Ova veoma lekovita biljka trebalo bi da se što češće nalazi na jelovniku dijabetičara, ljudi sa povišenim nivoom holesterola i triglicerida, ali svih ljudi sa poremećajima crevne flore.

 

Čičoka je slična suncokretu, ima lep žut cvet, a stabljika može da naraste i preko dva metra. Obično raste uz reke i potoke, a neretko je ukras u baštama. Čičoka je višegodišnja biljka sa dobro razvijenim korenom u obliku vretenastih gomolja, koji prodire duboko u zemlju. Njeno latinsko ime je Helianthus tuberosus, a u Srbiji je poznat kao čičoka ili divlji krompir, jer su krtole slične krompiru. Na engleskom govornom području zove se jerusalimska artičoka. U kineskoj tradicionalnoj medicini i koren i lišće koriste se kao lek. Od nedavno ova impozantna biljka gaji se i kao kultura za prehranu stoke, jer dobro podnosi sušu, a životinje je rado jedu. Čičoka je i medonosna biljka. Može koristiti kuvana, pečena, ali i u u svežem stanju.

Za razliku od krompira koji sadrži skrob, krtole čičoke bogate su inulinom, koji ne dovodi do porasta nivoa šećera i insulina u krvi, pa je odlična namirnica za dijabetičare. Ovaj polisaharid koji sadrži fruktozu, je probiotik koji stimuliše razvoj bifidobakterija i acidofila, bakterija koje blagotvorno utiču na naše zdravlje. One eliminišu štetne mikroorganizme iz crevne flore, sprečavaju crevne infekcije, značajno poboljšavaju apsorpciju korisnih minerala, pomažu kod opstipacije, jačaju imunitet i pomažu u prevenciji raka debelog creva. Čičoka je veoma korisna ako duže vremena koristite antibiotike koji mogu oštete crevnu floru. Inulin je dragocen jer normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, pa tako sprečava nastanak srčanih oboljenja i postepeno smanjuju masne naslage koje muče mnoge ljude s viškom kilograma. Čičoka je interesantna i po tome što je izvor esencijalnih aminokiselina, tj. aminokiselina koje organizam ne proizvodi. Osim toga, čičoka se upotrebljava i za lečenje bolesti krvi, artritisa, normalizaciju varenja, protiv bolesti probavnog sistema i osteoporoze. Preporučuje se i malokrvnim osobama. Konzumiranje sveže čičoke je odlična prevencija nastanku karijesa. Reč je o vrlo hranljivom povrću niske energetske vrednosti. Bogat je izvor kalcijuma, gvožđa, cinka i fosfora, dobar izvor i vitamina B1, B2 i C. Od sitno tucanih krtola ove biljke pravi se oblog, koji se koristi za smirivanje otoka i lečenje zauški.

Kaša protiv otoka

Za kašu od čičoke potrebno je 100 g krtola i 100 g pirinča. Krtole se dobro operu, oljušte i iseku na komadiće, pa se sa 100 g pirinča i određenom količinom vode stave u šerpu, posole, doda se malo ulja od susama i kuva se dok ne omekša. Ova vrsta kaše je veoma dobra za osobe koje imaju problem sa dijabetesom, otocima ili tegobe sa urinarnim sistemom.

Turšija za dijabetičare

Kinezi imaju dosta jela sa jang điangom, kako se u Kini čičoka zove Turšija se sprema ovako: Krtole se dobro operu, zatim se u keramički ćup koji se hermetički zatvara stavi jedan sloj čičoke preko njega sloj soli i tako naizmenično. Nalije se vodom da ogrezne. Svakog drugog dana tri puta zaredom ćup se preokrene, a zatim svakog trećeg dana, opet tri puta zaredom. Može se konzumirati 15. dana od pripremanja. Usoljena čičoka se najčešće jede uz doručak i posebno je preporučljiv dijabetičarima.

Salata od čičoke


Pola kilograma rendanih oljuštenih kiselih jabuka, pola kilograma rendane čičoke, sok od jednog limuna, maslinovo ulje. Sve sastojke pomešajte i po želji dodajte malo đumbira u prahu.

Pečena čičoka

Pola kilograma čičoke dobro operite, osušite i stavite u pleh za pečenje. Prelijte sa malo maslinovog ulja i posolite morskom solju. U pleh dodajte i glavicu belog luka koju ne treba ljuštiti već samo podeliti na čenove. Postite sa malo ruzmarina i pecite oko 45 minuta. Kad je gotovo, beli luk istisnite preko čičoke i uživajte.

Momčilo Antonijević 

http://www.snagabilja.rs/mocne-biljke/cicoka-snizava-secer-i-holesterol-/

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

e-max.it: your social media marketing partner