neodmornog, večnog radnika svog. Za ovo ne treba navoditi primere, svi ih imamo ili smo ih imali pred očima.

A mozak naš šta je drugo do neodmorni večni radnik. On je telegrafista, koji neodmorno i žurno radi, koji neodmorno diktira ne samo svaku misao, svaku i najkrupniju i najsitniju ideju čovekovu, nego on diktira i svaki pokret organizma našeg. Mozak naš samo se upola odmara u prijatnom času dobrog spavanja. Pa i taj poluodmor on čini samo zato što mora, jer bez nužnog prijatnog sna, spavanja, mozak ne bi mogao dugo vršiti taj veliki, taj sveti i večni posao svoj, zato što bi tad malaksao, iscrpao svoju snagu, oslabeo i iznemogao.
Ovde dođosmo sad do onog drugog veličanstva, od koga i sam mozak dobija bitnu snagu i veličinu svoju, i koji često i sam mozak stavlja u zavisnost. To je njegovo veličanstvo – stomak, želudac, sa svojim trbušnim organima, priborima. I ovde čujemo kako se poneki čitalac kostreši veleći; ta, ovaj pisac je pomahnitao, kad on i jednoj smrdljivoj mešini daje titulu veličanstva i stavlja je gospodarom našeg mozga. Verujemo da je ovo neprijatno mnogim čitaocima, ali nismo mi baš niukoliko krivi. Neka krivi majku prirodu, koja je to tako udesila. Nego, trošiti na to vreme posve je nepametno. Mudrije će biti da se takav čitalac pobrine saznati uslove, one moćne uslove od kojih zavisi zdravlje mozga, stomaka i svega organizma našeg. U to ime nužno je proučiti nauke: fiziologiju i higijenu. To preporučujemo i svakome prijatelju svog umnog i telesnog zdravlja.

Pa šta treba raditi i kako se treba vladati da održimo dobro zdravlje njinih veličanstava – mozga i stomaka? – Radi postignuća tog ne treba ništa drugo nego samo da se držimo uputstava rečenih nauka, to jest, da ispunjavamo zahteve fiziologije i higijene. O tim naukama može se govoriti mnogo, a mogu se zahtevi njeni i ukratko izvesti, tako da ih i nepismen čovek može razumeti i lako zapamtiti radi ispunjavanja i primene.

Napominjemo čitaocima da ćemo i ovde označiti štošta, što se ne može ni kod mnogih fiziologa i higijeničara naći, pročitati. To je zato što mi obraćamo strogu pažnju na sve pojave što se oko nas dešavaju u časima zdravlja i bolesti, rada i odmora, pa odmah tražimo uzroka i ispitujemo posledice. Takve pribeleške činimo neprestano, ima već oko dvadeset godina. O toj napomeni dosta; pređimo na stvar.

Rečene nauke ne traže mnogo radi blagostanja njenih veličanstava mozga i stomaka. One su posve skromne u svome potraživanju, skoro skromnije od svake savremene devojke. One ne traže ni kadife, ni srebrnih ni zlatnih, pa ni drugih modernih ženskih i muških nakita, pomodnih i luksuznih potreba. Za njih su te stvari mnogo zagušljive i zaražljive, isto onako kao špirituozna pića i pušenje duvana za jektičave osobe.

Nauke te ištu od ljudi da se približe majci prirodi, koja ima magične snage kako za održavanje zdravlja, tako i za njegovo opravljanje i lečenje. One ištu od svih i svakoga da redovno i pravilno podmiruju potrebe organizma svog. Pod tim se podrazumevaju i potrebe mozga.

Da se podmire potrebe organizma našeg, to jest, potrebe čovekove prirode, nužna je dobra i zdrava hrana i voda, nužan je čist vazduh i danju i noću, i tamo gde jedemo i radimo, gde se odmaramo i veselimo, gde se učimo i zabavljamo, gde se rađamo i odgajivamo, gde spavamo i bolujemo, gde se šetamo i uživamo, jednom reči: treba nam čistog vazduha, tog najmoćnijeg životodavca, svagda i svuda gde god se nalazimo, od prve embriološke* pojave do poslednjeg izdisaja našeg.

• Embriologija je nauka koja opisuje stanje i život organizma dok je još u začetku, dok još nijena svet izišao, dok još nije postao samostalna jedinica. Embrio znači začetak.
U to ime nužne su nam prostrane, svetle, suve, čiste i prosto nameštene zgrade za staništa, za rad, za odmor, za zabave, za javnu nastavu, za porodilje, za bolesnike i za držanje namirnica društvenih. Glas nauke fiziologije i higijene ište da se društvo uredi tako kako će nestati potrebe za zidanjem i održavanjem hapsana i kasarni, jer i tamo se jako ruši ne samo zdravlje mozga i ostalog organizma našeg nego tamo se još gubi moral i sila moždana i muskulne energije, bez čega ne bi čovek čovekom bio. Dalje, nužan je dovoljan odmor posle svakog telesnog i umnog umora; jer pomoću takvog odmora i pomoću hrane i čistog vazduha čovek nadoknađuje i popunjava onu snagu koju je utrošio pri ovome ili onome radu. Bez tog malaksava ne samo čovek nego i sama životinja. Bez tog se gubi ne samo snaga telesna i umna nego se pomalo gasi i stamanjuje i sami život. Ako nam slučajno nije mnogo stalo za životom našim, onda se moramo dovoljno brinuti za održavanje i jedne i druge snage, jer bez ovih nećemo biti u stanju vršiti naše fiziološke i moralne* dužnosti prema sebi i prema bližnjim svojim, od kojih smo nasledili celu umnu i kulturnu** imovinu našu.
• Moral znači neku obavezu, a moralno je ono što je pravedno, i pravedno je ono što je moralno.Samo ovakvim moralom može se ljudstvu koristiti.
** Kultura znači razvitak ljudstva i svih ljudskih pronalazaka, počev od pluga i motike pa do brzojava i telefona, do parne mašine i dinamo-električne sprave, pomoću koje dobijamo električno osvetlenje i ogrevanje, električni plug i železnički voz, pa onda od pisma do najboljih knjiga i drugih kulturnih tvorevina.
Naposletku, nužna nam je umerenost ne samo u jelu i piću nego potrebna je i stroga umerenost pri uživanju polne ljubavi, jer ova neumerenost jače ruši snagu tela i uma i energiju moždanog i muskulnog sistema od svake druge neumerenosti. O, kam’ puste sreće da svaki roditelj i nastavnik, učitelj, nauči decu svoju i omladinu narodnu još u ranoj mladosti njenoj kako se utamani za svestrano i pravilno razvijanje tela i uma kod onih koji pre 18 godine počnu uživati polnu ljubav i koji su tad i docnije u tome neumereni i oblaporni. Pa uz to da ih nauče da se mnoge i mnoge bolesti dobiju i razviju, pa i sama zaboravnost, sumanitost i ludilo, sušica i jektika, od proklete neumerenosti uživanja polne ljubavi, pa makar u kakvoj se formi ona vršila. Takvo i tim podobno znanje bilo bi od goleme koristi za održavanje telesnog i umnog zdravlja, za održavanje energije, stasitosti, veselosti, lepote i svežine lica i pogleda. U današnje doba dobijamo to znanje tek onda pošto smo većinom porušili svu rečenu krasotu čoveka, krasotu momka i devojke, čoveka i žene.
Pored svega navedenog, ne treba zaboraviti da ruši ne samo zdravlje i jačinu mozga i tela nego i svu rečenu krasotu izgleda i pogleda svako dosadašnje školsko sobno učenje, a naročito opterećivanje dece mnogim predmetima, učenjem naizust, »napamet« i raznim pritiskom i kaštigama. To isto čini i kod omladine i kod odraslih i starih svaka tuga, žalost, nevolja, strah, muka, nepravda, oskudica, očajna briga i nesreća. Ovde mogu vrlo mnogo pomoći čestiti nastavnici, učitelji naroda i oni koji pišu i izdaju zakone za narod i školu.
Eto, to su glavni rušioci našeg umnog i telesnog zdravlja, naše energije, našeg uzrasta, naše veselosti, naše lepote i vedrog pogleda i osećanja. A snagu stomaka kvari neumerenost u jelu i piću, neumerenost u uživanju polne ljubavi, sedeći život i nezdrava voda, bojadisana pića i ona jela koja se drže i prekonoć u bakrenim, olovnim i drugim metalnim sudovima, u smrdljivim i vlažnim podrumima i drugim takvim mestima. Dalje, stomak kvari nazeb trbuha i razni loši lekovi koji se u u današnje doba daju i od baba i od učenih doktora. Tako, na priliku, kinin se daje i uzima protivu raznih groznica i drugih nekih bolesti. I doista, on često izleči groznicu, skoro svaki put, ali češće uzimanje njega ruši zdravlje želuca. Koliko on škodi veličanstvu mozga i stomaka uveriće se svaki koji zna kako izgubi apetit za jelo onaj koji je više puta uzimao kinin, a dobije zujanje u ušima i sevanje crvenih i žutih varnica ispred očiju svaki onaj koji uzme više puta poveću porciju tog otrovnog leka (zato treba uzimati samo po određenoj meri). Mada doktori iz racionalne škole žestoko osuđuju davanje otrovnih lekova bolesnicama, ipak većina doktora (krajem 19. veka) leči razne bolesti ne samo kininom nego i merkuriom (živom), arsenikom (sičanom) i drugim takvim, pa i još gorim lekovima. Takvi lekovi ne samo što kvare zdravlje njegovog veličastva želuca, ne samo da ruše snage organizma nego oni donose docnije tešku stolicu – zatvor, glavobolju, zubobolju, besanicu, nervozne bolesti, razna sevanja, reumatizam itd. Želudac kvare i ženske luksuzne stvari u vidu korseta, midera i drugog utezanja. Suviše premasna brašnena jela i kožice od raznog pečenja takođe naglo kvare stomak isto kao i upotrebljavanje nehigijenskog sladoleda.

Prema tome treba udešavati i hranu, i piće, i nošnju, i stan, i uživanje polne ljubavi, a i sve drugo oda šta zavisi najdragoceniji nakit čoveka – njegovo telesno i umno zdravlje. Na to treba obraćati živu pažnju svuda i na svakom mestu. To nije tako teško, samo ako se jednom rešimo da to učinimo. A nužda je da se naviknemo i da se rešimo na sve što održava i usavršava ta naša oba pomenuta zdravlja.

Jer sretnije se oseća zdrav siromah u svoj svojoj golotinji, nego iznemogao i bolestan bogataš u svojoj palati, svili i kadifi. Ali za siromašni svet zdravlje je još od veće potrebe nego onima koji su imućni i sasvim osigurani. To je zato što siroti svet nema drugog prihoda da pokrije troškove dnevne osim svoje zarade. Nezdravlje njihovo oduzima im zaradu od koje žive, dakle gura ih u još veću sirotinju, bedu i nesreću. To donosi zaduživanje i stotinu drugih nevolja i beda, koje ovde ne možemo spominjati.

Radi održavanja zdravlja i regulisanja stomaka, moramo reći osvedočenu istinu, pa makar kome i krivo bilo, da je najudesnija i najbolja ona hrana kakvu smo označili u Zdravstvenom odeljku ili »Jevanđelju zdravlja«. Ko pati od zatvora i ma kakvog rastrojstva želuca neka upotrebi vareno žito za koju nedelju dana, onako kako smo u ovoj knjizi označili. Sa tom lekovitom hranom preduprediće a i oteraće mnoge bolesti koje dolaze od neurednosti u stomaku, jer ona umerenim načinom čisti i creva i želudac od svega što nije nužno i što bi moglo biti škodljivo u ovom ili u onom pogledu. Kome je nužno da pročisti želudac i creva na brzu ruku, taj može to učiniti bez apoteke. U letnje doba ima izobilje surutke, a u zimsko doba nalazi se gotovo svuda rasola. Čim opazi ko potrebu zato, neka popije u toku dva sata dva do tri litara tople surutke ili toplog ugrejanog rasola. Najbolje je upotrebljavati to izjutra naštinu i to hodajući u čistom, ako je moguće, otvorenom vazduhu.

Ovaj prosti i jevtini način čišćenja osobito je dragocen za sirotane i za one koji su udaljeni od doktora i apoteka. Za pravilan rad želuca mnogo čini takođe da se svaki zalogaj dobro sažvaće, pa ma kakva to hrana bila.

Gde se opaža zaboravnost i umna iscrpenost, nužan je dobar odmor, a naročito putovanje po zdravim predelima, posmatranje u daljinu, uzdržavanje od svake polne naslade i alkoholnih napitaka, duboko udisanje i izdisanje vazduha u zdravim mestima, pijenje rovitih jaja i mleka, jedenje žitne vare umesto hleba, jedenje rotkve, rena, luka crvenog, spanaća, zelenih mahuna i zrna od graška, boba i drugih grahova; jedenje sočiva sa zejtinom, slanine sa renom i lukom, jabuka sirovih, pečenih i varenih, puževa, ajvara, kornjača, sarlela, haringe i maslinki. Ovo ne samo da opravlja iscrpenu umnu snagu nego još i širi prostor misaonosti. Pisac ovih redaka uverio se u svemu rečenome.

Ovakav članak napisasmo u ime onih koji ovo ne znaju a takvih ima vrlo mnogo i u »inteligentnom«, a kamoli u »prostom« svetu, u masi, u redovima zemljoradničkog i zanatlijskog naroda. Ako se bude bar sve ono što je moguće danas činilo, mnogo ćemo učiniti za zdravlje i usavršavanje njegovog veličanstva mozga i svega organizma, od koga on snagu svoju dobija.
Ovakva pouka, ovakvo pšrenje znanja može biti od bitne koristi i seoskom i varoškom svetu. Ovakvo znanje daće mu povoda, pored ostalog, da razmišlja i o takvom društvenom uređenju i poretku koje bi mu pružilo sredstva da može da ima i da uživa bar pomenute namirnice svuda i celog života. Bez toga ne vredi ni živeti.
A šta je nužno radi zdravlja njegovog veličanstva mozga i ostalog organizma našeg?
Da bi mozak, i sve ono što stoji u vezi sa njime u organizmu našem, bio zdrav i ostao moćan i snažan za svoju neodmorivu i večnu radnju, nužno je, po glasu rečenih nauka, za svakog odraslog i radnog čoveka da unese u sebe prosečno po ovoliko i ovakve hrane: belančevina 80 do 100 grama; masti oko 100 grama i oko 500 grama ugljenih hidrata.
To je neophodno za svakog, ako nismo radi da gubimo od svoje snage i od svog zdravlja umnog i telesnog. Tu fiziološku potrebu treba da zna svaki i svaka. To znanje važno je i neophodno za sve ljude i narode, isto onako kao i znanje kako ćemo udesiti društvene uredbe i odnose, pa da svaki čovek, a i svaka korisna i radna životinja, bude u stanju odgovoriti tome moćnom zahtevu nauke i prirode.
U ime namirivanja ove prirodne fiziološke potrebe nije nužno ići u poslastičarnice i velike gostionice i pivnice, Radi ovog nije nužno ni velikog znanja ni bogatstva.
Toliku količinu belančevina, masti i ugljenih hidrata možemo naći i u najprostijoj kući seoskoj. Takvu hranu dobićemo jedući često i dovoljno: sočiva, graška, raznih grahova, žitne vare, mleka, jaja, sira, skorupa, putera, masti, zejtina, luka, šljiva, jabuka, jagoda, rotkve, repa, patlidžana, grožđa i drugog povrća, voća i smoka. Davoljno će biti ako svaki pojede po tri-četiri vrste od pomenutih jela. Dobro čini za zdravlje da se svaka novina upotrebi što više u svoje vreme. Zelenih kopriva, spanaća, puževa, rakova i kiseljaka može svaki uživati još uoči proleća i u proleće. Zatim dolazi rano voće i mahune graška, boba i pasulja itd. Treba se koristiti ovim blagom prirode, čim koje prispe. Ko tako čini taj održava svoje telesno i umno zdravlje i predupređava dolazak bola. Toplo vreme uči nas da se kupamo i da plivamo, a hladno da trljamo sve naše telo oštrim čarapama. I time održavamo zdravlje i otklanjamo razne bolesti, a naročito razne vratobolje i gušobolje.
Za bolje zdravlje nužno je spojiti telesni rad sa umnim, i umni sa telesnim. Jednostavan rad, pa bio on muskulni ili moždani, štetan je za čoveka. Kad su spojeni ti radovi, onda donose blagodetne posledice.
Ovakvo znanje, umovanje i staranje treba da daju narodu i knjiga i novine, i škola i opština, država i crkva, dok ih na svetu imalo bude. Svaki zakonodavac i upravljač naroda treba da piše zakone i uredbe i da upravlja narodom samo na osnovu nauke fiziologije i higijene. Kao što ne vredi škola i nastava, koja nije udešena prema zahtevima pedagogije.* Tako isto ne vredi nijedan zakon, nijedna uprava i nijedna društvena, državna uredba koja ne odgovara svetim i srećonosnim zakonima, zahtevima rečenih nauka. I sama proslavljena civilizacija (prosveta, znanost), nauka i kultura ljudska ne vrede mnogo ako nema zadataka da ljudi budu zdravi, srećni i međusobno solidarni, a ovog ne može biti dok se svi društveni zakoni, svi ljudski poslovi, svi zanati za proizvodnju i odnosi ne udese prema nauci o zdravlju. Takvo uređenje društveno treba da traži svaki prijatelj svoj i narodni. Dok se to ne ostvari, trajaće u svetu ne samo razne bolesti i epidemije (rednje), prostitucija (kurvarstvo) i raznovrsna demoralizacija, razvrat, pokvarenost, nego i sve moguće krađe i prevare, ubistva i bune. Dotle, dakle, nije i neće biti siguran sa svojim zdravljem i životom ni onaj koji trpi oskudicu, ni onaj koji pliva u svakom izobilju. Dotle će većina ljudstava biti umno ograničena, moralna, bolesna i nakazna u pogledu estetičnom.**
* Pedagogija je nauka koja uči nastavnika i roditelja kako će što lakše i što uspešnije naučiti omladinu narodnu svemu onome što razvija, pojačava i usavršava telesnu i umnu snagu, materijalno blagostanje i jačinu energije, morala i karaktera.
** Estetika označava nauku koja zbori o lepoti, krasoti i prijatnosti nečega. Ta nauka traži da zgrade i sve drugo bude tako udešeno da ispoljava za posmatrača zadovoljstvo, lepotu i milinu.
Ovo nam dade povoda da kažemo, usput, svima estetičarima da je izlišno pa i štetno svako pisanje o estetici i zahtevima njenim, ako ona u isto doba ne traži da svi ljudi uživaju ono što traže za čoveka zakoni fiziologije. Kad se odgovori tome zahtevu, onda odmah nastupa divna estetika u svima ljudskim građevinama kulturnim, a malo docnije, za koji naraštaj, zavladaće divna estetika i u konstrukciji organizma čovekovog, i u njegovom obliku i pogledu. Tad bi nam bilo sve na svakom koraku po ukusu estetike, a danas retko nas susretaju slike ljudske i građevinarske koje odgovaraju zakonima estetičkim.
Mnogi naučnici vele da je sociologija* stožer oko kog se sve nauke okretati moraju, da je ona matica kojoj sve, ama baš sve ostale nauke služiti moraju. Mi nemamo ništa protiv tog razloga i mišljenja mnogih, jer ono je posve umesno; ali želeti bi bilo da bar odsada postane fiziologija i higijena stožer, oko kog ne samo da se sve ostale nauke okreću nego da tim naukama služi i škola i država, i crkva i religija, i narod i ljudstvo, i knjiga i novine, i nauka i cela kultura.
* Sociologija je nauka o društvu, nauka ravnoteže i kretanja društvenog, to jest, ona je nauka koja pokazuje zakone koji vladaju društvom. (V. P.)
Mozak naučnika i »prostaka« treba da misli i da radi večito za blagostanje i pravilno usavršavanje njegovog veličanstva čovekovog mozga i da uredi sve društvene uredbe, zakone, poslove i odnose tako kako će svako društveno čeljade moći svuda i svagda uredno podmirivati potrebe i održavati dobro zdravlje drugog još jačeg činioca i veličanstva, a to je njegovog veličanstva stomaka.
Radeći na tome odista uzvišenom i spasonosnom delu, treba da ima vazda na umu da je osigurano blagostanje pojedinog mozga i stomaka samo onda kad smo udesili da i svaki drugi društveni član tako osiguran bude.
Pri završetku ovog retkog u svetu članka tražimo još jednu retkost, koju će samo svesni ljudi odobriti, a ta glasi ovako:
Da bi ljudi vodili što razumniju brigu o ta dva veličastva – stomaku i mozgu, nužno je da se izrade najlepše i najveće slike zasebno njegovog veličanstva stomaka i zasebno, pored njega, njegovog veličanstva mozga, pa da svuda po učionicama i kancelarijama, kafanama, mehanama i privatnim kućama vise o zidu umesto dojakošnjih ikona i dinastijaško-monarhijskih slika i veličanstava, koje ni u čemu nisu bile veličanstvene za dobro naroda, pravde, istine, slobode i napretka.
Kad ljudi i narodi budu i čestiti i razumni, onda će se ovaj naš predlog ostvariti, a dotle ćemo biti ogovarani od monarhističkih udvorica i sebičnih podlaca, kojima više godi mrak nego istinsko svetilo narodne svesti.
Poznavanje osnovnih temperamenata
Radi zdravlja nužno je poznavanje glavnih ili osnovnih temperamenata.
1. Koleričan temperament (narav).
Koleričan temperament ili narav kod čoveka odlikuje se svojom jakom uzbuđenošću i svojim jakim otporom. Sastav tela čovekova koleričnog temperamenta, stisnut je, kratak i stešnjen, pun izraza, snage ili snažan u mišićima, zglavcima, mesu, glas mu je jak, snažan i pun, kretanja i hod brz i snažan, pogled otvoren, vatren, prodirući (seče), govor brz, moćan, koji pokazuje odrešitost, snagu, uporstvo i nepokornost.
U duševnom smotrenju nalazi se kod koleričnog temperamenta: okretnost, brzina i jačina za sve duševne radnje, oštrina čuvstva ili čula, vatrena i burna uobrazilja (fantazija), jako pamćenje, oštrina, i dubina uma. Što koleričnog temperamenta čovek shvaća on snažno i duboko, s interesom i oduševljenjem i traži to tako isto brzo i moćno u život provesti. Je li on zaljubljen, to ljubi on vatreno, i stupa u brak što skorije bez mnogih ceremonija. On je više naklonjen društvenom porodičnom životu, praktično, radeno prilježno delati, nego li miran zaseban i nepokretan život provoditi ili životariti. U svome preduzeću nikakav otpor i nikakva promena neće ga poplašiti i odvratiti.
2. Flegmatičan temperament.
Hod jednog flegmatičnog čoveka lagan je i trom, tako isto držanje i kretanje celog tela. I govor mu je spor, lagan i trom. Pogled mu je miran i umiljat. Uopšte on teško uči ma šta, a još teže shvata. Flegmatičai čovek ne poduzima nikad nikakav veliki posao, ne da se lako na rad pokrenuti, ili za što veliko, blagodarno i uzvišeno sa oduševljenjem zauzeti; on izbegava svaki posao, koji većeg napora, truda i muke iziskuje. On je strašno ravnodušan i nemaran prema radosti i žalosti, njegova čuvstva i osećanja gotovo su u neprestanom spavanju; zato ga je retko i teško iz sna probuditi i pokrenuti; ali ako ga je kadgod kakvo veliko zlo napalo i snašlo, to se predaje i podleže tako bezgranično utisku, da dolazi sasvim izvan sebe. Njegova postojana i stalna lenjost ni najmanje nije mu na dosadi i ne pravi mu dugo vreme. Za najsrećnijeg oseća sebe onda, kad ne mora baš ništa raditi. On je u svetu gledalac bez ikakvog saučešća; on se ne ljuti i ne jedi na nitkove i obešenjake, ne raduje se dobrome, i ako na hiljade braće njegove nesretnima postaju, i tu on ne oseća nikakova bola i sažaljenja, jer kad on sam za sebe ništa ne oseća, to još mnogo manje za druge može osećati.
Ako nije čovek flegmatične naravi dobio valjano, pravstveno svjetovanje i izobraženje, to pokazuje on nisku sebičnost, prostotu u mišljenju i ponašanju, sopstvenu korist, lakomstvo za imanjem, osobito pak tvrdoću, lukavstvo, podlost i prevaru. Padne li on u nuždu, koje vrlo često biva, jer lenjost i nerad roditelji su nužde, siromaštva i slepačkog štapa, to će radije krasti i prositi, nego li raditi. Lenjost, naklonost neradu, ljubav miru, želja za dobrim životom i uživanjem, koje on sebi bez ikakva napora i truda pribaviti gleda, gde jelo i piće glavnu ulogu igraju, jesu glavna svojstva flegmatičnog čoveka, ako je on bez ikakvog dobrog i valjanog vaspitanja i izobraženja odrastao. U bračnom životu nije ponajbolje veran. Jednom reči: mir i nerad to je nebo i blaženstvo sveta flegmatičnog čoveka, on oseća i radi najviše za svoju sopstvenu, njemu jedinu dragu i milu ličnost. Pritom je on lakom i zavidljiv, i što drugi s radom i naporom sebi pribavi i steče, on se trudi to lukavstvom i prevarom, šta više varanjem i obmanom sebi prisvojiti i oteti. Je li on od koga uvređen, to pomišlja i kuje planove u tajnosti, kako bi se lukavo i podmuklo njemu osvetio; on ne zaboravlja tako lako učinjenu mu i pretrpljenu uvredu, ako mu samo za rukom ispadne i posle dužeg vremena osvetiti se.
Ako je flegmatičan čovek velikom i znatnom snagom snabdeven, onda je on sposoban na svašta, pa i najgadnije nedelo učiniti.
Što se pića tiče: flegmatičan čovek može više podneti, a pri piću je nešto okretniji, vedriji i veseliji, ali naskoro zaboravi na svoje dostojanstvo, preda se više i više piću, i tako hotimice i nehotice zabasa i uvali sebe još u veći porok i neuljudnu strast.
3. Sangviničan temperament.
Čovek sangviničnog temperamenta pokazuje, brže, veselije pokretanje, veću telesnu gipkost i okretnost, življi i prijatni pogled. Pogled mu je veseo, pokretan i nestalan. On učini sve vrlo lako, samo mu oskudeva strpljenja da o stvari ozbiljno promišlja, da bi je temeljito svatio i lako je zaboravu ne predao. U svome preduzeću i nameri pokazuje on mnogo okretnosti i snage, ali slabog izdržanja; je li pak uveren da će mu stvar ili preduzeće po planu i po njegovoj volji ispasti, to je onda pun samopouzdanja, ali upravo baš zbog toga često nesmisleno, nepredostrožno i lakoumno dolazi i pada u opasnosti i u rđav izbor sredstava. On se lako daje pokrenuti i zadobiti za kakva preduzeća, ali u tesnacima kad ga snađu kakve nepredviđene teške prepone, tad mu brzo klone duh i volja za dalje izdržavanje. premda pri početku nije na srčanosti i odvažnosti oskudevao; nada se i iščekuje mnogo od budućnosti i jako se na sreću oslanja. Ponajviše odaje se telesnom-polnom užavanju, on uživa sadašnjost bezbrižno. Ljubi svirku i igru, provodi ljubav sa ženskinjama bez svakog izbora, njegovo sve staranje kloni se i upravljeno je jedinom uživanju. Pri neprijatnim osećanjima ne zadržava se on mnogo i dugo; u svome životu većinom vesele dane uživa. Lako ga se kosnu i radost i žalost; ali zadovoljstvo i bol, radost i žalost, smej i plač, brzo se i naskoro kod njega izmenjuju i jedno drugo zamenjuju. Brzo se s ljudima oprijatelji; ali zbog svoje oporosti i nestalnosti brzo i prekine prijateljstvo; on je pun ljubavi, osećanja i saučešća, ali samo za magnovenje; on je u neprestanom i neprekidnom poslu i radnji, ali bez svakog plana – cilja – i postojanosti. On je veliki prijatelj i ljubitelj mode i veseljak u društvu; ali kad je bez dara i duševnog izobraženja nesnošljiv je brbljivac, i zbog svoje nadutosti i zasebnog mišljenja i shvaćanja ne retko dosadan.
Otvorenost, veselost, prostodušnost, izdašnost, druželjubnost, dobročinstvo, to su dobre i asnovite (korisne) strane sangviničnog čoveka; a naprotiv toga slabe su mu i rđave; bezkarakternost, lakoumlje, nerasudljivost, lakomislenost, nepostojanstvo i sujeta.

Jaka pića ne može mnogo podneti. Brzo postane fantast, zaljubljen i drugima služi za šalu i ismevanje.

On se vrlo lako nađe uvređen i odmah plane, ali ne uvek u ozbiljnosti, osim ako je njegova sujeta uvređena.

4. Melanholičan temperament.
U pokretima tela čoveka melanholičnog temperamenta pokazuje se i primećuje dostojanstvo, ozbiljnost i strasnost. Njegov pogled više je misleći, nego li miran. Glas mu je slab, bezvučan, govor tih i jednoobrazan. Obdaren je dobrim pamćenjem i razumom. Manje darovit i bez duševnog izobraženja, više ćuti nego što govori. Obdareni melanholici dobri su matematičari – račundžije – i metafizičari. On tiho, mirno posmatra, ispisuje i duboko misli. Lako zaboravlja oko sebe ovaj spoljašnji svet, da bi samo zadubiti se mogao u ispitivanje naučnog unutrašnjeg i duhovnog sveta, zbog čega često dolazi i pada u neprijatne okolnosti, štaviše može lako pasti u duševnu bolest, duševno rastrojstvo i najposle pameću faliti. Čovek melanholičnog temperamenta oseća duboko, jako i dugo, i lako svojim osećanjima podleže, jer je on bez jače snage i vatre, zbog čega je njegovo raspoloženje duševno mračno i tamno; počem kod njega više neprijatna osećanja utiska i korena imaju i zahvataju, negoli prijatna i ta svoga izraza u spoljašnosti imaju. Zbog toga je melanholičar neveseo, zamišljen, ozbiljan i zlovoljan, sav mu je svet pred očima crn, svaku stvar i predmet smatra samo sa rđave strane, boji se i plaši budućnosti, jer on drži da će od nje same neprijatnosti dočekati; zbog toga živi on više u prošlosti, od koje je tako isto neprijatne utiske zadržao. Zbog svoje strave nema on nikakvog pouzdanja u sebe samog, a tako isto i ostale; štaviše ne poverava se svojim prijateljima niti se u njih uzda. Zbog toga je predostrožan u delu i reči.

Ne da se lako nagovoriti i zadobiti za kakva poduzeća, ali kad je jedanput pristao, započeo, to pokazuje onda veliki rad i delatelnost, strpljenje i izdržanje. Zbog nepoverenja koje je u njegovom srcu nastanjeno i gotovo sasvim ukorenjeno, drži on sabraću svoju da su jedva dostojna njegovog saučešća.

Lakomstvo, mržnja i zavist njemu su svojstveni.
Čovek melanholičnog temperamenta često je na domu pravi demon koji muči i kinji celu porodicu, naprotiv u društvu je kadikad čelovođa, šaljivčina i do raskalašnosti veseo.

Čulna i telesna uživanja ne mogu melanholičara razvedriti i razveseliti, i što su ona više jača i silnija tim mu manje gode i zadovoljavaju ga: on radije ima i uživa zadovoljstva u tišini. – Uostalom melanholičnog temperamenta čovek je osetljiv, nepovodljiv i neposlušan, hladan, svojevoljan, dosadan, neprestano sam sa sobom zauzet, smućen i tužan, tvrdica, namrgođen bez svake veselosti i razgovorljivosti, zlovoljan, često nezadovoljan, svaki čas nađe se uvređen, ali opet nije zdravo slavoljubiv.
Što se tiče pića, melanholičar može najviše podneti i izdržati. U veselom je stanju samo nešto osetljiviji, i lakše ga se može što kosnuti, ali nikad nije otvoreno veseo i rašćeretan. Vrlo dobro zna kad treba strast svoju zauadati, nad njome gospodariti i u pravo i zgodno vreme s njome prestati.

Ove članke o osnovnim temperamentima doneli smo samo zato što smo radi njima pobuditi volju kod običnog sveta da sebe i druge bolje proučava, saznaje i održava, a naučare da ovaj važni predmet što dublje i tačnije obrade i narodu na proučavanje i pametovanje predaju.